Pa, niste razumeli gospodina Zorana Živkovića kada se pozivao na bolest srca nekog od naših kolega ovde, niste razumeli onda kada je rekao gospodinu Martinoviću da će da ga ućutka, a znate neko ko slavi sa Crvenim beretkama, neko ko je slikan sa najvećim kriminalcima i najviđenijim kriminalcima zadnjih 20 godina, takva jedna pretnja je krajnje ozbiljna. Pozivam na ovaj način nadležne državne organe da na ove pretnje, u skladu sa zakonom, i reaguju.
S druge strane, ovde se predlaže…

Gospođo ministre, gospođo predsednice, SNS neće glasati za prihvatanje ovog amandmana, da Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona, iz bar dva razloga. Jedan razlog je taj što je ovo vladajuća većina koja usvaja zakone i Vlada koja te zakone predlaže, predlaže ih i usvaja da bi oni bili primenjeni. Efekti primene zakona se pokazuju i u onome što je malopre, bar kada je stanje u javnim finansijama u pitanju, rekla gospođa Mihajlović, ali i po onome što građanke i građani Republike Srbije osećaju i vide.
Drugi, mnogo važniji, razlog zbog kojeg poslanička grupa SNS neće glasati, neće prihvatiti ovaj amandman, je neiskrenost. Neiskrenost, zato što je predlagač amandmana bio narodni poslanik 21. maja 2008. godine. Bio je narodni poslanik 21. maja 2008. godine, kada se u reonu sela Baranda, opština Pančevo, kada dogodio udes, pad vazduhoplova aviona Orao, evidencijskog broja 25-114, iz sastava 98. avijacijske baze. Pilot vazduhoplova Janik Tomas, major, komandant, pri katapultiranju je zadobio prelome prvog stepena. Udes se dogodio prilikom izvršenja zadatka leta po maršuti poletanje Knić-Mladenovac-Pančevo-Titel-Pančevo-Mladenovac-Knić, sletanje. Vazduhoplov je potpuno uništen. Rad na utvrđivanju okolnosti vazduhoplovnog udesa preuzela je komisija.
Da li je tada predlagač amandmana gospodin Veselinović tražio izveštaj? Da li je smeo da traži izveštaj? Nije. Zato što je ministar bio njegov ministar, ministar u Vladi, Dragan Šutanovac. Pa, ni na senku nije smeo da mu stane, a kamoli da mu traži izveštaj zbog čega je pao vazduhoplov u okolini sela Baranda.
Šta ćemo dalje? Nećemo glasati za ovaj amandman zbog neiskrenosti predlagača amandmana koji je bio poslanik i 24. septembra 2008. godine. Tada je, dame i gospodo narodni poslanici, na aerodromu Batajnica došlo do udesa, pada vazduhoplova, aviona Super-Galeb G-4 iz sastava Tehničko-opitnog centra Sektora za letna ispitivanja. Tom prilikom, pilot vazduhoplova Ištvan Kanas, potpukovnik, na dužnosti komandanta eskadrile za letna ispitivanja u sastavu Tehničko-opitnog centra zadobio je povrede sa smrtnim ishodom. Rad na utvrđivanju okolnosti vazduhoplovnog udesa preuzela je komisija.
Da li je tada predlagač amandmana gospodin Janko Veselinović tražio da se ispita slučaj? Da li je tada tražio bilo ko, pa čak i ovi ministri u senci, vlade u senci, da li su tražili anketni odbor da se utvrde sve okolnosti? Smrtni ishod, pad vazduhoplova? Ne, nije. A, zašto? Zato što je ministar bio Dragan Šutanovac, potpredsednik DS, strah i trepet, pa čak i sada, sa mora. Da li su tada tražili, da li su tada ginuli ljudi? Da li je nastala šteta za Vojsku Srbije? Da li su nešto rekli? Ne. Nisu.
Ali nije ništa ni rekla SNS, ni poslanička grupa SNS, koja je sedela baš u ovom delu sale, nas 21. Zato što smo rekli - takve stvari se dešavaju svuda, takve stvari se dešavaju i u Srbiji. Takve stvari će se, nažalost, dešavati i dalje. Moramo da radimo na tome da ih smanjimo, da ih svedemo na minimum, da ih iskorenimo, a ne da se seirimo i da pravimo političku kampanju, bednu i jadnu političku kampanju.
Nećemo glasati za ovaj amandman, gospođo predsednice, zbog neiskrenosti predlagača amandmana jer je 7. jula 2009. godine, samo nekoliko meseci posle svega ovoga, na aerodromu Batajnica došlo do udesa, pada vazduhoplova, aviona MIG-29, evidencijskog broja 18-105 iz sastava 204. avijacijske baze. Tom prilikom, pilot Rade Ranđelović, potpukovnik, na dužnosti načelnika štaba, ujedno nastavnik letenja, zadobio je povrede sa smrtnim ishodom. Takođe, na mestu pada vazduhoplova pronađen je ugljenisani leš Milana Ulemeka, vojnika iz sastava PVO. Vazduhoplov je izvršavao zadatak pripreme za predstojeći Aeromiting na Kalemegdanu. Rad na utvrđivanju okolnosti vazduhoplovnog udesa preuzela je komisija.
Da li je tada predlagač amandmana i ovi ministri u senci, da li su tada tražili bilo kakve izveštaje? Da li je postojao tada bilo kakav predlog zakona kao što je ovaj Predlog zakona koji je sada pred nama, a to je zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju? Nije im padalo na pamet. Nije im padalo na pamet zato što je potpredsednik njihove DS bio i ministar odbrane, strah i trepet u DS. Na senku nisu smeli da mu stanu, a kamoli da traže bilo kakav izveštaj. Na pašnjak nisu smeli da kroče. Ni šljivu sa tog pašnjaka nisu smeli da uberu, a kamoli bilo šta drugo da traže, a vidite kakve su štete i kakve su posledice bile.
Poslanička grupa SNS je i tada, sa ponosom mogu da kažem, ćutala. Ćutala je, zato što su to stvari koje su se, nažalost, dešavale i dešavaće se i ne smeju da budu deo politikanstva i političkih obračuna.
Nećemo prihvatiti ovaj amandman zbog neiskrenosti predlagača amandmana, zato što se, dame i gospodo narodni poslanici, 3. juna 2010. godine na jezeru Gruža kod Knića, u toku izvršenja zadatka Let za obnavljanje i usavršavanje tehnike upravljanja avionom pri izvođenju kombinovanog manevra dogodio udes, pad vazduhoplova Orao J-22, evidencijskog broja 25-156, iz sastava 98. avijacijske baze. Tom prilikom, pilot vazduhoplova Slobodan Jocić, major na dužnosti komandira Prvog avijacijskog odeljenja 241 lovačko-bombarderske-avijacijske eskadrile iz Lađevaca, ujedno instruktor, instruktor letenja, pri katapultiranju je zadobio povrede kičmenog stuba. Rad na utvrđivanju okolnosti vazduhoplovnog udesa preuzela je komisija.
Da li je i tada predlagač amandmana predlagao da se sastavi komisija, da ta komisija da izveštaj, da nadležni skupštinski odbori znaju šta se radi? Da li je on, kao narodni poslanik, tražio da se zna šta je posledica, ko je pogrešio? Ne, nije. Nije smeo. Neko kaže – nije bio preokrenut. I preokrenut i nepreokrenut, nije iskren u svemu ovome. Ali, tada, evo, i po četvrti put ću reći, poslanička grupa SNS koja je sedela, a bilo nas je 21, nismo se seirili, nismo se bahatili, nismo slavili nad nesrećom, nismo tražili političku glavu zbog toga. Ćutali smo, saosećajući sa porodicama koje su izgubile svoje bližnje, saosećajući sa Ministarstvom odbrane koje je izgubilo prvenstveno ljude u koje je ulagano, materijalna dobra, avione, koje je jako teško i održavati, a kamoli kupiti nove.
Za razliku od ovih preokrenutih koji traže glavu i ovih u senci koji sada traže anketni odbor, pa hajde, saglasiću se da napravimo anketni odbor, ali da napravimo anketni odbor i za ovo. Zašto tada niste tražili anketni odbor? Zašto tada Dragan Šutanovac nije došao ovde da kaže pod kakvim okolnostima su ovi vazduhoplovi pali, ko je odgovoran, ko je kriv? Niste smeli, ili niste hteli, ili niste razumeli.
Ne verujem da bi bilo dovoljno vremena, a SNS znate da ima gotovo tri sata da govori o amandmanima, ne bi bilo dovoljno vremena da govorim o svim nedaćama koje su nas u prošlosti zadesile. Nikada nismo gradili političke poene na tome, kao i na padu helikoptera koji je podignut da bi se spasao jedan život, kao i što su oni koji su izgubili živote do tada spasili na desetine i stotine drugih života, zato što su heroji nacije, ne zato što ih više nema, nego zbog svega onoga što su radili, i u poplavama i u smetovima i u raznim drugim situacijama.
Hoćete li da vam govorim o zemljama u okruženju, o padovima helikoptera ili vazduhoplova i u Hrvatskoj i u Crnoj Gori i u Makedoniji i o ljudskim životima, a bilo ih je više žrtava nego što je u padu helikoptera bilo kod nas?
Da li je tada postojao neko preokrenut koji je tražio izveštaj? Ko je tražio glavu iz senke, pokazujući da je bolji, ali ne dokazujući, zato što niste tražili ni izveštaj, ni bilo šta što bi pokazalo šta je pozadina ovih vazduhoplova koji su padali u prošlosti. Niste smeli, zato što je Dragan Šutanovac bio ministar odbrane. Niste hteli, jer vas to tada nije zanimalo, jer je on bio vaš ministar.
U pravu je gospodin Ljubiša Stoimirović – nema naši i vaši. Ovo je Vlada Republike Srbije koju su birali građani Republike Srbije, na fer i demokratskim izborima. Birali su najboljeg od nas i izabrali Aleksandra Vučića, svidelo se to vama ili ne svidelo. Sviđa se građanima Republike Srbije. I slobodno taj ironičan smeh možete da ostavite za sebe, jer se na taj način ne smejete ni Aleksandru, ni gospodinu Martinoviću, ni gospođi Mihajlović, ni meni. Smejete se građanima Republike Srbije kojima se udvarate ovakvim stvarima. Ovakvim stvarima koje niste smeli ni da pomislite, a kamoli da uradite kada je vaš Dragan Šutanovac bio ministar odbrane.
Da li ste tražili komisiju, da li ste tražili anketni odbor i kada je 18. jula 2012. godine na poligonu Pasuljanskih livada prilikom izvođenje vežbe „Četa na maršu sa prelaskom u napad“ došlo do eksplozije projektila, što je za posledicu imalo nastanak smrtnih posledica za dva kadeta 133. klase, teške telesne povrede za četiri kadeta i lake telesne povrede za tri kadeta? Da li ste smeli tada da podignete glas? Da li ste smeli tada i šapatom da pitate Dragana Šutanovca – ko je odgovoran? Da li ste smeli tada da tražite njegovu glavu, politički? A da li ste čuli Srpsku naprednu stranku da, osim sažaljenja što se tako nešto desilo i što su se izgubili mladi i perspektivni životi, kadeti, sutra možda i pukovnici i generali, izgubljeni nemarom i greškom - nismo se seirili nad tim. Saučestvovali smo u bolu i porodica i naše države. E, to je odgovor odgovornih ljudi.
Zbog svega ovog izrečenog, i prvenstveno zbog neodgovornosti, prvenstveno zbog neiskrenosti predlagača amandmana, Srpska napredna stranka neće glasati za prihvatanje ovog amandmana.

Kada vam neko spočitava pripadnost političkoj stranci a za šest meseci je promenio tri, a verovatno u političkoj karijeri jedno 17, onda je to stvarno – nemam komentara za to. Ne znam kako to da nazovem? Demokrata? Socijaldemokrata? Prevrnuti? Ne znam kako i sa koje strane da ga nazovem i kojim imenom.
Ukoliko je ministrima u senci na jednoj strani A-4 formata izveštaj o četiri udesa vazduhoplova sa smrtnim posledicama izveštaj – onda ste vi neznalice. Ukoliko su vam ovih pet, šest redova samo tehničkih karakteristika ko je upravljao vazduhoplovima, koje su one, koji je tip vazduhoplova i gde se desilo, izveštaj, onda ste vi katastrofalne neznalice. Katastrofalne neznalice.
Gde je ovde uzrok? Gde je ovde odgovornost? Gde? Nema je. Ko je izdao naređenje? Zbog čega? Kako? Pa deda mrazove ste vozili helikopterima u Kragujevcu pa su padali, deda mrazovi. Ali mi je ovde drago što se ogolila, ogolio se motiv.
Drago mi je što je predlagač amandmana rekao da nije i ne bi ikada imao nameru da spašava decu. Helikopter je poleteo da bi spasio jedan ljudski život, da bi spasio jedno dete iz Novog Pazara. Helikopter, bez obzira na naredbu ne bi poleteo da komandujući u njemu nije prihvatio i zbog uslova leta i zbog namene i zbog svega ostalog i da poleti.
Ali, ovde u ovoj sali postoje ljudi koji su jasno malopre rekli da nemaju nameru da spašavaju decu.

U jednom teškom danu za Srpsku naprednu stranku, u februaru mesecu 2014. godine, ova skupštinska većina i SNS je predložila, usvojila i izglasala ukidanje imuniteta tada narodnom poslaniku Draganu Tomiću, osumnjičenom i protiv koga je podignuta optužnica i ja sam ponosan na to što smo na taj način pokazali da u borbi protiv kriminala i korupcije zaštićenih nema, što smo pokazali i dokazali svoju privrženost vladavini prava, vladavini zakona i što u borbi protiv kriminala i korupcije nema zaštićenih.
Voleo bih da vidim i da čujem bilo kakav primer do 2012. godine da se na taj način bivši režim ponašao. Da, bilo je primera jedino kada se Bojan Pajtić obračunavao sa Goranom Kneževićem, pa ga je na pravdi boga držao u pritvoru 14 meseci.
Ali ću vam zato reći način kako su se u režiji Demokratske stranke birali tužioci. Pokazaću vam jedan dokument koji su potpisali predsednik opštinskog odbora Demokratske stranke, a pored predsednik skupštine opštine jednog mesta na jugu Srbije. Kakve veze ima predsednik opštinskog odbora sa predsednikom skupštine opštine? Ali su zato stali ispod ovih redova koje su uputili i pokazali ko treba da napreduje a ko ne može da napreduje u vršenju tužilačke funkcije. Pa su rekli ime i prezime, ne želim da govorim. Kažu – pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan i sada dolazimo do finala – dugogodišnji simpatizer Demokratske stranke, odbacio sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora Demokratske stranke, sin član, zaslužuje pažnju, šansu za napredovanje, zainteresovan za mesto zamenika Apelacionog tužioca ili starešinu višeg tužilaštva.
Znači, odbaciti sve optužbe protiv opštinskog odbora Demokratske stranke i istog momenta napreduješ. Istog momenta, tako i u Inđiji, tako i u Vlasotincu, tako je bilo u svakoj opštini, u svakom gradu u Republici Srbiji, u režiji Demokratske stranke i bivšeg režima. I sada ti i takvi govore o nekim punim fiokama u tužilaštvu.
Izvinite molim vas, u specijalnom sudu za organizovani kriminal 2012. godine, promenama 2012. godine smo zatekli tri optužnice i to sa tri prsta prašine preko te tri optužnice.
Za godinu dana 157 podignutih i potvrđenih optužnica samo zato što smo rekli – ljudi radite po zakonu, bez obzira čija članska karta bila, koje poznanstvo, koliko miliona imali ili nemali. Radite svoj posao. E to je put ka pravi i pravdi. To je put ka jednoj uređenoj zemlji. To je put kojim hoda ova država Srbija pod vođstvom SNS i Aleksandra Vučića. To je putem na kojem nismo bili, za razliku od ovog puta, gde napredovanje u tužilačkoj funkciji moglo da bude samo isključivo ako ti je sin član Demokratske stranke, a ti si odbacio sve optužnice vezane za opštinski odbor Demokratske stranke.

Kako naš narod kaže – desilo se, ne ponovilo se.

Nije bitno gde je neko bio, ili gde je neko sada. Bitan je princip. Bitan je način. Bitan je sistem vrednosti. Nikada ni jedan papir ovakav ne može da dođe ni od jednog člana SNS. Ni od jednog funkcionera SNS, jer ovo je vređanje države, vređanje pravosuđa kao nezavisne grane vlasti.
I nije samo štos i nije samo prilika za jednog javnog tužioca u jednom malom mestu na jugu Srbije. Na stotine je ovakvih primera.
Evo vam sledeći primer, istina ne za tužioca već za sudiju. Da bi sudija postao ili opstao na mestu sudije ili napredovao morao je da ima sledeće karakteristike: simpatizer, to je veoma bitno, supruga član Demokratske stranke, istog trenutka je pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, to je kopi pest i za ovog tužioca, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć Demokratskoj stranci. Zamislite vi to nezavisno pravosuđe.
Zamislite, kako će taj neko da sudi ili da podigne optužnicu protiv člana Demokratske stranke ili funkcionera Demokratske stranke, ako mu je pružao svu potrebnu pravnu pomoć? Kako će onda da bude nezavisan?
Verovatno najbolji u sudu, ambiciozan, naravno čim pruža svu pravnu pomoć, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu i istog trenutka velikim boldiranim slovima nesporan.
E to je nezavisno pravosuđe u režiji Demokratske stranke i to je nešto što nikada ova država ne sme sebi da dozvoli.

Povreda Poslovnika, član 107. stav 1. gospođo predsednice i neću tražiti da se o toj povredi Poslovnika glasa, samo što ću se složiti sa prethodnim govornikom da je Narodna skupština Republike Srbije centralna politička institucija i da je treba poštovati, poštovati prisustvom, ali i poštovati onda kada nismo prisutni, da se javimo predsednici Narodne skupštine, da nismo u mogućnosti da prisustvujemo sednicama Narodne skupštine.
Prošle nedelje je bila sednica Narodne skupštine i prošle nedelje smo radili u punom sazivu i punom kapacitetu i malopre, kada se javio gospodin Pavićević, ja sam očekivao da će uputiti izvinjenje, jer za svoje odsustvovanje sa Narodne skupštine, bar je mogao da obavesti predsednicu da će odsustvovati, bar je mogao da nas obavesti da će odmarati dok smo mi ovde radili, ali umesto izvinjenja, sada mu ne odgovara što počinjemo u 13.00 časova, a radićemo dok ne završimo.
Zbog toga mislim da je Narodnu skupštinu neophodno poštovati marljivim radom i odnosom prema poslu koji nam je poveren, ali time što će se poštovati Poslovnik od prvog do poslednjeg člana, a jedan od tih članova određuje da se javimo kada nismo u mogućnosti da prisustvujemo sednici Narodne skupštine.
To gospodin Pavićević prošle nedelje nije uradio i sada u najmanju ruku što mogu da očekujem da se javi po Poslovniku ili po nekom drugom osnovu i da nam na ime toga uputi izvinjenje, a ne da nam čita ovde zbog čega se radi od 13.00 časova, a radićemo dok ne završimo, kao što ćemo raditi i glasati i o njegovim amandmanima i onda kada on nije prisutan u sali.

Gospodin Ćirić je na najgrublji mogući način, koristeći neistine, uvredio gospodina Aleksandra Vučića, zato što je malo pre izjavio da je Vučić uticao na sudske odluke. Na koje sudske odluke, gospodine Ćiriću? Na to što su formirane dve nezavisne vojne komisije koje su imale zadatak i imaju zadatak da utvrde sve činjenice pod kojima je pao vojni helikopter? Da li mislite na izjave na kojima je Aleksandar Vučić, ali svako od odgovornih članova SNS rekao – nakon toga, nezavisni pravosudni organi neka utvrde sve činjenice i okolnosti ko je kriv, odgovaraće.
Zašto niste te reči koristili, kada je pao helikopter 30. decembra 2003. godine u Kragujevcu? Povređeno dete, povređen Deda mraz, povređeni piloti i da li ste tada napravili nezavisnu vojnu komisiju, da li ste tada rekli, hajde vi u pravosuđu radite svoj posao? Ne, niste.
Da li ste pogledali koliko je u okruženju, zemljama u okruženju bilo takvih nesreća. Nesreće se dešavaju i dešavaće se i trudićemo se svi, ko god bio na vlasti, da one budu svedene na minimum, ali čerečiti posle toga Vladu, predsednika Vlade, ministre, politizovati taj slučaj, naravno da ćemo svi u glas reći, ne damo da se politizuje, jer ako nije politizovan slučaj u Makedoniji kada je poginulo 11 što pilota, što članova posade i osam putnika i to 12. januara 2008. godine, u Hrvatskoj, u Crnoj Gori kada je kod poluotoka Luštrica, kod Herceg Novog poginula tri pripadnika vojske Crne Gore i da li je neko tada u Crnoj Gori, politizovao taj slučaj i da li je tada neko rekao, sada ćemo se mi baviti time?
Na osnovu čega je Goran Ćirić, ili Gordana Čomić ili Zoran Babić, su stručniji od nezavisnih vojnih komisija i stručnjaka iz Vojske Srbije? Na osnovu čega mislite da bilo ko od nas utiče na nezavisne sudske organe? Nismo mi postavljali sudije i tužioce u Vlasotincu, kao što ste ih vi postavljali, zato što su odbili sve moguće krivične prijave protiv članova opštinskog odbora DS, nije nam to bio motiv.
Motiv je da od pravosuđa, reformisanog pravosuđa napravimo nezavisnu granu vlasti, niti smo uticali na bilo kakvu presudu, niti smo jednu jedinu presudu komentarisali, a kamo li naručivali kao što je to radila DS u ono vreme kada je vodila našu državu.
Zbog čega … (Isključen mikrofon.)

Odgovorio bih stručnjacima za strah, jer, otprilike kada žele da vide strah u tuđim očima, opasno je jer žele da budu generatori tog straha.
Bojim se kao vernik Gospoda Boga i bojim se samo još jedne stvari, a to je da se ikada više vratimo u poziciju do 2012. godine, devastiranog društva, uništenih javnih finansija, stope korupcije i kriminala i svega onoga što je DS značila i radila ali radi i sada na teritoriji AP Vojvodine.
Hajde da se bez strasti vratimo na koren ovog slučaja. Voleo bih da vidim ovde jednu ruku podignutu, jedan glas podignut koji će reći – da sam na poziciji ministra, da sam na poziciji bilo koga, ne bih podigao helikopter i ne bih ga poslao u Novi pazar da se spasi jedno dete i jedan ljudski život.
Da li bi vi gospodine Ćiriću doneli takvu odluku? Da li vi ne bi podigli helikopter jer bi rekli – znate, da li će se menjati vremenski uslovi ili će se menjati trasa leta ili bilo šta će biti; ili bi u tom trenutku razmišljali o životu jednog deteta?
Kada je gospodin Vučić rekao – ne dam ministre; i kada ja kažem – ne damo ministre; ne damo da se čereče zbog humane, ljudske odluke da se iskoriste sredstva, da se iskoristi taj helikopter, da se proba da se spasi jedan ljudski život ili preuzimate odluku i ulogu kao u Mapet šouu? Ona dva lika koji sede stalno na balkonu koji će reći – a zašto niste poslali helikopter? Onda kada se pošalje helikopter kaže – zašto ste poslali helikopter? To je politikanstvo, to je loše. Tu onda nema dijaloga.

Zbog toga ovaj slučaj je u procesu, na ovaj slučaj će tačku staviti nezavisni pravosudni organi, a od gospodina Ćirića očekujem za izjavu veoma eksplicitno rečenu da je Vučić uticao na sudske odluke, da u sledećoj replici, a siguran sam da će se javiti da uputi izvinjenje gospodinu Vučiću zato što nema nikakvog utemeljenja u istini ono što je malo čas i rekao.

U stilu moje uvažene kolegnice, koja zna otprilike šta je svima nama u glavi, mogu da pitam – a, ko je doneo odluku da se 30. decembra 2003. godine u helikopter ukrca snimatelj i kostimirani Deda Mraz? Ko je doneo odluku da se Deda Mraz vozi helikopterom? Na stranu to što je helikopter posle toga pao u centru Kragujevca. Koja je odluka, koja je institucija to dozvolila? Da li je to bila najpreče? I, stavljati Deda Mraza i život deteta u isti koš, u isti rang, ne znam samo da li mi pričamo ovde istim jezikom.
Ugrožen život, dok bi neko tražio meteo-uslove od Alpa do Karpata, tehničke karakteristike helikoptera koji su stari po 30 godina, dok bi vi to sve izvećali, pa, pola Srbije bi nestalo. Ili je to ona pozicija, uvek elegantna i lepa u našem društvu, šta god da uradite, neko će vas kritikovati.
S druge strane, gospodine Ćiriću, da bi nivo žrtava prošle godine u poplavama bio kada bi sve to bila onako kako ste malopre rekli? Zar mislite kada je bilo neophodno spašavati ljude iz smetova Feketića, da su bili idealni uslovi za poletanje, i za poletanje i za sletanje, pa su poleteli i sleteli su heroji i spasili ljudske živote? Da li mislite da je u poplavama bilo sve idealno, pa su poletali, sletali i spašavali? To su spasilačke misije, to su misije visokog rizika.
Šta mislite, da je potreban atest da od Beograda do Novog Pazara neće se desiti neki vanredni meteorološki uslovi? Ne, sve je idealno i za to da garantuje ministar.

Ali, dobio sam odgovor na jedno pitanje, nisam dobio izvinjenje zato što ste lažno optužili predsednika Vlade da utiče na sudske odluke. Da li je to neka autoprojekcija iz prethodnog vremena ili ne, insistiram na izvinjenju, jer ste rekli da je Aleksandar Vučić uticao na sudske odluke i na sudske presude, što je apsolutna laž, gospodine Ćiriću i insistiram na izvinjenju.

Član 108. stav 1, gospodine predsedavajući, mislim da je prekršen. Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, ali čini i mnogo veći broj ljudi koji marljivo, vredno i odgovorno rade svoj posao u okviru sekretarijata, u okviru nadležnih skupštinskih odbora, pa do onih vrednih žena koje kada mi završimo sednicu one završe sa ovom salom, da nas sačeka sutradan u pristojnom stanju, do obezbeđenja, do mnogih drugih ljudi koji vredno i odgovorno i više od nas rade u ovoj Narodnoj skupštini. Loše je kada se odgovornost prebaci na loše kucanje nekoga u nadležnim službama odbora.
Samo bih zamolio kolegu koji je reklamirao Poslovnik, ali i kolegu koji je pisao ovakve amandmane, verujem da je greška, da nije neznanje, siguran sam da je greška koja može da se omakne i koja može da se desi svakome, dešava se i meni i dešavaće se, to je sigurno, ali je nedopustivo da odgovornost prebacujemo na ljude iz stručnih službi Narodne skupštine Republike Srbije. Ukoliko imamo list koji je napisao i potpisao gospodin Janko Veselinović, u kojem se jasno kaže u trećem redu amandmana broj 2: „ukoliko se ta miljenja“ i „ukoliko se ta miljenja“ je potpisao prof. dr Janko Veselinović, onda je to zaista nedopustivo da kažemo da su to stručne službe Skupštine pogrešile.
Jedna greška, jedna omaška siguran sam da nije namera bila gospodina Veselinovića da to uradi, ali je mnogo gore ukoliko takve greške mi prebacujemo stručnim službama Narodne skupštine Republike Srbije, a to su ljudi koji zaista vredno i odgovorno rade svoj posao.

Ja bih voleo da stavimo tačku na pljačku, što kaže moj uvaženi kolega Aleksandar, ali voleo bih da stavimo tačku na korišćenje nekih izraza, sakrivanje iza Ustava, sakrivanje iza odluka Ustavnog suda, a one još nisu stigle, i da neke stvari nazovemo pravim imenima i da ne zbunjujemo građane Republike Srbije, dodatno.
Ustav Republike Srbije kaže i opredeljuje kada i u korist koga može da se izvrši eksproprijacija. Eksproprijacija može da se izvrši u korist Republike Srbije, Autonomne pokrajine, u korist jedinica lokalne samouprave opština i gradova, u korist javnih preduzeća i u korist privrednih društava koje formiraju javna preduzeća, bilo da su republička ili opštinska, i u korist privrednih društava koje se nalaze u vlasništvu Republike Srbije više od 50%. Tačka.
E pa sada ti takvi, koji se tako brinu za ustavnost ovog zakona, su morali da vode računa o tim odredbama Ustava RS koji je i važio 11. decembra 2009. godine. ja u ruci imam zakon tako krucijalan, tako bitan, da je napisan na jednoj strani i ima cela četiri, celih pet članova zakona. Po tom zakonu koji glasi Zakon o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11.
I setiće se govornici od malo pre, neki su glasali ovde za taj zakon, jer su bili narodni poslanici 2009. godine. Neke kolege iz Niša nisu bili narodni poslanici, ali su dali 300 miliona dinara da bi se izvršila eksproprijacija.
Evo ga. I to u korist koga? U korist „Jugorosgasa“. U korist „Jugorosgasa“ koji je, dame i gospodo narodni poslanici, samo jedna četvrtina u vlasništvu Republike Srbije.
Pa koje je to javno dobro, ukoliko je protiv Ustava, ogroman novac potrošen, zakon ste usvojili, o zakonu ste glasali da je javno dobro to što će se imovina, to što će se ta zemlja pokloniti kompaniji koja je samo u jednoj četvrtini u vlasništvu Republike Srbije.
Jel tada bio Niš na hlebu i vodi? Ili na nečemu drugome? Uprava za imovinu Grada Niša, izdala je 2008. godine preduzeću „Jugorosgas“ tom što je samo jedna četvrtina u vlasništvu Republike Srbije, uverenje da je ova firma rešila imovinsko pravne odnose sa vlasnicima više od 300 parcela na trasi magistralnog gasovoda MG-11 Niš – Leskovac – Vranje, iako imovinsko pravni odnosi sa ovim vlasnicima ni do danas nisu rešeni.
Ko je to rekao? Jel prepoznajete ovog sedog gospodina ovde u sredini? Mirko Cvetković, predsednik Vlade. Šta je sa njim? Jel tada važio ovaj Ustav RS koji važi i sada? Kako ste tada dali kompaniji koja je samo jednu četvrtinu u vlasništvu Republike Srbije protiv Ustava ogromnu površinu? Recite pošteno, recite otvoreno. Protiv ste razvoja Beograda.
Kako drugačije protumačiti reči malo pre, kolege koji je rekao – i ja bih podržavao da sam iz Beograda. Dokle više da svađamo Beograd i unutrašnjost? Beograd i Niš? Beograd i Novi Sad?
I ja sam iz Vrnjačke banje pa se radujem svakom kranu u Beogradu. Radujem se svakom kranu i u Nišu i u Vranju i u Subotici i u Novom Sadu, svuda gde se radi, jer grade ga i rade građani Republike Srbije.
Malo nas je, da bi se delili. Malo nas je da bi se svađali dodatno. Ustavni sud, poštujem Ustavni sud, više od onih koji se sakrivaju iza odluka Ustavnog suda koje još nisu donešene i sada će neko ustati koji mnogo bolje zna pravo od mene. Priznajem, mnogo ih je u ovoj sali, ali kao vi znate koja će odluka suda biti? Kako može da se utiče na odluku suda? Kako možemo da naručujemo odluke suda?
Pa da sam ja rekao – odluka Ustavnog suda će biti ovakva, ili ma bilo kog suda, verujem da bih visio na Terazijama.
Ja mislim i želim da živim u državi u kojoj je pravosuđe nezavisna grana vlasti, u kojoj se ni jedna presuda neće ni naručiti, ali ni komentarisati od strane politike i političara. Svaki put kada se sakrivamo iza odluke suda koja još nije donešena, e to je već problem onih koji takve stvari rade.
Pozivati se i pokretati postupak pred Ustavnim sudom je legitimno pravo svakog narodnog poslanika, svakog građanina ove zemlje, svake političke partije, pokreta, bilo čega. I uradite to.
Neću uticati, niti će bilo ko ni iz Vlade ni iz SNS reći uradite ovako ili uradite onako. Zato što to ne smemo da uradimo, ni sa takvom tradicijom, ni sa takvom navikom.
Naručivanje i sudskih postupaka i tužbi i presuda. Baš zbog takve navike smo tu gde jesmo i gde je rekla i EU i Venecijanska komisija, jer je reforma pravosuđa bila samo da se odstrane iz pravosudnih organa neki, a da neki ostanu, kao i onaj dopis iz Vlasotinca - treba da napreduje u karijeri zato što je sve krivične prijave „protiv“ članova Opštinskog odbora DS iz Vlasotinca odbio. On je odličan. To je bio osnov za napredovanje u karijeri.
Nemojte da se krijemo iza nečega što još nije donešeno, a pozivam svakoga ko misli da ovo proti Ustava, da pozivam svakoga ko misli da je ovo protiv Ustava, da podnese inicijativu, da sačeka tu presudu.
Poštovaćemo presudu. „A“ neću reći, ni komentarisati „za“ ni komentarisati „protiv“, jer poštuju sud zato što poštuju moju državu. I zbog toga oni koji kažu da je ovo neustavno morali su da se sete 11. decembra 2009. godine, kada su glasali za protivustavni zakon, koji je veliku vrednost i veliku imovinu dao kompaniji koja je samo jednu četvrtinu u vlasništvu ove zemlje.
Oni koji kažu da su Nišlije na hlebu i vodi, morali su da znaju i tada kada su dali 300 miliona dinara samo iz budžeta Grada Niša, kompaniji koja je samo jednu četvrtinu u vlasništvu Republike Srbije. Tada da podignu glas, a ne glas protiv „Beograda na vodi“, projekta koji će promeniti geografiju Beograda, ali i strukturu Srbije, zato što će zaposliti, zato što će se u taj Beograd na vodi ugraditi i čelik i cement i blokovi i drvo i bilo šta iz Srbije, zato što će na tom projektu raditi ljudi iz Srbije i ljudi iz Niša i iz Vrnjačke banje i iz Vranja i iz Vlasotinca, i ne smemo da se ponašamo na način kojim ćemo svađati jedan sa drugim delovima ove naše države Srbije. Hvala vam.

Gospođo predsednice, prekršen je Poslovnik član 107. stav 1.
Kada se u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne poštuje Ustav, mislim da se na taj način krši dostojanstvo Narodne skupštine. Kada je u Ustavu jasno zapisano da se eksproprijacija vrši samo u korist države Srbije, AP, jedinica lokalne samouprave, javnih preduzeća čiji je osnivač država Srbija ili AP ili jedinica lokalne samouprave ili u korist privrednog društva koje se nalazi u većinskom vlasništvu države Srbije, tačka. Eksproprijacija se ne odnosi na namenu.