Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7788">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Prema tome, nemojte da govorimo nešto što nije istina.
Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Drago mi je što nam je kolega dozvolio da nastavimo normalan tok i raspravu po amandmanu i što argument povišenog tona ne znači više od argumenata znanja i struke koje je izneo gospodin Vujović i pre dva dana i danas.
Mogu da razumem neke kolege podnosioce ovog amandmana koji se zalažu za manju cenu struje jer nikada nisu glasali za veću cenu struje. Cena struje se menja u Srbiji na način što Ministarstvo energetike uputi takav zahtev Vladi, Vlada glasa, pa odobri, a onda upućuje zahtev Agenciji za energetiku, koja poveća cenu struje.
Godine 2007, tačnije 15. maja 2007. godine samo jedan čovek koji sedi u ovoj sali je bio ministar i samo jedan čovek koji sedi u ovoj sali je glasao na Vladi i dao saglasnost da se struja poveća u Srbiji za 15% i to je predlagač amandmana. Kako to da građani Srbiji tada nisu bili izmrcvareni, a sada su izmrcvareni? Kako se tada živelo sjajno i bajno, pa je bilo potrebno povećati cenu struje za 15%? Samo jedan čovek u ovoj sali je 1. marta 2008. godine takođe bio ministar i takođe je glasao na toj istoj Vladi da se cena struje poveća za 7,6%. I tada su ljudi u Srbiji bili izmrcvareni i tada su ljudi u Srbiji loše živeli, ali je glasao da se poveća cena struje za 7,6%.
Takođe, 1. avgusta iste 2008. godine, verovatno na nekoj telefonskoj sednici, jer to je vreme za Hanioti i letovanje u Grčkoj, verovatno da je glasao na toj telefonskoj sednici, ali je dao saglasnost da se poveća cena struje za 8,4%. Samo je jedan čovek, isti, bio ministar i 1. marta 2010. godine, kada je verovatno tada već sa Kopaonika, sa skijanja, verovatno nekim helikopterskim prevozom, ali nemojte ja oko vazdušnog saobraćaja, molim vas, glasao da se cena struje poveća za 10%. I tada su građani Srbije bili izmrcvareni i tada su građani Srbije loše živeli, pa mu i to nije bilo dosta, pa 1. aprila građani Srbije nisu dobili prvoaprilsku šalu, već su dobili saglasnost Vlade za koju je isti kolega koji je sada poslanik, a tada bio ministar, glasao da se cena struje poveća za 15,1%.
Kako verovati u tu politiku zabrinutosti nad sudbinom građana Republike Srbije, kada jednim podizanjem ruke, odnosno saglasnošću putem telefona, jer se te sednice Vlade nisu ni održavale u Nemanjinoj, tamo gde treba da se održavaju, već putem nekih telefonskih sednica ili video linkova ili gde su se nalazili po svetskim destinacijama, ali je uspeo da građanima Srbije stavi namet od 15%, pa 7,6%, pa 8,4%, pa 10%, pa 15,1%? Jednom ili dva puta godišnje je davao saglasnost da se cena struje poveća, a sada sa takvim žarom priča o zaštiti građana Republike Srbije. Zašto tada o građanima Republike Srbije nije razmišljao? Zašto nije razmišljao gde će otići taj novac? Bio je jako moćan, izuzetno moćan čovek u ovoj zemlji. Zašto nije okrenuo direktora EPS-a, pa rekao – zašto trošite sredstva za marketinške kampanje? Zašto 300 do 500 miliona dinara je EPS godišnje trošio do 2012. godine za marketing? Kakav marketing je potreban EPS-u, monopolisti, jedinom igraču na našem tržištu, osim što se sa 300 do 500 miliona dinara godišnje nije prelivalo iz džepova građana Republike Srbije u EPS, a iz EPS-a u marketinške agencije?
Ako znamo da je zamenik predsednika DS-a kontrolisao i bio vlasnik tih marketinških agencija, kako će da nam objasni zašto je povećavao i glasao za povećanje struje od 7, 8, 10 i dva puta po 15%, a nije kao moćan čovek pozvao direktora EPS-a i rekao kakav interes ima EPS sa koncertom, pa je 353 miliona dinara EPS dao samo u 2011. godini za jedan koncert. Zašto nije kao moćan čovek pozvao direktora EPS-a na odgovornost zašto je u jednoj godini samo jednom fudbalskom klubu donirao 80 miliona dinara, čijeg novca, sa kojih pašnjaka skinutog i odakle donetog? Od građana Republike Srbije. Znači, povećanje da bi se organizovali koncerti, povećanje da bi otišlo u fudbalske klubove i iz džepa građana Republike Srbije u marketinške agencije zamenika predsednika DS. E, to je način na koji se rukovodilo i EPS-om i energetikom u Srbiji i našom državom.
Zbog toga i zbog takvih koncerata, marketinških kampanja, čega sve ne, bahatog trošenja sredstava, sada smo primorani da uradimo ovo što radimo, a što nije za radost, što je teško, što smo na kraju krajeva i obećali građanima Republike Srbije u kampanji pred prošle parlamentarne izbore. Slažem se sa gospodinom Vujovićem da je to samo još jedna mera kako bi što pre ozdravili naše javne finansije i kako bi mogli, ne da razmišljamo, već u dogovoru sa MMF-om da vratimo i penzije i plate u javnom sektoru, ali na osnovu onoga što se zaradi, što se napravi, što se uštedi, a ne na osnovu, kao što ste i rekli gospodine Vujoviću, takve politike kojom je naš brod onako sigurno plovio, ali ka hridima, ali da se razbije u param parčad.
Otklon od takve politike je napravljen izborima 2012. godine, još veći otklon je napravljen izborima 2014. godine. Ljudi u Srbiji neće se radovati ovom zakonu, neće se radovati većem računu, ali će znati da taj novac ide u budžet Republike Srbije, ide za ozdravljenje javnih finansija, ide da što pre dođemo do one zelene grane koja nam je neophodna, a ne ide za koncerte od 353 miliona dinara, ne ide za finansiranje fudbalskih klubova, ne ide za marketinške agencije, marketinške kampanje i marketinške agencije bilo kojeg člana i bilo kojeg čoveka, zato što EPS-u nije potrebna marketinška kampanja, već je potrebna modernizacija.
E, u tome je razlika između nas i vas. E, u tome je razlika i zbog toga nama ljudi u Srbiji i kada su teške mere veruju, ali i veruju u podatke koje sam siguran u ovoj državi najbolje znaju premijer i ministar finansija, a to je stanje u javnim finansijama.
Zbog toga, gospodine Vujoviću, SNS će glasati protiv ovog amandmana i, naravno, za zakon u celini, kako ste i predložili.
Gospodine Bečiću, reklamiram povredu Poslovnika 27. i 107. i tražim da se o toj povredi Poslovnika glasa.
Kažite mi osnovu u Ustavu i u zakonu, gde piše da postoji Vlada u senci? Znate, mogao je gospodin Šutanovac da se proglasi Napoleonom, pa svaki put kada se pomene Napoleon, da on ima pravo na repliku. Mogao je sebe da proglasi admiralom, ali to nije.
Građani Republike Srbije određuju koga će u Vladi, a samo oni koji žele da budu u senci, sebe stavljaju u senku. Nemate ni u Ustavu, ni u zakonu, nigde da je gospodin Jovičić, uvaženi kolega Jovičić, pomenuo pašnjak, pa da se kolega Šutanovac javi, u redu, pa da je pomenuo krivične prijave Agencije za borbu protiv korupcije pa bih i to razumeo, pa bih razumeo da se prijavi na pominjanje toga što nije prošao bezbednosne provere, pa bih i to mogao da razumem. Mnogo toga bih mogao da razumem, za sve anomalije u okviru Ministarstva odbrane od 2007. do 2012. godine da, ali za „Vladu u senci“, koja ne postoji ni u jednom zakonu Republike Srbije, ni u Ustavu Republike Srbije da svako ko sebe proglasi ne znam ti čime da može da dobije reč u Narodnoj skupštini, mislim da je protiv Poslovnika i ja vas molim da ubuduće vodite računa na te, ipak, uličarske fazone.
Gospodine predsedavajući, ovaj amandman nije prihvatljiv za SNS zbog licemerja koje je pokazao kolega koji je obrazlagao i tražio podršku za ovaj amandman. Mislim da je licemerno i da je vređanje, ne samo narodnih poslanika, već i građana Republike Srbije, kada se kaže – znate, nije dozvoljeno i nije dobro uvođenje akciza, ali je dobro i dozvoljeno povećanje cena struje. Sve je dobro što su oni radili i dozvoljeno je to što su 1. marta 2008. godine povećali cenu struju za 7,6%, pa je dobro što su 1. avgusta iste godine, valjda se nisu setili da su dovoljno povećali cenu za tu godinu, povećali za još 8,4%, pa su 1. marta 2010. godine povećali cenu struje za 10%, pa su 1. aprila povećali cenu struje za 15,1%.
Malopre je kolega rekao – znate, dozvoljeno je povećanje cene struje, i to što su oni radili je dozvoljeno. Niko nije rekao da nije dozvoljeno, ali zašto se tada niste brinuli za egzistenciju i za novčanik i za građane Republike Srbije? Zašto tada niste stavili prst na čelo i rekli – ljudi u Srbiji teško žive?
Još veće licemerje je da kažu – ljudi su 2009, 2010. godine živeli odlično, pa zato što su živeli odlično povećavali smo im cenu struje.
Nikako da čujem odgovor – zašto ste plaćali iz tog povećanja cena struje, zašto ste plaćali koncerte 353 miliona dinara? Zašto ste fudbalskom klubu, samo jednom, dali u jednoj godini 80 miliona godina? Zašto ste samo u jednoj godini iz EPS-a trošili od 300 do 500 miliona dinara za kampanje, marketinške kampanje koje su išle samo i isključivo preko marketinških agencija čiji ste vlasnici? Recite jednom ljudima zbog čega ste to radili. I u redu je kada se povećava struja i u redu je kada se napada budžet građana Republike Srbije i kada se taj novac preliva u vaše džepove i u vaše marketinške agencije.
Koje obrazloženje dati da se EPS reklamira? Monopolisti, jedina kompanija koja distribuira i naplaćuje električnu energiju. Jedina. Jedini igrač na našem tržištu. Do 2012. godine u svim mogućim medijima reklama za EPS i samo preko jedne marketinške agencije. I gle čuda ta marketinška agencija u vlasništvu zamenika predsednika Demokratske stranke. I zbog toga se menja cena struje i to je dozvoljeno, kako neko reče, malopre kolega - znate, to je legitimno, to je u redu, to je dozvoljeno. Zbog tih razloga je neophodno povećati cenu struje.
Investicije. Stalno se nekako neki ljudi u ovoj sali kite nekim i nečim zapravo tuđim. Mišković prodao „Deltu“ „Delezu“, a oni kažu to je investicija. Jedna kompanija privatna drugoj privatnoj kompaniji, to je investicija. Ali, samo mi jedna stvar nije jasna kod tolikih silnih vaših investicija kako ste uspeli da izgubite 400.000 radnih mesta? Pa valjda sa investicijama idu nove fabrike, nove proizvodnja, nova radna mesta, zadovoljniji ljudi. A, vi se hvalite nekim investicijama, a ljudi u Srbiji su izgubili posao. Četiristo hiljada ljudi su izgubili posao. Četiristo hiljada ljudi je izgubilo posao, a vi kažete ma prepuna je Srbija investicija. Možda ste vi imali neke investicije, možda ste vi gradili neke zgrade, kafiće, firme, pašnjake, pašnjaci se ne grade, kupuju se, održavaju se, grade se. Možda ste vi imali i tu prihvatam, ali građani Srbije to nisu osetili. Građani Srbije su živeli lošije, građani Srbije su gubili posao, vi dovodili investicije, a ljudi u Srbiji sve nezaposleniji. Sve više bez posla. To jedno sa drugim ne paše se, nema logike nikakve. Nema istine u svemu tome.
Licemerno je kada kažete - dozvoljeno je povećati cenu struje, a li nije dozvoljeno uvesti akcizu. Znate mog komšiju u Vrnjačkoj Banji, nije ga briga da li je povećanje struje ili je akciza. Zna da će dobiti račun koji je uprosečen po jednom brojilu za mesec dana za 300 i nešto dinara i znam da mu je teško. Ali, znam da veruje da tih tri stotine i nešto dinara koliko će mesečno izdavati više neće otići za vaše koncerte, neće otići za vaše fudbalske klubove, neće otići za vaše marketinške kampanje, neće otići u vaše privatne džepove, već će otići za ozdravljenje javnih finansija. Otići će na mesto i u mesto, iz jednog u drugi džep, jer i budžet i nije budžet Vlade, nije budžet Aleksandra Vučića, Zorana Babića, Aleksandra Martinovića, već budžet građana Republike Srbije.
Ja sam im zahvalan zato što veruju u pošten odnos prema javnim finansijama i ono što je potvrda poštenog i odgovornog odnosa prema novcu koji nam je poveren je sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom. Sa istim ovim Međunarodnim fondom koga ste oterali iz Srbije samo da bi mogli da se bahatite novcem i budžetom, samo da bi mogli taj budžet da koristite u predizbornoj kampanji, samo da bi mogli da koristite da bi dobili izbore. To je neodgovorno, to je loše. Mi želimo sporazum sa MMF-om da bi dobili još jednu potvrdu o stabilnosti naše države.
Mi želimo i napravili smo sporazum sa MMF-om zato što smo spremni na kontrolu trošenja javnih finansija, na ono na šta vi nikada niste bili spremni zato što ste prema javnim finansijama i državi kao prema svojoj prćiji, kao prema onome da vam je dedovina. Nije. I vlast i država i javne finansije se dobijaju na revers, poverenjem, i kao što je rekao kolega Martinović, spremni smo i želimo da budućim generacijama, nekim novim ljudima, boljim od nas, a mnogo, mnogo boljim od vas, ostavimo bar bolji polaz, stabilniju, uređeniju, bogatiju, da to unapređuju.
Od vas smo ostavili samo dubioze, dobili smo dugove, dobili smo javne finansije u kojima je 2012. godine bilo toliko novca da smo imali samo za pola penzije, za pola plata u javnom sektoru. Ostavili ste nam javne finansije koje su bile 15 dana do totalnog kolapsa i do totalnog bankrota.
Sada se više u Srbiji, ne da se ne govori o tome, nego smo svemirskim godinama udaljeni od bankrota zbog hrabre politike, a ne populističke, zbog odgovornog i poštenog odnosa, zbog štednje a ne rasipanja, zbog onih 80 automobila u Kolubari u odnosu na 350 i nešto, koliko ste ih vi držali, zbog toga što niko nema prednost, pa ni Kene, zbog toga što niko od nas nema bager u Kolubari koji kopa 25 sati na dan. Zbog takvog odnosa, iako ima anomalija, iako ima još mnogo mesta za napredovanje, iako ima još mnogo mesta za uštede, ova Vlada vodi državu Srbiju, vodi javne finansije u pravom smeru i zbog toga SNS u punom kapacitetu daje podršku i ovom zakonu, kao što smo i do sada radili, ali kao što ćemo raditi i u budućnosti.
Nikada sa SNS nije bio problem priznati i ispraviti, mislim da je to posao svih nas. Međutim, ono što je sporno je legitimitet, jer kada neko u ovoj sali upotrebi, koji se tako hvali svojim poznavanjem srpskog jezika i pravopisa, a upotrebi u sali opisujući drugog kolegu sa stoko, ološu, đubre, spodobo. Kada u sali, odnosno u centralnom holu uporedi svoje kolege sa konjima. Kada daje različite epitete i predsedniku Vlade, a ja bih mogao da mu dam epitet jednog rimskog imperatora koji je zapalio Rim, samo što je ovaj zapalio Narodnu skupštinu Republike Srbije, e, onda to predstavlja problem i za kolegu Aleksandra Markovića i za SNS.
Ukoliko neko želi da se predstavi kao vrstan poznavalac pravopisa ili bar lepog ponašanja ne bi smeo da meri kada će se neko od narodnih poslanika, kolega tuširati ili upotrebljavati dezodorans, jer na isti taj način bih mogao da pitam kada je otkrio bunde ili ono špricanje o kojima govori gospodin Marijan Rističević ili o takvim nekim stvarima. Vulgarizovali bi Narodnu skupštinu.
Svaka ispravka, sve što dovodi do boljeg i kvalitetnije teksta je prihvatljivo za SNS, ali ovakav izraz i ovakvi izrazi koji polaze i dolaze samo od jednog kolege narodnog poslanika ovde u sali su za svaku osudu i ostalih poslanika ma iz koje poslaničke grupe bili, ali i srpske javnosti, sigurno.
Zahvaljujem gospođo predsednice. Poručio bih kolegama kojima je samo rejting u glavi, da se SNS ne bori za rejting, borimo se za boljitak naše države. Da se borimo za rejting, sigurno ne bi bili sa ovakvim merama i danas u parlamentu, već bi verovatno te mere bile uspavanka koja je mnogo puta pevana građanima Republike Srbije, ali je zato buđenje bilo izuzetno bolno. Ono što je omalovažavanje građana, a vezano za rejting, je kada sa 6% podrške, pa i ispod 6% podrške, kada sa rejtingom koji je ispod cenzusa, a držite svu vlast u AP Vojvodini, kao što to radi lider vaše DS Bojan Pajtić.
O kakvom onda tu rejtingu da govorimo? O kakvom interesu građana da govorimo? O kakvoj onda borbi za boljitak tih ljudi da govorimo, kada onako silujući demokratiju, držeći se lancima i katancima za fotelju u banovini, samo zarad vršenja vlasti, samo zbog bahatosti, samo zbog daljeg pražnjenja svih mogućih fondova u AP Vojvodine?
Podržavam i naravno da je posao svakog narodnog poslanika i po Ustavu i po zakonu i po Poslovniku je da predlaže amandmane. Prihvatanje amandmana znači pobedu demokratije, pobedu dijaloga, na kraju krajeva i bolji tekst zakona, usaglašeniji.
Mislim da građani Srbije su više pretrpani nekim nadgovornjavanjem i time što ćemo promovisati različitosti mislimo da ćemo se dopasti građanima Srbije. Mislim da građani Srbije traže dogovor i da je u dogovoru stabilnost i loše je kada se dogovor predstavi kao pobeda jednih nad drugima, jer ukoliko bi bio neodgovoran kao predlagač amandmana, pa predstavio da od 1.283 amandmana prihvaćeno je 70 i to je pobeda, a šta ćemo sa onih 1.200 što su odbijeni? Šta ćemo sa 1.200 pobeda Vlade Republike Srbije? Koliko puta je to pobeda Vlade Republike Srbije? Loše je zamajavati ljude u Srbiji na taj način. Loše je predviđati neku podršku od šest zarez ne znam koliko procenata.
Podsetiću da je predlagač amandmana, verovatno da bi ovu zgradu i dalje gledao samo sa spoljne strane, da nije bio na jednoj koalicionoj listi. Kada pogledamo koliko je ta koaliciona lista osvojila pre godinu i nešto dana, pa vidimo da je mnogo manja podrška sada. Ja se ne bih radovao tome.
Evo, gospodin Pavićević klima glavom i pocrveneo je, shvatio je koliko je pogrešio i vidim da uviđa grešku i vidi da je ovo u stvari gubitak poverenja, gubitak poverenja koji smo spremni da dokažemo i pokažemo na izborima u AP Vojvodine, ali vi niste spremni da te izbore raspišete. Vi niste spremni da izađete na birališta, vi niste spremni da izađete pred sud građana.
Evo, pokažite da imate tih, zajedno, da imate tih šest i nešto posto. Odlično. Ja ću vam pružiti ruku i čestitaću vam ukoliko zajedno budete u Vojvodini imali toliki procenat, ali nisam siguran. Zbog te vaše nesigurnosti, zbog lošeg odnosa prema resursima kojima raspolažete u AP Vojvodini mi ćemo do tog suda jako teško doći.
Mislim, i time ću završiti, da je svaki usvojeni amandman, bilo ih je i biće ih, pobeda demokratije, pobeda parlamentarizma, pobeda dogovora, pobeda razuma nad nerazumom i da to građani Srbije od nas očekuju.
Svaki put kada se usvojeni amandman bude predstavio pobedom predlagača, predstaviću da je svaki odbijeni amandman pobeda Vlade i siguran sam da ćemo pobediti, i zbog toga bih zamolio predlagača amandmana da više tu argumentaciju ne koristi zato što mu ne ide u prilog i zato što je to omalovažavanje i parlamentarizma i svega onoga što parlament u Republici Srbiji znači.
Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Srpska napredna stranka neće glasati za ovaj amandman, jer u toku rasprave u načelu i u pojedinostima nismo čuli bar delić argumentacije ovih sada tako zabrinutih za sudbinu građana Republike Srbije, pa bih voleo da čujem argumentaciju zbog čega su glasali i zbog čega su podigli cenu struje, o kojoj je govorio moj uvaženi kolega Đukanović, 15. maja 2007. godine u okviru Vlade, koju nisu vodili, ali su participirali kao najveći faktor, pa su povećali cenu za 15%, pa 1. marta 2008. godine za 7,6%, pa 1. avgusta 2008. godine za 8,4% , vidim da kolega odmahuje rukom, to mu nije bitno, pa 1. marta 2010. godine za 10%, pa 1. aprila 2011. godine za 15,1%.
Svake godine jednom ili dva puta su vršili povećanje cene struje. Zašto je to tada bilo dozvoljeno? Zašto je to tada bilo regularno? Zašto je to tada bilo isplativo? Zašto to tada nije bio udar na budžet građana Republike Srbije, kada su se ove cene donosile i ovo povećanje cena donosilo na čuvenim telefonskim sednicama Vlade Republike Srbije?
Dokaz da bi neko drugi, da je u situaciji, poziciji 2012. godine, ne daj Bože, nastavio da vodi državu i Vladu Republike Srbije, posegnuo za ovim merama i da bi ove mere bile još i veće, još i teže, govori i ovaj članak od 19. februara 2012. godine. Tada je generalni direktor EPS-a, žao mi je što nekim kolegama ovo nije zanimljivo, Dragomir Marković, kojeg je izabrala Vlada, koju je predvodila DS i Mirko Cvetković, izjavio da planom poslovanja kompanije nije predviđeno povećanje cene struje u 2012. godini, ali da do kraja 2014. godine, a mi već trošimo prvu polovinu 2015. godine, tada je Dragomir Marković najavio, da pod vođstvom EPS-a i Vlade Republike Srbije od strane bivšeg režima, cena struje mora da poraste 60%. Šezdeset procenata su najavljivali, predviđali i uradili bi oni kojima je sada strašno što se uvodi akciza na utrošenu električnu energiju i zato što, iako nisam srećan zbog toga što ću ja dobiti račun, ostale kolege i moje komšije će dobiti račun veći u proseku za 300 i nešto dinara.
Pa šta mislite da smo ostavili ovom Markoviću i bivšem režimu da vode EPS? Imali bi do kraja prošle godine povećanu struju ne za 12%, dame i gospodo. Za 60%. Ovo nisu moje reči. Ovo citiram gospodina Dragomira Markovića koji je to izjavio i objavljeno je u svim sredstvima javnog informisanja 19. februara 2012. godine.
Još strašnije od toga što nismo dobili odgovore – koji su razlozi i koje je obrazloženje za povećanje struje 7, 8, 15% od 2007. do 2012. godine po jednom ili dva puta godišnje, nismo dobili odgovore – pobogu ljudi zbog čega ste tako rasipnički trošili taj novac, pobogu ljudi zašto ste finansirali koncerte, 353 miliona dinara EPS je finansirao samo jedan koncert, pobogu ljudi zašto ste davali fudbalskim klubovima po 80 i kusur miliona dinara godišnje, pobogu ljudi zašto ste finansirali marketinške kampanje 300 do 500 miliona dinara godišnje, pobogu ljudi zašto su te marketinške kampanje bile potrebne za monopolistu na tržištu distribucije električne energije, pobogu, zašto je monopolisti potrebna kampanja i to preko marketinške kampanje u vlasništvu zamenika predsednika DS, pobogu ljudi zašto ste rasipali taj novac?
Nisam čuo odgovore na ova pitanja ni pre dva dana ni danas. Siguran sam da neću čuti ni u budućnosti. Ono što je najvažnije je da se ovaj novac sliva u budžet Vlade Republike Srbije, da to nije novac kojima će se povećati rashodna strana, već prihodna strana, da je rashodna strana zakucana onim što smo usvojili u decembru 2014. godine i da ne može da se menja. Radujem se i radovaću se daljim znacima oporavka naših javnih finansija jer to znači da smo postali i da postajemo stabilnija i uređenija država. To znači da postajemo država koja je zanimljivija i za strane, ali i za domaće ulagače. To znači da postajemo država koja može svojim penzionerima i zaposlenima u državnoj upravi da isplaćuje zarade iz realnih izvora, da postajemo država koja troši onoliko koliko zaradi, da postajemo država koja ne troši nezarađeno i da nismo država koja na taj način opterećuje buduće generacije. Sa takvom politikom i sa takvim ophođenjem prema javnim finansijama stavljena je tačka 2012. godine. Tačku su stavili građani Republike Srbije na fer i demokratskim izborima.
Zbog toga će SNS verujem u narednim minutima i satima koji su pred nama, gospodine Vujoviću, dati podršku ovom predlogu zakona kako bi krenuli dalje sa ozdravljenjem naših javnih finansija.
Moji lapsusi, kojih je bilo i biće ih, Frojdovski ili obični ne koštaju građane Srbije ama baš ništa, ali vaši koncerti od 353 miliona dinara, vaše marketinške kampanje od 300 do 500 miliona i to preko zamenika predsednika vaše stranke, ali vaše sponzorisanje različitih klubova i klubića, ali vaše delenje samo članovima DS, kao što to radi Bojan Pajtić u Vojvodini, i šakom i kapom, to košta. Ti lapsusi su mnogo, mnogo skupi.
Možemo da govorimo i o direktoru Kolubare. Zašto da ne? Znate li koliko je vaš direktor Kolubare imao službenih automobila na raspolaganju? Tristasedamdesetdva. Da li je Ćeran član DS ili nije više ili ćete se i njega odreći? Znate li koliko je sada službenih automobila? Osamdeset. Sada je završena revitalizacija 95% svih mašina i opreme za razliku od Ćerana i njegovih mašina i bagera od po 25 sati na dan koliko su radili. Uveden je red u eksproprijaciju. Hoćemo li da govorimo kako su razne kućice i kuće i razni placevi plaćani po 10, 20, 50 puta većoj ceni? Ne verujem da će vam se isplatiti ta priča o Kolubari.
Ono što je dobra vest iz Kolubare je da će Kolubara ove godine doći do jedne istorijski velike proizvodnje uglja od 29 miliona tona i ja sam siguran da će se ta proizvodnja odraziti i na BDP i da će se odraziti na budžet Republike Srbije.
Čuli smo sve. Čuli smo i uvrede i nije dovoljno reći – da, povećana je cena struje …
… Koji su razlozi da dajete šakom i kapom sredstva građana Republike Srbije?
Vidim da smo raširili temu i da se tu sada beži od odgovornosti ne davanjem odgovora kakav interes je imala Elektroprivreda Srbije za jedan koncert od 353 miliona dinara, ili za različite fudbalske klubove, ili za različite marketinške kampanje. Da li gospodin Goran Veselinović radi neki marketing za EPS? Da li je EPS-u potreban marketing? Ne, nije. I baš u tome je razlika između nas i vas. Ali, da je EPS jedini, pa bi i preživeli. Ali, šta ćemo sa onih 500 hiljada evra za dva, tri bilborda u Beogradu za „Očistimo Srbiju“? Pa, tada je Dulić očistio budžet, a Srbija je, nažalost, ostala zatrpana divljim deponijama i smetlištima.
Šta ćemo sa „Lastom“, saobraćajnim preduzećem „Lasta“? Devet izvršnih direktora, plate od tri do pet hiljada, dug 80 miliona evra, ali je važno da se računi za Demokratsku stranku drže u fioci. E, važno je da samo Demokratska stranka ne mora da plaća ništa. Svi ostali smo koristili, svi koristimo i svi ćemo koristiti usluge prevoza, ali je važno samo da Demokratska stranka ne plaća ništa. E, to je režija i to je ono kako ste se odnosili prema javnim preduzećima, iako „Lasta“ nije javno preduzeće, već akcionarsko društvo.
Znate li koliko su tu imali direktori bonusa i trošenja po kafanama i po restoranima, za razliku od sadašnjeg vremena? Verujem da bi gospodin Radenković, samo da je tu, mogao da govori izuzetno kvalitetno o tome. Znate li koliko je takvih kompanija i takvih firmi koje ste doveli, ne na nulu? Pa, vi ste „Lutriju Srbije“ doveli da radi u minusu. To u istoriji nikome nije uspelo, „Lutrija“ da radi u minusu.
Ono što bih vas podsetio i voleo bih da prenesete kolegi koji je tako neinformisan da je u vreme od nekih 14 meseci, koliko sam proveo na čelu Nadzornog odbora „Laste“, taj direktor smenjen, da je smanjen broj izvršnih direktora, da su plate sa tri do pet hiljada evra svedene na maksimum od 160 hiljada dinara, da ljudi koji su nastavili da vode „Lastu“ vode je i dan danas i to rade na jedan odgovoran način, zaista se bore sa ogromnim dugom i rade na veoma pošten i odgovoran način.
Da, Srpska napredna stranka je angažovala „Lastu“ kao prevoznika. Da, ali smo svoje račune platili. Nismo tražili, nismo zahtevali, nismo terali nijednog direktora da stavi račune u fioku i da ih sakrije. Nismo organizovali mitinge a da nam je račun u blokadi, kao što neko to radi sada. Pa čak i sada to „Osvetlimo Srbiju“ više liče na reklamu za javnu rasvetu, kada se osvetljava Srbija u 19.00 časova uveče.
Podsetiću kolegu pravnika da je prikrivanje krivičnog dela krivično delo. Ako zna da ti neki direktori rade sada mnogo gore, on ima ta saznanja i ima dokaze za to, pa šta radi ovde u Narodnoj skupštini? Pravo u tužilaštvo. Pravo kod tužioca. Zna se ko i kako to radi. Ali, stavljati u isti lonac one koji su zadužili i prezadužili, koji su upropastili, koji su uništili, sa ljudima koji se bore da te firme vode na korektan, na pravi i na pravni način, to je više nego licemerno.
Gospodine Vujoviću, prvo ću vam se zahvaliti na veoma iscrpnom stručnom odgovoru koji ste dali kolegi Đurišiću. Probaću da dam odgovor na one proceduralne zamerke, kojih je, zaista sam ga pažljivo slušao, bukvalno ceo govor je bio o proceduri.
Podsetiću i vas i gospodina Đurišića, pošto vidim da mu nedostaje premijer u sali Narodne skupštine, podsetiću da je od 2012. do 2015. godine gospodin Aleksandar Vučić u ovoj sali, odgovarajući na sva pitanja, predstavljajući i zakone i ekspoze i odgovarajući na pitanja, proveo 215 sati, u odnosu na četiri godine Mirka Cvetkovića, koji je za četiri godine u sali proveo, ovoj istoj, 74,5 sati, tako da nam je više tada nedostajao gospodin Cvetković, koji se krio po hodnicima Vlade Republike Srbije, ne samo što ga nije bilo u zgradi Narodne skupštine, nego ga nije bilo ni u zgradi Vlade Republike Srbije.
Pošto nisam čuo nijednu zamerku, nijedan argument zbog čega ne treba da se uvede akciza, podsetiću da je verovatno kolega Đurišić, spremajući se za ovu sednicu, gledao i čitao svoje govore kojima je podržavao povećanje cene struje, recimo 1. marta 2008. godine za 7,6%, pa 1. avgusta 2008. godine za 8,4%, pa 1. marta 2010. godine za 10%, pa 1. aprila umesto „aprilili“ građani Srbije su dobili povećanje struje od 15,1%.
E, onda „perpetum mobile“ koji se javio, da smo imali kumulativno povećanje struje koja se meri u stotinama procenata, a efekat na javne finansije je bio nikakav.
Što se tiče učenja matematike, ja sam moju matematiku i jedan i dva i tri položio i učio kod uvaženih profesora Rajovića, Jovanikića matematiku dva i kod uvaženog profesora Simonovića matematiku tri i nisu mi potrebni časovi kod ljudi koji su matematiku učili u 40-tim godinama.
Procenti povećanja struje se ne sabiraju prosto, ali, evo, pošto me kolega povukao za jezik i povukao za reč, podsetiću na povećanje struje 15. marta 2001. godine od 36,9%, pa 1. juna 2001. godine od 40%, pa 9. oktobra 2001. godine od 15%, pa 1. juna 2002. godine od 50%, pa 1. jula 2003. godine od 15%, pa 1. jula 2004. godine od 13,1%, pa ponovo 1. jul 2005. godine, nekako pred godišnji odmor, od 9,5%, 1. aprila 2006. godine od 15% i dalje počinju ovi procenti, da, 15. maja 2007. godine takođe 15%.
Fino je čuti da niko nije odgovoran za ovo, da gospodin Đurišić niti je čuo za ovo, može da mi veruje na reč, ali nemojte da mi verujete na reč, imate zvanične podatke i zvaničnu statistiku. Ono što bi trebali da verujete i ono za šta ste se spremali, to je najava generalnog direktora Elektroprivrede Srbije, istina, do 2012. godine, gospodina Dragomira Markovića, koji je izjavio…
… da planom poslovanja kompanije nije predviđeno povećanje cene struje u 2012. godini, naravno izbornoj godini, ali do 2014. godini ste planirali povećanje cena od 60%. Verovatno da ni za to niste odgovorni. Ko je odgovoran?