Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u skupštinskoj proceduri i raspravi, u ovoj šumi predloga zakona, našla su se i dva veoma važna i za građane Republike Srbije fundamentalno zakona, a to su Predlog zakona o šumama i Predlog zakona o vodama.
Prva i veoma bitna zamerka poslaničke grupe SNS se odnosi na sam naslov zakona o šumama, jer smatramo da naslov zakona mora biti zakon o upravljanju šumama. Razlog da prihvatite našu sugestiju, pretočenu kroz predloženi amandman, stoji u deklaraciji sa ministarske konferencije u Sankt Petersburgu, gde se govori o zakonu o šumama i upravljanju šumama. Istaknuto je da bi održiva eksploatacija resursa bila racionalna važno je obezbediti dugoročnu korist. Efikasno upravljanje resursima mora imati mehanizme za kontrolu uživanja prava.
U većini literature se dokazuje i sledeće, što u ovom predlogu zakona zaista nisam prepoznao, da bi se stvorila potrebna sigurnost i izvesnost da će resursi doneti dugoročnu korist, potrebno je da odgovornost za upravljanje resursima bude poverena onima kojima od tih resursa zavisi zarada sredstava za život.
Takođe smatramo da je ovaj predlog zakona trebao da ima jasniji stav i relaciju sa ekološkim, lovnim, rekreativnim i banjskim turizmom. U skladu sa strategijom prostornog razvoja Republike Srbije i delovi reka i jezera sa priobaljem, zemljište i predeli uređene prirode, izletišta, prostori visokih planina koji su pogodni za uređenje skijališta, ambijentalne, prostorne i kulturne istorijske celine, znamenita mesta, kao i manje prostorne celine sa izraženim rekreativnim atraktivnim i pejzažnim odlikama mogu se proglasiti za prostore od značaja za razvoj turizma, a sastavni deo su područja pod šumama.
Kako turizam nije u vašem resoru, gospodine ministre, ova činjenica ukazuje na slabu međuresornu saradnju u Vladi Republike Srbije. Ovaj predlog zakona, nažalost, ne prepoznaje i ne definiše banjske šume, kao ni način postupanja sa tim šumama. Banjske šume su šume koje u orografskom, hidrografskom i biološkom pogledu gravitiraju banjskom području i predstavljaju značajan faktor očuvanja i unapređenja banjskog područja.
Značajan deo turističke ponude Srbije čine banje. Međutim, banjski posetioci ne očekuju samo da probaju lekovite vode. Naprotiv, njihovi zahtevi su mnogo kompleksniji, što je razumljivo. Okolina banja, sa ostalim segmentima turističke ponude, kao što su šume, park šume, manastiri, izletišta, arheološka nalazišta su izuzetno značajna u tom pogledu i to ne samo za državu, već i za šumarstvo kao segment privrede.
Zaštitna funkcija banjskih šuma je višestruka i to kako zaštitno-regulativna, tako i socijalno-kulturna, s tim što se ne isključuje proizvodna funkcija. Naročito je značajna vodozaštitna funkcija, tj. zaštita mineralnih izvora i obezbeđivanje čiste pijaće vode.
Da bi sačuvali i obezbedili te zaštitne funkcije, a u isto vreme i omogućili ekonomski, i ekološki racionalno gazdovanje ovim šumama, banjske šume bi trebalo u okviru šumarskog zakonodavstva da dobiju posebno mesto. Korist u tom pogledu je višestruka za same banje što obogaćuju turističku ponudu, za šumarstvo i šumarsku struku što daju mogućnost i preuzimaju inicijativu u oblasti turizma, ali i u drugim oblastima, gde smo, nažalost, u zaostatku.
U članu 15. Predloga zakona o šumama, stav 2, predvideli ste da je za organizacije koje poslove monitoringa šuma obavljaju na teritoriji autonomne pokrajine nadležan organ autonomne pokrajine. SNS svoje zamerke na Zakon o prenosu nadležnosti na AP Vojvodine je iznosila javno, i na konferenciji za novinare i na raspravi ovde u Skupštini Republike Srbije.
Smatramo da je jedna od nadležnosti koja je nepotrebno preneta i monitoring šuma, koji mora biti objedinjen za celu teritoriju Republike Srbije, inače gubi svrhu, jer priznaćete biljne bolesti ne poznaju nikakve administrativne podele i granice.
Članom 44. definisali ste i izveštajno-dijagnozno-prognozne poslove u zaštiti šuma, za koje takođe smatramo da moraju da budu objedinjeni na nivou cele države sa jedinstvenom bazom podataka.
U članu 42, definisali ste da je sopstvenik i korisnik šuma dužan da prati uticaj biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno stanje šuma i blagovremeno preduzima mere zaštite šuma. Ako to ne uradi, Ministarstvo će obezbediti izvršenje te obaveze o trošku sopstvenika šuma.
Kada sa druge strane znamo da su većina sopstvenika privatnih šuma staračka domaćinstva, odnosno građani Srbije sa minimalnim primanjima i kada znamo koliko je selo osiromašeno pogubnom politikom Vlade Republike Srbije, hoće li primena ovog zakona biti samo novi namet i novi finansijski teret sopstvenicima šuma?
Velike zamerke imamo i na čl. 111, 112. i 113, koji definišu privredni prestup i sankcije. Novčanom kaznom od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se pravno lice za privredni prestup ukoliko ne održava brojnost i vrste divljači na takvom nivou da se ne narušava biološka ravnoteža.
Međutim, nemeće se pitanje – šta će se desiti, odnosno ko će biti odgovoran ako je na istom području ustanovljeno lovište kojim ne gazduje korisnik šuma, već je korisnik lovišta drugo pravno lice, a dešava se ono što je navedeno u tački 21? Ko je odgovorniji – korisnik šuma ili korisnik lovišta?
Takođe, isto pitanje je i za tačku 22), odnosno čija je odgovornost ukoliko se donesu planski dokumenti u lovstvu koji nisu u skladu sa planom razvoja. Dalje, ponovo isto pitanje – ko je odgovorniji, korisnik šuma ili korisnik lovišta, ukoliko su to dva različita pravna lica?
Nelogičnosti se vide i u članu 113, gde po našem mišljenju fizičko lice ne može biti odgovorno jer nije kompetentno da prati zdravstveno stanje šuma i njihovu ugroženost, kao ni da prati uticaj biotičkih i abiotičkih činilaca na zdravstveno stanje šuma.
Kažnjavanje fizičkog lica po ovim tačkama je krajnje diskutabilno, jer on ne mora i ne može da zna recimo ko odlaže smeće u njegovoj šumi. Smatram da je apsurdan princip koji ste ovim predlogom zakona uveli, a to je da je vlasnik šume odgovoran za štetu koju mu nanosi treće lice jer nije sprečio da u šumi koja je njegovo vlasništvo, na šumskom zemljištu i na udaljenosti manjoj od 200 metara treće lice neovlašćeno izvrši odlaganje smeća, otrovnih supstanci i ostalog opasnog otpada.
Što se tiče Predloga zakona o vodama, voleo bih da ukažem na jednu veliku ekološku crnu tačku koja se, na moju veliku žalost, nalazi u opštini iz koje dolazim, a to je Vrnjačka Banja, kraljica banjskog kontinentalnog turizma, površinski sjaj i šarm tradicije aktivnog bavljenja turizmom dugim 142 godine.
Međutim, malo ko zna da u Vrnjačkoj Banji postoji 7.000 priključaka na kanalizacionu mrežu, da laguna, odnosno taložnik već godinama nije u funkciji i da se godišnje u Zapadnu Moravu, bez ikakvog predtretmana, izlije više od milion i 200.000 kubnih metara fekalnih voda.
Zapadna Morava, iz koje samo pet kilometara nizvodno naše komšije iz Trstenika piju vodu, pripada "A" klasi vodotoka, iako posle uliva otpadnih voda, odnosno fekalija iz Vrnjačke Banje, rečna voda u Zapadnoj Moravi ne odgovara normama propisanim za rečne vode druge "A" klase, a sve zato što nema nikakvog predtretmana, odnosno prečišćavanja otpadnih voda, pa je mnogostruko povećana i hemijska i bakteriološka potrošnja kiseonika.
Moje pitanje za vas, gospodine ministre, i za Vladu Republike Srbije je – hoće li Vrnjačka Banja biti samo mesto gde se povremeno održi glavni odbor ili proslavi krsna slava stranke na vlasti? Ministri dođu, obećaju i odu, a problemi ostaju mojim sugrađanima u Vrnjačkoj Banji i komšijama u Trsteniku.