Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, obraćam vam se u ime poslaničke grupe SPS koja je istovremeno aktivna u Vladi Srbije, sprovodi politiku evropskih zalaganja za evropske integracije, koja daje rezultate i odmah na početku kažem da ćemo prilikom glasanja glasati za ovaj tekst rezolucije.
Imali smo aktivnu ulogu u usaglašavanju teksta ove rezolucije i mogu da posvedočim da smo zaista pažljivo odmeravali svi mi koji smo učestvovali u radnoj grupi svaku rečenicu i svaku reč ove rezolucije zato što je ona dugoročna. Znači, njen rok trajanja je nekoliko godina, recimo do 2020. godine, kada će mnogi od nas da se izmene na pozicijama vlasti i opozicije.
Dakle, ovaj tekst rezolucije nije sačinjen ni sa kakvim političkim predumišljajem, niti da nekog afirmiše, niti da nekoga spreči da učestvuje u ovom procesu evropskih integracija, približavanja i učlanjenja Srbije u EU, odnosno da je takođe prostor da se izraze i mišljenja i preporuke za one koji se eventualno politički ili iz bilo kojih drugih razloga protive pridruživanju i učlanjenju Srbije u EU.
Takođe, mogu da svedočim kao član radne grupe da smo mi veoma pažljivo pratili iskustva drugih zemalja koje su već uspele u onome u čemu mi nameravamo, a to je da uđu u EU i naše stručne službe, stručnjaci iz Odbora za evropske integracije, koje ja pohvaljujem, su pripremili uporedna iskustva na koja smo se mi oslanjali prilikom izrade ove rezolucije.
Znači, nije Srbija jedinstven slučaj, Srbija nije sui generis i mi zaista sledimo pozitivna politička iskustva i nastojimo da ojačamo ulogu Skupštine Srbije u političkom sistemu i u ovom procesu odlučivanja. Dakle, mi smo imali papir koji je bio davao iskustva kako su to Estonija, Kipar, Litvanija, Makedonija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovenija i Hrvatska, tih devet zemalja, bilo ih je više, ova tri poslednja talasa učlanjenja u EU, videla je i postavila ulogu Narodne skupštine.
Zaista sam sa pažnjom, čak i kada nisam bila u sali jer ima prenos preko TV ekrana, pažljivo slušala izlaganja mojih uvaženih koleginica i kolega iz drugih poslaničkih grupa i zaista sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da u dosadašnjim izlaganjima kao i prilikom glasanja u ovom uvaženom domu je zaista postignuto više nego dvotrećinsko saglasje oko procesa evropskih integracija. Naravno, ima i antinomija, njih smo i danas čuli i zaista kažem da su ta protivljenja procesu evropskih integracija su u jednoj manjini i da takva opcija u Srbiji, usuđujem se i ja da izričem nekakva politička proročanstva, zaista slabi.
U dosadašnjim izlaganjima čuli smo naravno i upoznavali smo javnost sa tekstom rezolucija, ali zaista smo čuli i neka, da tako kažem, nategnuta proročanstva i analize geopolitičkih okolnosti ne samo u aktuelnom trenutku u Evropi, neka poređenja sa nekim zemljama koje su ipak daleko od nas, kojima se razlikuju istorije, ali isto tako i neka crna, da tako kažem, proročanstva budućnosti.
Ipak bih se sad na početku koncentrisala na sam tekst rezolucije i za sve one dušebrižnike koji misle da se opredeljenjem za Evropu izdaju nacionalni ili teritorijalni interesi Srbije, moram da ukažem na sam tekst rezolucije i da kažem da tu postoji jedna zaštitna klauzula u preambuli koja kaže da se potvrđuje očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a isto tako da je cilj Republike Srbije poštovanje tradicije i zaštita kulture i jezika kao osnovne nacionalnog identiteta.
Dakle, kao što sam rekla, veoma pažljivo smo obraćali pažnju na rečnik i na preciznu i političku, pravnu, ekonomsku formulaciju svih ovih odredbi koje su sadržane u rezoluciji.
Takođe, u tački 7. rezolucije još ima jedna zaštitna klauzula koja se zalaže za očuvanje interesa Republike Srbije, gde se naglašava da se u cilju omogućavanja ravnopravnog uključivanja Srbije u sistem EU moraju osigurati najpovoljniji izuzeci i prelazni periodi, kao i eventualno odstupanje gde je potrebno i moguće.
Vi jako dobro znate da u politici ne dobijate ono što mislite da zaslužujete, nego dobijate ono o čemu ste i kako ste pregovarali. Mislim da se ovom rezolucijom uspostavljaju linije i komunikacije, saradnje i koordinacije između Narodne skupštine, između nas kao parlamentaraca i predstavnika, da tako kažem, narodne volje, naše Vlade i drugih institucija, odnosno predsednika koji takođe imaju politički legitimitet u Srbiji.
Zaista se čudim pojedinim kolegama, koji su u manjini, da se toliko protive ili plaše Evrope. Postavljam pitanje - čega se to oni plaše? Autentične Srbije ili autentične Evrope? Srbije kakva ona danas jeste, kakva je bila i kakva može da bude ili Evrope koja se sve više razvija i sve više zbližava i sve više jača na međunarodnoj sceni? Mi nismo u konkurenciji jedni sa drugim unutar Srbije, mi smo u konkurenciji i sa Evropom i Kinom i sa drugim velikim silama.
Dakle, ja bih baš zbog tog mog čuđenja, šta je to toliko sporno i nesukladno u orijentaciji aktuelne Vlade i većine nas ka EU, da tako kažem, ili antinomično sa vrednostima za koje se mi zalažemo i u Ustavu Republike Srbije i u političkim većini naših političkih programa. Dakle, naglašavam vrednosti, koje su takođe ovde naglašene, u tekstu rezolucije, jer su to fundamentalne vrednosti, to su vladavine prava, demokratija i tržišna ekonomija.
Međutim, da bismo bili sasvim realni, svesni smo da se u tom procesu pregovora pred Srbiju postavljaju teški preduslovi i da je to jedan proces pregovora, možda i sa neizvesnim ishodom, ali u kojima ova vlada uspeva da napravi ubrzane i održive kompromise. Zato smo insistirali, barem mi iz SPS, na moje zadovoljstvo to je prihvaćeno unutar radne grupe i potvrđeno je na Odboru za evropske integracije, da se kod formulacije u tački 4, gde se kaže da se ističe obavezna poštovanja svih neodgovornih kriterijumima za članstvo u EU, pozovemo na temeljno određenje ovih kriterijumima koji su izraženi od Evropskog saveza u Kopenhagenu 1993. godine i u Madridu na sastanku Evropskog saveza 1995. godine.
Svesni smo i ne možemo pobeći od onoga što je poznato širom javnosti Srbije, a to je da postoji, da je u opticaju, da je u nekoj pregovaračkoj agendi, ali ne zvaničnoj, tzv. britansko-nemački non paper, papir koji nije zvaničan i da različite zemlje, u skladu sa svojim interesima i sa svojim standardima postizanja politički, ekonomski, demokratskih prava, zahtevaju od Srbije da se ona ubrzano prilagodi. Ovo pozivanje na fundamentalne vrednosti je nešto što je naše uporište. Kao što sam rekla, to nije nešto strano, to nije strana reč, to nisu strane vrednosti, načela i principi koji nisu zapisani u naš Ustav i u političke programe većine demokratskih partija, usudila bih se reći, svih nas koji sedimo, iz različitih političkih grupa u ovom parlamentu.
Naglašavam, ono što jeste vrednost Evrope i ono što su naši preduslovi, ne trebamo plašiti naše građane od onoga što Evropa traži u političkom smislu od nas, a to su stabilne institucije, vladavina prava, demokratija, poštovanje ljudskih prava, zaštitu i poštovanje manjinskih prava, ekonomski preduslovi, funkcionalnu tržišnu ekonomiju, a to je nešto što je naš životni cilj, da smo sposobni da ojačamo naše privredne kapacitete, da bi se nosili sa pritiscima konkurencije tržišnih snaga unutar EU. Jako dobro znate koliko je teško opstati na tim razvijenim tržištima u Evropi i šire. Sposobnost da se preduzmu obaveze članstva, uključujući privrženost ciljevima, političke, ekonomske, i monetarne unije.
Isto tako, u tim dokumentima, u Kopenhagenu se pominje apsorbcioni kapacitet, a što mi zaista čujemo u našim kontaktima sa parlamentarcima iz zapadne Evrope, da i sama Evropa oseća zasićenje, pogotovo pojedine zemlje, u strahu od azilanata, u strahu od izbeglica, u strahu od nestabilnih država članica. Oni zaista ukazuju da i oni obraćaju pažnju na svoj apsorbcioni kapacitet, odnosno da će svaku državu članicu vrednovati po tom kriterijumu, koliko je ona sposobna da se prilagodi standardima EU, odnosno tako da se prilagodi da ne dovede u opasnost momentum evropskih integracija. Znači, ni zbog jedne države članice ne može doći do zastoja. Madrid iz 1995. je insistira na postepenoj i harmoničnoj integraciji.
Dakle, u našim tačkama rezolucije, u tački 5. i u tački 8. upravo je naglasak, moje uvažene kolege su dosta toga govorile o ekonomiji, o toj debati koju smo unutar radne grupe, unutar Odbora za evropske integracije, govorili da ćemo apostrofirati jednu granu privrede za koju imamo potencijale u toj tržišnoj konkurenciji. Kada pogledate rečnik koji se koristi u tački 5. rezolucije – brz, stabilan ekonomski rast, zaštita privrednih grana od vitalnog interesa, održivi razvoj, sprovođenje ekonomsko-društvenih reformi, završetak procesa privredne tranzicije, razvijanje ekonomije zasnovane na znanju, ostvarivanje stabilnog finansijskog i makro ekonomskog okruženja, onda se ispostavlja da taj proces usaglašavanja, harmonizacije sa tekovinama, pravnim tekovinama EU zaista nije sporan. Toga se ne možemo plašiti. Toga se ne smemo plašiti, jer time ojačavamo naše potencijale za izlazak na svetsku tržišnu konkurenciju.
Apelujem na moje kolege iz drugih poslaničkih grupa, koje su u manjini, da ne plaše javnost, niti da iskazuju nikakav defetizam, da ne prizivaju u svojim predviđanjima razvoja političke situacije na ovim prostorima, kao da će se unutar Srbije povući neka nova gvozdena zavesa. Nama je zaista, mi smo i suviše mali u toj svetskoj ili evropskoj konkurenciji da bismo dozvolili da se ti rascepi na proevropske snaga, reći ću avangardne, ili te nacionalno orjentisane, neću reći retrogradne snage, da se ta linija podele vuče među građanima Srbije.
Zajedno sa koleginicom Čomić iz DS imala sam priliku da nedavno boravim u Ukrajini, a na zasedanju Saveta ministara OEBS-a, i tamo smo mogli lično da se uverimo kako na ulicama Ukrajine izgleda ta politička borba ili ta građanska borba za Evropu, neću reći protiv Evrope. Možda ta linija podele više približava ka Rusiji.
Ako pažljivo čitamo analitičke članke, a da nismo otišli tamo, videćemo da u samoj Ukrajini zaista ne postoji ta jasna podela, ta gvozdena zavesa između Evrope i Rusije, između istoka i zapada, već da su i različiti regioni unutar Ukrajine, koji su bliži Rusiji, opredeljeni za Evropu. Znači, javno mnjenje, politička manipulacija, politički diskurs sa tim da li smo za ili protiv Evrope, a da pri tom geografski, geopolitički pripadamo tom tlu, mislim da je uzaludna i da ona na duži rok nikako neće dati rezultate.
Na kraju mog izlaganja bih naglasila da su u ovom tekstu rezolucije vrlo precizno naznačene linije komunikacije i koordinacije između Narodne skupštine, pogotovo naglašavajući izuzetno značajnu ulogu Odbora za evropske integracije, ali takođe smo dali prostora drugim odborima koji će moći da se uključe u proces pregovora, s obzirom na delokrug raznih pregovaračkih pozicija, i Vlade, koju smo u ovom tekstu rezolucije podstakli da aktivno nastavi da sprovodi nacionalni program za usvajanje tekovina EU i da nas blagovremeno obaveštava, kako bismo mogli da usvojimo svoj plan rada, kao i za usklađivanje te zakonodavne aktivnosti. Isto tako, identifikovali smo, kao potencijalne partnere, ne samo Vladu, uzgred budi rečeno i predstavnici Vlade, bilo da je to ministar zadužen za evropske integracije ili šefica pregovaračkog tima koji, isto kao i Vlada, u celini, imaju obavezu da podnose tromesečne, pa i češće, odnosno Vlada šestomesečne izveštaje Narodnoj skupštini o procesu pregovora, da budemo u jednoj stalnoj komunikaciji i da obaveštavamo javnost o tome. Kao potencijalne partnere identifikovali smo civilno društvo i stručnu javnost. To je jedna široka koalicija za modernizaciju Srbije, ne kažem samo evropeizacije, jer na kraju krajeva, Rusija ili naši neki prijateljski narodi, kao što je Kina, su zaista u jednom ubrzanom procesu modernizacije, gde se ruše sve granice.
Zaista, ta podela na Evropu, Evroaziju, Rusiju, Kinu, zemlje BRIK-a, na Ameriku, to u 21. veku sve više i više će da slabi. Mislim da mi u Srbiji imamo potencijale da budemo i građani Srbije i građani Evrope i građani sveta.
Dakle, ono što hoću da naglasim jeste da je postignut visok stepen konsenzusa, visok stepen saglasja i da prosto zamolim da se ne koristi ova prilika kada treba da opredelimo ulogu Narodne skupštine ne samo koji smo na vlasti, nego i oni koji su trenutno u opoziciji, sa predviđanjem da ćemo se u narednim godinama na tim pozicijama, da zaista ne koristimo ovu govornicu zato da bi proizvodili bilo kakvu vrstu straha, defetizma ili konfuzije, nego prosto da sagledamo jako realno one brojke koje je kolega Andrić npr. izneo, jer brojke su najjači argumenti.
Dakle, ponovo naglašavam da će SPS glasati za ovu rezoluciju i da smo zaista zadovoljni ulogom i načelima koji su izloženi u ovoj rezoluciji. Mislimo da ćemo mi parlamentarci, koji imamo legitimitet građana na izborima, zaista biti u prilici da utičemo na smer i brzinu približavanja i učlanjenja Srbije u Evropu. Hvala.