Član 107, naravno, dostojanstvo gospodine Bečiću. Ja ću produžiti sa onim što ste vi počeli malopre.
Ono na šta se malopre kolega Pavićević pozvao nije trebao da se poziva i da upućuje vas na te članove 283. i 274, već svoje kolege: gospodina Živkovića, gospodina Stefanovića, gospodina Janka Veselinovića, gospodina Senića, gospodina Đurišića, gospođu Čomić. Njima je trebao da kaže da je narodni poslanik dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Da li učestvuje gospodin Živković u radu Narodne skupštine? Ne znam, možda je stelt, možda su to neki nevidljivi poslanici, ne znam, leteći, nevidljivi.
Narodnom poslaniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradi Narodne skupštine. Na to se pozvao malopre kada je replicirao meni, a želeći da ukaže na povredu Poslovnika. Da li je možda nekome uskraćen ulazak u Narodnu skupštinu ili treba da uskraćujemo izlazak iz Narodne skupštine samo da bi poslanici radili svoj posao?
Narodni poslanik je dužan da svoje odsustvo na sednici prijavi predsedniku Narodne skupštine koji o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Da li su obavestili? Da li su obavestili, a vi kažete da sam ja prekršio Poslovnik, član 284? Prisustvom, a nisu prekršili oni koji nisu prisutni, a nisu ni obavestili. Nisu obavestili. Mi učestvujemo u debati. To je stvar iz strategije koliko će ljudi biti prisutno, to je stvar strategije, a ostali su oni ljudi koji debatuju, koji razgovaraju o ovim zakonima, koji su najstručniji, koji nisu akademici Živković. Ko je ostao sa vaše strane, gospodine Pavićeviću? Niko. Dve stotine osamdeset i pet narodnih poslanika ostvaruje pravo na platu, pa da li će ovi stelt narodni poslanici, koji nisu prisutni, da odu na blagajnu i da podignu platu za šta? Zato što nisu prisutni u Skupštini.