Član 107.

Da su sve nacionalne zajednice iste, da su jednake, da SNS kao vodeća stranka u svojim redovima ima većinu nacionalnih manjina. Ja sam Bunjevac i ponosan sam što sam član SNS. Nema nikakve asimilacije što se tiče SNS prema nama Bunjevcima i prema svim ostalim nacionalnim manjinama.

Činjenica je da u Srbiji postoji asimilacija jedne nacionalne manjine nad drugom. Tu se misli na Bunjevačku nacionalnu manjinu, koja je asimilirana od strane druge nacionalne manjine, zato što druga nacionalna manjina pokušava da naše običaje, našu muziku, kulturu preinači i stavi da su to njihovi običaji. Tako da, SNS kao takva, kao što i treba da bude, sigurno će podržavati nacionalne manjine, a tako znači i Bunjevačku i sve ostale nacionalne manjine. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Rekao bih prvo da AP Vojvodina obuhvata 27,9% teritorije Srbije, administrativno je podeljena na 45 opština i sedam upravnih okruga. Najviši pravni akt AP je statut Pokrajine iznad kojeg je normalno Ustav Republike Srbije. Najviše zakonodavno telo je Skupština sa 120 poslanika. Autonomna Pokrajina Vojvodine je članica Saveta evropske regije, pri parlamentu EU.

U Vojvodini živi, pored Srba i 25 nacionalnih ili etničkih zajednica koje čine oko 35% vojvođanskog stanovništva. Prema poslednjem popisu najviše je Srba 65%, slede Mađari sa 14,28%, Slovaci 2,79, Hrvati sa 2,78, Crnogorci 1,75. Na našu veliku radost mi Bunjevci prelazimo 1%.

U Vojvodini je u službenoj upotrebi šest jezika uz upotrebu njihovih pisama i to srpsko ćirilično pismo sa mogućnošću upotrebe latiničnog pisma, zatim mađarska, slovačka, hrvatska i rumunska latinica i rusinska ćirilica. Vojvodina se 25. novembra 918. godine velikoj Ustavotvornoj skupštini u Novom Sadu ujedinila sa Srbijom.

Na Skupštini je bilo 757 delegata od čega je njih 84 bilo Bunjevaca, od kojih je bilo i šest žena. Ove godine održaće se proslava stogodišnjice prisjedinjenja Vojvodine Srbiji, a pokrovitelj manifestacije naš predsednik Aleksandar Vučić. Bunjevcima je matična i domicionalna domovina samo ova naša Srbija, jer mi druge zemlje nemamo.

Osim Vojvodine nacionalne manjine žive na celoj teritoriji Republike Srbije, tako da je ona u etničkom smislu multinacionalna zajednica. Popisom iz 2011. godine pokazalo se da u Srbiji ima 21 etnička zajednica, čija je brojnost preko 2000 pripadnika. Republika Srbija je svojim Ustavom i nizom zakona uredila način ostvarivanja ustavno zagarantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.

Naime, pored prava koja su zajamčena svim građanima, Ustavom se nacionalnim manjinama jemči i dodatna individualna ili kolektivna prava. Individualna prava se ostvaruju pojedinačno a kolektivna u zajednici sa drugim, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorima.

Putem kolektivnih prava, pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma u skladu sa zakonom.

Koristeći to svoje pravo, pripadnici 21 nacionalne manjine, konstituisali su svoje nacionalne savet. Tu su pre svega: Bunjevci, Bugari, Bošnjaci, Mađari, Romi, Rusini, Slovaci, Česi itd. i na taj način nacionalni saveti su uključeni u proces saradnje sa nadležnim državnim organima.

Pripadnicima nacionalnih manjina jemče se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita. Shodno tome, zabranjeno je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nekoj od nacionalnih manjina. Oni imaju isto pravo kao i ostali građani Republike Srbije da učestvuju u upravljanju u javnim funkcijama, kao i da stupaju na javne funkcije. Isto tako, zabranjuje se svaka diskriminacija bilo posredna, ili neposredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, kao i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

U svakom slučaju, jemči se slobodan misli i uverenja i veroispovesti. Takođe je zabranjeno i kažnjivo izazivanje podsticanja rasne, nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti. Zabranjena je nasilna similacija pripadnika nacionalne manjine, kao i veštački prouzrokovano menjanje nacionalnog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici neke nacionalne manjine žive već dugo i gde ih ima u velikom broju.

U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturalnog dijaloga sa preduzimanjem vrlo efikasnih mera za unapređenje međusobnog poštovanja, razumevanja i saradnje između svih građana koji žive na njenoj teritoriji bez obzira na etnički, kulturni, jezički ili verski identitet.

Sve ove činjenice uključene su u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih masina, sadržana u članu 14. članovima od 75. do 81. i članu 97. stav 2. Ustava Republike Srbije kojim se jemči nacionalnim manjinama očuvanje potpune ravnopravnosti i očuvanje njihovog identiteta.

Što se tiče udžbenika koji su pisani pismom i jezikom nacionalne manjine, treba reći da su to uglavnom niskotiražni udžbenici, gde su troškovi proizvodnje odnosno štampanja kao i zavisni troškovi veće od maloprodajne cene istih. Takav udžbenik se izdaje samo u slučaju kada se na jeziku i pismu nacionalne manjine izvodi obrazovno-vaspitni rad. Plan udžbenika na jeziku i pismu nacionalne manjine, kao i udžbenika za predmet od opšteg interesa za nacionalnu manjinu na predlog Zavoda i Nacionalnog saveta nacionalnih manjina, a nakon dobijanja mišljenja od Nacionalno-prosvetnog saveta na kraju ipak donosi ministar.

Da bi nacionalne manjine uopšte bile u prilici da zadrže i zatraže mogućnost da se na njihovom jeziku i pismu izda udžbenik, moraju prethodno da izvrše standardizaciju svog jezika. Tako je i Bunjevačka nacionalna manjina, nakon usvajanja, odnosno završetka rada na standardizaciji bunjevačkog jezika, dospela do pozicije da se već pišu i štampaju udžbenici za učenike osnovnih škola koji izučavaju predmet bunjevački govor, sa elementima nacionalne kulture.

Za nas Bunjevce, standard je nešto što smo propisali kroz rečnik, pravopisni i gramatički priručnik, na koji i na kakav način pišemo mi Bunjevci danas u 21. veku, u našim medijima, knjigama i beletristici. U suštini, na koji način se mi Bunjevci i obraćamo sadašnjoj vlasti i državnim organima.

Standardi sami po sebi predstavljaju uslov koji se odnosi na sadržinu, pedagoško psihološke zahteve, didaktičku i metodičku obradu, kao i jezičke zahteve i izradu grafičku, likovnu i tehničku opremljenost udžbenika. Čitavih 15 godina je bilo potrebno da se proglasi standard bunjevačkog jezika. Priručnik za gramatiku, pravopis i rečnik trebalo bi da izađe iz štampe do kraja ove godine. U ovom prvom izdanju rečnika nalaze se nažalost i reči somborskih Bunjevaca.

Za pripremu, pisanje i štampanje ovog izuzetnog bitnog dokumenta za nas Bunjevce, bilo je potrebno nekoliko godina teškog terenskog rada, istraživanja sa praćenjem najčešćih jezičkih pojava, pre svega ikavice, koja je na području Sombora i Subotice dobro očuvana u smislu korišćenja glagolskih i imenskih nastavaka, kao i načina korišćenja padeža.

Naime, maternji jezik je kamen temeljac za svaku nacionalnu manjinu, pa tako i našu Bunjevačku, radi očuvanja nacionalnog identiteta jedne manjine. Kroz istoriju Bunjevci su se nacionalno samoidentifikovali tako da imamo naš jezik, govor i prepoznatljiv dijalekt. Bunjevci su na ovaj prostor došli pre 330 godina, pismeni, a prva knjiga na bunjevačkom je štampana u Rimu početkom 17. veka.

Mi se trudimo, pošto imamo svoj maternji jezik, u tome ćemo i uspeti, jer želimo da dođemo na najviši lingvistički nivo, tako da ćemo mi Bunjevci sami da se brinemo o našem jeziku i da ga stalno unapređujemo.

Dugi niz godina vršena je asimilacija i osporavanje Bunjevaca kao nacionalne manjine. Vrhunac te asimilacije i osporavanja dogodio se 1945. godine, kada je dekretom Bunjevcima zabranjeno da se izjašnjavaju kao Bunjevci. Ukinute su i sve škole koje su postojale na bunjevačkom jeziku. Nadležnim službama u pokrajini podneli smo zahtev za ukidanje ovog dekreta, a na ovaj način svoju, odnosno našu nacionalnu zajednicu, želimo da stavimo u ravnopravan položaj sa drugim zajednicama. Sada imamo jezik, kao vrstu identifikacije, što je za nas Bunjevce jako bitno i važno.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, rekao bih da su se Bunjevci aktivno uključili u rad na izradi ove izmene i dopune zakona. Čak je i udruženje građana „Bunjevačko kolo“ iz Sombora, kao jedina bunjevačka institucija osim nacionalnog saveta učestvovalo na jednom od okruglih stolova koje je bilo u Klubu poslanika u Beogradu, gde je iznelo svoje stavove oko pojedinih članova vezanih za izmenu i dopunu Zakona o nacionalnim savetima.

U članu 7a nabraja se ko sve ne može biti član Nacionalnog saveta. Nejasno je da li se to sve odnosi na stranke nacionalnih manjina ili su funkcioneri ovih stranaka izuzeti iz tih slučajeva?

Takođe smatramo da nije utemeljeno da u zakonu stoji odrednica, citiram: „Član Nacionalnog saveta ne može biti član rukovodećih organa, političke stranke, kao što su predsednik, predsedništvo, izvršni odbor i slično“. Ova reč na kraju citata – i slično, sigurno otvara mogućnost različitih manipulacija.

Zatim – član Nacionalnog saveta ne može biti funkcioner, postavljeno lice ili rukovodilac u organu državne uprave, pokrajinskom organu uprave odnosno organu jedinice lokalne samouprave kojima u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta. Ni ovde nije podvučena jasna granica između značenja i ograničenja.

Mi smo predložili da ovakva ograničenja u članu 7a ne treba da postoje, i to smo obrazložili sledećim činjenicama. Izuzimanje političkih funkcionera, funkcionera i rukovodilaca u nacionalnim savetima, jeste čak i ustavna stvar garantovanja određenih prava pojedinim licima. To što se određena lica bave profesionalno politikom, ne sme da isključuje ove ljude iz rada nacionalnih saveta. Naprotiv, mislimo da je poželjno da se iskusni ljudi u politici uključe u rad istih. To što se nacionalni saveti ne bave politikom, pa političari nisu potrebni, nacionalni saveti se ne bave ni projektovanjem građevina, ni poljoprivredom, pravom, zdravstvenom zaštitom, pa u njima ipak sede i inženjeri i lekari i advokati i stručnjaci različitih profila.

Naprotiv, mi smatramo da je poželjno da se funkcioneri, društveno-politička aktivna lica svih profila, uključe u rad nacionalnih saveta. Čak smatramo da je izuzetno važno da pokrajinski poslanici i republički poslanici imaju mogućnost biti članovi nacionalnih saveta, jer bi to predstavljalo izuzetno važnu kariku u ostvarivanju zakonodavnog okvira razvijanja opštih građanskih prava, a tako i prava nacionalnih manjina.

Ministarstvo lokalne samouprave je u sklopu Predloga zakona prihvatilo uočene promene, tako da je sada član 7a postao prihvatljiv za sve nacionalne manjine.

Što se tiče člana 7b, mi smatramo da u ovom članu treba da bude navedeno sledeće: „Član Nacionalnog saveta ne može biti lice koje je zaposleno u ustanovi, preduzeću i bilo kom pravnom licu čiji je osnivač Nacionalni savet, koji je direktni korisnik sredstava Nacionalnog saveta i koji obavlja bilo kakve poslove u ime Nacionalnog saveta i za Nacionalni savet.“ Ovo se odnosi na članove porodica članova Nacionalnog saveta, kako to definišu članovi zakona u kojima se regulišu sukob interesa i inače.

Ovaj vid manipulacije je prisutan, koliko smo videli, manje-više u svim nacionalnim savetima. Naime, svedoci smo da su članovi Nacionalnog saveta u isto vreme i poslanici u institucijama i ustanovama čiji su suosnivači upravo nacionalni saveti. Tako u poslednjem sazivu Bunjevačkog nacionalnog saveta imamo situaciju da su članovi Nacionalnog saveta, pa i članovi izvršnog odbora, istovremeno i direktori ustanova koje se finansiraju direktno iz sredstava Nacionalnog saveta, da su pojedina pravna lica čiji su osnivači članovi Nacionalnog saveta postali u međuvremenu odlukom Nacionalnog saveta institucije od značaja za nacionalne manjine, a njihovi vlasnici su istovremeno članovi saveta, pa su se tako stvorili uslovi da ista lica odlučuju da sami sebi opredeljuju sredstva namenjena nacionalnim manjinama. Ovo svakako predstavlja klasičan primer sukoba interesa, na kojima bi i deca shvatila suštinu samog smisla sukoba interesa.

Čitave porodice su uposlenici u ovakvim institucijama, pa je i nacionalna pripadnost po rođenju postala vrlo unosna profesija koja vremenom postaje sama sebi cilj, uz istovremeno otuđenje od nacionalnog bića i od osnovnih podrazumevajućih ciljeva.

Možemo reći da je i član 7b u raskoraku sa članom 38, jer se nacrtom zakona predviđa 50% stečenih sredstava predviđenih za stalne troškove i redovne delatnosti, a nije definisan i ograničen broj stalno zaposlenih u nacionalnim savetima. Znači, nije jasno definisano da li svi članovi Nacionalnog saveta mogu da se zaposle u istom ili ne, a ako ne, koliko njih može?

Što se tiče člana 10, u stavu 1. gde se dodaje tačka 16), koja govori o raspodeli sredstava dodeljenih nacionalnim savetima za rad ustanova, udruženja i fondacija, u skladu sa njihovim programima rada, shodno pomenutoj raspodeli Bunjevački nacionalni savet je zaboravio da usmeri deo sredstava namenjen za te svrhe udruženju građana „Bunjevačko kolo“ iz Sombora, tako da u toku 2017. godine „Bunjevačko kolo“ nije dobilo ništa u raspodeli sredstava, kao ni mnoge druge bunjevačka udruženja i institucije.

Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine je 2017. godine, a i ranijih godina, za ove svrhe potrošio više od 80% sredstava opredeljenih budžetom, pa se osnovano može postaviti pitanje svrhe postojanja Nacionalnog saveta u ovakvim uslovima. Ispada da Nacionalni savet postoji sam zbog sebe.

Baš zbog toga, na sledećim izborima za nacionalne savete, koji treba da budu tokom jeseni, ne treba više dozvoliti da stranke bivšeg režima ponovo vode većinu nacionalnih saveta, pa tako i Bunjevački nacionalni savet. U danu za glasanje SNS će podržati sve predložene zakone. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo guvernerko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 4. Predloga zakona dodaje se stav 3. koji glasi – realizacijom ugovora na daljinu obezbeđuje se sveobuhvatni planski razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na medijske centre.

Na početku mog izlaganja istakao bih da je zdravlje nivo funkcionalne i metaboličke efikasnosti živog organizma. Kod ljudi to predstavlja sposobnost i individue ili zajednice da se adaptiraju i vladaju sobom prilikom suočavanja sa fizičkim, mentalnim, psihološkim i društvenim promenama u svom okruženju.

Klasifikacioni sistemi kao što su Svetska zdravstvena organizacija obuhvataju međunarodne klasifikacije bolesti ISD i oni se obično koriste za merenje komponente zdravlja. Zdravlje posmatra kao stanje normalne funkcije organizma koje bi se s vremena na vreme poremetilo usled bolesti.

Neki od uslova zdravlja su uravnotežena ishrana, redovne telesne aktivnosti, higijena kao i stabilne, porodične i društvene aktivnosti. Zdravlje je resurs za svakodnevni život, a ne stil življenja. To je pozitivan koncept koji naglašava društvene i lične resurse, kao i fizičke kapacitete.

Mentalno, intelektualno, emocionalno i socijalno zdravlje se odnosi na sposobnost osobe da se nosi sa stresom, da stiče veštine, održava, odnosno formirajući na taj način resurse za otpornosti i samostalan život.

Da bi pojedinac zadovoljio sve elemente koje zahteva rad na njegovom radnom mestu, on pre svega mora zadovoljiti, ispuniti sve neophodne resurse za svakodnevni život. Zdravlje i odsustvo bolesti su jako bitni, jer će samo zdrav čovek biti pokretač i karika celog društva, pokretačka karika privrede i svih ostalih državnih resursa. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Cenjena guvernerko, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi – osnovnim pojmovima i realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara. Ovim amandmanom dodatno se definiše stav 2. ovog zakona.

Zdravlje je resurs za svakodnevni život, a ne cilj življenja. To je pozitivan koncept koji naglašava društvene i lične resurse, kao i fizičke kapacitete. Mentalno, intelektualno, emocionalno i socijalno zdravlje se odnosi na sposobnost osobe da se nosi sa stresom, da stiče veštine i održava, odnosno formirajući na taj način resurse za otpornost i samostalan život.

Ukoliko se ti odnosi na duže vreme poremete, dolazi do iskakanja pojedinih sistema i nastanka bolesti. Jedan od tih sistema je kardiovaskularni sistem. Najčešća oboljenja srca i krvnih sudova koja odnose život je srčani infarkt.

Tokom prošle godine od infarkta srca i infarkta mozga, odnosno moždanog udara umrlo je u Srbiji više od 52 hiljade ljudi, što ukazuje na činjenicu da više od polovine smrtnosti otpada upravo na srčana oboljenja i na bolesti krvnih sudova i na njihove komplikacije. Ove bolesti u poslednje vreme pogađaju žene nego što pogađaju muškarce i sve češće na udaru su mlađi ljudi.

Po mišljenju kardiologa, ovako nastalo stanje je uslovljeno pušenjem, nepravilnom ishranom, sve češćom pojavom stresa i nedovoljnom fizičkom aktivnošću.

Shodno tome, u Srbiji svakog sata umre šest osoba od posledica kardio oboljenja, odnosno njih 145 dnevno ili na godišnjem nivou više od 52 hiljade, a od čega su 28.300 žene, na muškarce otpada 23.700. Ove brojke, nažalost, Srbiju svrstavaju među zemlje sa najviše smrtnosti od srčanih oboljenja, odmah posle Rusije i Ukrajine, što je za našu zemlju jako alarmantno.

Ovi podaci su važno upozorenje za celokupno društvo da hitno reagujemo i sprečimo ovoliku smrtnost naših građana od k.v. oboljenja, pogotovo što je stopa pojave infarkta miokarda sve češća u mlađoj životnoj dobi, i to u periodu od 30 do 45 godine života.

Prvi pokazatelji razvijanja infarkta srca su bol u grudima, trnjenje leve ruke, mučnina i visok pritisak. Pre svega, sami građani moraju da shvate opasnost koju sa sobom nose ova oboljenja i moraju slediti bezuslovne savete lekara i prevenciju u smislu sistematskih pregleda i provera krvne slike, masti i šećera u krvi. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se tačka 15. koja glasi – investicijama u stanogradnju obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara. Amandmanom se dodatno definišu pojmovi predloga ovog zakona. Danas bi rekao par reči o VMC Novi Sad, koji je najstarija aktivna bolnica u Evropi, prošle godine je proslavio 231 godinu od postojanja.

Ministarstvo odbrane će nabaviti svu opremu za njen razvoj, a na proslavi jubileja rečeno je da će svi vojni osiguranici biti zbrinuti, neće oskudevati u lekovima i da će sistem vojnog zdravstva biti unapređen.

Što se tiče zaposlenih u sistemu vojnog zdravstva kroz buduća zakonska rešenja, pre svega o Zakonu o vojsci, koji je pre par dana i usvojen, status će im biti poboljšan u svakom smislu. U sistemu vojnog zdravstva 3800 zdravstvenih radnika u toku jedne godine zbrine oko 115.000 vojnih osiguranika i oko 300.000 hiljada civilnih. U ovom trenutku 60 naših lekara se nalaze u mirovnim snagama u čitavom svetu, vode računa i brinu o zdravlju mnogih. Tako i zaposleni u VMC požrtvovano daju svoje vreme, negu i znanje, bilo da je u pitanju vojni osiguranik ili civil.

Vojna bolnica VMC Novi Sad je od 1886. godine je vojna, što je ostalo i danas, a značajna je po tome jer jedina stacionarna ustanova u Vojvodini, nikada nije prekidala sa radom i shodno tome, prva je bila uvek u odbrambenim linijama. Prvi su zbrinjavali ranjenike, podjednako se brinula o zarobljenicima, kao i o svojim ratnicima. Takođe, su prvi organizovali izolator za oboljenja od ptičijeg gripa za vreme održavanja Egzita. Prihvatili su hirurške pacijente za vreme poplava u Sremu. Već šestu godinu VMC je u mreži zdravstvenih ustanova AP Vojvodine, a od 1. januara 2018. godine, menja i zvanično nosi naziv Vojna bolnica Novi Sad, a takođe postaje nastavna baza Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Ona inače pokriva sekundarni nivo zdravstvene zaštite, jer Novi Sad nema gradsku bolnicu. U priličnoj meri rasterećuje Klinički centar Vojvodine i Institut u Sremskoj Kamenici i od velikog je značaja za zaštitu celog okruga, pa i cele Vojvodine.

No, i zdravstvene radnike koji rade u VMC brinu nerešena stambena pitanja i oni su zainteresovani za kupovinu stanova u projektu izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, jer je predviđeno da se u Novom Sadu izgradu 400 takvih stanova. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjena gospođo potpredsednice Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti zaslužuje bezrezervnu podršku, pre svega, jer sistematski rešava decenijski problem nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama koje su od posebnog značaja za bezbednost i budućnost naše zemlje.

Ovaj zakon značajno će doprineti rastu BDP u oblasti građevinarstva, upošljavanju domaće građevinske industrije i rastu zaposlenosti, porastu prihoda od PDV-a po raznim osnovama i, što je veoma značajno za budžet lokalnih samouprava, porastu prihoda od poreza na imovinu.

Oko zgrada otvoriće se prodavnice, ambulante, apoteke koje će moći svi da koriste. Predlog je zasnovan na ideji i ide u pravcu ostvarenja primarnog cilja politike SNS, sveukupnog razvoja naše zemlje i njenih lokalnih samouprava, a time i razvoja zdravstvenih centara. Upravo je ovo razlog zašto sam podneo amandman i predložio da se u članu 4. doda stav 11. koji glasi: „Donošenjem zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje i razvoj zdravstvenih centara u Srbiji“.

Potpuno devastirane lokalne samouprave sa praznim i prezaduženim opštinskim gradskim budžetima zatekli smo mi iz SNS, preuzimajući odgovornost nad njima iz ruku neodgovornih, bahatih i bezobraznih lidera prethodnog režima, koji su sve do 2012. godine, a u Vojvodini do 2016. godine mislili samo na sebe, na svoje bankovne račune, ličnu korist i brojne privilegije, ne vodeći računa ni o čemu, čak ni o potrebama pripadnika snaga bezbednosti, počevši od opreme, naoružanja, savremenih borbenih sistema, sve do njihovih stambenih potreba kao životnog pitanja svakog pojedinca.

Ovo je projekat koji će služiti za primer kako se mogu graditi stanovi po više nego pristupačnim cenama…

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 2. Predloga dodaje se stav 4. koji glasi: „Realizovanjem projekta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara“. Ovim amandmanom se dodatno definiše član 2. Predloga zakona.

Shodno tome, želim da istaknem da je počevši od 1. januara 2012. godine iz nadležnosti Fonda za SOVO segment penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika konsolidovan u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja Republike Srbije. Fond za SOVO je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje kojem se ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika. Stambeno obezbeđivanje korisnika vojnih penzija može se rešiti na dva načina – prvi, korišćenjem sredstava iz programa za stambeno kreditiranje po projektu izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i penzionere koji su ostvarili penziju u jednom od organa snaga bezbednosti i drugi, na osnovu Pravilnika o korišćenju sredstava vojnih penzionera bez rešenog stambenog pitanja.

Pored ovoga projekta kupovine stanova po 500 evra za kvadratni metar, postoji Pravilnik o upotrebi, uslovima i načinu korišćenja sredstava za poboljšanje materijalnog položaja korisnika vojne penzije bez stana. Omogućava se korisniku vojne penzije da dobije beskamatni kredit za rešavanje stambenog pitanja u visini od 20.000 evra, u dinarskom protivvrednosti, na dan podnošenja zahteva, po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije. Ako se opredele na ovakav način rešavanja stambenih pitanja, korisnici vojnih penzija podnose zahtev Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, sa već poznatim dokazima.

Oko 90% podnetih molbi je realizovano, isplaćen im je novac za kredite ugovore. Na ova dva načina vojni penzioneri koji su radili u snagama bezbednosti mogu doći do sopstvenog krova nad glavom. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona dodaje se stav 3. koji glasi – donošenjem zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara.

Amandmanom se dodatno definiše član 1. Predloga zakona. Shodno tome, rekao bih da je politika ciljeva nacionalne bezbednosti deo ukupne državne politike, sa čijom realizacijom se ostvaruje ukupni društveni razvoj Republike Srbije i ona predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti.

Imajući u vidu da je najveći broj nerešenih stambenih potreba u državnim organima, upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, koji decenijama nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje, odlučeno je da se ono sistemski reši predlogom programa izgradnje jeftinih stanova na više lokacije istovremeno, u više gradova Srbije.

Zbog toga se i pristupilo izradi ovog zakona o posebnim uslovima za izgradnju stanova pripadnika snaga bezbednosti koji ima za cilj uspešnu i efikasnu realizaciju samog projekta.

Putem ankete, 18.905 pripadnika snaga bezbednosti i mali broj penzionera, njih je svega 1.462, koji su ostvarili penziju u jednom od organa bezbednosti, izjasnilo se da žele da kupe stanove u okviru ovog projekta izgradnje.

Tako je u šest gradova predviđeno da se izgradi 5.203 stana, s tim što je u prvoj fazi predviđena realizacije 1.578 stanova i to 400 u Beogradu i Novom Sadu, 200 u Kragujevcu i Kraljevu, 190 u Vranju i 188 u Nišu.

Zgrade će biti tipski građane, bez podzemnih etaža, a veličina stanova će biti od 32 do 92 m2. Lica koja kupe ovakav stan, moraće da ostanu u službi snaga bezbednosti 10 godina.

Cena kvadratnog metra ovakvog stana će biti 500 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan zaključivanja ugovora bez poreza na dodatu vrednost. Na ovaj način veliki broj zaposlenih u službama snaga bezbednosti imaće prilike da kupe ove jeftine stanove i tako trajno reše svoje stambeno pitanje.

Lokalne samouprave će prihode od poreza na imovinu novoizgrađenih stanova imati, a ujedno i javni objekti, ambulante, apoteke koji su izgrađeni oko tih zgrada moći će biti u funkciji korisnika i svih građana sa teritorije lokalne samouprave. U njima će se zaposliti radnici različitih profila, lekari, medicinski tehničari, farmaceuti, itd. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 6. koji glasi – vojno-stručnim osposobljavanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj zdravstvenih centara. Ovim amandmanom se dodatno definišu posebni ciljevi vojnog obrazovanja, a danas ću govoriti o vantelesnoj oplodnji žena vojnih osiguranika.

Postupci vantelesne oplodnje temelje se na poboljšanje prirodnih oplodnih mogućnosti parova. Usmereni su na ostvarivanje kontakta jajnih ćelija i semena muškarca, skraćujući put do njihovog spajanja ili dovodeći ih u neposredni kontakt.

Suština svih postupaka vantelesne oplodnje je izazivanje ovulacije i dopremanje pripremljenog semena u veću ili manju blizinu jajne ćelije, bez obzira da li je arteficijalna ili oplodnja in vitro uslovima. Za smanjeno upućivanje na vantelesnu oplodnju vrlo značajno mesto ima i skrining, odnosno redovni i preventivni pregled grlića materice. Poznato je da se karcinom grlića materice najčešće javlja kod žena u mlađoj životnoj dobi, koje se vrlo često još nisu ostvarile kao majke i zbog toga je jako bitno da sve žene redovno odlaze bar jednom godišnje na kontrolne preglede.

Upravni odbor Fonda SOVO na sednici održanoj 23. marta ove godine doneo je odluku o uslovima i načinu ostvarivanja prava na sprovođenje postupka biomedicinskog potpomognutog opolođenja. Tako žene vojnih osiguranika imaju prava na najviše četiri pokušaja lečenja neplodnosti postupcima VTO oplodnje na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez obzira da li su se pre toga ostvarile kao roditelji, uz činjenicu da u vreme podnošenja zahteva imaju najmanje 44 godine.

Pored svega što država pokušava da ovim postupcima poveća natalitet i prirodni priraštaj u Srbiji, procenat uspešnosti VTO je 33%. No, i pored ovoga malog procenta začeće omogućeno je porodicama da uživaju u roditeljstvu, a ženama da se ostvare kao majke. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 3. Predloga zakona dodaje se stav 3. koji glasi: „Ostvarenjem posebnih ciljeva vojnog obrazovanja obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj zdravstvenih centara.“ Ovim amandmanom želeli smo dodatno da se definiše svrha posebnih ciljeva i principa vojnog osiguranja.

Počevši od 1. januara 2012. godine, iz nadležnosti Fonda za SOVO segment penzijsko invalidskog osiguranja vojnih osiguranika konsolidovan je u sistem penzijsko invalidskog osiguranja Republike Srbije. Fond za SOVO je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojem se ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika.

Stambeno obezbeđivanje korisnika vojnih penzija može se rešiti na dva načina. Prvo, korišćenjem sredstava iz programa za stambeno kreditiranje i, drugi, zaključivanjem ugovora o korišćenju stana u zakup na neodređeno vreme. Pravilnikom o upotrebi, uslovima, načinu korišćenja sredstava za poboljšanje materijalnog položaja korisnika vojne penzije bez stana omogućava se korisniku vojne penzije da dobije beskamatni kredit za rešavanje stambenih pitanja u visini od 20 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti na dan prenošenja sredstava po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije. Ako se opredele na ovakav način rešavanja stambenih pitanje, korisnici vojnih pitanja podnose zahtev Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika sa već poznatim dokazima.

Prošle godine je podneto 2.338 zahteva, od čega je odobreno 1.878. NJih 26 je odustalo nakon odobrenja zahteva, a 1.846 je potpisalo i isplaćen je novac za kredit i ugovore. Na ovaj način vojni osiguranici mogu doći do krova nad glavom.

Poštovana predsedavajuća, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona dodaje se stav 3. koji glasi: „Vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara“. Ovim amandmanom se dodatno definiše član 1. ovoga zakona.

U sklopu vojnog obrazovanja, danas ću govoriti o Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, koja je zdravstvena ustanova i centar za postdiplomsko školovanje medicinskog kadra u Srbiji.

Kompleks akademije se prostire na površini od 21 hektara, a zgrada ustanove je podeljena na 60 tehničko-tehnoloških celina. U svom sastavu ima 27 klinika i 17 instituta. Na godišnjem nivou u njemu se zbrine preko 30 hiljada pacijenata, što civila, što vojnih osiguranika, a uradi se isto toliko hirurških intervencija i oko 500 hiljada specijalističkih pregleda. VMA ima oko 2,5 hiljade zaposlenih, od čega 500 lekara i 160 sa zvanjem profesora i drugog nastavnog kadra. U njoj se školuje i 400 lekara na specijalističkim studijama, što domaćih, što stranih studenata, a obavlja se praktična nastava srednjih i viših medicinskih škola.

Vojno-medicinska akademija osnovana je 2. marta 1884. godine, a sadašnji naziv VMA dobija 1950. godine. Od 1945. do 1962. godine na njoj su se lečili i civili, a zatim je otvorena posebna specijalistička poliklinika za građanska lica.

Odlukom Vlade od 1. januara 2008. godine izvršena je funkcionalna integracija VMA u sistem javnog zdravstva Srbije. Time su se stvorili uslovi za besplatno medicinsko zbrinjavanje civilnih osiguranika, isto kao i u Kliničkom centru Srbije.

Najznačajnija aktivnost VMA su dijagnostika i lečenje pacijenata. Svakodnevno se obavi 70 do 90 složenih hirurških intervencija, a ustanova ima i mobilnu ekipu za hitne medicinske intervencije i vanredne situacije. Značajan aspekt rada VMA predstavlja prevencija različitih oboljenja.

Povodom Dana Vojske, 23. aprila, VMA je organizovala 22 različita besplatna specijalistička pregleda, koji su obavljeni u kabinetima. Mogli su da se jave svi građani, bez obzira da li imaju ili nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, da li imaju ili nemaju zdravstveno osiguranje. Na ovaj način VMA je obeležila Dan Vojske, upravo onako kako oni znaju, lečeći ljude.

Ulaganje u Vojsku Srbije, u vojno zdravstvo, je ulaganje u bolji standard svih nas, u zdravlje i bolji život svakog građana Srbije. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 4. Predloga zakona dodaje se stav 3, koji glasi: „Planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara“. Ovim amandmanom se definiše svrha planskih dokumenata.

Planski dokumenti i Strategija razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije je stručni i politički dokument, na osnovu koga se usmerava razvoj zdravstvenog sistema, u skladu sa ukupnim razvojem društva.

Ovaj dokument definiše osnovne ciljeve i pravce razvoja zdravstvene zaštite i rezultat je ekspertski vođenog konsultativnog procesa.

Plan predstavlja instrument za razvoj sistema zdravstvene zaštite i promena koje treba da obeleže naredni period, u smislu unapređivanja i uspostavljanja ravnoteže između efikasnosti i efektivnosti i kvaliteta i bezbednosti zdravstvene zaštite na svim nivoima sistema, uvažavajući okolnosti vezane za društvena kretanja, demografske promene, nivo obrazovanih i kulturoloških dostignuća stanovništva, kao i njegovog zdravstvenog stanja.

Vrlo važan demografski, a ujedno i pokazatelj socijalno-ekonomskih uslova i funkcionisanja zdravstvene službe jedne zemlje jeste smrtnost dece do navršene prve godine života. U Republici Srbiji mortalitet odojčadi smanjen je sa 11,6 na 6,1% na hiljadu stanovnika živorođene dece, što je još uvek iznad vrednosti koje se beleže u EU, gde je ona na nivou od 4,6%.

Na zdravstveno stanje stanovništva uticale su starenje populacije i negativna socijalno-ekonomska kretanja, sa linijom pada koja se zadržala sve do 2012. godine.

Zdravstveni potencijal nacije se istrošio, ali uz sve teškoće koje sa sobom nosi tranzicija države i društva, ne može se očekivati brzo zaustavljanje negativnih pokazatelja zdravlja i njihovo željeno poboljšanje. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 2. stav 1. Predloga zakona dodaje se tačka 18) koja glasi: „Efikasnost planiranja – planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara“. Ovim amandmanom se definišu osnovni pojmovi Predloga zakona.

U okviru efikasnosti planiranja danas ću govoriti o medicini rada. Medicina rada je jedna grana medicina koja svakodnevno donosi svež novac, a uz to ima minimalne troškove. Somborska medicina rada oko 100.000 dinara donosi dnevno u kasu doma zdravlja.

Cilj izrade, donošenja i usvajanja strategije medicine rada je da se omogući specifična zdravstvena zaštita radno aktivnog stanovništva. Očuvanje i unapređenje zdravlja radno aktivne populacije ostvaruje se kroz implementaciju adekvatnog koncepta delatnosti medicine rada i organi delatnosti medicine rada i organizacijom službe koje obezbeđuju najviši mogući nivo zaštite zdravlja na radu za sve radnike.

Osnovna strategija službe medicine rada je poboljšanje njenog sadržaja i njene aktivnosti. Aktivnosti i ciljevi službe medicine rada će se odnositi na sve aspekte zdravlja, i to: na primarnu prevenciju povreda na radu, profesionalne bolesti i bolesti vezane za rad, zaštitu zdravlja svakog zaposlenog i rano otkrivanje bolesti koje ugrožavaju kako radnu sposobnost, tako i kvalitet života, zatim promociju zdravlja na radnom mestu, obezbeđivanje dostupnosti, tj. princip medicine rada za sve zaposlene, naročito za vulnerabilne grupe, sektor visokih rizika i za zaposlene u malim i srednjim preduzećima, poljoprivredi, koji su do sada malo bili obuhvaćeni, a potrebno je uključivanje specijalista medicine rada u timove za izradu i dopunu akta o proceni rizika po zdravlje na radnom mestu.

Da bi se ostvarili planirani ciljevi službe medicine rada neophodno je obezbediti sledeće aktivnosti: 1) prethodni pregledi za sva radna mesta sa posebnim osvrtom na radna mesta sa povećanim rizikom, 2) redovni periodični pregledi radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom za zdravlje, 3) vanredni periodični pregledi odnose se na izmene u zdravstvenom stanju koje utiču na bezbednost obavljanja posla, 4) ciljani pregledi odnose se na specifične štetnosti i 5) sistematski pregledi svih zaposlenih, bez obzira na radno mesto. Potrebno je izvršiti i promociju zdravlja pre svega na radnom mestu, i to upoznavanjem radnika sa profesionalnim štetnostima, njihovim rizicima po zdravlje i mogućnosti otklanjanja istih sa aspekta korišćenja ličnih zaštitnih sredstava i sprovođenja osnovnih higijenskih principa pri radu.

Promocija zdravlja treba da se odnosi na prevenciju nezaraznih bolesti promovišući zdravu ishranu i fizičku aktivnost među radnicima i mentalno zdravlje na radu, kao i redovan obilazak preduzeća radi uvida u uslove rada i radne sredine, zatim, organizovanje kurseva za obuku u pružanju prve pomoći, kontinuiranu edukaciju kadrova službe medicine rada da bi mogla da odgovori na zahteve koje nameću nove tehnologije i stari modeli koji danas nisu korišćeni, kontinuiranu nabavku nove opreme neophodne su aktivnosti službe medicine rada i povezivanje u jedinstven informacioni sistem. Moram da kažem da specijaliste medicine rada u Somboru nisu ugovoreni, što je jedan od problema.

Svakako da je cilj službe medicine rada i uključivanje u sistem javnog zdravlja. Da bi sve navedene aktivnosti bile dostupne radnicima, služba medicine rada mora da bude posrednih između poslodavca i radnika, tj. mora da se ostvari potpuna saradnja sa poslodavcem sklapajući ugovore o pružanju usluga medicine rada.

Osim saradnje sa poslodavcem radi kontrole sprovođenja bezbednosti i zaštite na radu neophodna je i saradnja sa inspekcijom rada. Briga za zdravlje radnika ne sme biti isključivo u nadležnosti poslodavca, već i država kroz svoje institucije mora da nosi deo odgovornosti. Zaštita zdravlja radnika ultimativno mora da bude jednako dostupna svima i tu država mora da ima najveću ulogu.

Osim navedenih aktivnosti, cilj službe medicine rada je da u skladu sa doktrinarnim stavovima i zakonskom regulativom vrši zdravstvene preglede radi izdavanja lekarskih uverenja za razne potrebe, kao što su: lekarska uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilima, za upis u srednju školu i fakultet, za boravak u domu, za usvajanje deteta, za starateljstvo, hraniteljstvo, za boravak u zemlji, i drugo.

U danu za glasanje SNS će podržati ovaj zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 3. Predloga zakona dodaje se tačka 15) koja glasi – načelo efikasnosti, koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara.

Amandmanom se dodatno definišu načela upravljanja sistemom javnih politika. Građani Srbije opravdano očekuju promene u zdravstvenom sistemu i zdravstvenoj politici koja će im doneti bolje uslove i poboljšanje položaja u ostvarivanju zdravstvene zaštite.

Takođe, i zdravstveni radnici očekuju bolje uslove rada i primanja dostojna čoveka u ovoj vrlo odgovornoj profesiji. Ova zdravstvena politika bazirana je na ustavnom i zakonskom poretku Srbije, kao i zacrtanim ciljevima. Pre svega, ona je utemeljena na dugoj tradiciji srpskog nacionalnog shvatanja solidarnosti i to solidarnosti zdravih nad bolesnima, bogatih sa siromašnima i mladih sa starima.

Briga za zdravlje, za bolji kvalitet života svih građana, ugradiće se u sve državne politike Republike Srbije kao obaveza svih institucija i pojedinaca.

U toku rasprave o amandmanima u protekla dva dana, već je napomenuto da su zdravi građani osnov razvoja i prosperiteta naše zemlje, jer samo zdravi građani mogu doprineti ekonomskom i socijalnom razvoju. Baš zato na zdravlje moramo gledati kao na nacionalni resurs koji zaslužuje kontinuirano stvaranje i strateški zasnovan razvoj.

Pre desetak godina zdravstvena zaštita u Srbiji je doživela krah i kolaps. Do kraha dolazi usled neuspešnih obećanja, neplanskog improvizatorskog razvoja, namernih obmana sa međustranačkom pogubnom kadrovskom politikom, kao i korupcijom koja je usađena u sistem zdravstvene zaštite, tako da je postala vodeći pogubni faktor uređivanja odnosa u njemu od koga skoro da nema odbrane. Takva politika stvorila je duboki jaz između zdravstvenih radnika i građana, a lekare izvela bez razloga na stub srama kao korumpirane službenike, iako ogromna većina njih živi skromno i od svoje zarade i ne učestvuje u nikakvoj korupciji.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, u članu 1. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi – planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara.

Ovim amandmanom se želi dodatno definisati predmet ovog zakona. Zdravi građani su temelj razvoja svake zemlje, pa tako i naše, jer samo zdravi mogu da doprinesu socijalnom i ekonomskom razvoju Srbije.

U tom smislu, sistem zdravstvene zaštite se ne može posmatrati kao potrošnja, već kao investicija u ostvarivanju sveukupnog razvoja društva, s obzirom da zdravlje ima važan uticaj na sposobnost ljudi, da žive i doprinose društvenom i ekonomskom razvoju. Zato zdravlje treba posmatrati kao bitan i nacionalni resurs koji zaslužuje kontinuirani strateški razvoj. Osim toga, pravo na zdravlje i zdravstvenu zaštitu je jedno od osnovnih ljudskih prava.

Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije je pre svega stručni i politički dokument kojim se obezbeđuje jednakost i solidarnost i rodna ravnopravnost sa akcentom na vularbirne grupacije stanovništva, na osnovu kojeg se usmerava razvoj zdravstvenog sistema u skladu sa sveukupnim razvojem društva. On definiše osnovne ciljeve i pravce razvoja zdravstvene zaštite. Donošenjem ovog dokumenta zasnovano je na opštem društvenom značaju koje ima zdravlje.

Shodno tome, zdravstveni sistem ima vertikalnu povezanost primarnog, sekundarnog i tercijalnog nivoa, kao i horizontalnu povezanost u odnosu na lokalnu zajednicu.

Mnogi ciljevi zdravstvene politike u smislu očuvanja i unapređenja zdravlja i održivosti sistema zdravstvene zaštite u značajnom stepenu su dostignuti, a tu se, pre svega, misli na razvijenost mreže zdravstvenih ustanova i broja zdravstvenih radnika u njima u odnosu na broj stanovništva, i to posebno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Osnivači zdravstvenih ustanova u državnoj svojini su republika, pokrajina i lokalna samouprava. Najveći stepen decentralizacije sproveden je na nivou primarne zdravstvene zaštite, s obzirom na osnivačka prava, nad domom zdravlja, apotekama, odnosno nad ustanovama na primarnom nivou preuzetim od strane lokalne samouprave.

Prema planu mreža, ukupan broj zdravstvenih ustanova u državnoj svojini je 375, sa ukupnim brojem postelja u njima od 38.590, odnosno 525 na 100 hiljada stanovnika. U zdravstvenim ustanovama trenutno ima 115 hiljada zaposlenih. Od toga je 21 hiljada doktori medicine, od čega je 75% lekara specijalista raznih grana medicine. Medicinskih sestara ima 40 hiljada, a ostatak čine zdravstveni radnici i administrativno i tehničko osoblje.

Obezbeđenost lekara na 100 hiljada stanovnika u Srbiji je 271, dok je u EU 321. Znači, skoro smo dostigli nivo EU. U primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiji postignuta je obezbeđenost jednog lekara na 1.228 stanovnika. Prioritetne oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva jesu oblasti koje se odnose na prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti, kojima je današnje društvo najviše opterećeno, zatim, prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti i specifično prioritetne zdravstvene potrebe pojedinih kategorija stanovništva sa posebnim osvrtom na očuvanje i unapređenje zdravlja radno aktivnog stanovništva, kao i na ostvarivanje punog zdravstvenog potencijala osoba sa invaliditetom.

U danu za glasanje SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.