Član 112. stav 2 – Srpska napredna stranka je predložila da se briše zato što je to cinizam, rekao bih i drskost Vlade. Kada država treba nešto da naplati od građana, ona ne bira sredstva; ako je potrebno, uzeće i stanove, oteraće ih u zatvor, ali kada treba da plati ono što je dužna poreskim obveznicima, odnosno građanima Srbije, onda pronalazi način da to zaobiđe.
U ovom članu 2. se kaže da novčana primanja iz ovog zakona ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja. Znači, ukoliko država ne isplati svoje novčane obaveze prema građanima koji imaju pravo na socijalnu pomoć, oni ne mogu da kroz institut izvršenja dođu do svojih sredstava.
Oni koji su najsiromašniji, oni koji zahvaljujući ovom zakonu primaju po par hiljada dinara nekakve socijalne pomoći, nekih prinadležnosti, za koje su ova sredstva pitanje egzistencije, ne mogu da se na sudu izbore za prava koja imaju i za sredstva koja im država duguje. Ali, zato će državna administracija na vreme da prima platu, zato ćemo mi poslanici svakog 5. i 20. na vreme da primamo svoje plate, zato će javna preduzeća na vreme da primaju plate, a samo oni koji ne mogu da se organizuju, ne mogu da izađu na ulice, biće žrtve ove vlade i ovog sistema. To je nešto što je neprimereno za SNS.
Smatramo da je ovaj amandman Srpske napredne stranke dobar i da ga treba usvojiti. Isto tako, verujem da za ovaj amandman treba da imamo podršku svih kolega, bez obzira na to da li su u vlasti ili opoziciji, jer je ovo stvar principa i stvar morala. Hvala.

Što se tiče člana 146, samo kratko, način ocenjivanja i kriterijumi za ocenjivanje, profesionalno napredovanje i nagrađivanje stručnih radnika mora da bude delokrug rada ministarstva. To ne može da se prepušta lokalnim samoupravama, da propisuju kako oni smatraju. Mora da bude jedinstveno za nivo cele Republike. To je stav Srpske napredne stranke i to je razlog zbog čega smo se opredelili da podnesemo ovaj amandman.
Ovako kako stoji, svako za sebe, prema svom nahođenju, bio stručan ili ne, moći će da propisuje neke osnovne kriterijume koji garantuju kvalitet socijalne zaštite. Smatramo da je to neprimereno i da sva uputstva, sve pravilnike moramo da primenjujemo na celoj teritoriji Srbije i da Ministarstvo treba da preuzme odgovornost za sve što se odnosi na uređenje socijalne zaštite u Srbiji. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS insistira na poštovanju Zakona o državnoj upravi, i u vezi sa svim zakonskim projektima koji stižu iz Vlade u kojima se daju neprimerena ovlašćenja ministrima mi reagujemo. Tvrdimo da ministar nije organ državne uprave, da je član Vlade i da izvorna ovlašćenja moraju da pripadnu ministarstvima. U tom smislu, mi smo reagovali i sa ovim amandmanom. Nažalost, jako često u našim zakonima imamo konfuziju u vezi sa nadležnostima, imamo jako puno diskrecionog prava ministara.
Mislim da je prilika da to dokažem i kroz jedan primer iz Jagodine, gde je očigledno da je ministarstvo, sam ministar, svesno ili nesvesno, došao u situaciju da jednu dosta čistu situaciju u vezi s legalizacijom jednog objekta, odnosi se na diskont „Kralj“, čoveka koji 20 i kusur godina radi kao privatni preduzetnik, koji je svoj objekat legalizovao 2006. godine, stavi pod znak pitanja.
Na rešenje kojim je legalizovano uknjiženje tog objekta 2010. godine iz jedne firme, gospoda iz „Iks trejda“, uložili su prigovor. Taj prigovor je odbijen od strane opštinskog katastra i oni su upućeni na žalbu u roku od 15 dana Republičkom geodetskom zavodu. Interesantno je da je ta firma, „Iks trejd“, izgradila zgradu bukvalno do tog objekta i da se u ovom slučaju postavlja kao zainteresovano lice koje pokušava da uz pomoć advokata, ne birajući sredstva, dođe do tih objekata (Jagodinci to dobro znaju): „Pariz“, sadašnji „Ajriš pab“ i još par objekata koji izlaze na glavnu ulicu.
Sve bi ovo bilo u redu da se nije umešalo Ministarstvo, vaše, gospodine Duliću, i po specijalnom vašem ovlašćenju taj predmet iz Republičkog geodetskog zavoda prebacilo u vaše ministarstvo. Ne znam da li ste toga svesni, na koji način je to odrađeno. Bez ikakvog zakonskog osnova Ministarstvo je dalo sebi za pravo da se stavi iznad Republičkog geodetskog zavoda. Donelo je jedno rešenje koje je potpisala izvesna gospođa Aleksandra Damjanović Petrović, koje je nesprovodivo. Kada je predmet vraćen opštinskom katastru, vašeg ovlašćenja nije bilo u predmetu. Ni dan-danas niko ne zna kako to vaše ovlašćenje izgleda, zbog čega je izdato, koji su argumenti za izdavanje tog vašeg ovlašćenja.
Bilo je nesprovodivo zato što ste potvrdili da čovek ima pravo da legalizuje objekat, ali nema pravo da legalizuje objekat na svoje ime, zato što je on taj objekat kupio pre dvadesetak godina od nekog prvog vlasnika. Jedno totalno apsurdno, neprimenjivo rešenje, koje na silu pokušavaju da sprovedu u opštinskom katastru. Zbog toga imamo jednu prijavu za miting, pardon, mobing, koja se odnosi na načelnika opštinske katastarske uprave. Mitinzi su sad aktuelni, što se tiče Srpske napredne stranke, pa sam se malo zaneo.
Dakle, imamo problem oko sprovođenja tog rešenja koje je izdalo vaše ministarstvo. Pokrenut je upravni spor. Ono što je interesantno, Ministarstvo je po pokretanju tog upravnog spora tražilo od Upravnog suda da zastane sa rešavanjem zato što ono smatra da ima mogućnosti da se to rešenje na neki način dopuni. Predmet je fizički ponovo preuzelo Ministarstvo. Očigledno je da neko ima želju da izvrši pritisak na vlasnika, koji već dvadesetak godina radi kao preduzetnik i došao je u situaciju da kupi taj objekat, da mu se budzašto uzme taj objekat ili bukvalno da se otme. Sumnjivo je to što ceo postupak vodi firma „Iks trejd“, koja je direktno zainteresovana za tu lokaciju, ima želju da nastavi izgradnju zgrade (jedan deo zgrade je već urađen), izađe na glavnu ulicu, čime bi cena tih stanova bila znatno veća.
Što se vašeg ministarstva tiče, da bi sve ovo ostalo bez neke trunke sumnje u ispravnost svega onoga što je urađeno, pre svega je neophodno da se vidi to specijalno ovlašćenje. Molim vas, ako je moguće, možda nije trenutak za poslaničko pitanje, ali da se nekako dođe do tog ovlašćenja gde ćemo videti argumente zbog čega ste baš to ovlašćenje izdvojili. Pretpostavljam da u Republičkom geodetskom zavodu imate na hiljade žalbi, ali ta je bila interesantna Ministarstvu urbanizma i planiranja.
Možda još jedno pitanje: koliko ste takvih predmeta preuzeli iz Republičkog geodetskog zavoda u 2009. i 2010. godini i koliko je žalbi bilo Republičkom geodetskom zavodu u ove dve godine?
Na osnovu toga moći će, čini mi se, da se stekne uvid da li neki građani u Srbiji mogu da budu privilegovani tako da Ministarstvo, još jednom ponavljam, bez ikakvog zakonska osnova pokušava da rešava preko Republičkog geodetskog zavoda, da dezavuiše institucije sistema i da se stavi iznad zakona.
Bilo bi interesantno da znamo zbog čega je vaše ministarstvo tražilo zastoj u postupku koji je pokrenut kod Upravnog suda. Mi u Jagodini stekli smo utisak da Ministarstvo probleme Jagodinaca ne rešava na pravi način, da postoje neke prečice za pojedince i da svi građani nisu isti pred ovim ministarstvom; to je ono što je naš strah. Siguran sam da ćemo, ukoliko uz vašu dobru volju dobijemo informacije, ubuduće znati kako voditi ovaj sudski postupak, pošto je očigledno da će sve ovo da se završi pred sudom. Ne kažem da ste vi upućeni u to, verovatno prvi put čujete za ovo, ali vas molim da se angažujete, da vidite o čemu se radi, jer se radi o jednom čoveku za kog cela Jagodina zna da je sve što je stekao stekao mukotrpnim radom, radeći više od 20 godina kao preduzetnik. Krajnje je neprimereno da se pojedinci koji su kapital stekli na sumnjiv način na takav način odnose prema preduzetnicima u Jagodini. Hvala.

U okviru vremena. Još jedna informacija ministru: imamo rekonstruisane i nerekonstruisane katastre, koliko je meni poznato i koliko sam se informisao kod advokata. Kada su u pitanju rekonstruisani katastri, imate pravo da kao drugostepeni organ reagujete, ali jagodinski katastar je nerekonstruisan još uvek, i tek pošto se taj posao bude završio, koliko o zakonu znam, imaćete pravo da reagujete. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, namera Vlade, koliko vidim, bila je na prvi pogled dobra – želja da se, ako već ima pravosnažno rešenje, investitoru omogući da nastavi gradnju. Mislim da je u suštini ovo rešenje nerealno, da unosi jako puno pravne nesigurnosti i da ni na koji način ne može da motiviše ozbiljnog investitora da na osnovu ovog člana zakona krene u izgradnju. Nakon tog pravosnažnog rešenja, koje, dakle, nije konačno, imate upravni spor, koji ume da traje u našoj zemlji čak i do tri godine
U drugom stavu vi ostavljate mogućnost tom investitoru da gradi na svoju odgovornost. Ko bi normalan danas, ako već nema konačno rešenje kada je u pitanju izgradnja, ušao u tako veliku investiciju, a da nakon toga bude u situaciji da eventualno izgubi sudski spor i da sve ono što je uložio propadne?
Mislim da je ovakvo rešenje, bez obzira na neku dobru nameru, poprilično iracionalno, da može samo da podstakne raznorazne zloupotrebe, da, bez sumnje, znači jednu pravnu nesigurnost, a bogami, mislim da je u suprotnosti i sa onim opredeljenjem Vlade da se bori protiv korupcije i kriminala. Ovakvim rešenjima možete samo da podstaknete korupciju, jer, sasvim sigurno, neko ko je uložio izvestan novac u neki objekat neće birati put i način da tu svoju investiciju zaštiti. Prema tome, moramo da poštujemo pravni sistem države.
Mi smo u ovom slučaju intervenisali jednim amandmanom kojim tražimo da umesto pravosnažnog rešenja imamo konačno rešenje. To je jedini normalni i pravi put i način, a to što su upravni sudovi spori, što sporo rešavaju predmete, to je neka druga problematika, to već treba da rešava Ministarstvo za pravosuđe, to je već problem reforme pravosuđa i to ne može da se reši ovakvim zakonskim projektima. Hvala.

Srpska napredna stranka je intervenisala u dva stava ovog člana zato što smatramo da ima jako puno nedorečenosti kada je u pitanju ovaj institut javnog interesa i da su moguće ozbiljne zloupotrebe zato što nemamo jasan pravilnik šta je močvaran, šta je nestabilan teren. Desetine hiljada građevinskih objekata koji se nalaze na takvom terenu dolaze pod znak pitanja. Pokušali smo svojim amandmanom da rešimo ovaj problem u korist građana.
Treba podsetiti da bi, na osnovu člana 198, ukoliko se odbije legalizacija takvih objekata, trebalo da sledi rušenje. Šteta bi bila prevelika, a postavlja se i pitanje odgovornosti države, u smislu da se pojedina klizišta i vodoplavni tereni eventualno saniraju i da se na taj način poboljšaju uslovi života kada su u pitanju ti građani.
Smatramo da ovaj amandman ima svoju logiku, a posebno nam smeta to što ne postoji pravilnik na osnovu koga bi se moglo zaključiti koji su to objekti koji bi mogli da potpadnu pod ovu kategoriju.
U drugom delu smo intervenisali na stav 4. ovog člana. To se odnosi na različit tretman fizičkih i pravnih lica s jedne strane i, s druge strane, države, državnih institucija, koje su isto kao i građani često gradile objekte bez građevinskih dozvola. Načelo jednakosti pred Ustavom neophodno je poštovati, po nama. Mi imamo često praksu, kada su u pitanju državni organi, da se dozvole jako brzo izdaju, što se kaže preko noći, da su građani i pravna lica u drugom planu i da je mnogo više vremena neophodno da se njihov status i njihovi zahtevi rešavaju.
Prema tome, i u narednom amandmanu koji sledi ispred SNS zahtevamo da se na istovetan način urede prava kako državnih organa, tako i fizičkih i pravnih lica. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, SNS je još u decembru podneo svoj predlog zakona o ministarstvima i u ovoj raspravi ćemo, faktički,  braniti svoje viđenje kako treba da izgleda Vlada Srbije, kako treba da izgledaju ministarstva i činjenicu da smatramo da sa 12 ministarstava možemo u potpunosti da zadovoljimo potrebe Vlade, s jedne strane, a da, s druge strane, možemo da ostvarimo ozbiljne uštede. Predlog SNS iz decembra nije bio motivisan nikakvim ličnim interesima, nikakvom međupartijskom trgovinom i ličnom sujetom, čega, nažalost, ima danas prilikom konstituisanja ove vlade.
To je zakon, po našem mišljenju, koji bi mogao da bude univerzalan, jer smatramo da Zakon o ministarstvima i ne treba menjati svaki put kada se konstituiše nova vlada. To stvara dosta problema u funkcionisanju izvršne vlasti, uvećava troškove i stvara nesigurnost u delovanju administracije. Od izuzetnog je značaja da Vlada, izvršna vlast, najzad funkcioniše s jednim celovitim konceptom, i da se toga svi, uz međustranački dogovor, što je moguće više, držimo.
Pred nama su ozbiljne društvene promene, ozbiljne društvene reforme, javna potrošnja, javna uprava je u situaciji da mora biti smanjena, očekuju nas bolni rezovi u svakom smislu kada je u pitanju trošenje sredstava i naše društvo je sve siromašnije. Svesni tih činjenica i odgovornosti pred građanima Srbije, predložili smo ovaj koncept zakona o ministarstvima. Nadam se da ćemo u nekoj raspravi, mada sam svestan da vi već imate neke međustranačke dogovore, uspeti da bar neka od ovih rešenja prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, vladajuća većina je, što kroz amandmane pojedinih poslanika, što kroz amandmane Odbora za pravosuđe i upravu, podnela petnaestak amandmana koji će očigledno biti prihvaćeni i koji će u dobroj meri izmeniti ovaj tekst zakona o ministarstvima.
Očigledno je da kompletan koncept zakona o ministarstvima nije stigao u skupštinsku proceduru, ali mi je žao što i u ovoj oblasti makar nije reagovala, jer ovde je očigledan previd i veliku štetu će ovaj član zakona ovim predlogom, spajanjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa Ministarstvom trgovine, da učini privredi i standardu svih građana u Srbiji danas.
To što su ministri Dragin i Milosavljević u nemilosti predsednika Vlade nikako nije moglo da bude argument da dođe do spajanja Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ministarstvo za trgovinu nema šta da traži uz Ministarstvo poljoprivrede, ti poslovi su sasvim različiti, a predlog SNS je bio da se tu nađe Ministarstvo životne sredine, taj deo koji se odnosi na životnu sredinu, što je sasvim prirodno.
Kada je u pitanju trgovina i dosadašnji rad Ministarstva trgovine, SNS je i te kako nezadovoljan. Mislimo da zbog tog rada ili, tačnije nerada, Ministarstva trgovine, danas imamo jako velike probleme u oblasti cena, u oblasti monopolizacije tržišta, i da je neophodno izvršiti spajanje poslova koji se obavljaju u Ministarstvu trgovine sa poslovima ministarstva za privredu.
Jer, naš privredni rast danas umnogome zavisi od usluga, a i ova vlada se opredeljuje da u nekom narednom periodu vodi mnogo više računa o realnom sektoru, pa je bilo sasvim prirodno i normalno da trgovina bude u sklopu ministarstva za privredu.
Rekao bih da smo samo u maloprodaji izgubili na desetine, ako ne i stotine radnih mesta, da je sitna trgovina, zahvaljujući ovim monopolima koje je omogućilo Ministarstvo za trgovinu u prethodnom periodu, upropašćena, da je u velikim gubicima.
Stanje i rad Ministarstva trgovine može najlakše kroz neke statističke podatke da se sagleda. Recimo, u trgovini na malo nespecijalizovanom robom, to su maloprodajni lanci, deset najvećih preduzeća kontroliše 70% tržišta; "Delta", uz "Ce market" i "Pekabetu", drži oko 38% našeg tržišta; u trgovini na malo specijalizovanom robom deset najvećih preduzeća imaju promet oko 58%, došlo je do jako ozbiljne koncentracije, a u delu gde su kozmetika i farmaceutski proizvodi čak desetak preduzeća, koja imaju najveći obim, imaju koncentraciju 88%.
Znači, sasvim je sigurno da su problemi u trgovini jako ozbiljni, da je politika koja je vođena u Ministarstvu trgovine u prethodnom periodu uticala da se dobar deo likvidnih sredstava iz privrede, iz malih i srednjih preduzeća, usisa u trgovinu, da je to razlog što imamo izuzetno malu industrijsku proizvodnju i da će šteta koja će ovim predlogom, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, ako bude prihvaćen ovakav član zakona, biti velika i u narednom periodu.
Zahvaljujem vam i nadam se da će za ove argumentacije i ove probleme u oblasti monopola, nedostatka konkurencije na našem tržištu, biti mnogo više razumevanja od strane vladajuće većine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 15. Ministarstvo rada i socijalne politike gospodina Ljajića čini nam se potpuno nepotrebnim. Osim da kroz socijalnu politiku, odnosno socijalnu zaštitu i socijalna davanja, gospodin Ljajić uspeva da jača svoju političku stranku, ovo ministarstvo nije ostvarilo nikakve pomake u prethodnom periodu, naročito kada je u pitanju oblast rada.
Kakvo je stanje u radu, kakva su danas prava zaposlenih, kakav je danas položaj zaposlenih u Srbiji i kakav zakon o radu mi danas u Srbiji imamo, pa to je katastrofalno. Krenite od toga da danas imate plate u privredi koje često iznose od 15 do 20 hiljada, da imate potpuno neuređenu oblast prekovremenog rada, gde se procenjuje da preko 50.000 radnih mesta gubimo samo zahvaljujući tome što se eksploatišu ljudi bukvalno radeći i po 12-16 sati i subotom, ne poštujući one osnovne zakonske odredbe, a inspekcija rada ne radi svoj posao.
Mi danas imamo podelu, nažalost, na one koji rade u državnom sektoru, koji imaju zagarantovane plate koje su veće nego plate u privredi, što je krajnje nenormalno i nećete to naći ni u jednoj državi, ne zato što privreda daje male plate, privreda je na tržištu, već zato što je državna birokratija bahata. Imate činjenicu da je prosek plata u privredi 26.000 dinara, a u vanprivredi, u državnoj upravi preko 39.000 dinara, da danas Srbija predstavlja zemlju u kojoj je prosek plata najniži u Evropi, da smo počeli da se upoređujemo, bar kada je u pitanju cena rada u privredi, sa Albanijom.
Očigledno je da gospodin Ljajić u prethodnom periodu ništa nije uradio da se položaj zaposlenih popravi. Danas u Srbiji rad nije nikakva garancija da nećete živeti u siromaštvu. Danas u Srbiji hiljade radnika odlazi na posao uz kiflu i čaj ne bili neki dinar svojoj deci doneli kući, obezbedili im kakav-takav standard.
Katastrofalna situacija, za koju je pre svega krivo ovo ministarstvo i očigledna nezainteresovanost ovog ministarstva za oblast rada, razlog je zbog čega je SNS i predložio da se oblast rada pripoji privredi, jer je to nešto što je sasvim razumljivo. Rad, rezultati rada, rezultati privrede treba da budu ravnomerno podeljeni između vlasnika kapitala i zaposlenih koji učestvuju u stvaranju tog dohotka.
Prema tome, ovaj drugi deo, socijalne zaštite i socijalne politike, što je stvar politike i politikanstva gospodina Ljajića, isto tako nema razloga za formiranje takvog ministarstva, nema razloga da imamo takvo ministarstvo. Taj deo smo predložili da se pripoji Ministarstvu zdravlja i porodice, što je nešto sasvim razumljivo, tu i spada socijalna zaštita.
Čini nam se da ste u ovom predlogu zakona predvideli jedno ministarstvo koje je čisto političke prirode i za koje nema prostora u ovom trenutku, u situaciji kada je privreda Srbije i kada su građani Srbije na izdisaju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da treba pozdraviti činjenicu da pred sobom imamo zakon o socijalnoj pomoći i činjenicu da se ovim zakonom izdvaja veći deo sredstava za korisnike socijalne pomoći, za veliki broj kategorija koje su ugrožene u našem društvu, da se taj procenat kreće od 40 do 60, a vidim da u Predlogu zakona Ministarstvo tvrdi da ćemo broj korisnika uvećati za nekih 70% u odnosu na broj korisnika koji imamo u ovom trenutku.
Sasvim je sigurno da tim ljudima treba pomoć u ovom trenutku kada je srpska tranzicija potpuno zaglibljena u blatu, kao što reče jedan moj prethodnik, kada se ne primećuju reforme ne samo u ekonomskom smislu nego ni reforme institucija i sveukupne društvene reforme i kada očigledno kompletno srpsko društvo srlja u sve veće siromaštvo.
Imamo činjenicu, nažalost, da sve ovo što je osmišljeno u ovom zakonu i sve ono što se nudi danas građanima Srbije može da bude samo jednokratno iskorišćeno, ili možda u toku ove godine to povećanje može značiti neki rast standarda, jer ne budemo li imali ozbiljne ekonomske reforme, a one se ne naziru u našem društvu, sasvim sigurno ni taj iznos socijalne pomoći, koji je obezbeđen verovatno zahvaljujući činjenici što je ovo predizborna godina, nećemo moći da ostvarimo u nekom narednom periodu.
To je najozbiljnija zamerka Srpske napredne stranke, jer nam se čini da je ipak ovaj zakon u funkciji jedne predizborne kampanje, predizborne priče. Nije dovoljno osmisliti samo zakon o socijalnoj pomoći, ako iza toga ne stoje trajna, dugoročna, održiva finansijska sredstva na kojima će moći da počiva taj zakon.
Ono što je osnovno kada je u pitanju problem siromaštva, to je veza siromaštva i nezaposlenosti. Kada pogledate stanje u Srbiji, da u toku prethodnih godina, faktički, od 2008. pa naovamo, imamo sve veći broj nezaposlenih, onda dolazite u situaciju da je zaključak neminovan – imaćemo sve veći broj korisnika, a sve manje mogućnosti da tim ljudima pomognemo. Danas ima preko 800.000 ljudi koji su nezaposleni. Taj trend nastaviće se i u 2011. godini. Imamo totalni kolaps privatne privrede.
Ono što se tiče zaposlenja radnika odnosi se pre svega na državu upravu, takvu kakva je, i za nju nemamo dovoljno para. Visina plate je stvarno zanemarljiva, odnosno sramotna danas u Srbiji, s obzirom na rast potrošačke korpe i na inflaciju koja je svakodnevna. Imamo najnižu platu u Evropi. Imamo činjenicu, nažalost, da oni koji izdržavaju ovo društvo imaju znatno niže plate nego što ima državna administracija, što je nedopustiva bahatost državne administracije kad je u pitanju privreda.
Imamo puno problema u oblasti rada, i čini mi se da vaše ministarstvo u ovih par godina, od kad ste vi ministar, skoro ništa nije uradilo na tome da uslovi rada, minimalna plata, minimalne nadnice budu primereni potrebama građana. Ne želim da govorim o tome da danas imamo na sceni bukvalno izrabljivanje onih koji su zaposleni i da se u Srbiji više ne zna ni koliko je radno vreme. Samo na osnovu toga, po procenama nekih stručnjaka iz ove oblasti, mi gubimo blizu 50.000 radnih mesta, samo zahvaljujući tome što danas možete zaposlene da izrabljujete i da rade i po deset, dvanaest, četrnaest, šesnaest sati.
To sve govori da, nažalost, ekonomska situacija, situacija kad je u pitanju rad, kad su u pitanju plate i redovnost primanja utiče na socijalni položaj svih građana i delimično opstruiše ovaj zakon, a podatak je da blizu 400.000 onih koji su zaposleni ne primaju redovno platu. Vaša nezainteresovanost za sve te probleme bitno narušava novi zakon i koncept socijalne zaštite i stavlja ga pod znak pitanja.
Što se SNS tiče, sasvim sigurno moramo krenuti u ozbiljne ekonomske reforme da bi se ovaj zakon, ovako kako ste ga vi smislili, koji jeste na papiru napredak u odnosu na ono što smo imali u prošlosti, mogao realizovati u narednom periodu.
Za pohvalu je, sasvim sigurno, vaša želja da se ojačaju institucije socijalne zaštite, da se nadzor, koji je bio jako problematičan u prethodnom periodu, pojača.
Mislim da još uvek niste sami sa sobom raščistili u kojoj meri treba ići u decentralizaciju socijalne pomoći i socijalne zaštite danas u Srbiji. Mislim da je to jedan veliki problem, verovatno i konceptualni, u samom ministarstvu, da se nazire želja da se deo tih obaveza prebaci na lokalne samouprave. Plašim se, bude li ta ideja i taj pristup prevagnuo u vašem ministarstvu i uopšte u konceptu socijalne zaštite, da ćemo imati velike probleme u narednom periodu u Srbiji, jer su regionalne razlike u razvoju danas u Srbiji prevelike, što znači da korisnici socijalne pomoći u različitim delovima naše zemlje neće biti u istom položaju.
Samo oko 2%, što se tiče socijalne pomoći i davanja, danas u opštinama, po nekim informacijama i podacima kojima raspolažem, ide u socijalnu zaštitu. Najčešće je to jednokratna pomoć, najčešće je to pomoć invalidima. Najčešće je to politički obojeno, u smislu da se kroz tu jednokratnu socijalnu pomoć želi popraviti status političkih stranaka. Iza toga ne stoji osmišljen koncept. To je nešto što može bitno da utiče na realizaciju samog zakona.
Isto tako, kapacitet institucija danas je krajnje problematičan. Imamo činjenicu da su institucije socijalne zaštite poprilično politizovane i da kao takve često ne mogu da odgovore potrebama korisnika, a i sami troškovi tih institucija, u poređenju sa iznosima koji su namenjeni korisnicima, preveliki su. To znači da u ovom trenutku imamo jedan poprilično neracionalan sistem socijalne zaštite, s obzirom na mogućnosti ovog društva.
Kada je u pitanju zakon o socijalnoj zaštiti, mi smo reagovali sa petnaestak amandmana. Potrudili smo se da neke propuste, kako ih mi vidimo, u samom zakonu ispravimo, eventualno da visinu socijalnih naknada, koje su ionako skromne, a vi kažete – prema mogućnostima našeg društva... Trebalo bi svi skupa, i vi kao ministar u Vladi, da se potrudimo da mogućnosti budu znatno veće. Potrudili smo se, postoje amandmani i u tom delu intervenišemo, da proširimo krug ljudi koji na osnovu ovog zakona mogu da ostvare neku pomoć. Smatramo da je to neophodno. Ovakav kakav je, zakon, bez obzira na sve promene u pozitivnom smislu, ipak neće moći da zadovolji i da bitno popravi socijalnu kartu Srbije danas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji se menja čak u 90 članova, od ukupno 220 članova, koliko je inicijalni zakon imao. Mi smo taj zakon usvojili pre nekih godinu i po dana i ne mogu da se složim sa onim poslanicima vladajuće većine koji tvrde da je taj zakon dobar, jer ako u ovako kratkom roku imamo toliki broj izmena, sasvim sigurno da Ministarstvo u tom trenutku nije sagledalo pravo stanje na terenu i prave potrebe građana i da niz rešenja u tom zakonu nije bio dorečen.
Mi smo i tada tvrdili da je sam zakon previše ambiciozan, da u Zakonu želimo da rešimo mnoge stvari koje su se taložile godinama i decenijama unazad i da jednim takvim zakonskim projektom to nije moguće, da je trebalo porazmisliti o tome da se posebno obrađuju pojedini problemi iz oblasti izgradnje, urbanizma, da se posebno ide na probleme iz legalizacije, eventualno restitucije; zatim, planiranje i izgradnja isto tako mora da se odvojeno tretira; instituti koji se unose u zakone moraju da budu mnogo jasniji. Ali, ni tada nije bilo puno razumevanja od strane vladajuće većine, žurilo se sa tim da se građani ubede kako će u relativno kratkom roku, za neke dve godine, čini mi se da ste tako obećavali, da se legalizuju svi oni bespravno podignuti objekti u Srbiji i da je ovaj zakon sasvim dovoljan okvir da bi se taj posao završio.
Znači, definitivno je ovaj zakon tada, kao i sada, nažalost, posle ovih izmena, poprilično bio uopšten, površan. Sam po sebi, on ne rešava sve probleme, kao što rekoh, koji su se decenijama unazad gomilali u ovoj oblasti.
Ono što je za SNS izuzetno važno jeste da ovaj zakon, uz rešavanje izvesnih problema koji su se pokazali kroz praksu – što je još jedna kritika Ministarstva, jer Ministarstvo treba da ima viziju kada rešava i predlaže neki zakonski projekat, a ne na osnovu onoga što se dešava na terenu da vrši izmene u relativno kratkim rokovima – ovaj zakonski projekat koji nudite, bez obzira na sva poboljšanja, neće rešiti sve probleme na terenu i neće značiti bitno poboljšanje situacije, pre svega kada je u pitanju legalizacija objekata i brzina dobijanja građevinske dozvole, koja se bitno nije poboljšala u prethodnom periodu.
Ono što je možda najveća zamerka Srpske napredne stranke jeste činjenica da niz podzakonskih akata koji prate prethodni zakon, i koji prate ovaj zakon, nije donesen, da je jako veliki broj tih podzakonskih akata. Po nekim ljudima koji su stručniji u ovoj oblasti od mene, da objasnim informaciju, taj je broj blizu šezdesetak podzakonskih akata, koje je potrebno usvojiti i primenjivati od strane Ministarstva da bi sam zakon mogao da da rezultate.
Zatim, imamo veliki problem političke volje da se ovaj zakon sprovodi u praksi, pre svega na teritorijama lokalnih samouprava. U ovom zakonu nemamo sankcije za one lokalne samouprave koje eventualno odskaču od rokova, sankcije za pojedince koji ne poštuju zakonske odredbe ovog zakona.
Uz podzakonske akte ima i niz drugih zamerki. Recimo, u većim gradovima mi ni dan-danas nemamo jedinstvenu evidenciju imovine koja je u vlasništvu države, u vlasništvu opština. To bitno sputava bilo kakvo planiranje namene zemljišta koje stoji na raspolaganju državi i opštinama.
Isto tako, veliki problem ostaje i u oblasti komisija, sastava komisija koje se formiraju i koje su često na političkoj osnovi formirane, koje imaju osnovni cilj da što veća novčana sredstva uteraju u kase lokalnih samouprava. Često zaobilaze neke urbanističke zahteve, jer novac i finansije za lokalne samouprave imaju prioritet u odnosu na neke dugoročne ciljeve koji bi, po mišljenju Srpske napredne stranke, ipak trebalo da budu u prvom planu.
Što se tiče legalizacije, veliki je broj objekata, između 600.000 i 700.000 hiljada, koji su prijavljeni za legalizaciju, ali je broj zahteva koji su rešeni izuzetno mali. Nisam od ministra čuo koliki je tačan broj. Ne sumnjam da ih ima, ali po onome što u medijima možemo da vidimo, radi se o nepunih 5% od broja zahteva koji su predati. To ponajbolje pokazuje da i u toj oblasti, oblasti legalizacije, imamo jako velike probleme.
Tu se postavlja i niz problema na osnovu članova u ovom zakonu kojima se nude izvesni popusti. Činjenica je da dobar deo tih sredstava odlazi u kase lokalnih samouprava, da mi već imamo jedan maćehinski odnos Republičke vlade prema lokalnim samoupravama, da se ni dosad nije poštovao Zakon o transfernim sredstvima koja pripadaju lokalnim samoupravama, da će na ovaj način lokalne samouprave dodatno biti oštećene i biće manji prinos sredstava u njihove budžete, a da se ne vidi na koji način Republička vlada, republička vlast misli da nadomesti nedostatak tih sredstava.
Isto tako, neophodno je da ovaj zakon, Zakon o planiranju i izgradnji bude usaglašen sa zakonom o svojini, koji se očekuje u nekom narednom periodu, s obzirom na to da su u procesu pridruživanja Evropskoj uniji svojinski odnosi od izuzetnog značaja i, ne sumnjam, biće jedna jako ozbiljna tema s kojom će EU izaći pred ovu vladu.
Prema tome, samo kroz ovaj kratak opis problema vidi se da mnogo toga još treba odraditi u oblasti planiranja, izgradnje, urbanizma da bismo sve ono što je problematično, što je praksa pokazala, ispravili u nekom budućem periodu.
Srpska napredna stranka je izašla pred vlast, pred Ministarstvo, sa nekih dvadesetak, tridesetak amandmana. Mislimo da deo tih amandmana može bitno da popravi situaciju i nedorečenost u ovom zakonu. Jedan od velikih problema koje smo tim amandmanima pokušali da rešimo jeste da nemamo dovoljno selektivan pristup kada su u pitanju građani koji su objekte gradili za sopstvene potrebe u odnosu na one preduzetnike koji objekte grade da bi na osnovu toga ostvarili neki dohodak. Mi smo u tom delu reagovali sa par amandmana.
Mislim da imamo jako ozbiljan problem i kada su u pitanju nedorečenosti po pitanju spajanja parcela, kada je u pitanju ispravka granica. Iskreno se nadamo da će ovi amandmani od strane predlagača biti tretirani na jedan korektan način, eventualno prihvaćeni, da makar u jednom delu ispravimo ovu problematiku.
Žao mi je što na kraju moram da kažem, čini mi se da ćemo se, nažalost, po pitanju Zakona o planiranju i izgradnji viđati u narednom periodu, i to jako skoro.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro svi amandmani SNS odnose se na oblast javne potrošnje. Mislimo da se o smanjenju javne potrošnje jako puno priča, a da vladajuća garnitura nije ništa uradila bez obzira što su ovoj Skupštini donošeni zakoni o smanjenju broja zaposlenih, i ovaj put u budžetu imamo
povećanje rashoda za plate. Mislim da je indeks 107, znači, za 7%. Kako ste to raspodelili? Da li to znači nove službenike ili ne, to ne znam, ali sam sasvim siguran da je javna potrošnja u državi Srbiji prevelika, da to ne mogu da izdrže ni građani Srbije, niti privreda, da je zahvaljujući toj i takvoj javnoj potrošnji i likvidnost privrede na najnižim granama, da danas imamo preko 60 hiljada preduzeća koja su u blokadi i možda već sutra budu likvidirana, da zahvaljujući takvoj javnoj potrošnji i neusaglašenoj fiskalnoj i monetarnoj politici imate jako restruktivnu monetarnu politiku sa velikom referentnom kamatnom stopom koja utiče na kamate koje privreda dobija od banaka.
Imate zahvaljujući rasipništvu ove vlade, zahvaljujući rasipništvu u ovom budžetu i jako nizak nivo kapitalnih investicija, pa i na inflaciju ovakva javna potrošnja i te kako utiče, jer je naša inflacije, pre svega troškovna inflacija, da su rashodi države, rashodi javne uprave preveliki da bi privreda sve to mogla da izdrži.
Što se konkretno tiče ovog amandmana, radi se o nekih 93 miliona dinara. To je služba za upravljanje kadrovima i bilo bi zanimljivo za građane da znaju o čemu se tačno radi. Kao što rekoh, služba za upravljanje kadrovima, Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom. Smatramo da ako negde možemo da uštedimo, bez sumnje u ovim razdelima i te kako može da se uštedi.
Možda je naš predlog da se sva ova sredstva brišu, ovako poprilično restrektivan i za vas neprihvatljiv, ali nama i nije bio cilj da se s vama nadmudrujemo, nama je bio cilj samo da ukažemo građanima Srbije koliko ste vi jedna neodgovorna Vlada, da u trenutku kada penzionerima podižete penziju za samo 2%, kada imate prosečnu platu u privredi 29 hiljada, imate jednu vladu koja se na svakom mogućem mestu razbacuje sredstvima do kojih poreski obveznici i privreda jako teško dolaze. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS je bilo mnogo značajnije da se malo više poradi na rashodnoj nego na prihodnoj strani. Na žalost, imamo i ovaj zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Što se tiče člana 2, on se odnosi na motorna vozila. Naš amandman je usklađen sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja i to je ono što u Predlogu zakona nije urađeno. Čini nam se neprihvatljivo da se oporezuju vozila do 3,5 tona, to je predlog Vlade, iz prostog razloga što se ta vozila najčešće koriste za obavljanje različitih delatnosti, koriste ih mali privrednici, poljoprivrednici. Na ovaj način, obzirom da danas više od 30% preduzetnika je bukvalno pred bankrotom, da će ovim izmenama zakona njihove poreske obaveze iznositi od 800 do 1.700 evra, sve zavisi od tipa vozila i od oslobađanja, smatramo da se preduzetništvo nepotrebno opterećuje i neodgovorno opterećuje.
Da ne govorim nešto posebno o poljoprivrednicima kojima ta vozila te veličine uglavnom služe za dovoz proizvoda na gradske pijace. Čini mi se da ona nisu ni potpuno iskorišćena, sasvim sigurno nisu luksuz i nije bilo razloga da se u ovom zakonu oporezuje i ta vrsta vozila.
Dakle, da zaključim, za SNS ovaj amandman je neprihvatljiv, pre svega, zato što pogoršava položaj privrednika i poljoprivrednika.

Član 3. odnosi se na obveznike poreza. Predlogom amandmana, koji je podnela SNS, mi očekujemo da i državni organi budu obveznici poreza, odnosno da se izjednače sa pravnim i fizičkim licima. Mislimo da je poresko opterećenje i onih vozila koja su u vlasništvu državnih organa neophodno, da je neophodan isti tretman prilikom oporezivanja, a mislimo da bi posredno imali neke efekte, jer bismo u mnogo većoj meri mogli, uz pomoć poreske evidencije, da procenjujemo koliko su državni organi i državne institucije bahate kada je u pitanju kupovina vozila.
Na žalost, jako česti su primeri. Skoro smo imali primer da je predsedništvo gospodina Tadića kupila dva nova audija, da je "Srbijagas" kupio šezdesetak novih vozila. Ukoliko bi, prihvatanjem ovog amandmana, izjednačili sa pravnim i fizičkim licima, mislim da bi javnost i mi poslanici imali mnogo bolji uvid o tome kako se troše pare poreskih obveznika i zahvaljujući tome, verujem da bi i same institucije i sami direktori tih institucija bili znatno obazriviji prilikom trošenja novca poreskih obveznika. Hvala.

Evo i na član 21, 22. i 23. faktički se odnose na vazduhoplove i letelice i činjenica je da Vlada smatra da će uspeti da neke poreze naplati kada su u pitanju vazduhoplove i letelice, ali treba jasno reći da broj registrovanih vazduhoplova i letelica opada iz godine u godinu i da je ovo jedna jalova priča i jalovi pokušaj da se bilo šta uradi kada je u pitanju ta prihodna strana budžeta, kada su u pitanju prihodi.
Uz to treba reći da se veliki broj vazduhoplova u Srbiji, iz Srbije prebacio u druge zemlje, da se tamo registruje zato što su cene registracija neuporedivo manje u tim zemljama, tako da mislim da se u suštini jednostavno gubi vreme.
Troškovi registracije, kao što rekoh, su znatno veći. Ovaj porez nemate u civilnom vazduhoplovstvu drugih zemalja i, nažalost, čini mi se da i ovako slabo razvijeno civilno vazduhoplovstvo kod nas u ovakvim zakonskim rešenjima biće još slabiji i jednostavno razvoj tog sektora zastaće u potpunosti. Hvala vam.