Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7787">Zoran Antić</a>

Zoran Antić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodom, malo je nelogičan ovaj predlog, počevši od toga da izvršni poverilac i njegov advokat ipak moraju da imaju uvid u materijalno stanje dužnika, ako već daje neki predlog za namirenje. Ukoliko bismo usvojili ovaj predlog koji se odnosi na dostupnost podataka, koju obavezu imaju državni organi koji imaju javno ovlašćenje, pravna lica i preduzetnici, stvarno bismo došli u situaciju da poverilac nema uvid u to kako i na koji način može da se namiri i da jednostavno ne može ni da da predlog za namirenje.

Mislim da je i sledeći član, član 32, koji sledi ipak stavio izvesno ograničenje kada je u pitanju dostupnost podataka i advokatu i izvršnom poveriocu jer ih je ograničio samo do onog iznosa za koji, znači, dostupnost tih podataka u onom iznosu sa kojim može da se namiri izvršni poverilac, pa smatram da neće biti zloupotrebe. Ukoliko ih i bude, a moguće je u svim oblastima, postoje i načini da se to sankcioniše i da onaj ko zloupotrebi te podatke snosi sankcije. Hvala.
Dame i gospodo, očigledno je dobra namera predlagača amandmana, međutim, u pitanju je jedan previd. Činjenica je da član 38. se odnosi na ličnosti kojima se izriču novčane kazne. U njemu se kaže – sud izriče novčane kazne stranci, učesniku u postupku i drugom licu.
Delovanje i postupci za koje se izriču novčane kazne, koje se predlažu ovim amandmanom su faktički sankcionisane u Glavi VIII izvršenje novčanih kazni gde se između ostalog pominje i ometanje, sprečavanje suda, javnog izvršitelja, ometanja rada organizacija za prinudnu naplatu.
Prema tome, svi postupci u tom članu 131, do koga ćemo doći nešto kasnije faktički su nabrojani, poprilično je opsežan taj član 131. i obuhvata i ono što je amandmanom i predloženo, tako da nije neophodno da ovaj amandman bude prihvaćen bez obzira na dobre namere predlagača. Hvala.
Dame i gospodo, i ja bih se složio sa mojim kolegom prethodnikom. Cilj zakona, cilj ovog instituta je faktički da se zaštite prava izvršnog dužnika, s jedne strane, ali da se postupak okonča što je moguće brže. Imaćemo prilike kroz neke naredne članove da vidimo da je ova žalba i institut žalbe dosta promišljen ugrađen u ovaj zakon i rokovi su dosta jasni. Neće biti tu mogućnosti za zloupotrebe, neće biti mogućnosti za beskonačno podnošenje žalbe, ima i tu ograničenja, a ograničenja su i u odnosu na izvršenje. Znači, sama žalba ne odlaže izvršenje.
Prema tome, ovo što smo imali do sada, postupak, po kratkom postupku, možda je i jedan civilizacijski nazadak, kada je u pitanju vladavina prava i čini mi se da je institut koji je predložen i te kako potreban i da nema potrebe plašiti građane da ovo znači neko odugovlačenje izvršnog postupka u nedogled. Kažem, ceo zakon je i ceo institut je jako dobro osmišljen i postoje jasni rokovi i jasna odgovornost za sve one koji u tome učestvuju. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekako čini mi se da smo sa suviše emocija krenuli u razmatranje ovog zakona po amandmanima i da jedan od ciljeva ove rasprave treba da bude i da naši građani shvate koje su im mogućnosti, koje mogućnosti otvara ovaj zakon.
Znači, činjenica je da više od deset godina nismo uspeli da rešimo ovaj problem i da nam je neophodno da novo zakonsko rešenje i da je krajnje vreme da se podvuče crta i da sve ono što možemo da uradimo uradimo i da se ubuduće ovakvi problemi ne pojavljuju, ponovo.
Znači, ima ovde dosta rešenja koje Vlada doživljava kao stvar javnih interesa, javnog interesa da se, dakle, ova oblast reši, jer rešenja koja su poprilično uplašena u odnosu na rešenja koja smo imali do sada i baš zbog toga mogu da kažem da je ovaj zakon u mnogome olakšava legalizaciju običnim građanima.
Da prebaci odgovornost svega na državne organe. To je sasvim jedan drugačiji koncept u odnosu na ono što smo imali i u odnosu na hrvatsko zakonodavstvo koje je ovde često pominjano, gde sami građani podnose zahteve.
Vi znači sada ne podnosite zahteve. Država i građevinska inspekcija rade svoj posao. Vama su potrebna samo dva dokumenta da biste završili, legalizovali svoj objekat, naravno ukoliko za to postoje uslovi, a uslovi su postavljeni poprilično široko uz minimalne finansijske troškove i nema razloga za ovim amandmanom koji nas vraća u 2014. godinu, sagledajmo realno stanje u zemlji.
Pitanje je da li je država u stanju da ruši hiljade građevinskih objekata širom Srbije? Mi sa 2015. godinom podvlačimo crtu i ja sam siguran da će ova Vlada imati, dakle, snagu u 20125. godini, posle donošenja ovog zakona, krene u rušenje onih objekata koji se grade nakon tog roka, jer nema opravdanja za građane ako po ovako jednostavnoj proceduri, ovako minimalne troškove ne budu legalizovali svoje objekte, onda stvarno mislim da Vlada nema zašto da oseća niti kakvu grižu savest i kada bude krenula u proces rušenja tih objekata.
Prema tome, dajte da malo pomognemo građanima da shvate koliko je ovaj zakon u suštini prost, koliko im omogućava da ozakone, legalizuju, ako hoćete, dosadašnje objekte i da ubuduće rasprave malo više vodi računa o građanima i damo im što više informacija tako da mogu da ovaj posao završe na zadovoljavajući način u odnosu na same građane i u odnosu na celokupni režim. Hvala.
Dame i gospodo, ja sam se javio zbog dela amandmana koji se odnosi na stav 1. U stavu 1. imate obavezu da su oni objekti koji su izgrađeni, ja mislim pre 1972. godine, za njih nije ni bila potrebna građevinska dozvola. I predlagač ovog zakona je želeo da jednostavno proceduru uprosti, jer u dosadašnjem zakonu o planiranju i izgradnji imate mogućnost da te objekte legalizujete, ucrtate, dobijete električnu instalaciju, vodovodnu instalaciju bez ikakvih problema. Samo trebate da pratite proceduru koja već postoji i da jednostavno ne bi opterećivali ovaj zakon i sav ovaj veliki posao koji je pred nama kada je u pitanju evidentiranje svih tih objekata koji su nelegalno izgrađeni, nije potrebno da se jednostavno i ovim bavimo. Znači, cilj je efikasnost, brzina i da se ovaj rok od godinu dana ispoštuje.
Prema tome, nema razloga da se ovaj stav briše. On te ljude ne isključuje i oni već mogu da legalizuju i uvedu svoje objekte i po dosadašnjem zakonu. Hvala.
Dame i gospodo, jednostavno ovaj amandman stavlja nege oko 700, 800 hiljada ljudi koji do sada nisu podneli zahtev za legalizaciju u situaciju da ne mogu da pristupe legalizaciji. Iskreno ne znam kad je zadnji put napravljen satelitski snimak na osnovu koga bi eventualno možda neko od njih i mogao da pristupi procesu legalizacije, ali verovatno za veliki broj njih bilo bi onemogućeno uopšte da se proces legalizacije izvrši, jer osnov i uslov za to je, kao što rekoh, satelitski snimak, jer oni nisu podneli dosad zahteva za legalizaciju, po starim zakonima.
Vlada je u obrazloženju zakona dala podatak da dosad ima negde oko 770.000 ljudi koji su podneli zahtev a da oko milion i po ima nelegalnih objekata. Prosta računica. Tako da vraćanje unazad na neki način obesmišljava ovaj zakon, i kao što rekoh, zakon se donosi u ovom trenutku da bi se svi problemi koje smo dosad imali stavili, završili, odnosno legalizovali svi objekti. Prema tome, nema nikakvog razloga da se vraćamo u 2014, 2013. ili bilo koju godinu, a da se ono što je u međuvremenu urađeno stavljamo pod tepih ili ostavljamo nekim budućim vladama ili nekim budućim generacijama da te probleme rešavaju.
Cilj je da se sve ono što imamo do ovog trenutka reši, da nakon toga krenemo sa ozbiljnom primenom Zakona o planiranju i izgradnji i da ovakvih problema što je moguće manje, teško je reći da ih nećemo imati, jer na žalost nekako se kod nas taj odnos prema državi nije naročito jak. Kada treba nešto da očekujemo od države svi smo jaki, svi znamo koja su nam prava, ali obaveze često umemo da zanemarimo što nije slučaj samo u ovoj oblasti, to je možda deo našeg i mentaliteta. Hvala vam.
Dame i gospodo, nema sumnje da i gospodin Marković u principu ima dobre namere da se rokovi skrate i cilj svih poslanika je da se što pre završi ovaj posao i s te strane sve je to u redu, puno pohvala.

Ali, predviđa se jedna stvar da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi dosadašnji zakon i ovo što je moja koleginica rekla, nema više zahteva, sada po sili prilike građevinska inspekcija izlazi, određuje reon.

U tom reonu snima objekte, podnosi zahteve za rušenje, odnosno nalog za rušenje. Eventualno formiraju se komisije kojim će raditi taj posao jer je posao jako zahtevan, morate da priznate.

Očekivati, mi bi faktički, ovaj posao bi morali da odrade građevinski inspektori ili te komisije, a ne građani pojedinačno. U ovom trenutku mislim da je to nemoguće. Čak i tehnički tek nakon usvajanja ovog zakona moraće da se donesu verovatno izvesni formulari u koje će sve to morati da se upiše. Danas je već 18, 19. novembar, za mesec, mesec i po dana očekivati da će građevinske inspekcije to da završe, jako teško ide.

Ja sam došao do nekog podataka od pre godinu dana da je bilo samo nekih desetak građevinskih inspektora, recimo na nivou Republike. Očigledno je da mi konstantno imamo problem sa inspekcijskim službama i jako često se govori o tome da nemamo dovoljan broj inspektora u mnogim oblastima, pa i u ovoj oblasti. To je bio jedan od razloga zašto do sada ovaj proces nije išao brže i verovatno zašto imamo i ovoliki broj nelegalnih objekata.

S tim u vezi, sigurno i pred ovu Vladu predstoji i jedna ozbiljnija analiza u svim oblastima možemo li te inspekcijske službe da ojačamo da bi smo mogli i zakone da sprovedemo, bez obzira na ovaj Zakon o zabrani zapošljavanja, jer je očigledno da je to neki viši interes.

Kada sve to saberete, namera da se što pre završi ovaj posao je namera i Vlade.

Sasvim sigurno, s obzirom i na kaznene odredbe koje dotiču i građevinske inspektore, mislim da ćemo imati jako brzo završenje ovih poslova i da ćemo u narednom periodu stanje, kada su u pitanju, legalno izgrađeni objekti, biti znatno bolje nego što je do sad, odnosno biće jako malo ovih nelegalnih.
Mislim da se ovde radi dame i gospodo o nesporazumu. Očigledno je da se radi o okončanju postupka ozakonjenja, s jedne strane, znači, objekte koji nisu završeni, koji su već izdefinisani, upisani su u pravo svojine kod tih objekata i sasvim je normalno da neko ko je završio te pravne pretpostavke, može da nastavi dogradnju tih objekata i završava. Tako da ne postoji nijedan razlog da se tim ljudima ne omogući da, naravno, poštujući Zakon o planiranju i izgradnji koji to definiše, taj postupak nastave, bez obzira na trenutno stanje objekta.
Prema tome, čini mi se da ovde nema kolizije sa članom 18. i da se nismo dobro razumeli, ili da ovaj stav jednostavno nije dobro protumačen od kolega. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga je već rečeno o ovom zakonu. Bilo je i dosta emocija mada mislim da nije bilo potrebe za tim, jer očigledno imamo jedan zakon koji je u korist pre svega prosvetnih radnika, ali ono što nas očekuje znači će i u korist nekih drugih sektora u javnim službama.
Sve u svemu imamo niz činjenica koje potvrđuju da je Vlada u prethodnih godinu dana radila dosta dobro. Radila je dosta dobro s obzirom da je pre svega deficit uspela da snizi sa blizu 7% na nekih 4,5%, da će pri tom uspeti da isplati i zaostala dugovanja vojnim penzionerima i da taj deficit stvara prostor da mi danas možemo da razgovaramo i o ovoj jednokratnoj pomoći, ali i generalno o povećanju plata i prosvetnim radnicima, i zdravstvenim radnicima, i policiji i vojsci. Sve je to nešto što je jako pozitivno i nema razloga da te rezultate olako onižavamo i da građanima Srbije ne pošaljemo jednu pozitivnu sliku sa ove sednice Skupštine i damo im do znanja da i ubuduće mogu da očekuju poteze Vlade koji će u svakom slučaju olakšati njihov socijalni položaj koji nije ni malo lak.
Znači ovaj zakon koji danas imamo je tek prva faza u rešavanju i poboljšanju materijalnog položaja prosvetnih radnika, tih 7.000 dinara koji će biti jednokratno podeljeni prosvetnim radnicima, ali posle toga nas čeka i druga faza, to je povećanje 4% na platu koje je znatno značajnije, jer znači da će ta povećanja biti konstantna i u 2016. i u 2017. godini. Ukoliko se ukaže prilika biće i veće u tim godinama, ukoliko Vlada nastavi da radi ovako kako hoće, jer sam ja uveren da iz onog što je danas rečeno ima nameru.
Imamo jednu fazu, a to je faza u kojoj treba da uvedemo platne razrede i u oblasti prosvete. U tom smislu moći ćemo da ujednačimo, da ispravimo greške koje smo imali u prethodnom periodu i da ovu situaciju kada su u pitanju plate bitno popravimo i u prosveti i u nekim drugim sektorima.
Još jedna pohvala za Vladu, nešto što čini mi se da svi mi previđamo, da smo aranžmanom sa MMF prihvatili u 2015. godini, imamo 5% otpuštenih službenika iz javnog sektora. Negde oko 25.000 ljudi je ostalo na svojim radnim mestima zahvaljujući tome što je Vlada bila jako štedljiva i što je uspela da obezbedi veće prihode nego što su svi to očekivali. To je nešto što mora da ulije optimizam. Da li smo zadovoljni ovim povećanjem, da li su prosvetni radnici, građani zadovoljni sigurno da nisu. Mislim da svi koji rade u javnom sektoru, ili bar 90% njih nije zadovoljno svojim platama, ali krajnje je vreme da prestanemo da razmišljamo o tome koliku bismo platu želeli da imamo, nego da počnemo da razmišljamo o tome koliku platu ova naša slabašna privreda može zaposlenim u javnom sektoru da obezbedi.
Znači, da sa jedne politike potreba pređemo na politiku mogućnosti i to je ono što je jako dobro u ovom zakonu. Mi smo na žalost u situaciji da imamo jako slabu privredu, jako slab realan sektor, to je rezultat decenijskih zabluda, neznanja, čak i jedne intelektualne lenjosti koja nas je dovela u situaciju da konstantno iz godine u godinu gubimo radna mesta u realnom sektoru, da broj ljudi i broj privrednih subjekata koji plaćaju porez u budžet bivaju sve manji i manji iz godine i to nas je dovelo u situaciju da danas imamo jako mali broj zaposlenih u realnom sektoru, u privredi, a veliki broj zaposlenih u javnom sektoru. Taj odnos je 1:2 i to treba reći, još nije uspeo da se izjednači u odnosu na EU gde je taj odnos 1:5. Znatno viši. To je u suštini jedan od najvećih razloga zbog čega su plate u javnom sektoru ovako male.
Drugi razlog je relativno mali BDP. Mi nismo uspeli u ovih zadnjih deset godina tranzicije da taj BDP povećamo. Došli smo u situaciju da tavorimo, da nam je privredni rast iz godine u godinu mali, odnosno jedne godine se poveća, druge se smanji i sve to nas dovodi u situaciju da imamo jako male budžetske prilive i mogućnosti da se budžet popuni u ozbiljnoj meri, samim tim da se ostavi i veći prostor za plate.
Ipak, treba reći da 1% privrednog rasta uopšte nije za potcenjivanje, ne zato što se treba upoređivati sa drugim zemljama u okruženju, već zato što skoro sve zemlje koje su išle ovim putem, putem fiskalne konsolidacije imale su u prvoj godini, a mi smo tek u prvoj godini u sprovođenju programa fiskalne konsolidacije, kao što znate do 2017. godine bi trebalo da se završi, sve su išle u recesiju, sve su imale negativan privredni prirast. Tako da ovaj uspeh Vlade je mnogo veći nego što to izgleda na prvi pogled.
Nije bilo mogućnosti da se ne ide sa fiskalnom konsolidacijom. Sa javnim dugom koji prelazi preko 70%, koji će verovatno na kraju ove godine da bude blizu 75%, bili smo u situaciji da uđemo u krizu javnog duga. Bile su neminovne uštede način na koji se Vlada opredelila da te uštede sprovede i ovi zakoni koji su pred nama pokazuju da se pre svega vodilo računa o zaposlenima, da one projekcije koje su u startu pre godinu dana bile da treba ići sa povećanjem plata 15 do 20% nisu bile potrebne i nisu bile realne, jer je Vlada prepoznala druge mogućnosti, kao što je smanjenje plata u našem slučaju za razliku od drugih zemalja, bilo je samo 10%. Dobar deo tih sredstava se vraća, što je i te kako pozitivno i sve ono što je pozitivno treba nastaviti u nekom prethodnom periodu, pre svega se boriti za mnogo veći privredni rast koji će značiti mnogo bolji standard u godinama koje su pred nama.
Ali, treba i otvoreno reći, ništa neće moći da se završi preko noći. Pred nama su godine ozbiljnog rada, pre svega ozbiljnog investiranja kako privatno tako i iz državnih fondova, a sve to naravno moraće da se odvija bez povećanja poreskih prihoda, ako je to moguće pre svega bez povećanja PDV jer bismo time unizili potencijal privrednog rasta i eventualno mogućnost za povećanja plata u nekom narednom periodu.
Znači, siguran sam da svi mi poslanici, bez obzira na ovako jedan politički dijalog koji je bio u jednim pojedinim trenucima emotivan, u suštini podržavamo ove mere. Dobro je što će i deo opozicije glasati za ove zakone. Na Vladi da je ubuduće svojim zakonima, svojim merama, opravda stanje u privredi. Želja postoji, uspesi su očigledni. Nema razloga da u nekom narednom periodu ne budemo optimisti i da građanima, pre svega zaposlenima u javnim službama ne obećamo i neka možda ozbiljnija povećanja plata, ali u tek uz ozbiljniju fiskalnu konsolidaciju 2016. godine. Mislim da je 2017. godina u kojoj će se osetiti rezultati svih ovih dosadašnjih mera.
Zato vas pozivam naravno da podržimo ovaj zakon i da u narednom periodu damo podršku Vladi na svim merama koje znače kroz fiskalnu konsolidaciju i jedan realniji okvir za ekonomiju Srbije. Hvala.
Dame i gospodo, poštovane kolege, čisto zbog javnosti, ovde se provlači jedna dezinformacija kako se ukida rakija. Daleko od toga, ovim zakonom se rakija afirmiše. Afirmiše se i proizvodnja rakije i podstiče se proizvodnja rakije, naravno, i kvalitet rakije koji je kroz niz instituta koji su novi u ovom zakonu.
Znači, ja sa predlagačima amandmana delim brigu za rakiju, za naš nacionalni brend u tom smislu da rakiji moramo da povratimo dostojanstvo, jer danas se rakija prodaje ispod tezge, ispod ruke, na sivom tržištu. Mi moramo rakiju da legalizujemo, da je iznesemo u rafove, da zainteresujemo što veći broj proizvođača i da osvojimo i strana tržišta. To je način da se afirmiše rakija, to je način da se tom našem nacionalnom brendu vrati dostojanstvo i ovaj zakon jeste, pre svega, posvećen tome.
Siguran sam da ćemo u naknadnoj raspravi imati prilike i par instituta da razradimo, da ljudima pojasnimo da je ovo prilika za razvoj, da se mi samo na ovaj način ovim zakonom približavamo standardima i klasifikacijama kakve su u EU, jer mi ne možemo da diktiramo pravila, ne možemo da diktiramo zakone, malo smo tržište. Mi moramo da se prilagođavamo, a i u samom zakonu sadržaj samog zakona je takav da jaka alkoholna pića tretira u kompletu.
Prema tome, izdvajanjem rakije odustali bi i to bi bio jedan rogobatni naziv koji ne odražava suštinu samog zakona. Pozivam kolege da bez obzira na ove varnice koje sevaju ipak prihvatimo obrazloženje ministarke, jer je potpuno u pravu i ovaj zakon ima za cilj afirmisanje naše rakije, ali ostavlja prostor našim proizvođačima da proizvode i druga jaka alkoholna pića. Hvala.
Evo, samo kratko, javlja se jedna zabuna kako je u sadašnjem zakonu koji se menja postojala rakija, a kako u ovom zakonu koji se predlaže neće biti rakije.
U sadašnjem zakonu, koji je još uvek na snazi i biće još par dana, imamo sasvim drugačiju podelu alkoholnih pića. Alkoholna pića delimo na rakije i druga alkoholna pića, pa smo, nakon toga, ta druga alkoholna pića delili na žestoka alkoholna pića i na ostala alkoholna pića i prema svakoj od tih kategorija imali smo različite procedure.
U ovom zakonu mi sve to objedinjujemo u jedan opšti naziv - jaka alkoholna pića, i, prema tome, sve procedure koje se odnose na način proizvodnje, znači, na registraciju, na upis u registar, sve ono što prati ovaj zakon, kategorizaciju na jedinstven način se uređuje. Tako da, u isto vreme sve to što uređujemo, uređujemo prema nekim standardima koji nam se nameću, moramo da priznamo, od strane EU i trudimo se da taj naš zakon bude što jasniji i što usaglašeniji sa procedurama i samom EU, jer je cilj ovog zakona, osnovni cilj, da naša rakija izađe na svetsko tržište, pre svega evropsko tržište na kome stojimo izuzetno loše, a sami se opredeljujemo prema EU, a, sa druge strane, ne želimo da prihvatimo te procedure i te zahteve koji stižu prema nama, prema našoj ekonomiji i prema našoj rakiji, ako hoćete.
Samo kratko, imamo Zakon o bezbednosti hrane. Po tom zakonu proizvođač bilo koje hrane obavezan je da hranu koju stavi u promet, da ta hrana bude ispravna, da bude bezbedna za potrošače i svakako otkupljuje destilate, znači proizvođač alkoholnih pića, jakih alkoholnih pića je u obavezi da te destilate i proveri. Znači, ono što stiže od individualnih proizvođača on proverava pre nego što krene u preradu i doradu tog destilata. Znači, odgovornost je na proizvođaču.
Individualni proizvođači koji prodaju destilate nemaju tu obavezu ako destilate koriste za sopstvenu potrebu, za potrebu svoje porodice. Oni su odgovorni prema sebi i svojoj porodici za ono što su proizveli, pa je tako i sa svim drugim namirnicama.
Propisati registar gde će sve to da se vodi, to znači propisati registar od negde oko 200.000 individualnih proizvođača koji u ovom trenutku peku rakiju za sopstvene potrebe. U Srbiji imate negde oko 20.000 kazana i taj jedan ogroman posao nametnuti Ministarstvu da bi se desetak ili petnaest individualnih proizvođača eventualno prijavili, iskontrolisali svoju rakiju mislim da je zaludan posao. Ništa se ovde ne gubi, vi pečete rakiju, odgovorni ste i prema sebi, svojoj deci, svojoj porodici, svojim prijateljima. Prodajete je, prodajete je proizvođaču, proizvođač vodi računa o tome kakav input kupuje, kao što proizvođač kolača vodi računa o tome da zejtin ne bude užegao, mora da ga iskontroliše pre nego što ga stavi u promet i ništa se faktički ovde i ne menja. Sva ona pravila koja važe za drugu hranu ovim zakonom važe i za rakiju.
Naravno, lepo je ministarka rekla, bilo bi dobro kada bi svaki naš individualni proizvođač mogao da iskontroliše ono što ispeče. Bilo bi to jedno veliko iskustvo, mogao bi svoju proizvodnju da unapređuje, ali verujte, znate i sami kakva je situacija na selu. To ipak iziskuje jedan trošak, oni bi sami morali da plate te kontrole. Velika većina njih ima veliko iskustvo, tako da je i to jedan od razloga zašto mi se čini da im ne treba nametnuti ovu obavezu. Verujem da je zakon stvari dobro postavio i da nema potrebe komplikovati, poskupljivati ovu proizvodnju, jer jedna od osnovnih intenci zakona, možda nije loše da i to ponovo kažem, je da ta proizvodnja bude što jeftinija. Mi smo sa 2.000 proizvođača koje smo imali 2009. godine spali na nepunih 400 baš zato što smo imali skupe procedure.
Sve ono što nije potrebno, to treba izbaciti, kao što je izbačena obaveza sa tehnologom da imate vlastitu opremu, uprošćen je postupak registracije. Znači, cilj ovog zakona je da uvećamo broj proizvođača, da ta proizvodnja i ti troškovi proizvodnje budu primereni našim mogućnostima i da na taj način povećamo obim, a sertifikaciono telo, o kome danas nije mnogo govoreno, kontrolisaće i obezbediće da imamo i kvalitet, koji je bitan uz kvantitet. Hvala.
Samo zarad istine. Znate, mali proizvođači, individualni proizvođači nikad nisu prodavali one čuvene „Zozovače“. Te čuvene „Zozovače“ pravili su i trovali su građane ozbiljniji, veliki proizvođači koji su zloupotrebljavali tadašnju proceduru, tadašnje zakone, zloupotrebljavali tržište i nedostatak kontrole, ali naši individualni proizvođači nikad nisu pravili takve „Zozovače“. Što se tiče trovanja, oni nisu izazvali nikad trovanje i mislim da stvarno imaju jedno veliko iskustvo i to kažem čisto radi javnosti.
Vi ste potpuno u pravu da treba učiniti sve što se može da kontrola bude što bolja. Ja sam siguran da će, kada zaživi ovaj zakon, kada veliki broj individualnih proizvođača krene da peče rakiju za registrovane proizvođače, tih domaćih rakija biti sve manje i da će inspekcija imati i dovoljno prostora da sve to kontroliše, jer stvarno je jako teško iskontrolisati 200.000 proizvođača koji u ovom trenutku peku rakiju. I sam zakon ide u tom pravcu da to rade neka registrovana sertifikaciona tela ili sami proizvođači, a to je realnost i to je mogućnost koju danas ima inspekcijska služba Srbije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan zakon koji faktički dotiče mnoge od nas, nas koji konzumiramo alkohol i kojima je cilj da imamo kvalitetnije piće, one koji proizvode alkohol, poljoprivredne proizvođače, proizvođače koji su registrovani, a i državni budžet, ako hoćete, jer najveći deo prihoda, najveći deo tržišta nalazi se danas, nažalost, kada je u pitanju proizvodnja alkohola, u sivom tržištu.
Mislim da pred sobom imamo jedan jako dobar zakon, zakon koji je poprilično životan, koji je prihvatio činjenicu da danas u Srbiji građani nemaju velika finansijska sredstva da bi finansirali proizvodnju alkohola, koji je u mnogome uprostio kompletnu regulativu koju smo imali do sada i stvorio prostor da se stvori i veća količina jakih alkoholnih pića na tržištu i kvalitetnijih alkoholnih pića na tržištu i da se pre svega, ono što ja vidim kao osnovni kvalitet i osnovni cilj ovog zakona, izađe na strano tržište, da se krene pre svega u izvoz. Činjenica je da mi imamo veliku količinu jakih alkoholnih pića, da ona prevazilazi potrebe našeg tržišta i da zbog toga veliki deo voća, koje je jako kvalitetno, ne bude ni pokupljen, ne bude iskorišćen i da taj potencijal koji je pred nama ovim zakonom trebamo da realizujemo i ostvarimo znatno veći devizni prihod nego što smo imali do sada.
Komparativna prednost Srbije u ovoj oblasti, u ovom sektoru je očigledna u odnosu, pre svega, na EU. Mi imamo jako dobro podneblje, jako dobar kvalitet voća i imamo jednu tehnologiju koja je vekovima razvijana i jako dobro poznaje naš narod, način na koji se proizvode alkoholna pića.
Dakle, sam razvoj sektora treba i ovaj zakon da omogući da što veći broj naših poljoprivrednih proizvođača ostvari prihod, da se uvećaju investicije u proizvodnju i da ovo bude kroz niz brendova, stvarno jedna izvozna šansa, izvozni potencijal kada je u pitanju proizvodnja alkoholnih pića, proizvodnja i izvoz generalno poljoprivrednih proizvoda.
Znači, do sada smo imali jedno loše stanje koje je već pomenuti, pre svega, zahvaljujući ovom zakonu, koji je usvojen 2009. godine, koji nije prepoznao fizička lica i poljoprivrednike kao potencijal Srbije, koji je bitno uvećao sivo tržište u Srbiji, koji je doveo do toga da danas u Srbiji imamo jako niske cene, koje, pre svega, diktira sivo tržište i bitno onemogućava veću proizvodnju registrovanih proizvođača alkohola i veću ponudu, s kojom bi, eventualno mogli da izađemo na svetsko tržište i samim tim i jako loš kvalitet alkoholnih pića.
Znači, šta ovaj zakon donosi u odnosu na dosadašnji zakon? Delimično su o tome govorile moje kolege, ali ponovio bih. Znači proizvodnju za sopstvene potrebe, sve ono što smo do sada proizvodili, sve ono što su proizvodili građani Srbije, ništa se ne menja. Oni su ti koji garantuju za kvalitet svojih proizvoda. Znači individualni proizvođači, fizička lica. Oni su ti koji mogu svoj proizvod da poklone, mogu sami da konzumiraju, mogu to i članovi njihove porodice, ali oni koji su ujedno onemogućeni da svoj proizvod flaširaju, da ga puštaju u dalju prodaju, a ono što je poseban kvalitet ovog zakona to je da im omogućava prodaja destilata. Prodaja destilata za negde oko 300.000 individualnih proizvođača koji su se registrovali, bar po statističkim podacima i koji proizvode voće, danas je moguća. Mogu višak destilata da prodaju proizvođačima a ti proizvođači, naravno dobijaju sirovinsku bazu od koje mogu da proizvedu znatno veću količinu jakih alkoholnih pića, i kao što rekoh da se, pre svega, usmere prema stranim tržištima.
Šta bih još trebao da istaknem. Ono što je novina i što je, po meni, izuzetno dobro rešenje, to je činjenica da pojedinačno pravo koje smo imali kada je u pitanju geografska oznaka porekla, prelazi na kolektivnu. Šta bi to trebalo da znači? Do sada ste mogli da registrujete određeni brend i vi sami kao pojedinac ili onaj s kim želite da sarađujete ima pravo na taj brend, ima pravo da iskorišćava taj brend. Sada se stvari u potpunosti menjaju. Vi ili grupa, ili udruženje, ili vaše kolege, možete da registrujete taj brend, ali svako registrujući se kod Ministarstva poljoprivrede, može da se priključi tom brendu i da se bitno uveća količina, znači brendiranog pića i sa tom količinom podstičemo ekonomiju obima koja je uslov da bismo uopšte mogli da izađemo na inostrano tržište, znači van Srbije.
To je ono što jedan strahovit kvalitet ovog zakona. To je ono što otvara perspektivu i za individualne proizvođače, jer je na ovaj način omogućeno da se kroz brendove, kroz jedan ujednačen kvalitet iskorači i da se ukaže potreba za većom količinom destilata, pa samim tim, eventualno i kroz razvoj primarne proizvodnje, koja je na neki način i zapostavljena, s obzirom da proizvodnju u voćarstvu zahteva dosta velike investicije i da je najveća količina voća koju mi proizvodimo, a hvalimo se velikim količinama proizvedenog voća, voća druge i treće kategorije, eventualno industrijsko voće, s kojim ne možemo da izađemo na tržište kao sa konzumnim voćem.
Dalja priča sa geografskom oznakom porekla je ta da mi stvorivši nacionalne geografske oznake porekla možemo da uđemo u proces da te geografske oznake porekla možemo da registrujemo u Evropi, jer mi dosad imamo jako male količine koje izvozimo u EU. Uglavnom se izvozi, bar prema podacima koje sam ja prikupio, u zemlje koje su van EU, Švajcarska, Rusija, Amerika, Australija, ali relativno male količine odlaze u zemlje EU i to je nešto što mora da se menja.
Još jedna bitna novina i nešto što bi trebalo da potpomogne da tržište u narednom periodu bude i šire i da ponudi kvalitetniji proizvod, to su sertifikaciona tela. To je nešto što do sada nismo imali u prethodnom zakonu i što je jedan, rekao bih, ozbiljan kvalitet ovog zakona, jer je činjenica da inspekcijske službe nisu mogle da stignu svuda i da iskontrolišu kvalitet alkoholnih pića, znači voćnih rakija, jer nama je pre svega cilj da povećamo proizvodnju voćnih rakija i da se ovim zakonom omogućava da se taj posao inspekcija prebaci jednim delom na sertifikaciona tela. Ta seritikaviona tela trebaju da garantuju da imate proizvod ujednačenog kvaliteta po brendovima koji su pre toga registrovani, kao što rekoh, geografske oznake porekla i ta sertifikaciona tela izdaju dozvole za stavljanje u promet određene količine proizvoda, koje zadovoljavaju te kvalitete.
Naravno da će Ministarstvo indirektno kontrolisati i njih kroz proizvode koji se nalaze na tržištu, da li oni u potpunosti ispunjavaju svoju društvenu ulogu, a uloga im je da bitno popravimo kvalitet domaćeg proizvoda, jer bez toga nema napretka u ovoj proizvodnji i još jedanput izlazak na inostrano tržište.
Sve ostalo, i koje su mogućnosti ovog zakona odnosi se, pre svega, na jeftiniju proizvodnju, znači poljoprivredni proizvođači koji žele da se upišu u registar proizvođača to mogu, ovaj put da učine uz znatno manje troškove. Mislim da intencija Ministarstva da se bar vratimo na 2009. godinu i da imamo negde oko 2000 proizvođača koliko ih je bilo u tom trenutku, pa čak i da se taj broj poveća, naravno. Da je jako važno da smo i deklarisanje i kategorizaciju alkoholonih piša uradili po evropskim standardima, to je u prilogu ovog zakona. Mislim da je i registar proizvođača nešto što je izuzetno bitno, jer jedino ako imate prave podatke, koji se sakupljaju svake godine možete da vodite neku politiku i eventualno nekim podzakonskim aktima da unapređujete ovaj sektor.
Što se tiče rinfuzne prodaje, ja sam jedan od onih koji smatra da je ovo dobro rešenje. Dobro rešenje zato što mislim da rinfuzna prodaja snižava kvalitet proizvoda i da je treba izbeći jer ja ceo ovaj zakon doživljavam kao zakon koji treba da podstakne izvoz, jer oslanjajući se na domaće tržište naši proizvođači nemaju nikakvu perspektivu.
Ono što je bitno i za državnu kasu i to treba reći, radi se o ozbiljnom novcu, naravno ne treba imati iluzije, najveći deo tog novca, kako to trenutno stoji, radi se o nekih 200 miliona evra, neće biti moguće prikupiti, jednostavno ostaje mogućnost samostalne proizvodnje, odnosno proizvodnje za svoje potrebe i taj deo alkoholnih pića neće biti oporezovan sasvim sigurno, ali činjenicom da će jedan deo od individualnih proizvođača preći u legalne tokove, sasvim sigurno znači će i veće poreske prihode.
Nadam se da ćemo u tom smislu onaj procenat, koji je ministarka pomenula, nekih 25% po tvrdnjama udruženja, taj procenat je znatno manji legalne prodaje alkoholnih pića, uvećati u nekom narednom periodu, jer ako govorimo o 200 miliona evra, to je otprilike trenutni deficit koji je republički budžet imao negde u julu mesecu.
Znači, suština ovog zakona je izvoz i od toga hoće li Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa Ministarstvom trgovine omogućiti da se izvoz odvija nesmetano, normalno, hoće li ovim proizvođačima pomoći da izađu na tržište i hoće li ova radna grupa voditi računa o izvozu srpskih alkoholnih pića? Od toga će zavisiti da li će ovaj zakon imati punu primenu i da li ćemo doći u situaciju da sve ono što danas imamo kao višak proizvodnje u voćarstvu bude prerađeno kroz jedan proizvod koji je, treba reći, trajan, po čemu se razlikuje od mnogih drugih proizvoda od voća i koji ostvaruje jako dobre prihode i to treba reći, možda je najkomercijalniji kada je u pitanju prerada voća.
Znači, suština se svodi na izvoz i ja molim ministarstvo da proprati izvoznike, da prepozna probleme koje eventualno oni imaju. Ja lično nisam, pripremajući se za ovu raspravu, prepoznao da trenutno ima nekih ograničenja, ali, u svakom slučaju, ne sme se dozvoliti da se pojave, a sadašnju proceduru treba što je moguće više uprošćavati. Ovaj zakon će pružiti priliku svim poljoprivrednim proizvođačima koji gaje voće da ostvare ozbiljan prihod i da bitno poprave svoj ekonomski položaj. Hvala.
Dame i gospodo, u prethodnih desetak minuta izrečeno je puno stvari koje jednostavno ne odgovaraju istini i koji na neki način omalovažavaju ovaj zakon i dezinformišu javnost, ako hoćete.

Znači, izrečena je tvrdnja da nema investicija u Srbiji. Ja sam na sajtu Privredne komore Srbije našao podatak da smo 2012. godine imali 232 miliona evra stranih direktnih investicija, 2013. godine to je skočilo na 750 miliona evra, 2014. godine milijardu i 220 miliona evra, da u 2015. godini se već približavamo cifri od milijardu evra, a Vlada ima želju da to bude i milijardu i po evra stranih direktnih investicija.

Znači, nije tačno da Vlada ni do sada nije radila na tome da se privuče što veći obim stranih direktnih investicija i to jednostavno pokazuju podaci koji stižu iz Privredne komore Srbije. Podaci koji stižu iz Privredne komore Srbije,ako smatrate da su to relevantni, ja mislim da je to jedna jako ozbiljna institucija.

Znači, ovaj zakon treba samo da nastavi taj trend uvećanja stranih direktnih investicija i ako ćemo realno da sagledamo sam zakon, on se pre svega obraća stranim direktnim investitorima, zato što privredni ambijent, pravni sistem Srbije i te kako poznat domaćim investitorima i sve ove odredbe, jedan dobar deo tih odredbi je unesen da bi stvorio pravnu sigurnost stranih direktnih investitora.

Ovaj zakon je potreban zakon. To je ono što treba da unapredi priliv stranih direktnih investicija, a potreban je ne zbog SNS, ne samo zbog ove Vlade, potreban je zbog građana Srbije. Svi smo svesni da su građani, da je privreda, svi mi u prethodnih, prethodne dve godine podneli izvesne žrtve da bismo imali fiskalnu konsolidaciju. Ta fiskalna konsolidacija, a ja sam to već jedanput rekao, je neodrživa ukoliko nemamo veći rast investicije. Znači, namera Vlade je krajnje dobronamerna. Ovaj zakon je i te kako potreban.

Priča o tome kako će tržište samo da rešava o tome koji će investitor da dolazi u Srbiju, kako je tržište divlji zapad, pa sad tu dođe kako kome šta odgovara i kako kome padne na pamet, je totalna neistina, da se razumemo. Svako tržište je regulisano, svako tržište ima svoju širinu, ima svoju dubinu, nemate tržišta ako nemate veći broj privrednih subjekata, ako ti subjekti nemaju neku privrednu aktivnost. Molim vas, pomenuta je Kina u jednom trenutku. Kina vam je najbolji primer kako se kombinuje tržišna i planska privreda. Znači, tržište nije svemoćno. Ona je uspela da stvori jedan fantastičan privredni rast u prethodnih deset, dvadeset godina ali pre svega kombinacijom pravne i tržišne privrede.

Prema tome, nemojte da ovaj institut ulagača od posebnog značaja tek tako omalovažavate. Postoje kriterijumi na osnovu kojih će ti ulagači biti razvrstani. Nema u tome ništa loše. Zna se šta nam je cilj. Cilj nam je između ostalog da podspešimo i konkurenciju, ali i regionalni razvoj, da dođemo do tehnoloških mnogo značajnijih investicija, do tehnologija koje su savremenije i koje su nam i te kako potrebne. Svi ovi kriterijumi na kraju krajeva dati su u narednom članu i može svako od poslanika da vidi šta je stvarno namera Vlade. Zato vas molim da ne dezinformišemo javnost o tome da ovaj zakon ne znači ništa, da neće doneti ništa dobro privredi Srbije. Svaki strani investitor za sebe vezuje niz malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a većina privrednih subjekata su iz te oblasti. Hvala vam.