Gospodine predsedavajući, razumem predlagače amandmana. Potpuno ih razumem zato što bi želeli Srbiju da vrate na staro. Zato što bi želeli da Srbiju vrate u vreme kada su oni režirali život u Srbiji pa su tako uspeli da u Vojnoj ustanovi Karađorđevo staklenike u površini od skoro 3 ha potpuno unište. Za građane Republike informacija, sada je u toku rekonstrukcija i stavljanje u funkciju za proizvodnju hrane 1 ha tih staklenika, jedna trećina od onog što su zatekli.
Uspeli su da do 2009. godine Vojnu ustanovu Karađorđevo koja imala 460 zaposlenih reorganizuju i transformišu u režiji DS i da je svedu na 60 zaposlenih zbog čega nije bila u mogućnosti da obrađuje preko 3.600 ha zemlje. To je amandman za one koji dobacuju, jer to je život u Srbiji …

Ja se obraćam vama, a gledam u one koji su Srbiju upropastili. Obraćam se vama gospodine Bečiću, a uvek ću gledati one koji su građane Srbije, koji su naše društvo upropastili i devastirali.
Vidite gospodine Bečiću da nemaju hrabrosti da pogledaju u oči, već se onako jogune na mestu na kojem sede. Verovatno da će sada tražiti i javljati se po Poslovniku, jer istina boli, jer gori to sedište na kojem sede, ne da im pravo da mirno sede na tom mestu na kojem jesu.
Zbog toga što su tih 460 zaposlenih sveli na 60 nisu mogli da obrađuju svih 3.600 ha u Karađorđevu. Zbog toga su uveli razne privatnike, razne zadruge, dali im 3.600 ha na taj način da je nekoliko puta od 2012. godine na ovamo morala da interveniše i Vojna policija kako bi sa poseda Vojne ustanove Karađorđevo mogla da izbaci te ljude od kojih ni Vojska ni naša država ni naše društvo nije imalo nikakvu korist.
Razumem ih zato što ponovo hoće takve neke radnike da pošalju kući, da zaposlene pošalju kući, da ih ostave bez posla da bi koje kakvima oslobodili 3.600 ha samo na jednom potezu da bi mogli pod uslovima koji ne postoje ni u jednom ugovoru, ni na jednom pisanom tragu da im da mogućnost da obrađuju srpsku zemlju.
Druga stvar, nikako da dođem do odgovora na to pitanje – kako su se odnosili gospodine Bečiću prema poljoprivrednom, ali i prema građevinskom zemljištu? To pokazuje ova poslednja afera. Zemljište u vrednosti od milijardu i 540 miliona dinara su menjali za zemljište, ali poljoprivredno, iste površine, ali vrednosti koja je nemerljivo puta manja nego što je to vrednost koju su dobili. Onda naravno država dobije poljoprivredno zemljište u vrednosti od nekih 13 miliona dinara, a da građevinsko zemljište u Novom Sadu vrednosti milijardu i 540 miliona dinara. Kome je otišlo?
Evo, javljaju se po Poslovniku oni koje najviše boli ta istina gospodine Bečiću. Nema problema, neće me dekoncentrisati. Kome je otišlo tih milijardu i 540 miliona dinara? Koliko ljudi u Srbiji bi imalo više posla da je tih milijardu i 500 miliona dinara ostalo u budžetu? Koliko bi bilo više za trudnice, koliko bi bilo više za porodilje? Koliko bi bilo više za socijalna davanja? To su oteli, odneli jednim potpisom jednog ministra iz bivšeg režima, ali neće o tome da govore gospodine Bečiću.
Ja ih razumem zašto žele ovakav amandman, zašto žele da ovakvim amandmanom izmasakriraju zakon? Hoće da se vrate na staro, hoće da se vrate na staro po kojem svako poljoprivredno gazdinstvo mora da se registruje do 31.3. tekuće godine. Ne, postojala su poljoprivredna gazdinstva koja su se formirala, zamislite 2.7. i to sve za jedan dan. Zašto? Zato što je to poljoprivredno gazdinstvo registrovao bivši premijer, čelnik bivšeg režima i on je mogao za jedan dan. On je mogao van zakona i zakon za njega nije važio, mogao je i u julu mesecu da formira poljoprivredno gazdinstvo. Mogao je i da ostvari podsticaje za prolećnu setvu, sadnju, oprostite i to zamislite u novembru za prolećnu sadnju i uzgred još 500.000 evra koji su se na volšeban način prebacili preko nekih ostrva ili ne znam gde, na volšeban način došli do old tajmera i stanova na Vračaru. E, oni bi hteli ponovo da se vratimo u vreme bezakonja, da se vratimo u vreme kada je moglo građevinsko zemljište u vrednosti od 1,5 milijardi dinara da se trampi i da se menja za zemljište u vrednosti od 13, 14, ili 15 miliona dinara.

Nikako da dobijemo odgovore gospodine predsedavajući ...

Nikako da dobijemo odgovore gospodine predsedavajući na ta pitanja.

Vrlo brzo završavam.
Da dobijemo gospodine predsedavajući i odgovore na sledeća pitanja. Zašto su ti i takvi koji sada mašu poslovnicima ovde u Narodnoj skupštini dozvolili da se do 2012. godine u AP Vojvodini uništi 38 poljoprivrednih kombinata? Nisu se brinuli, nije ih bilo briga. Zašto je likvidirano 109 poljoprivrednih dobara i zadruga? Da li su tamo radili neki ljudi? Jel su neki ljudi od svog posla očekivali da će prehraniti svoje porodice? Nije ih bilo briga gospodine Bečiću.
Prazno i napušteno je 20.000 seoskih kuća u AP Vojvodini, vidim da i pokrajinski sekretar prihvata ove činjenice jer su istinite. Privatizovano je 200.000 hektara društvene imovine, a 100.000 ha zadružne imovine je takođe privatizovano i prodato u bescenje. U tim zadrugama i u tim privatizacijama je 18.000 radnika ostalo bez posla. U AP Vojvodini je 37% neobrađene zemlje, stoji koja je u parlogu, zašto tu zemlju, jer i sada vode Vojvodinu, zašto tu zemlju nisu ponudili? Zašto su za tu zemlju dozvolili da stoji u parlogu? Zašto je nisu obradili?
Pad učešća poljoprivrede u BDP sa 22 na 12%, svaka treća privatizacija u poljoprivredi je poništena, zemlja kupovana za 300 evra, odnosno prodavana za 300 evra sada vredi 7.000 evra. Brinu se za prodaju strancima, a koliko je do sada zemlje prodato strancima u Vojvodini, 22.000 ha irskoj kompaniji „Baltik properiti“. U Srpskom Miletiću, Brestovcu, Feketiću, „Agrokoru“ 6.000 ha, CBA Mađarska 2.650 ha, „Žitogrupa“ Hrvatska 2.000 ha, „Hajdu Avis“ Mađarska 1.500 ha itd.
Za sve ono zašto optužuju ovu Vladu RS kada su pripremali amandmane, kada su pripremali govore, stajali su ispred ogledala. Gledali su sebe, gledali su ono šta su činili, kako su činili i sada na taj način optužuju nekog drugog.
Oni nemaju pravo da postavljaju pitanje gospodine Bečiću, oni imaju jedino pravo da odgovaraju.

Evo, ja bih tom zaista fascinantnom spisku članova Nove stranke, od cela tri člana, dodao još dvoje koji bi mogli da pričaju o poštenju, dobrom poslovnom odnosu, korektnosti gospodina Živkovića. Pa, dodao bih tom spisku i potpisnike na ugovor o subvencijama i dodao bih doktora Slobodana Milosavljevića. Uh, nije trenutno tu, ne može trenutno da daje odgovore. Pa bih toj grupi ljudi dodao i potpisnika rešenja kojim se usvaja zahtev „Vinarije Živković“, i to je Dobrivoje Sudžum. Uh, ali zauzeti su trenutno. Znate, puno je takvih ljudi ovde koji su trenutno zauzeti, a ne mogu da pričaju baš o korektnosti u poslovanju „Vinarije Živković“. Ali, dobro, to će već neki drugi organi ove države da govore.
Tačno je, nije problem vlasti i Vlade Republike Srbije da odgovara na pitanja, ali ne mešajmo teze. Ono što sam ja pitao jeste - kada ćete odgovarati za sve ono loše što ste činili kada ste bili vlast? Jedno je odgovarati na pitanja, a drugo je odgovarati za svu onu devastaciju, uništavanja, propadanja, pljačkanja, kriminalne privatizacije i na sve one ostale stvari.
Da danas nisam bio u ovoj sali, možda ne bih znao da je SNS odgovorna za stanje u Kliničkom centru Srbije i na potrošene milijarde, a sada vidimo i za neku medicinsku opremu koja ne može ni da uđe unutar u Klinički centar Srbije, a kamoli da dođu pacijenti do te opreme. Pa, to piše dnevna štampa, džabe vi odmahujete rukom.

Ko je odgovoran za to? Možda Srpska napredna stranka?

Još jednu rečenicu. Možda je Srpska napredne stranka odgovorna za „Heterlend“? Možda je Srpska napredna stranka odgovorna za „Tesla banku“, za „Razvojnu banku Srbije“…(Isključen mikrofon)

Gospođo predsednice, gospođo ministre, kamo sreće da smo imali ovaj član 10. ili takav neki sličan član zakona, a ne da se briše, kao što je predlagač pretpostavio. Ne bi došli u situaciju koja sada puni stupce dnevne štampe, a bogami i neka druga mesta u Ustaničkoj ulici, a tamo je zgrada Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal i Specijalnog suda za organizovani kriminal, pa tamo se ne bi našli bivši ministri i još neki ljudi da je bilo ovakvog, recimo, člana zakona.
Da je bilo ovakvog člana zakona, ne bi se menjalo poljoprivredno zemljište, odnosno ne bi se menjalo gradsko građevinsko zemljište u iznosu od milijardu i 540 miliona dinara za poljoprivredno zemljište od 13 miliona i 612 hiljada dinara. Jer, znate, ne možete da menjate zemljište na taj način što ćete 20 hektara građevinskog zemljišta da menjate za 20 hektara gradskog građevinskog. Neko će staviti pitanje – izvinite, koliko košta jedno, a koliko košta drugo?
Bila je potrebna promena vlasti, bila je potrebna jedna sloboda tužilaštva i pravosudnih organa da rade u skladu sa zakonima, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, rasterećeni svih partijskih veza i stega pod kojima je pravosuđe bilo sve do 2012. godine u toj čuvenoj reformi pravosuđa, pa da se neko zapita – izvinite, a koliko košta tih 20 hektara poljoprivrednog zemljišta? Trinaest miliona. A zašto ste ga menjali za 20 hektara građevinskog i zašto je država ustupila 20 hektara građevinskog zemljišta i na taj način privatnu kompaniju, privatnu firmu jednom odlukom ministra častila sa više od milijardu i 400, skoro milijardu i 500 miliona dinara? Da je tu postojalo ovako kao što piše u stavu 2. člana 10, koji predlagač hoće da izbriše, pa da pita stručne i naučne organizacije, pa ako ministar ne zna da nije ista cena poljoprivrednog i gradsko građevinskog zemljišta, pitaće struku, pitaće nauku. Meni nije jasno zašto kolega koji se tako bori za akademsku čestitost, zašto želi da izbace nauku iz svega ovoga? Zašto naučne organizacije da ne daju svoj sud?
Ja mislim da sve ovo što ste predvideli u zakonu, gospođo ministre, da daje na transparentnosti. To su oni reflektori koje mi želimo da uključimo, a ne pomračina u kojoj se čas pojavi vinograd, a nemaš poljoprivrednog gazdinstvo, čas vidiš subvenciju od 500 hiljada evra, čas ih ne vidiš, čas vidiš 500 hiljada evra, čas vidiš stanove na Vračaru. Nećemo više tu pomračinu. Ne damo pomračinu. To predlagači amandmana žele da urade, da ugase svetla. A kada se ugase reflektori, kada se ugasi pažnja javnosti, tada se pune džepovi političke elite. E to ne želimo da dozvolimo. Ovo je još jedno paljenje reflektora i naučne i stručne javnosti i od toga nikada nećemo bežati. Zbog toga za SNS ovakav amandman nikad neće biti prihvatljiv.

Granice su opasne, granične vrednosti su opasne, jer kada imate granične vrednosti i kada vam se zagađenje zemljišta nalazi na graničnoj vrednosti ovako ćete proći.
Po mišljenju SNS, u tome se razlikuju naše politike, mi nikada nećemo ići po granici, uvek ćemo se truditi da održimo zemljište što zdravijim, što boljim, a ne što zagađenijim. I, zbog toga, mislim, da su stavovi 1. i 2, koji je predlagač amandmana želi da izbriše, veoma opasni, jer ukoliko stalno idemo i kažemo sve je dozvoljeno do granice i ako ste na samoj granici to je dozvoljeno, mislim da je tako nešto opasno. Desiće se akcident, desiće se nešto što će nas naterati, ne voljno da pređemo tu granicu, a šta ćemo onda? Znate, ne možete da kažete, čuvanje životne sredine je tako da budemo na nekoj granici.
Znate, dobro je imati pet nečega, procenata, promila, ili čega, smoga, valjda je potrebno da imamo čist vazduh? Nije dobro poslati poruku dobro je imati tu i tu graničnu vrednost nekih zagađujućih materijala u zemljištu. Pa, valjda je potrebno da ta granica, ne ta granica, nego nivo zagađenja bude nula. Zašto da bude na granici? Zašto da bude zaprljano?
Pa, zamislite da je ta zemlja na Fruškoj gori, na kojoj je Zoran Živković podigao vinograd, bila zagađena, granično zagađena. Da li bi on aplicirao tada za pomoć od 500 hiljada evra? Da li bi on dobio tih 500 hiljada evra za vinograd tu, ili za ono poljoprivredno dobro u Merošini? Verovatno da bi, jer nije ni posadio, nije se ni namučio oko tog vinograda, a vidimo kako je od tog vinograda vrlo lako našao put od budžeta do vinograda, a od vinograda do stanova na Vračaru.
Taj put se veoma lako nađe baš kada se traga za tim graničnim vrednostima. Zbog toga mislim da je predlagač amandmana ovaj put omanuo, taman sam hteo da pišem jednu pohvalnicu u ime poslaničke grupe SNS, ali čim upotrebi ovo – briše se, u potpunosti se vraća na staro, tako da mi je žao gospodine Martinoviću imali smo dobru volju i vi i ja, ali bogami tu zahvalnicu smo morali da povučemo unazad i naravno da nećemo glasati za ove granične amandmane.

Povređen je Poslovnik član 107. stav 2. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku.
Znam da je gospodinu Pavićeviću stalo do dva minuta replike, do dva minuta slave na RTS i zbog toga proziva poslanike SNS i direktno im se obraća, što je kršenje Poslovnika zato što ga niste opomenuli na taj njegov manir.
Sa druge strane, ne znam šta se desilo tokom noći, od 11 sinoć kada smo završili, pa do evo sada je 15 do 12, šta se desilo sa gospodinom Pavićevićem? Sada se zalaže za privredne komore statističkih regiona, a sinoć je bio protiv gasovoda kojim bi se doveo gas od privrednika …

Evo završavam. Do privrednika u Tutinu, u Novom Pazaru, u Raškoj …

Gospođo predsednice, pominjanje, manje više moje pominjanje, ali pominjanje predsednika Vlade i predsednika stranke kojoj sa ponosom pripadam mi daje pravo za repliku.
Kao što Vlada Republike Srbije, kao što Vlada Aleksandra Vučića nije odustala od reformi i nije se u tome umorila, tako se i Vlada AP Vojvodine i Bojana Pajtića, nije umorila od ključne reči koja je opisuje. Nije se umorila od lopovluka, nije se umorila od kriminala, nije se umorila od nerada, nije se umorila od otimanja.
Zbog toga i danas, dame i gospodo narodni poslanici, i danas Bojan Pajtić nije na svom radnom mestu. I, danas je Bojan Pajtić na ulicama Beograda. I, danas je Bojan Pajtić na trotoarima ispred Narodne skupštine, istina, ispred Kosovskog ulaza. A ko ga plaća? Građani Srbije koji žive u Vojvodini, jer ga plaćaju i za to ili ga plaćaju da radi svoj posao? Pa, čovek je, i ne zna gde mu je radno mesto, ali umesto što dolazi ispred Narodne skupštine u službenom automobilu AP Vojvodine, sa obezbeđenjem koje mu plaćaju građani Srbije koji žive u Vojvodini, sa svim benefitima koje koristi, bolje bi mu bilo da je otišao u Bečej. Pa, da je video dvorac „Heterlend“, pa da je došao među roditelje i među decu ometenu u razvoju, pa da mu kažu u lice koje su ključne reči vladavine DS i Bojana Pajtića - nerad, neodgovornost, kriminal, korupcija, lopovluk. E, od toga nije odustala DS sa kojom je prethodni govornik bio u koaliciji kojoj je pomogao da preživi i da dođe ponovo u ovaj parlament i da im se da mogućnost da ponovo rade ono što rade, čak i od dece ometene u razvoju.

Replika naravno, na pominjanje SNS.
Pa vidite, ovim amandmanom predlagač želi da izbriše stav koji glasi – privredne komore sa svojstvom pravnog lica za svoje obaveze odgovaraju celokupnom svojom imovinom.
Mogu da razumem gospodine ministre predlagača amandmana, naročito ovog drugog koji danas nije tu. Zamislite da je postojao jedan ovakav član u zakonu u onom trenutku kada je on od države dobio nešto više od 500 hiljada evra podsticaja za podizanje vinograda i zamislite da je on tada morao da potpiše ugovor kojim je garantovao da će tih 500 hiljada evra zaista biti usmereno ka vinogradu, ka proizvodnji grožđa, vina da je garantovao svom svojom imovinom. To bi bilo sjajno, ne bi oštetio državu, ne bi oštetio budžet Republike Srbije za više od pola miliona evra, ali nažalost nije, pa sada želi za sve druge organe da se ovako nešto izbriše.
Podržavam, i SNS podržava ovakav predlog zakona, podržava član 17, naročito u stavu 1. baš da se ne bi desile nikada više nepravilnosti, kao što smo ih imali, da je jedan bivši premijer, sadašnji narodni poslanik od države dobio 500 hiljada evra, nije garantovao ničim, nije uradio ništa, a onda je tih 500 hiljada evra potrošio i na neki volšeban način, nekim finansijskim slalomom, veleslalomom se to pretvorilo u stanove na Vračaru, u oldtajmere, u preskupe džipove, u ne znam ni ja šta, država oštećena, a taj pojedinac za 500 hiljada evra bogatiji.
Ovaj član i ovaj stav tako nešto sprečavaju.

Ono što je neprihvatljivo za Srpsku naprednu stranku i što me zaista čudi od predlagača amandmana, kao jednog od aktivnijih narodnih poslanika, je da je on želeo da izbriše i član 19, ali stav 4.
Voleo bih da me predlagač amandmana malo pažljivije sluša, jer da je pažljivije čitao šta znači ovaj član i ovaj stav, verujem da ovaj amandman ne bi predložio. Ja ću vam reći gospodo, koji niste čitali ovaj predlog zakona.
Stav zakona koji predlagač želi da izbriše glasi – organi regionalnih privrednih komora, odnosno Privredne komore glavnog grada, su parlament privrednika.
Pazite, kada predlagač amandmana u svakom obraćanju pokušava da štiti i da izdigne parlamentarizam, njemu ne odgovara parlament privrednika. Njemu ne odgovara da svi privrednici u regionu, da svi privrednici u glavnom gradu sednu u jednu ovakvu prostoriju, da predstavljaju parlament, da se dogovaraju i da odlučuju, da debatuju, da iznose stavove, teme, da suočavaju svoja razmišljanja, da dolaze do najboljih rešenja, da neguju dijalog oko privrednih tema, oko onoga što ih tišti i što žele da unaprede. E, to predlagač amandmana želi da izbriše – parlament privrednika.
Pa šta je svetije od vladavine prava i prava privrednika da odlučuju u Skupštini privrednika, ali to predlagač amandmana želi da izbriše. Ja verujem da bolje umesto tog Sizifovog posla, koji ne bi mogao da obavi da nije parlamentarne većine Srpske napredne stranke, da nije Vlade Republike Srbije u kojoj je predsednik Vlade, koji je potpisao prihvatanje tog amandmana, gospodina Aleksandra Vučića. A, zašto? Zato što Srpska napredna stranka nema problem sa akademskom čestitošću, zato što Srpska stranka nema problem sa plagiranjem i sa plagijatima i zbog toga, zato što nemamo čega ni da se stidimo ni da se plašimo, smo prihvatili taj amandman.