Po Poslovniku se javljam, i tu ne mislim na izlaganje gospođe Mihajlović, nego na prethodno izlaganje gospodina Stefanovića.
Mislim da je prekršen Poslovnik, član 107. – dostojanstvo. Dostojanstvo Narodne skupštine je uniženo u onom trenutku kada bilo koji od narodnih poslanika komentariše bilo koju sudsku presudu. Unižavanje dostojanstva Narodne skupštine je onda kada se ova sala Narodne skupštine pretvori u sudnicu, kada postajemo advokati, sudije, tužioci, a malo pre smo videli da je gospodin Stefanović uzeo ulogu advokata gospodina Šarića i gotovo je protestvovao zato što je Šarić zaplakao danas pred presudom koja je danas izrečena u Specijalnom sudu za organizovani kriminal na 20 godina.
Izrekao je neke stvari koje mogu da izreknem ja, kao diplomirani mašinski inženjer, ali neko ko je diplomirani pravnik ne bi smeo da kaže – pušten je Mišković. Ne, nije. Postupak traje. I mešanje u postupak na način što se navija za puštanje Miškovića. A šta je radio bivši režim, šta je radio pred Miškovićem, šta je radio pred Bogićevićem, šta je radio pred Perčevićem, šta je radio pred Đurićem, šta je radio pred Borovicom, šta je radio pred desetinama i desetinama tajkuna koje ste stvorili? Stajali ste mirno pred njima, tražili ste i dobijali ste naloge od njih, izvršavali ste te naloge. E, takav je odnos vaš prema tajkunima, a sada nastavljate da ih branite u ovoj Narodnoj skupštini, koristeći Narodnu skupštinu kao pozornicu i kao sudnicu. E, to je unižavanje dostojanstva Narodne skupštine i ja vas pozivam, gospođo predsednice, da takve stvari ne dozvolite, a sudski organi neka rade svoj posao. Pravosuđe neka radi svoj posao.
Ja kao odgovoran čovek i član Srpske napredne stranke nikada ni jednu presudu neću komentarisati, jer je pravosuđe nezavisna grana vlasti.

Gospođo Gojković, član 108, stav 1.
Ukoliko je tema Narodne skupštine Zoran Babić, u redu je. Može gospodin Stefanović da govori i o povredama Poslovnika i o meni lično, ali ne mogu da dozvolim da neko ocenjuje da li sam ja nervozan, a za razliku od nekih koji su vrlo nervozni, pa im se ta nervoza ogleda preko psorijaze, ja je nemam i nemam čime da budem nervozan, već veoma ponosan na sve ono što smo radili i što radimo i danas, ali i u budućnosti.
I dalje tvrdim da niko od članova SNS, niti ja lično, nikada, a postoji stenogram koji može o tome vrlo jasno da svedoči, nismo komentarisali ni jednu sudsku presudu, niti ovde imamo i jednu sudsku presudu, osim presude gospodinu Šariću, ali se vidi nervoza sa druge strane kada se govori o presudama gospodinu Šariću, a još veća nervoza zbog sudskih postupaka protiv onih pred kojima su stajali mirno, zbog kojih su pravili zakone, zbog kojih su sprovodili politiku, kako se kod mene u Šumadiji kaže, hranili masnu gusku.
Ko je stvaralac tajkuna u Srbiji? Ko ih je stvorio?

Ja ću još jednu rečenicu.

Mislim da je prekršen Poslovnik i član 107. i član 108, jer se govori o ličnim stvarima, naročito kada se govori o nečijoj nervozi. Ako je nečija nervoza, mislim da je to sa druge strane zbog izgubljenih beneficija kroz vlast koju su vršili bahata, ali i zbog prijatelja koji više sada posećuju neke zgrade u Ustaničkoj ulici.

Poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, gospodine Bečiću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalaze dva veoma važna predloga zakona za koje će SNS u Danu za glasanje dati punu podršku zbog i razloga o kojima su govorile moje koleginice i kolege narodni poslanici članovi poslaničke grupe SNS. Ja sam im na jednoj veoma kvalitetnoj diskusiji danas veoma zahvalan.
Takođe ćemo govoriti i glasati iz razloga i koje ste vi, gospođo Mihajlović, danas u polemici sa koleginicama i kolegama iz opozicije izneli, jer su bili argumentovani, nošeni snagom argumenata, a ne snagom političke netrpeljivosti.
Žao mi je što danas u sali, iako se nalazimo negde pred kraj radnog vremena, nema više narodnih poslanika iz opozicije, jer bi bar svojim prisustvom, ako ne diskusijom, pokazali poštovanje prema desetinama i stotinama hiljada ljudi u Srbiji koji su prošle godine bili na udaru poplava koje niko nije želeo, koje niko nije prizivao, zbog kojih niko u Srbiji, naravno, nije bio srećan i zadovoljan.
Zakonom o izmeni Zakona o otklanjanju posledica od poplava u Republici Srbiji produžava se rok na 31. decembar 2015. godine i SNS će dati podršku ovom produženju roka iz najmanje dva razloga. Prvi razlog je transparentnost u postupku obnove do sada. Postupak obnove koji je nekako kad god se nešto desilo u Srbiji loše, da li je to bio zemljotres u Kraljevu, da li su to bili neki drugi zemljotresi, neke druge poplave, nekako je taj postupak uvek bio zagađen lošim stvarima, da ne kažem nekim stvarima zbog kojih se i o kojima danas brinu pravosudni organi Republike Srbije ili je bio zagađen time da obnova nije urađena na vreme.
Tako i sada u bivšoj Kidričevoj ulici u Kraljevu, a zapamtio sam je kao Kidričevu zato što se u toj istoj ulici nalazi i Mašinski fakultet na kojem sam studirao od 1990. do 1992. godine, pre nego što sam prešao na Mašinski fakultet univerziteta u Beogradu, pa evo, i toliko godina posle obnove, posle zemljotresa, pa ljudi nisu mogli da se vrate u zgrade, jer nisu bile obnovljene. I na taj način je obnova i ceo taj postupak bio zagađen.
Imam poverenje i dajem podršku ovom zakonu prvenstveno zato što su se svi građani Srbije podsetili na solidarnost, na solidarnost koja je nekako bila zaboravljena u našem društvu i nekako smo svi vodili računa samo to nama da se ne desi, a to što se dešavalo komšijama, rođacima, sugrađanima, sunarodnicima, nekako nas je bilo manje briga. U onim teškim danima u aprilu i maju 2014. godine, na jedan poziv premijera Vlade Republike Srbije, u Šabac se slilo na hiljade i hiljade volontera, ali ne samo u Šabac, već i u Obrenovac i u sve one gradove i opštine koje su bile pogođene poplavama.
Zahvalan sam tim ljudima, jer bi šteta koja je nanešena i koja je velika i za mnogo bogatije i uređenije države nego što je to Srbija je velika šteta, a za Srbiju posebno. Ta šteta bi bila daleko veća da nije bilo tolikog broja volontera, tolikog broja ljudi koji su od svog malog odvajali, a oni koji nisu imali ni to malo, odvajali su svoju snagu, svoje ruke, svoju volju. Neki su odvajali možda par kvadrata stambene površine, pa su primali one ljude koji su ostali bez ičega.
Zahvalan sam i daću podršku ovom zakonu zato što se i Vlada ponašala odgovorno, Vlada koja je bila u stalnom zasedanju, svi ministri koji su non-stop bili na terenu, svi ministri koje smo mogli da vidimo i u čamcima za spašavanje i sa ljudima i u helikopterima i na svim onim mestima na kojima je bilo neophodno da budu kako bi nivo štete bio što manji i broj žrtava što manji.
Daću ovu podršku, i to je prvi razlog, a to je transparentnost u postupku, transparentnost u postupku prikupljanja sredstava za obnovu naše države, ali još važnije, transparentnost u postupku trošenja sredstava. Ne morate da verujete meni. Reći ćete – Babić će pričati subjektivno, verovatno. Ali, verujte izveštajima organizacije „Transparentnost Srbije“, koja je sprovela nadzor nad sprovođenjem postupka javnih nabavki u obnovi. U izveštaju ove organizacije se, između ostalog, navodi i da je uspostavljen mehanizam javnih nabavki na osnovu Zakona o otklanjanju posledica poplava je imao dobre efekte. Navodi se, takođe, da bi pravila prema kojima se sprovode, kao i iskustvo iz javnih nabavki sprovedenih u okviru obnove nakon poplava mogle da posluže za unapređenje redovnog sistema javnih nabavki u Srbiji.
Šta ćete bolje kada jedna nezavisna organizacija da svu podršku poštenom odnosu i poštenom trošenju sredstava prikupljenom za otklanjanje posledica od poplava. Oni nisu jedini. Podsetiću vas, takođe, da u Izveštaju Zaštitnika građana stoji da su hiljade građana pretrpele ogromnu materijalnu štetu, kao i da su solidarnost građana, aktivnosti državnih organa, a posebno transparentan rad Vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenim područjima, te pomoći iz inostranstva, pomogli u ublažavanju posledica.
Malo je cinično i loše kada dođe komentar da ništa nije urađeno, da su ljudi ostali negde napolju, a onda dobijete podatke koji su javni, koji su transparentni, koji se nalaze na sajtu Vlade Republike Srbije i o kojima je pričala gospođa Mihajlović. Ne želim da se ponavljam, ali Obrenovac, Obrenovac je simbol stradanja 2014. godine, zapravo gradska opština koja je pretrpela najveću štetu.
Govoriću vam o podacima vezanim za Obrenovac. Zaključno sa 1. julom 2015. godine isplaćena je materijalna pomoć za ukupno 6.932 domaćinstva u Obrenovcu u ukupnom iznosu od dve milijarde dinara. Žao mi je što kolege koje su rekle da ništa nije urađeno ne žele, ne samo da zatvaraju oči, već beže od ovakvih podataka, jer nisu u sali. Sve porodice kojima je izdato pravosnažno rešenje za treću, četvrtu, petu kategoriju štete na stambenom objektu, a radi se približno o 80% od ukupnog broja oštećenih stambenih objekata, dobijaju i pomoć od Crvenog krsta, i to u iznosu od 210 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i građevinski materijal u težini od 200 kg, porodični higijenski paketi za zadovoljenje dvomesečnih potreba. Pomoć Crvenog krsta u tom iznosu od 210 evra do sada je dobilo preko 5.500 porodica u Obrenovcu.
Neko malo pre reče, ne znam odakle, da je u obnovi urađeno samo stotinak kuća. Ne znam da li taj podatak nije dovoljan ili nije dobar, čak ni za jedan Obrenovac, a kamo li za čitavu Srbiju.
Država je do sada zbrinula 142 porodice u Obrenovcu čije su kuće srušene u poplavama, i to 65 porodica je dobilo materijalnu pomoć u novcu za izgradnju nove kuće tamo gde izgradnja kuće nije bila moguća na istom prostoru, na istom placu. Za 77 porodica su izgrađene nove kuće površina od 60, 80 i 100 kvadrata. U izgradnji je još devet kuća u Obrenovcu, gde je trebalo prethodno rešiti neke imovinsko-pravne probleme, kao i tamo gde je nastala dodatna šteta zbog klizišta i svih onih problema koji su naknadno, posle poplava, zadesile ta područja.
Ja sam izuzetno zahvalan svim ljudima koji su u toj obnovi pomogli, da li su to privatne fondacije od proslavljenog domaćeg našeg srpskog fudbalera Dejana Stankovića, preko odgovornih domaćih kompanija, ali ono što želim da kažem da je evropska porodica naroda iz sredstava, iz donacija EU obezbeđeno dodatnih devet miliona evra za dodatnu pomoć u radovima i materijalu za porodice kojima pomoć države nije bila dovoljna za potpunu sanaciju stambenih objekata.
Sporazum sa EU je potpisan 30. juna 2015. godine i zbog toga nam je potrebno ovo produženje roka do kraja 2015. godine, kako bi pomoć do svakog čoveka, do svake kuće stigla, tako da je realizacija ovog novog paketa pomoći počela početkom jula 2015. godine.
Koliko se Vlada ozbiljno odnosi, koliko se vladina Kancelarija za obnovu nakon poplava ozbiljno odnosi? Vodili smo računa i vodila je Vlada računa pa i o podstanarima. Ne samo o vlasnicima objekata, nego i o podstanarima, onim ljudima koji nisu imali sredstava za svoju kuću, svoj stan, već su bili podstanari, a u poplavama su ostali bez gotovo svega.
U toku je realizacija programa pomoći korisnicima oštećenih, srušenih stambenih objekata u kojima su bili podstanari. U okviru ovog programa vrši se isplata pomoći za obnovu pokućstva u iznosu od 24.000 do 144.000 u zavisnosti od kategorije štete na objektu. Zaključno sa 1. julom, znači do pre 12-13 dana, pomoć u ukupnom iznosu od 34,4 miliona dinara je ostvareno po osnovu ovog programa i nju je dobilo 418 porodica u Obrenovcu.
Mogu vam govoriti i o renoviranju u naselju „Braća Jugović“ i o socijalnom zbrinjavanju i o tome koliko je podeljeno pomoći poljoprivrednicima u Obrenovcu, a to je da je organizovana podela semena za presejavanje preko 1.600 ha zemlje u vlasništvu blizu 500 malih poljoprivrednih gazdinstava. Takođe, istim gazdinstvima je pružena pomoć u gorivu vredna približno 5,5 miliona dinara, odnosno 36 tona goriva, itd, itd. Mogao bih da potrošim verovatno još nekoliko sati ili celu jednu sednicu da govorim detaljno o svim stvarima na kojima je Vlada Republike Srbije, zajedno sa našim prijateljima, zajedno sa prijateljima iz EU, sa svih krajeva sveta, zajedno sa društveno odgovornim pojedincima i društveno odgovornim kompanijama, radila na obnovi naše države.
Da li je moglo brže? Verovatno, ali da smo svi zasukali rukave, da smo se svi ponašali odgovorno i ozbiljno, da nismo spoticali, već gurali i pomagali, da nismo kao malo pre neke kolege koje su prosto navijale da bude nešto gore. Zar postoji humanija i bolja stvar oko koje je neophodno da se svi savijamo, kao i u onim danima i nedeljama kada su se poplave desile? Zar ne treba da se savijamo sada kada pomažemo tim ljudima koji su u poplavama ostali bez svega? Zbog toga što Vlada nije sedela skrštenih ruku, zato što ne sedi skrštenih ruku sada, zbog transparentnog i poštenog odnosa prema prikupljenim sredstvima, odgovornog odnosa prema tim ljudima, SNS će dati punu podršku ovom Predlogu zakona.
Što se tiče drugog zakona, Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu ili Zakon o konverziji, ovako skraćeno da ga nazovem, izvukao sam nekoliko pravaca kritike koje sam mogao danas da čujem.
Prvi pravac je bio – znate nije bilo dovoljno vremena. Verujem. S obzirom kakve su neke današnje diskusije bile, vidi se da čak ni naslov niste pročitali. Kako protumačiti one ljude koji kažu – ovo je konverzija bez nadoknade i vi ćete ovim pokloniti ne znam koliko građevinskog zemljišta i daćete ne znam koliko sredstava, a nisu pročitali ni naslov? Podsetiću te kolege koje nisu pročitale naslov, podsetiću i sve ljude koji nas sada prate da ovaj zakon ima tačan naziv – Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz nadoknadu.
Neko, gospođo Mihajlović, ko je bar pročitao naslov, siguran sam da ne bi danas govorio onako kako je govorio, jer da je pročitao naslov, a za ova dva dana je imao vremena barem da pročita prvu stranu, sigurno da ne bi govorio da ovaj zakon bez ikakve nadoknade poklanja ili daje građevinsko zemljište.
Rekli su nisu imali dovoljno vremena da o ovome se izjasne, da pročitaju, da se upute u tematiku. Podsetiću i ono što ste vi govorili – na osnovu zaključka Odbora za finansije Vlade Republike Srbije raspored javnih rasprava je bio određen još pre nekoliko meseci, pa smo imali javnu raspravu u Beogradu 20. maja, pa u Novom Sadu 22. maja, u Subotici 28. maja, u Nišu 1. juna, u Valjevu 10. juna. Da li ste nekada na tim javnim raspravama, gospođo Mihajlović, videli bilo koga od čelnika bivšeg režima? Da li ste videli bilo kojeg narodnog poslanika iz opozicije ili narodnog poslanika bivšeg režima? Verovatno da su tada, kao i sada, a o tome dokazuju i pokazuju ove prazne klupe koje se nalaze preko puta mene, uz svo poštovanje prema koleginicama i kolegama koje su ostale do kraja, imali nekog prečeg posla. Verovatno da su bili primamljiviji beogradski restorani, splavovi, kafići, plaže, nego što je briga o stradalima u poplavama, nego što je briga o jednoj važnoj temi koju su imali 12 godina da izvrše na transparentniji, bolji i pošteniji način, pa je taj transparentniji, bolji i pošteniji način završio na Ustavnom sudu i Ustavni sud je rekao – ne znate, ne umete ili ne želite.
Sledeća zamerka o kojoj sam danas čuo i o kojoj se danas govorilo je bila da je ovaj zakon, znate, loš i da ovaj zakon ide na ruku samo pojedinim, pošto sada više nije popularno reći tajkunima nego – vlasnicima grupnog kapitala. Podsetiću vas da je nacrt zakona koji je bio predmet široke javne rasprave, o kojoj sam govorio, a govorila je i gospođa Mihajlović u periodu od 20. maja do 10. juna 2015. godine. Takođe, nacrt zakona je dostavljen radi izjašnjenja na srpskom i engleskom jeziku Kancelariji za evropske integracije radi prosleđivanja Evropskoj komisiji.
Kancelarija za Evropske integracije je prosledila nacrt ovog zakona Evropskoj komisiji, koja je 6. jula 2015. godine dostavila dopis kojim obaveštava ministarstvo da Evropska komisija nema primedbi na predloženi tekst nacrta zakona. I sada mi nije jasno kada su to neke kolege i koleginice iz poslaničkih grupa, koje su čuvari vatre evropskih integracija Republike Srbije, odustali od evropskih vrednosti? Od kada to pojedinci koji i evo sada ovako sa osmesima prihvataju ovu argumentaciju su veći evropejci od ljudi stručnih koji sede u Evropskoj komisiji?
Ili će reći – da, odustali smo od evropskih vrednosti ili će reći da sva ona argumentacija koju su u žaru političke borbe tako prosuli danas tokom dana nije ispravna, jer jedno sa drugim ne može. Ili mislite da u Evropskoj komisiji sede ljudi koji su analfabet u odnosu recimo kolegu Božovića. I zato oni manje znaju, nego kolega Božović. Oni manje znaju da li je jedan zakon evropski, da li je ispravan, da li ima jedno opšte dobro, a ne pojedinačno ili je nekako taj, a nije prvi put, nije prvi put, a sećate se kako je gospodin Pajtić tako zdušno kritikovao Zakon o radu, a onda je ta kritika na volšeban način nestala posle nekoliko sati, jer je ustanovljeno da je on kritikovao svoj Zakon o radu.
Ja se plašim da je neka polemika koja je danas vođena i neka kritika koja je upućena o ovom Zakonu o konverziji u stvari bila kritika o zakonu koji je bio usvojen 2009. godine jer ovaj zakon o konverziji je urađen uz maksimalnu javnu raspravu i uz poštovanje i prihvatanje od Evropske komisije.
Treći argument u kritikama koje sam ovde danas čuo, a to je da ovaj zakon neće otvoriti nove investicije. Ako sa jedne strane imate jednu navijačku kritiku, ostrašćenu navijačku kritiku – ovo neće, ovo je katastrofa, ovo neće otvoriti neke nove investicije, ni nova radna mesta, ništa i to od onih ljudi koji su investicija zabetonirali su Srbiju u odnosu na investicije, a onda su prihvatili prodaju Miškovićeve imovine i rekli su – pa, da to je direktna strana investicija, oni koji se hvale investicijama u Srbiji do 2012. godine, a uz investicije naravno idu nova radna mesta, ako znamo da je za period od četiri godine od 2008. do 2012. godine preko 400 hiljada ljudi ostalo bez radnih mesta, pa gde su onda te investicije? Da li možemo verovati tim i takvim ljudima kada kažu – ovo će zaustaviti investicije ili ćemo verovati Privrednoj komori Srbije i desetinama, stotinama hiljadama kompanija koje pripadaju, koje rade i funkcionišu u okviru Privredne komore Srbije?
Da li ćemo verovati gospodinu Božoviću ili ćemo verovati „Naledu“, takođe jednom udruženju koje je respektabilno u privrednim krugovima i koje okuplja desetine i stotine privrednika i koje je veoma aktivno kako bi Srbija napredovala na listi onih zemalja koje su otvorene i primamljive za strane investicije.
Zašto ne reći kao argument onima koji kažu – ma, mi smo tamo na ne znam kojem mestu, pa da ali zbog vašeg Zakona o planiranju i izgradnji smo bili na 186 mestu od 191 države. Da li se hvalite time? Da li se hvalite time da nije postojalo nijedno radno telo u okviru Vlade RS koje se aktivno bavilo zajedno sa privrednicima, zajedno sa ostalim ogranima i telima Vlade da taj nivo ne bude u toj nekoj sredini, za koju samo osrednji kažu da je zlatna, da ne budemo više na 91 mestu, kao što smo sada.
Prvi put je ova Vlada, Vlada Aleksandra Vučića i SNS formirala radno telo, kojim predsedava, ako se ne varam, predsedavate vi, gospođo Mihajlović zajedno sa vašim timom sa zadatkom da korak po korak, i ako znam koliko je teško popeti se jedno jedino mesto, i ako znam da nije dovoljno doneti zakon, već ga implementirati, pratiti godinu dana i kakvi su efekti svakog zakona, da bi mogli da očekujemo poboljšanje na toj listi.
Ovo je Vlada koja je shvatila to kao problem. Ovo je Vlada koja radi na tome. Ne zabadamo glavu u pesak kao što su to neki koji su malopre kritikovali ovaj zakon radili godinama.
Neću govoriti o nekim detaljima ovog zakona zato što su moje koleginice i kolege veoma kvalitetno govorili o tome. Ovo su zakoni koji će produžiti rok do kraja 2015. godine, dati šansu da se i na prevenciji, ali i onima koji su u poplavama izgubili mnogo, a neki i sve, poboljšati uslove života, dati krov nad glavom, ali kako smo malopre čuli od gospodina Birmančevića da se Červentija, nisam siguran da li sam dobro izgovorio, mislim da jesam, a bili smo zajedno gospodine Birmančeviću da se utvrdi i da Sava nikada ne bude pretnja Šapcu, već mesto gde se izlaziti, gde će pristajati brodovi, da Sava Šapcu ne preti ni kod Červentije, ali ni kod silosa gde smo takođe bili u onim noćima.
Ovo je zakon koji će staviti tačku na jedan postupak za koji mnogi pre nas nisu imali ni hrabrosti ni znanja da stave tačku. Ovo je zakon kojim će se poboljšati stanje u budžetu RS zato što 50% tih sredstava ide u budžet RS, a ne u budžete tajkunskih kompanija, kao što je to bilo do sada, ali i u Fond za restituciju jer brinemo i o onima koji su nekada bili vlasnici ili polažu pravo nad tim zemljištem.
Zbog svega ovoga izgovorenog danas od strane narodnih poslanika i narodnih poslanica SNS i vaše gospođo Mihajlović SNS će u Danu za glasanje podržati oba ova zakonska predloga.

Samo još jedan dodatni argument na sve to što je izgovorila gospođa Mihajlović, kada su bar ti mostovi u pitanju i sve to što je rađeno po Beogradu do pre neku godinu i činjenica da smo promenom vlasti u Beogradu zatekli istorijski najveći deficit od preko 22%. Ništa od svega toga što kažete niste uradili od svojih sredstava, niti od realnih sredstava, već zato što ste opteretili Beograđane i zadužili za mnogo budućih generacija. Da ne govorim o onim pretplaćenim rekonstrukcijama Bulevara Kralja Aleksandra za preko 6,5 miliona evra, ili za mnoge druge projekte kojima se bavi tužilaštvo. Ne bih želeo da ulazim u tu vrstu zamke.
Hvala Bogu da DS više nije na vlasti, jer dok je bila na vlasti, a ovo je Duing biznis lista, 2008. godine 149. smo bili na osnovu izdavanja građevinskih dozvola, a 2012. godine 179. Odličan napredak za DS, ravno 30 mesta smo pali, a oni samo iz političke ostrašćenosti mogu da govore da na biznis utiče samo da li će DS biti na vlasti ili neće biti na vlasti. Hvala bogu da nije i neće nikada više, jer nikada više ne smemo da tonemo ovako kako smo tonuli sa vašom vlašću.

Poslovnik, gospodine predsedavajući, član 107. stav 1.
Znate, nije dovoljno kada malopre kolega Božović, a vi ga ne opomenete, kaže – pa, naravno, sve što je prethodni govornik govorio, sve to nije istina. Pa, sada ću koristiti njegovi argumentaciju. Da li ćete verovati rečima Balše Božovića ili rečima USAID-a „Projekat za bolje uslove poslovanja“ i „Naleda“, partnera našeg društva, partnera Vlade Republike Srbije kako bi popravili svoje stanje na Duing biznis listi?
Hoćete da kažete da USAID laže? To je malopre rekao gospodin Božović zato što sam ja čitao ove podatke, podatke koje je prezentovao USAID i NALED. Da li to Demokratska stranka, malopre smo videli da se odriče evropskih vrednosti, ne odgovaraju joj podaci i mišljenje Evropske komisije, a sada kaže da USAID laže, da NALED ne govori istinu. Do koje mere će ići to ponižavanje? Kome da verujemo na reč? Kome verovati? Na reč Balše Božovića? Ili ljudima koji nam u ovom postupku pomažu.
Vi ste potonuli za 30 mesta za četiri godine, sa 149 na 179 mesto. Vi ste zatvarali oči pred ovim problemom, a ne Vlada Aleksandra Vučić i SNS. Imamo podršku za sistemsko bavljenje plasmanom Srbije. Po prvi put Srbija je preduzela sistemski pristup poboljšanju plasmana Srbije na ovoj listi. Kopredsedavajući su i gospođa Mihajlović i gospodin Vujović i u tom postupku imamo podršku i imamo prijatelje i u okviru NALEDA i Sekretarijata za javne politike i podršku USAID. Vama to ne odgovara gospodine Božoviću. Kome da verujemo? Na vaše lepe oči da verujemo?

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Na početku ću reći da SNS neće prihvatiti ovaj amandman, ali ću na početku reći i da sam jedan od hiljade građana Republike Srbije koji imaju stambeni kredit, istina, ne u švajcarskim francima, ne indeksiran u švajcarskim francima, već u evrima, i ne mislim onako kako jedan prethodnik reče – da sam osuđen na propast, već kao svako ko je odgovoran i ko se na odgovoran način odnosi prema svojim finansijama i prema svojoj porodici i prema svojoj budućnosti, prema budućnosti svoje dece, pažljivo sam pročitao ugovor koji sam potpisao, pažljivo sam pročitao i sva ona mala slova i pažljivo sam video da drugi potpisnik takvog ugovora i mog kredita i kredita koje su drugi ljudi potpisivali u Srbiji nije Vlada Republike Srbije, nije ministarka Kori Udovički, nije Aleksandar Vučić, već banka, odgovorno lice u banci, u banci koju nije dovela Vlada Republike Srbije, nije im omogućila takve uslove, bar ne Vlada Aleksandra Vučića, već oni koji su sada najveći zagovornici i zaštitnici interesa građana Republike Srbije.
Malo se govori o amandmanu. Voleo bih da ga pažljivo pročitam. St. 1-10. ovog člana odnose se na hipoteke zasnovane nakon stupanja ovog zakona na snagu.
Zašto predlagaču amandmana odgovara i kaže da je ovo dobar zakon za one koji će imati hipoteku, odnosno dati hipoteku od sutra, od onog trenutka kada usvojimo zakon, ali ne valja do danas? Ja znam da u tom preokretanju svašta može da se desi, ali u preokretanju ne možemo da kažemo – do današnjeg dana ovaj zakon nije dobar, a od sutrašnjeg dana je ovaj zakon dobar. To je nemoguće. Ili neće važiti ni za koga ili će važiti za sve, naravno. Zašto bi neko bio prvog ili nekog drugog reda?
Opasne stvari se izgovaraju za skupštinskom govornicom. Juče smo prisustvovali govoru jednog narodnog poslanika koji je uporno pokušavao da nas posvađa sa našim severnim susedom. Danas od istog narodnog poslanika čujemo reči kojim nas svađa sa jednim tradicionalnim prijateljem, sa Grčkom, zbog banaka koje su u vlasništvu grčkih kompanija. Da li ima kraja politici konflikta, politici gde će se medijska pažnja na neke preokrenute stavove dobijati samo gradnjom konflikta, konflikta sa kolegom, konflikta sa ministrom, a sada svađe i sa državama u okruženju? Ja vas molim da ubuduće, gospodine predsedavajući, ako ne možete da sprečite, a ne možete, bar možete da se ogradite od toga.
(Branka Karavidić, s mesta: Tema.)
I, onome kome ovo nije tema, ukazivanje da su konflikti prošlost i da od konflikta niko dobro ne može da ima, morao je da ukazuje da tema nije onda kada narodni poslanik pokušava da nas svađa sa nekim.
„Efektiva“ je nastala 9. juna 2011. godine. Ja poštujem članove „Efektive“, poštujem to što se bore, to je legitimno i legalno, naravno, ali „Efektiva“ je 9. juna 2011. godine nastala zbog već tada nagomilanih problema koje su pojedinci u Srbiji imali, a korisnici su stambenih kredita.

Naravno da ću se vratiti.
I zbog toga ti pokušaji da neko bude advokat određenih udruženja, morao je da ima ovlašćenje, pa i 2011. i 2009. i 2008. godine, kada je bio narodni poslanik, kada i ja, i kada ga nije bilo briga za te građane i imao je samo nalog za i protiv i to je bilo sve o čemu je razmišljao.
Ja bih bio mnogo srećniji, gospodine predsedavajući, kada se ljudi ne bi udruživali u Srbiji i da nisu naterani da se udružuju u ovakva udruženja kao što je „Efektiva“. Bio bih srećniji da su zadržali svoj posao. Koliko je od onih 400.000 nesrećnika, koji su ostali bez posla zbog neodgovorne politike vođene do 2012. godine, imalo stambene kredite? Hiljade. Ostali su bez posla, ostali su bez budućnosti i ostali su bez mogućnosti da isplaćuju te kredite. Da li je bivši režim tada mislio o njima, mislio o njihovim potrebama…

… mislio o kreditima koje su morali da isplaćuju? Ne, nije. Ali, zato sada predlaže amandman kojim kaže – ovaj zakon je dobar, ali od sutra. Nije dobar danas, ali od sutra je dobar. Bio bih mnogo srećniji da se bivši režim malo više borio, pa da ne poraste kurs evra, gospodine predsedavajući, koji je 1. avgusta 2009. godine iznosio 93,28 dinara za jedan evro, a za godinu dana, 1. avgusta 2010. godine 102 dinara i 63 pare. Da li mislite da na ovakvu kursnu razliku za kredite koji su vezani za kurs, naravno, neće skočiti i iznos rate kredita? Hoće, a ljudi su gubili posao. Kako? Kada su ušli u probleme, sada ili tada? Prvog avgusta 2010. godine, oprostite, sada smo već na 2011. godini…

… 105 dinara i 11 para, da bi došli do 1. avgusta 2012. godine – 117 dinara i 51 para. Za četiri godine je kurs, odnosno vrednost evra u odnosu na dinar narasla za 24,23 dinara ili nešto više od 25%. Da li će rate kredita ostati iste? Neće. Šta je sa platama i onih koji su zadržali posao, a ne samo onih koji su posao izgubili? Šta je tada sa tim ljudima bilo?
Podsetiću vas da je razlika, pošto imamo preseke na 1. avgust, da je 5. avgusta 2015. godine kurs evra 120,60. Za tri godine tri dinara, a za četiri godine pod bivšim režimom 24 dinara. Kada su više rasli iznosi obaveza ljudi prema bankama, kada je evro rastao 24 dinara ili kada je narastao tri dinara? To je pitanje za one koji su zabrinuti nad sudbinom građana Republike Srbije.
Ja bih bio mnogo srećniji, gospodine predsedavajući, da mi imamo žive domaće banke, koje su uništene tako što su političari, naravno stranaka na vlasti bivšeg režima, ulazili rukama u džepovima, na časnu reč i bez ikakvih hipotekarnih obaveza dobijali masne kredite. Pa čak i oni koji su garantovali nekim šupama i ostavama, garažama, dobijali su kredite od po nekoliko miliona evra. Posledice svega toga vidimo. Sudski epilog je u toku i ne želim da ga komentarišem, ali je problem što mi nemamo banku i nemamo banke kojima možemo reći – pomozite našim građanima, spustite rate…

…dajte vratite kredite koje imaju kod nekih drugih banaka pod nepovoljnijim uslovima. E to ste uništili. Jedini most koji je mogao da obezbedi tim ljudima malo bolje uslove u poslovanju ste uništili i sada nas bombardujete ovakvim amandmanima, koji kažu – dobro je za one sutra koji će imati hipoteke, ali nije dobro za ove koji imaju do danas, bez obzira na preokretanje, bez obzira na apele da se ne sećamo svega onoga što je bilo do 2012. godine. Ne moram ja da vas podsećam, ja ću biti danas tu, a sutra možda ne više, ali vas građani Republike Srbije podsećaju, svi oni koji su izgubili posao, svi oni koji su izgubili živote, koji su izgubili budućnost, koji su te stanove izgubili tada kada niste vodili računa o njima.
Ovaj amandman nije iskren, ovaj amandman je čisto politikanstvo. Apelujem na predlagača amandmana da nas ne svađa ni sa kim više i da se ni sa kim ni u ovoj sali ne svađa ne bi li na taj način dobio svoju vidljivost, ma kakva da je, već da suočimo argumente, ali ne argumente da je za vrednost kamate odgovorna Vlada Republike Srbije, već oni koji su te banke doveli na ovo tržište i dali im da posluju pod ovakvim uslovima.
Ja imam samo jedno pitanje. Lako je baciti kamenicu, lako je reći bankarima koje niko ne voli, ne znam čoveka u Srbiji koji kaže – ja volim banke, ali možete li snositi posledice, odgovornost i krivicu ukoliko te banke kažu – pa dobro, nama ne odgovara da poslujemo pod ovakvim uslovima, nosimo svoj kapital iz Srbije i odlazimo? Šta će vam tada reći privrednici? Šta će vam tada reći oni građani Republike Srbije koji bez čekova ili bez kartica ne mogu da prevaziđu taj mesec?
Ko će biti odgovoran ako te banke, kako kolega reče - grčke banke, pa vidi kakvi su i šta su, ako pokupe svoj kapital, stave katanac da te banke i odu? Da li ćemo se i tada preokretati? Da li ćemo se tada tumbati? Da li će tada ponovo i za to biti odgovoran neko drugi? A imamo li domaće banke? A imamo li mogućnost i alate da nešto promenimo? Ne, nemamo zato što je uništeno. Odgovoran, ko je uništio, neka daju pravosudni organi. Ja verujem u njih. Bez obzira čiju člansku kartu imali ili nemali, moraju da odgovaraju. Ali, nemojte svaljivati odgovornost samo na Vladu Republike Srbije zato što Vlada Republike Srbije niti je potpisnik na ugovoru kojim su banke dolazile u Srbiju, niti je ova Vlada Republike Srbije odgovorna za propast domaćih banaka, niti je ova Vlada Republike Srbije potpisnik na mom stambenom kreditu, a ni na jednom stambenom kreditu. Nemojte uvoditi neka nova pravila.
Slušao sam malopre narodnog poslanika koji kaže – ne, uvodimo časnu pionirsku reč. Ja sam mislio da sam časnu pionirsku reč dao jednom, davne 1981, 1982. godine.

Pa ja ne znam kome su ovi dali što su se preokrenuli, davali su i Tadiću i Đilasu i Pajtiću i kome nisu davali, a sada se pitaju kome sam ja dao časnu pionirsku reč jednom i crvenu maramu koju sam nosio samo jednom u životu. Ali, sada na tu časnu pionirsku reč se mora verovati, bez ikakvih dokaza, bez igde ičega.
Pazite sada, dođete u sud ili dođete bilo gde i kažete – časna reč, nemam ja nikakve obaveze prema banci ili prema nekome drugome, i to je to. Ne treba dokaz. Ja mislim da je to odraz neozbiljnosti i populizma. Ovde smo da bi debatovali. Zadovoljan sam zato što su neki amandmani prihvaćeni, ali neki koji su čist populizam i čista demagogija za Srpsku naprednu stranku nisu prihvatljivi.

Po amandmanu, gospođo predsednice, kada je predlagač, a zamoliću kolege da mi dozvole da govorim. Kada je malo pre podnosilac amandmana rekao da će govoriti o matematici, da će govoriti o modelima kako su do te matematike došli, ja sam se dodatno zadubio u ovaj predloženi amandman, pa sam video i očekivao da će predlagači govoriti o tome da prodaja neposrednom pogodbom do momenta oglašavanja aukcijske prodaje, moguća je po ceni koja ne može biti niža od 75%, da u sledećem krugu ta cena ne može biti manja od 60%. Očekivao sam da će probati da nas ubedi zašto je ta matematika povoljnija, zašto štiti korisnike hipotekarnih kredita?
Međutim, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prisustvovali ste još jednoj farsi, gde se umesto ovih procenata koji pišu u amandmanu i predviđeni su amandmanom, mi smo čuli opet procente koje imamo na otvorenom parlamentu, koliko je ko dana i noći prisustvovao sednicama Narodne skupštine, koliko je ko predložio amandmana, koliko je kojih amandmana prihvaćeno, koliko amandmana nije prihvaćeno, onako jedna dečija igra uz klikere, sada su velike temperature napolju i sunce je veliko, pa da deca imaju šta da rade, na tako nešto liči debata i traženje podrške predlagača amandmana.
Umesto o matematici, o tome po kojoj ceni i pod kojim uslovima može da se prodaju nepokretnosti, minut ili dva smo slušali zašto nema gospodina Vujovića tu. To već nema nikakve veze sa matematikom. Nema nikakve veze sa matematikom prozivanje narodnih poslanika poimenice, ne bili se stvorili razlozi za repliku i to je igranje i oduzimanje vremena i oduzimanje novca, na kraju krajeva građanima Republike Srbije.
Šta je mene, gospodine predsedavajući sve ovo nateralo na kakav zaključak, me nateralo? Da su predlagači amandmana plagijatori. Oni nemaju veze šta potpisuju, pa neko im drugi piše, dame i gospodo narodni poslanici, pa oni samo potpisuju. Kada potpisuješ nešto što nije tvoje, pa šta je to drugo nego plagijat? Kada pričaš o matematici koja nema nikakve veze sa amandmanom, šta je to drugo, nego plagijat?
Pa, jedino autentično je njihovo „briše se“ i jedino što znaju „briše se“, sve drugo što napišu, a što ima određenog smisla i o čemu želimo da debatujemo je običan plagijat predlagača amandmana.

Voleo bih da kolege predlagači amandmana o toj ceni razmišljaju kada se ovde i glasa o tim amandmanima, pa da to vreme za koje su plaćeni da provedu u ovoj sali, ne provode po beogradskim kafićima i restoranima, u debeloj hladovini, već da glasaju, već da ostanu do kraja.
Kažem vam, ni jedan od predlagača amandman, ovog amandmana, nije bio prisutan na više od 10%, kada se već bavimo matematikom i logikom, na više od 10% glasanja i to zbirno, obojica. Zašto tada nisu razmišljali o ceni? Zašto nisu razmišljali o ceni kada su palili ovo zdanje, kada su iznosili televizore, umetničke slike, stolice, ko je šta tada stigao i ko je šta dograbio?
Tvrdim vam, ni u jednom jedinom trenutku i ako sada predlagač amandmana, sada čita ono što je potpisao pre nekoliko dana, ne može da obrazloži ni jedan jedini stav predloženog amandmana ni u logici ni u matematici, zato što ga ne razume, zato što nije čak ni probao da ga nauči. O plagijatima u politici uvek ću podržati zakon koji će takve stvari sprečiti, plagijate u politici.
Ovi amandmani koji su predloženi od strane ovih predlagača su čist plagijat. Jedini original koji oni umeju da daju su „briše se“.