Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine predsedniče Republike, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, uvažene dame i gospodo predstavnici Vlade, koleginice i kolege poslanici, okupili smo se danas u ovom velelepnom zdanju, hramu srpske demokratije, koji je sagrađen davne 1936. godine i, bojim se, da celog dana većina nas drži neke govore koji su možda i nedostojni ovog hrama, da tako kažem, demokratije. Nedostojni u onom smislu što pretpostavljam da građani koji nas gledaju ovog celog dana, nisu dobili odgovore na mnoga pitanja, barem oni koji su naša ciljna grupa, a to su sigurno građani i građanke Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji, nisu dobili odgovor na ono pitanje koje postavljaju svakom srpskom političaru koji dođe na Kosovo i Metohiju, a to je - da li da i dalje ostanu na Kosovu i Metohiji?
Sada se pitam zašto bi ti građani, Zvonko Stević je već rekao da ih ima oko 135 hiljada koji su ostali na Kosovu i Metohiji, kada oni čine svega 7% od građana ili stanovnika koji žive na Kosovu i Metohiji, kad su manjina, kada je mnogo njih moralo da ode, kad su oni interno raseljena lica, kada ne mogu da se vrate u svoje domove, dakle, šta je to što srpska država i što srpski političari i aktuelna Vlada mogu da učine za te građane da bi oni i dalje opstali?
Danas smo imali demonstraciju nedomišljatih beseda, prilično svađa, videli smo demonstracije i lokal-patriotizma, onog političkog folklora koji obeležava Srbiju unazad tri decenije, koliko već traje kosovska kriza, a traje od marta 1981. godine.
Sve ono što je ova aktuelna vladajuća koalicija htela da kaže, zapisala je i u tekstu rezolucije, u tekstu obrazloženja, pa na kraju krajeva, u nezvaničnom tekstu platforme, koju je predsednik Republike već producirao u javnosti, i domaćoj i međunarodnoj, a to je da ćemo izgraditi, da nudimo kao rešenje autonomne institucije na raspolaganje srpskoj zajednici.
Ovde je bilo prilično, da tako kažem, skolastičkih rasprava. Govorilo se i o međunarodnom javnom pravu, govorilo se i o ustavnom pravu, pozivale su se i na mnoga relevantna pravna dokumenta. Međutim, ako ne verujete meni ili nama iz SPS,prisetite se svedočanstva profesorke Smilje Avramov, koja je svedočila, kako su Miloševiću rekli još za vreme haških konferencija, da na pregovore o jugoslovenskoj krizi ne šalje profesore međunarodnog javnog prava, nego da šalje političare.
Dakle, barem kada je Kosovo u pitanju, ova vlada je imala te odlučnosti, da razgovore i pregovore o Kosovu podigne na taj politički nivo. Premijer Srbije već vodi političke pregovore. Predsednik Republike nagoveštava da će se, takođe, uključiti u razgovore o najozbiljnijem državnom i državotvornom pitanju.
Vladajuća koalicija vam je ovim tekstom rezolucije rekla mnogo toga što vi, u stvari, ne želite da pročitate ili ih tumačite na neki ekstezivan i pomalo neočekivajući način. Oni koji se u današnjoj opoziciji deklarišu kao Evropejci, kao što je gospođa Trivan malopre govorila, ili oni koji se deklarišu kao gospodin Jakšić, kao dokazane patriote, lokal patriote ili sve srpske patriote, imaju neočekivane kritike i primedbe na tekst ove rezolucije.
Možda smo očekivali da će nas podjednako podržavati i Evropljani i nacionalisti ili oni koji zastupaju nacionalne interese. Ne znamo šta je to sporno, šta je to loše što nudimo kosovskim Srbima, da bismo im pružili garanciju i dali konkretne institucije na osnovu kojih oni mogu da se organizuju.
Građani na teritoriji KiM su, ipak, prilično politički i institucionalno neorganizovani. Nemojte mi reći da je dovoljno da bude organizovan i samo političke partije da budu članovi ili funkcioneri ove ili one političke partije, bilo da je to SPS ili neke druge partije, da kažemo da su oni politički aktivni. Upravo ove institucije, u sklopu zajednice srpskih opština u kojima se nudi, ili u sklopu specijalnog statusa seoskih enklava, su te institucije u kojima oni mogu i moraju da se angažuju, ukoliko žele da opstanu na Kosovu.
Postavlja se još jedno ključno pitanje – da li su kosovski Srbi u našim očima dovoljno zreli da vladaju sobom? Da li mi iz Beograda moramo konstantno da im se namećemo kao nekakvi politički tutori i politički interpretatori njihovih interesa, ili oni to mogu da sami dokažu i pokažu svoje sposobnosti upravo tamo gde žive i gde sve ovo vreme opstaju.
Prema tome, apelovala bih u ime SPS da se manemo jalovih rasprava, da se manemo međusobnih optužbi i etiketiranja. U tome jesmo vešti, ali to ne donosi nikakav rezultat. Jednostavno, radi činjenica, možda će nas neki iz redova opozicije podržati i da će konačno glasati za tekst rezolucije koja nudi jedan institucionalni mehanizam za opstanak Srba na Kosovu, i to dugoročni opstanak Srba na Kosovu.
Na kraju, u ime SPS mogu sigurno reći, ako nas pitate da li da ostanete na Kosovu, dakle, obraćam se kosovskim Srbima, naš odgovor je jasan, odlučan i iza toga preuzimamo političku odgovornost, a prvenstveno premijer Dačić, naš odgovor jeste – da, ostanite tamo. Hvala vam.