Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva za kulturu i informisanje, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, premda je SPS podržala prošle godine donošenje i usvajanje sva tri medijska zakona, ovom prilikom sam ipak podnela amandman u ime SPS na član 4. Zakona koji danas razmatramo, a koji se odnosi na član 148, odnosno sasvim precizno rečeno, koji se odnosi na Saveznu javnu ustanovu Radio Jugoslaviju, a u kojem sam se založila da se, kao i u slučajevima nekih drugih medija, upravo ovom radijskom servisu produži rok za proces privatizacije, ne do 31. jula, nego do 31. oktobra.
Zašto smatram da su ta četiri meseca, takođe, izuzetno važna za Radio Jugoslaviju? Mi svi ovde znamo, mi smo političari da Jugoslavija više ne postoji kao država, reč je ovde o Radio Jugoslaviji, ali isto tako želim da ukažem, da kao što je jedan od kolega iz opozicije rekao da ne zna kako se sada zove, koje je ime pod kojim emituje Radio Jugoslavija, ja ću da kažem i da vas podsetim, da je reč o Međunarodnom radiju Srbije koji se oglašava pored srpskog jezika, na 11 jezika, na 11 svetskih jezika. Dozvolite da pročitam koji su to svetski jezici da neki ne bih izostavila: engleski, francuski, ruski, španski, nemački, arapski, kineski, albanski, grčki, mađarski i italijanski.
Time što sam pročitala ove jezike, zamisliste sada da iznenada nekim sticajem okolnosti, ja ne kažem da će to da se desi, ali radio koji se emituje na kratkom talasu preko međunarodne frekvencije 6100, da on iznenada utihne. Da ne utihne samo taj srpski glas, nego da utihne interpretacija najvažnijih vesti iz Srbije na svih ovih 11 jezika. Ko će onda da interpretira sa stanovišta državnog i nacionalnog interesa Republike Srbije najvažnije događaje u svetu?
Mi živimo u 21. veku, velike nade polažemo u najsavremenije oblike komunikacije i emitovanja. Mi znamo da se ovaj Međunarodni radio Srbije emituje i preko satelita i preko interneta. Dakle, ne čuje se samo glas Srbije, namerno naglašavam reč „glas Srbije“, zato što, ako ukucate na vašim računarima domen međunarodnog radija Srbije, ukucate reč glas Srbije tačka, org. tu se otvara čitav mozaik najvažnijih informacija iz Republike Srbije.
Dakle, ja sa ovim amandmanom koji je odbijen, uz dužno uvažavanje razloga koje je dalo Ministarstvo, a to je da je fokus na socijalnom programu, za orijentaciono rečeno 95 zaposlenih u Međunarodnom radiju Srbije, da ima dovoljno vremena da se oni uključe u ovaj socijalni program. Ja to, takođe uvažavam.
Mi smo u ovih tranzicionih 25 godina navikli da se snalazimo na tržištu rada i ja želim da naglasim da je reč od 95 zaposlenih, koji sigurno poštuju i koji su postigli visoke standarde profesionalnog novinarstva ne samo u oblasti radio novinarstva, nego isto tako sami ovi jezici koje sam pročitala, govore o jednom izuzetnom kvalitetnom prevodilačkom servisu. Ako ovi ljudi jednog dana ostanu bez posla, sigurna sam da će njihov kvalitet, njihovo iskustvo, njihov profesionalizam im omogućiti da nađu svoje mesto na tržištu rada.
Ali, ja u ovom svom zalaganju za amandman želim da naglasim na rešenja. Možda i ovih mesec dana dovoljno da se razmisli o sudbini Međunarodnog radija Srbije. Takođe, bih naglasila da iako je reč o radio servisu, da ovaj servis preko interaktivne mape „Lepa Srbija“, koju je podržalo Ministarstvo informacije i kulture, isto tako i Njegova Svetost Patrijarh Srpski Irinej, da je to neka interaktivna mapa, gde su dostupni video filmovi iz naše lepe domovine, gde ne samo naša dijaspora, nego svi ljudi koji su zainteresovani da turistički posete Srbiju, da vide koliko je naša zemlja lepa i atraktivna za posetu. Ta interaktivna mapa Srbije, takođe je dostupna za pet stranih jezika.
Pokušaću da govorim jezikom koji naš uvaženi ministar sigurno dobro razume. Mi smo svi ovde svesni da reformski metronom otkucava brz tempo za donošenje i implementaciju zakona, ali isto tako reč je, da tako kažem, i o tome da razvijemo, ne samo sluh onih koji predlažu i usvajaju zakone, nego i sluh onih koji su zaduženi za implementaciju tog zakona.
Zato naglašavam nasuprot kolegama iz opozicije da nije samo Ministarstvo odgovorno za implementaciju zakon, odgovorni su svi oni organi, odnosno inokosni organi koji su trebali da osmisle program privatizacije, koji su trebali da podnesu izveštaj Agenciji za privatizaciju, ali izgleda da do poslednjeg trenutka neki od njih nisu verovali da je zaista država Srbija čvrsto odlučila da poštuje evropske i svetske savremene standarde i da se povuče iz medija.
Dakle, ja naglašavam da je to jedan interaktivni odnos gde svi moramo imati sluha za ono što rade razvijene zemlje sveta. Isto tako, naglašavam dva modela, koji su upravo ljudi zaposleni u Međunarodnom radiju Srbiji naglasili da su u savremenom svetu u oblasti medija ili svetskih servisa moguća dva modaliteta i mislim da ima vremena da nađemo rešenje u okviru ova dva modaliteta i da uklopimo Međunarodni radio Srbiju među jedan od ta dva modaliteta.
Upotrebiću možda prejaku reč, zašto ugasiti Međunarodni radio Srbije ako postoje primeri samostalnih svetskih servisa koji su poznati BBS, Glas Amerike, Slobodna Evropa, Radio Frans internešnl, Kineski radio, Ruski radio Sputnjik, samo da pomenem neke. Isto tako postoje i u našem bliskom okruženju radio servisi koji deluju kao posebni delovi javnih servisa, sa posebnim načinom finansiranja. To su Glas Hrvatske, Radio Bugarske, Radio Rumunije, Glas Turske, Radio Španije, Poljski radio, Radio Praha internešnl, Češki radio, čak i Ukrajinski internešnl radio. Dakle, moguće je nabrajiti, jer kao ugasne Međunarodni radio Srbije ko će onda da pruži adekvatnu sliku Srbije u svetu?
U ruci držim jedno ozbiljno istraživanje koje je uradila internacionalna renomirana kuća za jačanje imidža zemalja „Pablik rilejšn“. Oni su radili analizu sadržaja američkih medija koji u velikoj meri formiraju javno mnjenje. Vidite ovaj crveni krug, to je Srbija. U odnosu na učestalost ključnih reči kojima se predstavlja Srbija u svetu, mi vidimo da je u vreme kada je ova studija rađena 2011, 2012. godine, ključne reči po Srbiju su bile, citiraću neke – Kosovo, NATO, Sirija, ratni zločini, genocid, Hag, Srebrenica, bombardovanje.
Jedine pozitivne reči kojima se predstavljala Srbija odnosile su se, kao što se i danas odnosi na naše sportiste čija je simbol – Novak Đoković, ili na energetiku ili na neki proizvod koji je internacionalan, a to je naše crveno zlato, maline. Upravo sada kada neka od ovih negativnih ključnih reči se ponovo plasira i predstavlja se tim rečima Srbija, pomenuću samo Srebrenica, postavlja se pitanje i jedan zahtev da se mora naći načina i modalitet da ovakav medij kao što je Međunarodni radio Srbija opstane i zaživi.
Ljudi iz ove kuće, već su razgovarali sa vama i pohvaljuju vašu dobru volju da razgovarate, isto tako i sa predstavnicima Vlade, jedan od modaliteta jeste da se nađe način za saradnju sa javnim servisom, RTS, da ne nađe neka niša gde će ovaj radio moći da nastavi svoje dejstvo, svoje delovanje koje traje već 80 godina, da se ti kvalitetni ljudi, kvalitetni novinarski, prevodilački, tehnički kadrovi da se iskoriste i da budu finansirani nekim modalitetom projektnog finansiranja.
Dakle, bez obzira da li da se radi o tih mesec dana koje je ukoliko, a izglasaćemo ovaj zakon i Socijalistička partija Srbije podržava i u načelu ovaj zakon, to smo već javno i rekli, ipak, mislim da se može naći neki modalitet, da se nađe dobra politička volja, da se nađe rešenje za opstanak Međunarodnog radija Srbije.
Upravo danas dok se mi sastajemo i razmatramo u pojedinostima ovaj Predlog zakona naglasila bih da se u Privrednoj komori Srbije osniva privredni savet za dijasporu, jer upravo Međunarodni radio Srbije se i obraća toj našoj dijaspori koja broji nekih tri i po miliona građana, odnosno državljana Srbije, građana i državljanina istovremeno nekih drugih zemalja i njima znači da se ne utihne taj kratki talas na frekvenciji 6.100 da i dalje mogu da preko svojih kompjutera prate portal „Glas Srbije“.
Mislim da upravo možda kroz ovakve vrste koji i prozore koje otvara Privredna komora Srbije, da se može animirati naša dijaspora i da se tu traže alternativni izvori finansiranja i na posletku naglašavan da opstanak Međunarodnog radija servisa Srbije ne podržavaju samo pojedinci. To je prosto impresivno da ne samo novinarska strukovna udruženja, čak i ljubitelji kratkih frekvencija su potpisivali peticiju, sportisti, novinari, umetnici, muzičari. Dakle, imam mnogo glasova – za. Možda se ne može amandmanski sada produžiti ovaj rok za proces privatizacije, ali zaista se moraju tražiti alternativna rešenja.
Dakle, ovo moje izlaganje bila neka vrsta apela da zaista ne utihne glas onog medija koji se zove Međunarodni radio Srbije. Hvala vam.