Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7799">Dijana Vukomanović</a>

Dijana Vukomanović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva za kulturu i informisanje, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u ime SPS izražavam zadovoljstvo što danas raspravljamo o izuzetno važnom setu reformskih zakona, o tri medijska zakona, za koje je bilo dovoljno javnog prostora i vremena da svi zajedno iskažemo svoje mišljenje. Takođe, na osnovu onoga što smo mogli da čujemo unazad nekoliko meseci, a na osnovu ovih predloga zakona, mislim da imamo dovoljno argumenata i sa punim samopouzdanjem mogu, u ime mojih koleginica i kolega poslanika SPS, da kažem da ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Dakle, reč je o Predlogu zakona o javnom informisanju i medijima, koji je jedan krovni zakon, Predlog zakona o elektronskim medijima, to je zakon nove generacije, i nešto o čemu traje rasprava unazad 20 i više godina, skoro četvrt veka, što bi se reklo, Predlog zakona o javnim medijskim servisima.
Malo bih liberalnije pričala o ovom setu medijskih zakona. Podsetila bih sve nas, koji imamo izvestan broj godina i koji se sećamo bivšeg jednopartijskog sistema, da bez obzira na usvajanje demokratski i liberalnih načela Evrope, naša svest, naša politička i naša javna svest, još uvek potiče iz onog doba kada je bio na snazi, evo gledam u profesora Mićunovića, on će se sigurno setiti člana 113, koji je bio tzv. verbalni delikt. Napravili smo jedan civilizacijski i demokratski skok iz tog doba kada je važio taj zakon, odnosno član Krivičnog zakona u bivšoj Jugoslaviji o verbalnom deliktu, pa do sada novog digitalnog društva.
Ministar Tasovac je već govorio kako se promenio rečnik u zakonodavstvu EU, kako se usvajaju novi evolutivni nazivi za razne odredbe prava, sloboda i dužnosti u oblasti medijskih sloboda i medijskog delovanja. Ministar Tasovac je upotrebio na Odboru za kulturu i informisanje jedan izraz koji se meni jako svideo. Rekao je medijska zajednica. Naglasio je da se tu ne radi samo o novinarima, bilo da su oni urednici, novinari, vlasnici medija, već da se tu radi o gledaocima, slušaocima, čitaocima. Dakle, tu se radi o svim građanima Republike Srbije, koji imaju javni interes da budu što bolje i verodostojnije informisani. Dakle, ovaj set medijskih zakona se tiče ljudskih prava svih nas.
Konstatujem, čitajući sve odredbe ova tri zakona, da se ovde radi o pomeranju granica ljudske slobode. Svi smo izloženi jednom novom dobu, informatičkom dobu, elektronskom dobu, digitalnom društvu, gde savremene tehnologije omogućavaju jedan brz protok informacija, ali isto tako i dezinformacija.
U ime SPS bih rekla da mislim i naša je ocena, a isto tako i nekih profesionalnih novinarskih udruženja, da je ovaj zakon ispunio svih pet zahtevanih ciljeva na kome su najviše poslenici medijske reči insistirali. Dakle, država je ovim setom zakona odlučila da izađe iz vlasništva medija, biće sprovedena privatizacija, omogućeni uslovi za transparentnost vlasničke strukture, što je izuzetno značajno, a nakon neuspele privatizacije vlasništvo nad medijima će ostati zaposlenim ljudima, omogućeno je i projektno finansiranje. Tih pet ciljeva je ovim setom medijskih zakona ispunjeno.
Ministar Tasovac i moje uvažene kolege su takođe naglasili najznačajnije institute u svakom ovom zakonu. Smatramo, kao što sam već rekla, najznačajnijim povlačenje države iz vlasništva u medijima, definisanje transparentnog sistema finansiranja, transparentnost vlasničke strukture u medijima. Dakle, da ona više nije u sivoj zoni. U ekonomiji imamo borbu protiv te sive zone, nelegalnog, nelegitimnog ili tajnog, skrivenog finansiranja. Isto tako, definiše se javni interes u članu 15. Javni interes je izuzetno važan, mi ga smatramo izuzetno važnim, zato što je on utemeljen na ljudskim pravima i slobodama na onaj način na koji su definisani u Ustavu Republike Srbije. Dakle, na slobodi mišljenja i izražavanja, slobodi izražavanja nacionalne pripadnosti, zabrane izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje, osim onih sloboda medija i prava na obaveštenost.
Međutim, možda je moglo se i ekstenzivnije ići u definisanju člana 15. javnog interesa, možda se moglo više insistirati na onome što jeste član Ustava Republike Srbije a to je podsticanje uvažavanja razlika.
Naravno, tu ima i odredaba gde se i većinskom stanovništvu srpskog porekla i pripadnicima nacionalnih manjina isto tako vulnerabilnih grupa koje su naročito osetljive, manjinske, daju se garancije da će njihov kulturni identitet i njihova ljudska prava biti u većoj meri zastupljeni, a pogotovo u Predlogu zakona o javnim medijskim servisima.
Dakle, dozvolite mi, isto tako da naglasim ono što je već ministar Tasovac naglasio, da moramo svi da se priviknemo na jednu novu terminologiju koja je istovremeno i tehnička. Dakle, terminologija novih audio-vizuelnih medijskih usluga prelazi iz analognog n digitalno emitovanje i jednostavno, mi smo u ubrzanom procesu učenja. Možda je zbog toga i opravdana ta ubrzana, hitna procedura donošenja ovog zakona, ali opet naglašavam da je naš utisak da je bilo dovoljno vremena da i profesionalno udruženje i sva stručna i zainteresirana javnost daju dovoljno sugestija, komentara i da dobiju odgovor. Podsećam da je i na veb sajtu Ministarstva za kulturu i informisanje bio jedan interaktivni oblik komunikacije o setu ovih medijskih zakona.
Što se tiče Predloga zakona o javnim medijskim servisima, to je ono što najviše građane interesuje, a to je koliko će njih pravo na obaveštavanje, pravo na informisanje koštati. To je ono što svaki građanin Republike Srbije oseća kao dodatni trošak i jednostavno kada uključi televizor, on zna da ima pravo da bira između različitih kanala i možda nekad i često smatra suvišnim da za to još i plaća. Ali, hoću da citiram jednu rečenicu koju je rekao vrhovni sudija iz Amerike, Vrhovnog suda, on je rekao – takse i porezi su ono što plaćamo za prosvećeno društvo. Dakle, mi smo na jednom kontinuiranom zadatku da svi širimo prostor slobode, ali isto tako i zaštite ljudskog dostojanstva i ličnosti, da širimo demokratske vrednosti našeg društva, a to je isto izraz koji je inkorporiran, pogotovo ovaj Zakon o javnom informisanju.
Dakle, televizor ili drugi oblici elektronskog informisanja su postali zaista jedna otvorena knjiga preko koga se široki slojevi naših građana, a pogotovo mlađih naraštaja obrazuju i edukuju i izrastaju u odgovorne građane. Zato je važno da svi plaćamo pretplatu.
U novinama se pojavljuju i različite računice o tome koliko je neplatiša. Pojavljuje se podatak da je svega jedna četvrtina obveznika pretplate plaćaju tu pretplatu, ali mislim da je to sa razvojem kulture odgovornog građanstva. Onako kako se budemo učili da plaćamo poreze državi, da bi imali popunjen državni budžet, da ne bi imali deficit, da bismo navikli da tražimo fiskalne račune, tako ćemo i disciplinovano plaćati nešto što će od naše dece da stvori odgovorne građane za 21. vek.
Imala sam još neke poslovice koje pokazuju na taj kontinuirani odnos interakcije. Moram da pomenem i uvažene novinare i urednike koji su na istim takvim iscrpljujućim zadacima, a pogotovo u Skupštini Republike Srbije koji nas pomno prate i izveštavaju iz Skupštine, podsetila bih na jednu izreku koju je rekao čuveni pesnik Hajnrih Hajne koji je rekao da u borbi za ideje da su novine tvrđave, dakle mediji su uvek bili tvrđave te borbe za slobodu, borbe za razvoj političkih prava i sloboda.
Već sam rekla da su te granice postale fleksibilne, da svako tumači svoju istinu na različit način. Ponekad gledamo i sa različitih strana, mi političari koji se bavimo politikom ili nosioci javnih funkcija i oni koji imaju tu neku, da tako kažem obavezu da izveštavaju o našim delima i rečima.
Hoću da naglasim da je to jedan interaktivan odnos i da u ovim odredbama, pogotovo Zakona o javnom informisanju ima puno prostora za naglašavanja koncepta medijskih sloboda, ali isto tako i granica tih sloboda. Često se pitamo šta je granica nekoga da slobodno izrazi svoje mišljenje i da kaže šta misli u javnosti, bilo da je on političar ili javni funkcioner ili da je novinar.
Opet bih citirala Džona Stjuarta Mila koji kaže da je granica slobode jednog čoveka da se ne nanese šteta slobodi drugog čoveka. Dakle, tu je ta tanka nit između prava na slobodu izražavanja mišljenja, isto tako i kritičkog mišljenja, pogotovo je to izraženo u članu 8. Zakona o javnom informisanju, gde stoje eksplicite da su nosioci javnih funkcija dužni da trpe. To je prilično slikovita pravna formulacija, koja bi možda mogla da zvuči drugačije, ali ne treba da se žalimo, jer je to nešto što sam već rekla, interaktivni odnos između nas i građana. Samim tim i između poslanika i medija.
Takođe, sa dužnom pažnjom gledamo šta misle i šta u ovom setu medijskih zakona su izneli u javnost profesionalci, dakle mediji, novinari i različita novinarska profesionalna udruženja. Oni stavljaju različite primedbe i uvek je tu kao i u svakoj sferi borbe za ljudska prava, sporno borba za sredstva, borba za budžetsko finansiranje, a isto tako i borba za fer konkurenciju. Dakle, antimonopolska borba između konkurenata koji su na otvorenom tržištu medija.
Na kraju krajeva, postavlja se pitanje – zašto i kada smo slobodni da regulišemo kao zakonodavci tržište medija? Sa jedne strane imamo ovaj princip koji stalno naglašavam u ime SPS, jer mi smo bili na vlasti kada je bilo teško i nama i našim političkim konkurentima i protivnicima, a isto tako i predstavnicima javnih medija da nađu pravu meru osude, kritike ili odobravanja ili opravdavanja za neke poteze vlasti.
Mislim da svaka garnitura na vlasti izgleda da iznova uči tu lekciju, tog ponovnog odnosa sa medijima. Već sam napomenula taj verbalni delikt i taj član 113. iz bivšeg jugoslovenskog krivičnog zakonodavstva, gde su ljudi, borci za demokratiju, pioniri borbe za demokratiju bili pod udarom tog člana i sa zadovoljstvom konstatujem da danas u Ustavu Srbije stoji da u Republici Srbiji nema cenzure i ne treba da je bude.
Zato se treba pridržavati ovih odredbi koje su unete, naročito ovaj krovni Zakon o slobodi medija i da svi zajedno delimo odgovornost za javnu reč. Jednom rečeno bez obzira da reči nisu dela, stvara nekakve ozbiljne posledice u društvu. Isto tako, setimo se naše narodne mudrosti koja kaže da se reči kupuju, sigurno bi se manje izgovarale.
Dakle, ove odredbe zakona isto mere tu snagu naših reči i tu snagu naše odgovornosti za svaku izgovorenu reč, jer i mi nosioci javnih funkcija i novinari odnosno mediji mogu da plaćaju visoke kazne za ono što prenose kao verodostojno i istinito.
Htela sam da stavim naglasak na koncept slobode i rekla sam šta mislimo mi unutar SPS, sa ovim političkim iskustvom od gotovo jedne četvrtine, 25 godina i nadamo se da će ove zakonske odredbe dati dovoljno prostora i nama i novinarima, a isto tako i građanima da razvijamo jedan kritički, ali odgovorni duh i kulturni dijalog, demokratski dijalog u Republici Srbiji.
Još jednom naglašavam da će poslanici SPS u danu za glasanje podržati i glasati za ova tri predloga medijskih zakona. Hvala.
  Poštovane dame i gospodo, ja se javljam zbog povrede Poslovnika pošto mislim da je moj uvaženi prethodni govornik povredio Poslovnik u tački 106. koja kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Takođe i tačka 101. stav 1. kojom se povređuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na posletku i član 104. stav 2. jer smo implicitno prepoznali pominjanje naše poslaničke grupe.
Naime, mislim da svi danas okupljeni u Skupštini treba da budemo svesni značaja ovog trenutka i značaja posla koji je pred nama, premda je i svečan trenutak. Dakle, reč je o formiranju Vlade Srbije.
Danas jeste nedelja, ali danas nije nikakav pijačni dan na kome se trguje i na kome se reklamira svoja politička prošlost ili plasira svoje nezadovoljstvo zbog izgubljenih izbora.
Molila bih zaista da se u ovom danu koncentrišemo na ono što jeste ključna tema, a to je ekspoze mandatara za sastav nove Vlade Republike Srbije. Reč je o državnom pitanju, a ne o lečenju nečijih političkih kompleksa, tako da vas molim da se fokusiramo na ono što jeste tema i što jeste zadatak pred očima svih građana Republike Srbije.
Zaista izražavam i napominjem, samo ću pomenuti brojčani podatak da je naša koalicija, posle naših uvaženih partnera iz SNS, dobila legitimitet na ovim izborima da vodi i da kreira politiku i jednostavno mislimo da nije vreme za ovakvu vrstu pisanja naknadnih političkih memoara.
Ne.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, kandidati za predsednika i članove Vlade Republike Srbije, izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da danas imamo priliku i da čujemo šta je plan rada buduće Vlade Srbije, a isto tako smo dobili priliku da se upoznamo detaljnije sa vašim biografijama i da vidimo ko će biti, neću samo reći voditi resore, nego i ko će za šta odgovoran.
Na početku odmah naglašavam da će Socijalistička partija Srbije glasati i podržati Vladu Srbije, samim tim što naši predstavnici koji su zaista izuzetno kvalitetni ljudi, isto kao i ostali kandidati za članove Vlade Srbije, učestvovati aktivno u toj vladi, nadamo se da će to biti tako i da ćemo glasati za ovaj program koji je izneo mandatar za sastav Vlade gospodin Vučić i za ono što će svaki od naših ljudi raditi u resorima.
Naglasila bi da ovo danas, ekspoze koji smo čuli, zaista jedan novi pristup u formiranju Vlade Srbije. Ako se ne varam ovo je 13. po redu Vlada Srbije od 1990. godine. Ja bih je nazvala ne Vladom nacionalnog spasa, nego Vladom nacionalnog jedinstva. Uostalom to su rezultati ubedljivo pokazali. Ovde već u Skupštini je formirana skupštinska većina koja ima dvotrećinsku većinu u Skupštini i mi smo time dobili priznanje za ono što smo radili u protekle dve godine, a nije bilo lako.
Sada je istovremeno u Srbiji došlo novo vreme. To nije više referendumsko vreme za izjašnjavanje „za“ ili „protiv“. Dakle, nismo se izjašnjavali samo da li smo za Evropu ili protiv Evrope, da li smo za rešavanje kosovskog pitanja ili odlaganja u nedogled, jer više nemamo vremena.
Ja bih rekla da ovako sačinjen koncept nove Vlade i novog programa rada Vlade vidi kao jedan odgovor, jedan sveobuhvatni odgovor na ključno pitanje u Srbiji koje najviše interesuje građane Srbije, a to je šta ćemo i kako ćemo da radimo i šta ćemo da proizvodimo, to je ključno.
Znači, pokrenuti ekonomiju Srbije i zato je mandatar Vlade, gospodin Vučić u fokus svog Ekspozea stavio detaljno razmatranje ekonomskih pitanja.
Ja sam nažalost u izlaganjima nekih svojih uvaženih kolega iz opozicionih poslaničkih grupa videla jedan strah, strah od toga šta će biti, ako se povuku neki reformski odlučni potezi.
Ja bih to prevela u jedan narodni jezik i rekla bih da je to strah i nepoznavanje autentičnosti Srbije, kakva je Srbija, dakle 2014. godine. Politika Vlade Srbije ne može da se vodi iz Beograda, iz partijskih centrala, ona ne može da se vodi ni kao što su to vodile neke pređašnje vlade na telefonskim sednicama Vlade, nego se vodi onako kakav je protokol uveden u bivšoj Vladi prethodne dve godine, a to je da se o ozbiljnim pitanjima ozbiljno razgovara, da se razmatra politika Vlade Srbije u zgradi Nemanjinoj, a ne preko telefona i ne po partijskim linijama. To je jedan novi protokol koji ćemo mi svakako podržati, a većinski ga podržavaju i građani Srbije.
Već sam rekla da ovo više nije neko vreme kada smo uplašeni od povlačenja odlučnih poteza, jer to su upravo i potpredsednik tehničke vlade, naš predsednik Dačić i budući premijer gospodin Vučić pokazali da u ime cele Srbije imaju tu odlučnost da preuzmu odgovornost za istorijske probleme Srbije.
To su bila pitanja Kosova i to je bio put ka Evropi i ja izražavam zadovoljstvo što je gospodin Vučić rekao da će da preuzme svu odgovornost za nastavak Briselskih sporazuma.
Što se tiče SPS-a, ona je zaista dokazala svoje kapacitete i samim tim smo izuzetno zadovoljni i zahvaljujemo se na poverenju koje nam je ukazano kao koalicionim partnerima da vodimo tri izuzetno važna resora, odnosno da naši kandidati za članove Vlade vode te resore.
To je pitanje poljoprivrede i zaštita čovekove sredine, pitanje energetike i rudarstva i spoljne politike. Ključne političke odluke u 21. veku i ključni sukobi kao što već vidimo u geopolitičkom okruženju se vodi oko pitanja energetike, oko pitanja proizvodnje hrane i imamo sada poplave, vanredne situacije u Srbiji i zaista ćemo morati te vanredne okolnosti da rešavamo, a isto tako Srbija je aktivno izašla i u regionalnu i evropsku i međunarodnu političku scenu i vodi sada već jednu globalnu politiku.
Dakle, Srbija je dobro došla i Srbija je dobra vest i u Briselu i naši predstavnici su uvažavani kao ravnopravni partneri i političari koji ispunjavaju svoja obećanja, koji pažljivo odmeravaju šta mogu u ime Srbije da obećaju i šta mogu da ispune, ali da pritom vode jednu mirotvornu konstruktivnu politiku u regionu. Zaista je ambicija Srbije da postane ono što jeste mesto, a to je jedna evropska moderna savremena zemlja.
Cilj ove vlade jeste fokusiran, ne na ispunjavanje nekih političkih ambicija, nego na učvršćavanje države Srbije i to treba da bude u fokusu ove reformske politike.
Dakle savremena, moderna, reformska, pravna država Srbija. Moramo da ojačamo, ja tu vidim odlučnost kod gospodina Vučića i na prvom mestu, najvažnijem mestu, treba da stavimo interes države Srbije.
Takođe je ovo, kako je on i sam rekao, jedan ugovor sa narodom Srbije na onaj način da će svi ministri, bez obzira na njihove zaista impresivne radne biografije, u svakom trenutku snositi odgovornost za ono što su uradili ili za ono što nisu uspeli uraditi ili ono što nisu dobro uradili. To je jedan novi protokol u Vladi Srbije i to zaista prvi čovek Vlade Srbije, ima legitimitet da sprovede, pošto je dobio podršku na izborima.
Zaista takođe pohvaljujem jednu novinu to što se postavljaju konkretni rokovi. Vi znate da se Evropska unija bavi izgrađivanjem strategije do 2020. godine. U današnjem Ekspozeu, mi smo čuli konkretne rokove i kratkoročne, srednjoročne i dugoročne.
Dakle, to je ono pitanje što danas svakog građanina i svakog stanovnika Srbije interesuje, gde će on lično i njegova porodica biti i 2016. i 2017. i 2020. godine.
Takođe, pošto se nalazimo u ovom skupštinskom zdanju, mislim da ćemo isto tako nastaviti da jačamo institucije Skupštine i u tom smislu je gospodin Vučić već dao jedan politički predlog, a to je da se ojača demokratičnost Skupštine Srbije, da čak i ona partija koja je dobila legitimitet, da rukovodi tim izuzetno značajnim zakonodavnim telom, da se što veći broj političkih aktera koji nisu dobili tako značajnu podršku uključi u nadzornu funkciju.
Pred nama je jedan zajednički rad i mi ćemo sve članove buduće Vlade viđati na odborima, tamo i jeste najkvalitetniji i najažurniji način rada i razgovora o ozbiljnoj politici i problemima, isto tako i u plenumu.
Mi imamo skupštinsku većinu, ali izuzetno je važno ojačati tu nadzornu funkciju i ja tu zaista vidim znakove velike dobre volje u tom smeru.
Takođe bih rekla da ova Vlada istovremeno, i to smo čuli u današnjem ekspozeu mandatara gospodina Vučića, apeluje na promenu kulture rada, a ja bih rekla kulture rada i kulture življenja u Srbiji. Dakle, da svi damo jedan doprinos.
Mi iz SPS možda najbolje znamo, u stvari svi smo, na kraju krajeva, u izvesnim godinama i svi smo pomalo deca komunizma i socijalizma, da je osnovni problem u bivšem socijalističkom sistemu jednopartijskom bio to što građani više nisu imali motivacije da podrže sistem.
Dakle, mislim da će ova vladajuća struktura i ovi ljudi uspeti svako u svom resoru od članova da putuju Srbijom, od severa do juga, od istoka do zapada, da razgovaraju sa građanima, da ih motivišu i da jednostavno svi snosimo, i Vlada, i političari, i lokalni funkcioneri u lokalnim samoupravama ali isto tako i građani za deo vlasti i deo događaja.
Takođe je izuzetno značajno da afirmišemo konačno ono što je najveći politički kapital u Srbiji. To su ljudski resursi i to je znanje i obrazovanje, jer i EU i svi svetski trendovi pokazuju da je ekonomija znanja daje najbolje rezultate.
Znači, svi smo non stop, da tako kažem, pred pretnjom otkaza, pred pretnjom da ćemo jednog dana možda morati ponovo da iskušamo svoju šansu na tržištu rada i baš zato treba non stop da dajemo maksimum na svojim radnim mestima i da, jednostavno, ne budemo uspavani i da shvatimo da više država ne brine o nekome od kolevke pa do groba, nego jednostavno da do kraja života usavršavamo i da nadograđujemo svoja znanja. Mislim da i zakonski i institucionalno u tim resorima u ministarstvima postoji jedan širok manevarski prostor da se takva vrsta, da tako kažem, građanske kulture sve više jača.
Podsetila bih moje uvažene kolege iz opozicije da je Srbija 2007. godine, nakon masovnog talasa privatizacije, imala jedan suficit. Dakle, budžet je imao suficit. Mi smo 2014. godine, i pre toga i pređašnja vlada i pređašnje vlade, dakle od 2007. godine pa nadalje su propustile jednu istorijsku šansu, da za te fabrike koje smo možda rasprodali i sada postoji spisak spornih privatizacija, da snosimo odgovornost, ali isto tako i da osmislimo kako ćemo iz te situacije da iskontrolišemo javne finansije i to zaista vidimo kao jedan veliki izazov za kreatore i finansijske i ekonomske politike.
Gospodin Vučić je već pomenuo brojke koje istovremeno plaše. Možda jedna brojka od 7,5 milijardi evra govori više nego hiljadu raznih reči i raznih objašnjenja zašto je nešto učinjeno, zašto nešto nije učinjeno. Ali, zaista je dobro da konačno u Srbiji progovorimo ekonomskim rečnikom, da se ne takmičimo u bespravnom politiziranju, nego da sednemo da radimo, da se dogovaramo i da pažljivo odmerimo svaku stavku u budžetu, jer svaka stavka u budžetu Srbije znači jedno ljudsko pravo - da li će biti ugroženi penzioneri, da li će biti ugroženi invalidi, da li će deca imati možda besplatne udžbenike. Tu smo se trudili da što više podelimo tih besplatnih udžbenika. Dakle, da se ljudi ojačaju u tim njihovim situacijama besparice ili besposlice, da tako kažem. Ali, isto tako, to ja volim da naglasim, naši radnici kad odu u inostranstvo zaista se pokažu kao vredni ljudi, kao ljudi koji mogu da se uklope u tržišnu ekonomiju, naši gastarbajteri. Možda bih njih trebali malo više da saslušamo kako je to teško postići taj visoki stepen, za nas visoki stepen, minimalne nadnice i minimalne cene rada na zapadu.
Dakle, mislim da je jedan veliki, jedan ozbiljan posao pred ovom Vladom. Mi ćemo aktivno sarađivati kao institucija Skupštine i kao poslanici. Svaki član zakona će biti pažljivo razmatran i mislim da ćemo svi mi biti na jednom zajedničkom poslu koji će zaista Srbiji omogućiti da bude u XXI veku. Hvala vam.
Poštovani potpredsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pošto učestvujemo aktivno, SPS, u pregovorima o formiranju nove Vlade Srbije, odmah ću reći da je onako kako mi čitamo cilj ove Vlade Srbije i onako kako jeste predočeno u ovim predlozima Zakonima o ministarstvima i Zakona o Vladi, mi vidimo da je cilj nove Vlade Srbije savremena, racionalna, ekonomski efikasna i pravna država Srbija. Stavljam naglasak na reč država. Ako se ne varam, do sada smo imali oko 13 različitih Vlada od uvođenja višestranačja od 1990. godine i ovo će biti trinaesta po redu.
Već u izlaganjima, diskusijama i replici pojedinih narodnih poslanika videla sam taj politički refleks da se u Srbiji još uvek na prvo mesto stavlja reč partija, stavlja reč nacija, možda kada se kaže Srbija, možda se mislim na naciju, ali krajnje je vreme da se stavi naglasak na reč građani i na reč država.
Zato u ovim predlozima o ministarstvima i o Vladi Republike Srbije mislimo da je krajnje vreme da nova Vlada stavi naglasak i u fokus buduće politike interese države, interese građana Srbije.
Takođe, novija politička istorija nam govori da su bili različiti brojevi različitih ministarstava, različitih potpredsednika, sa ili bez resornih zaduženja, bez portfelja, ali nije važan broj, zaista nije važan broj, mada je i predlagač zakona i mandatar vlade, koji ima inicijativu, gospodin Vučić, uspeo da pokaže da je moguće da se skrati broj ministarstava, ali mi mislimo da, naravno da je to moguće i da je racionalno, nije važan toliko broj koliko je važna struktura tih ministarstava.
Od kada aktivno učestvujemo u Vladi, a to je od 2008. godine, kada samo zahvaljujući legitimitetu koji su socijalisti zajedno sa našim partnerima iz JS i PUPS- a dobili na izborima, mi vrlo pažljivo pratimo strukturu, raspodelu tih ministarstava. Ona se naravno dele, i u ovom trenutku u ovom predlogu zakona, na četiri osnovne podele. Na tradicionalna ili državotvorna ministarstva, na privredna ministarstva, jer je zadatak svake Vlade da pokrene privredu, uspavanu privrednu mašineriju Srbije, socijalno-kulturna ministarstva koja se bave kulturom, koja se bave kvalitetom života građana i razvojna ili infrastrukturna ministarstva. Dakle, ovih 16 ministarstava koja su sadržana u predlogu pokrivaju ova četiri strateška polja, četiri strateške oblasti razvoja Srbije.
Rekla sam da nije važan broj. Mi u SPS gledali smo uzorna, komparativna iskustva bivših komunističkih zemalja, koje su uspele da uđu u EU, onih bivših jugoslovenskih republika, dve od njih su takođe uspele da uđu u EU, i naravno najrazvijenijih evropskih zemalja. Iz nekog razloga mi Srbi ili mi građani Srbije volimo uvek da se upoređujemo sa najrazvijenijim, bilo da je to Nemačka, bilo da je to Engleska, bilo da je to Francuska, bilo to da je Amerika.
Iz naše analize proizilazi, nadam se da je ona tačna i precizna, da susedna Mađarska ima najmanji broj ministarstava. Dozvolite mi da vam samo ukratko pročitam dokle ide to redukovanje ministarstava. Dakle, to su ta tradicionalna ili državna ministarstva: odbrana, unutrašnji i spoljni poslovi, administracija i pravda. U oblasti privrednih ministarstava to su nacionalni i ekonomski poslovi i ruralni razvoj, dok je u oblasti socijalno kulturnih ministarstava ono što se zove ljudski resursi. To je ta moderna reč. Dakle, kvalitet života – ljudski resursi, jer ljudi, građani su upravo najznačajniji resursi sa kojima raspolaže svaka država, svaki narod. Poslednje je razvojno ministarstvo koje se zove nacionalni razvoj. Znači, volja političara, odlučnost političara i legitimitet, koji dobijaju na izborima, zaista uvek može da redukuje broj ministarstava.
Kao što sam rekla, nisu važna toliko imena i brojke, da sada ne pominjem imena, neki ovde prisutni su rukovodili Vladom Srbije. To je ono što narod zaboravlja, ali ono što veoma pamti, na šta mi u novom mandatu vlasti moramo dati odgovor, to je, ne protiv koga smo ili za šta smo, nego da li umemo, da li smemo i da li ćemo moći u narednom mandatu od četiri godine zaista da pokrenemo Srbiju i da obezbedimo građanima ono za šta su oni i najviše zainteresovani, a to je bolji život i ekonomski standard.
U ovom tekstu, koji je pred nama, zaista možemo da dobijemo jedan širok manevarski prostor, jedan širok spisak različitih nadležnosti, ingerencija tih ljudi koji rade u državnoj upravi i ljudi koji treba da rukovode administracijom. Znači, naglasak je na menadžmentu.
Iz mog skromnog političkog iskustva, to su bile primedbe analitičara u prethodnim vladama, a u ovoj poslednjoj, kojom je rukovodio predsednik naše partije Dačić, zaista se pokazalo da državu Srbiju i Vladu Srbije nije moguće voditi preko telefonskih sednica, ljudi moraju da se dogovaraju nebitno od onog kakve su ingerencije zapisane na papiru, oni moraju da povedu ozbiljnu raspravu i ozbiljan razgovor o izuzetno teškim problemima.
Dakle, ključni problem u državi Srbiji nije raspodela nadležnosti. Pohvaljujemo intenciju da više u fokusu raspodele nadležnosti na prvo mesto se ne stavljaju interesi partije ili pojedinaca, nego interesi države i građana. Ključna je ta komunikacija i koordinacija.
Vi ste, narodni poslanici, iz mog skromnog parlamentarnog iskustva, jedini međuresorski sastanak, u stvari bila su dva u nizu, između parlamenta i pojedinih nadležnih ministarstava, bio je održan u Ministarstvu spoljnih poslova, a ticao se, uskoro će biti 2015. godine, predsedavanja Srbije Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju. To je intencija ove Vlade i mandatara koji to najavljuje u medijima, da uključi što veći broj, ne samo partijskih, političkih ljudi, nego isto tako i nepartijske, nestranačke ličnosti, ali eksperte. Zato sam pomenula u raspodeli nadležnosti ministarstava u Mađarskoj da se jedno ministarstvo naziva ljudskim resursima.
Nije reč samo o dogovoru, samo o onome što su raspodele pojedinih ministarstava i raspodele nadležnosti, reč je o tome da li ćemo postići jedan politički i ekspertski konsenzus, kako bi se ta ministarstva oživotvorila. Reč je o kapacitetu ljudi i o njihovom nivou znanja.
Moje su uvažene kolege iz drugih poslaničkih grupa već pomenule pregovaračka poglavlja, insistirali su možda na toj rodnoj ravnopravnosti ili na značaju resora životne sredine, ali u naš rečnik treba da uđu i ona pitanja koja su već apostrofirana ovim poglavljima, kao što je slobodno kretanje robe, kapitala, pravo na osnivanje preduzeća, sloboda pružanja usluga, trans-evropske mreže, ili ono što, recimo, Hrvati imaju, kao svoje posebno ministarstvo, Ministarstvo preduzetništva i zanatstva. Možda ćemo mi u budućnosti imati takvo neko tradicionalno ministarstvo.
Ono što ja hoću reći u ime naše poslaničke grupe SPS, je način na koji mi razgovaramo, razmišljamo sa ovim 24 godine dugim političkim iskustvom i odgovornosti za državu jeste da je bitno da u fokus naše politike i fokus državotvorne politike stavimo interes građana. Ovo jeste najava jedne nove politike. Danas raspravljamo o Zakonu o ministarstvima i Zakonu o Vladi, ali tek kroz dva tri dana, sada mandatar, a budući premijer, gospodin Vučić, bude ovde prezentirao svoj ekspoze, koncept Vlade, politike Vlade, imaćemo jednu zaokruženu celinu i to će zaista biti ono što analitičari zovu jedan ugovor sa narodom.
Uvek je moguća evaluacija, uvek je moguće to vrednovanje da li smo dobro odmerili, da li smo dobro premerili, ali ova lista od 16 ministarstava, kao što sam već rekla, ostavlja jedan veliki manevarski prostor da svako od čelnih ljudi, a nije samo reč o ministrima, tu je čitava struktura ljudi koja učestvuje u javnoj upravi i administraciji, koji dugi niz godina, ceo svoj životni vek se trude da pokrenu reforme, da odmeravaju šta je dobro, a šta je loše, da se ti timovi ljudi pokrenu i da daju jedan novi zamajac i jedan novi entuzijazam, da država Srbija nije samo jedna troma birokratska struktura, birokratski aparat, nego da se pokrenu ti mnogobrojni ljudski resursi, koji su uspavani, a koji Srbija sigurno ima.
Zato pohvaljujemo te sitnice ili te možda manje važne stvari, kao što je Republički sekretarijat javne politike koji će se baviti procenom kvaliteta i vrednovanjem tih javnih politika. Bitno je da u našem političkom rečniku zaživi jedan tehnokratski rečnik koji neće biti obojen sitnosopstvenoškim, partijskim ili ličnim interesima.
Tu smo da razgovaramo, ali naša je odgovornost da pokrenemo Srbiju sa uspavane tačke. U ime Socijalističke partije Srbije naše poslaničke grupe, mogu odmah da kažem da ćemo u danu za glasanje da podržimo oba predloga, Predlog o ministarstvima i Predlog o Vladi. Nadam se da će ova ministarstva i ova buduća Vlada zaista napraviti još jedan istorijski iskorak napred.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, zadovoljstvo mi je i čast da smo se danas okupili u ovom broju i da biramo prvog među jednakima kako je rekao danas naš kolega Pastor. Istovremeno biramo i ličnost, ne samo ličnost koja će da reprezentuje srpski parlament kao instituciju, nego i isto tako ličnost koja će da se nametne i da zajedno sa nama sarađuje u ovom zakonodavnom poslu u naredne četiri godine, ceneći i principe i tolerantnost i demokratičnost. Poznavajući moju uvaženu koleginicu Maju Gojković, rekla bih da ona zaista poseduje sve kvalitete koji će joj omogućiti da uspešno vrši ovu odgovornu funkciju.
Takođe bih vas podsetila da se danas nalazimo u domu koji je sagrađen 1936. godine. Uvek sam inspirisana porukom koju ova zgrada šalje kada god uđemo u nju. Ovde se vidi jedna snaga i ozbiljnost našeg naroda. Vidi se značaj koji političke institucije imaju u našoj političkoj kulturi i koje i svojim vrednim radom svakako možemo još da nadogradimo i unapredimo.
Svi mi ovde imamo jednu titulu koja se zove narodni poslanik. Dakle reprezentujemo volju, trebali bi da reprezentujemo volju onih koji su nas izabrali na izborima, koji su nas podržali i koji od nas očekuju najviše moguće. Zaista mislim da gospođa Gojković, naša uvažena koleginica neće dozvoliti da svi mi budemo jedna glasačka mašina. Činjenica je da vladajuća većina koja će se uskoro i oformiti u instituciji Vlade Srbije ima zaista jednu istorijsku, bez presedana u našem novijem parlamentarizmu većinu, ali istovremeno ovde smo da ozbiljno raspravljamo kao ozbiljni ljudi o izuzetno ozbiljni problemima koji su pred nama.
Uverena sam da će gospođa Gojković na osnovu svog, prvenstveno obrazovanja, zato što jeste pravnik, ima bogato političko iskustvo u obe grane vlasti, i u zakonodavnoj i u izvršnoj, isto tako kao pravnica naučila je da poštuje slovo zakona, da čvrsto drži u ruci i Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu Narodne skupštine i uvažavati isto tako slovo Ustava Srbije. To će biti njeno najmoćnije oružje u predstojećem periodu.
Želim da istaknem da je važna činjenica što ona sada nastavlja već jednu tradiciju da istovremeno kao predstavnica većinskog stanovništva u Srbiji, kao žena da je izabrana na jednu od ključnih funkcija u državi. U Srbiji analitičari kažu i svi ćemo se složiti da je to druga funkcija posle predsednika Srbije.
Dakle, zajedno sa mojim koleginicama koje u gotovo jednotrećinskom broju predstavljaju takođe naše biračko telo i naše građane. Zaista nastaviti jednu tradiciju koju su njene uvažene predstavnice, i gospođa Mićić, Slavica Đukić Dejanović, već ustanovile, a to je da se poštuje dostojanstvo ovog najvišeg tela u političkom sistemu Srbije.
Mogu samo da joj poželim da ona koristi mnoge prerogative svoje vlasti, ali da ne dođe u poziciju da kao prethodnica Mićić raspisuje vanredno stanje. Srbiji je potrebno jedno redovno stanje, jedan redovan dijalog, jedan ozbiljan konsenzus o izuzetno ozbiljnim problemima koji su pred nama. Sigurna sam da će ona uspeti taj konsenzus da pospešuje uz naglašavanje tolerantnosti, uz naglašavanje demokratičnosti, uz naglašavanje prava da svako od nas, bez obzira kojoj političkoj partiji pripadamo, imao puno pravo i slobodu na izražavanje svog mišljenja i da zastupa svoje stavove. Mislim da je moguće da svi ovde vodimo jedan tolerantan, civilizovan demokratičan dijalog.
Dobro je što su kamere gotovo non stop uključene u ovom uvaženom domu zato što građani mogu da sa pažnjom odmeravaju svaku našu reč. Oni su oni koji će da prosuđuju o tome koliko smo mi u pravu ili koliko smo u krivu. Zato je isto tako važno da upravo autoritet i politički i lični, stručni i obrazovni i kapacitet uvažene gospođe predsedavajuće, nadam se da ćemo izabrati, predsednika Narodnog parlamenta će biti isto tako ispoštovan i nametnut.
Takođe joj želim da zadrži veliku meru autonomije, autonomije u odnosu na izvršnu vlast, to je po slovu Ustava i tako treba da bude u političkom sistemu, i da joj poželim da isto tako predstavlja lice Srbije i lice ovog visokog doma i u parlamentarnoj diplomatiji Srbija ulazi u jednu fazu razgranate diplomatske aktivnosti. Naša regionalna i evropska i međunarodna agenda je izuzetno bogata i ja već iz nekog mog iskustva zajedno sa uvaženim koleginicama i kolegama narodnim poslanicima, koji učestvuju u parlamentarnoj diplomatiji kao predstavnici Parlamenta Srbije, zaista vidim da se menja ta slika Srbije. Ja sam uverena da će gospođa Gojković zaista doprineti tom, da tako kažem, pozitivnom imidžu Srbije i promociji pozitivnog imidža Srbije u svetu.
Vreme će pokazati koliko su ili kritike ili ova naša pozitivna očekivanja, koja izražavam ja u ime poslaničke grupe SPS u pravu, ali mislim da ćemo se složiti oko toga da moramo i da želimo da joj poželimo uspešan rad i uspešnu saradnju sa svima nama.
Dakle, očekujem da će aktivnost ovog doma, Parlamenta Srbije biti izuzetno ubrzana, izuzetno dinamična. Nekada se nećemo složiti, ali bitno je da svi budemo svesni naše odgovornosti, da svako od nas zaista snosi deo odgovornosti za uvažavanje autoriteta i dostojanstva ovog zakonodavnog tela.
U ime poslaničke grupe SPS želim vam uspešan rad.
Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, obraćam vam se u ime poslaničke grupe SPS koja je istovremeno aktivna u Vladi Srbije, sprovodi politiku evropskih zalaganja za evropske integracije, koja daje rezultate i odmah na početku kažem da ćemo prilikom glasanja glasati za ovaj tekst rezolucije.
Imali smo aktivnu ulogu u usaglašavanju teksta ove rezolucije i mogu da posvedočim da smo zaista pažljivo odmeravali svi mi koji smo učestvovali u radnoj grupi svaku rečenicu i svaku reč ove rezolucije zato što je ona dugoročna. Znači, njen rok trajanja je nekoliko godina, recimo do 2020. godine, kada će mnogi od nas da se izmene na pozicijama vlasti i opozicije.
Dakle, ovaj tekst rezolucije nije sačinjen ni sa kakvim političkim predumišljajem, niti da nekog afirmiše, niti da nekoga spreči da učestvuje u ovom procesu evropskih integracija, približavanja i učlanjenja Srbije u EU, odnosno da je takođe prostor da se izraze i mišljenja i preporuke za one koji se eventualno politički ili iz bilo kojih drugih razloga protive pridruživanju i učlanjenju Srbije u EU.
Takođe, mogu da svedočim kao član radne grupe da smo mi veoma pažljivo pratili iskustva drugih zemalja koje su već uspele u onome u čemu mi nameravamo, a to je da uđu u EU i naše stručne službe, stručnjaci iz Odbora za evropske integracije, koje ja pohvaljujem, su pripremili uporedna iskustva na koja smo se mi oslanjali prilikom izrade ove rezolucije.
Znači, nije Srbija jedinstven slučaj, Srbija nije sui generis i mi zaista sledimo pozitivna politička iskustva i nastojimo da ojačamo ulogu Skupštine Srbije u političkom sistemu i u ovom procesu odlučivanja. Dakle, mi smo imali papir koji je bio davao iskustva kako su to Estonija, Kipar, Litvanija, Makedonija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovenija i Hrvatska, tih devet zemalja, bilo ih je više, ova tri poslednja talasa učlanjenja u EU, videla je i postavila ulogu Narodne skupštine.
Zaista sam sa pažnjom, čak i kada nisam bila u sali jer ima prenos preko TV ekrana, pažljivo slušala izlaganja mojih uvaženih koleginica i kolega iz drugih poslaničkih grupa i zaista sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da u dosadašnjim izlaganjima kao i prilikom glasanja u ovom uvaženom domu je zaista postignuto više nego dvotrećinsko saglasje oko procesa evropskih integracija. Naravno, ima i antinomija, njih smo i danas čuli i zaista kažem da su ta protivljenja procesu evropskih integracija su u jednoj manjini i da takva opcija u Srbiji, usuđujem se i ja da izričem nekakva politička proročanstva, zaista slabi.
U dosadašnjim izlaganjima čuli smo naravno i upoznavali smo javnost sa tekstom rezolucija, ali zaista smo čuli i neka, da tako kažem, nategnuta proročanstva i analize geopolitičkih okolnosti ne samo u aktuelnom trenutku u Evropi, neka poređenja sa nekim zemljama koje su ipak daleko od nas, kojima se razlikuju istorije, ali isto tako i neka crna, da tako kažem, proročanstva budućnosti.
Ipak bih se sad na početku koncentrisala na sam tekst rezolucije i za sve one dušebrižnike koji misle da se opredeljenjem za Evropu izdaju nacionalni ili teritorijalni interesi Srbije, moram da ukažem na sam tekst rezolucije i da kažem da tu postoji jedna zaštitna klauzula u preambuli koja kaže da se potvrđuje očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a isto tako da je cilj Republike Srbije poštovanje tradicije i zaštita kulture i jezika kao osnovne nacionalnog identiteta.
Dakle, kao što sam rekla, veoma pažljivo smo obraćali pažnju na rečnik i na preciznu i političku, pravnu, ekonomsku formulaciju svih ovih odredbi koje su sadržane u rezoluciji.
Takođe, u tački 7. rezolucije još ima jedna zaštitna klauzula koja se zalaže za očuvanje interesa Republike Srbije, gde se naglašava da se u cilju omogućavanja ravnopravnog uključivanja Srbije u sistem EU moraju osigurati najpovoljniji izuzeci i prelazni periodi, kao i eventualno odstupanje gde je potrebno i moguće.
Vi jako dobro znate da u politici ne dobijate ono što mislite da zaslužujete, nego dobijate ono o čemu ste i kako ste pregovarali. Mislim da se ovom rezolucijom uspostavljaju linije i komunikacije, saradnje i koordinacije između Narodne skupštine, između nas kao parlamentaraca i predstavnika, da tako kažem, narodne volje, naše Vlade i drugih institucija, odnosno predsednika koji takođe imaju politički legitimitet u Srbiji.
Zaista se čudim pojedinim kolegama, koji su u manjini, da se toliko protive ili plaše Evrope. Postavljam pitanje - čega se to oni plaše? Autentične Srbije ili autentične Evrope? Srbije kakva ona danas jeste, kakva je bila i kakva može da bude ili Evrope koja se sve više razvija i sve više zbližava i sve više jača na međunarodnoj sceni? Mi nismo u konkurenciji jedni sa drugim unutar Srbije, mi smo u konkurenciji i sa Evropom i Kinom i sa drugim velikim silama.
Dakle, ja bih baš zbog tog mog čuđenja, šta je to toliko sporno i nesukladno u orijentaciji aktuelne Vlade i većine nas ka EU, da tako kažem, ili antinomično sa vrednostima za koje se mi zalažemo i u Ustavu Republike Srbije i u političkim većini naših političkih programa. Dakle, naglašavam vrednosti, koje su takođe ovde naglašene, u tekstu rezolucije, jer su to fundamentalne vrednosti, to su vladavine prava, demokratija i tržišna ekonomija.
Međutim, da bismo bili sasvim realni, svesni smo da se u tom procesu pregovora pred Srbiju postavljaju teški preduslovi i da je to jedan proces pregovora, možda i sa neizvesnim ishodom, ali u kojima ova vlada uspeva da napravi ubrzane i održive kompromise. Zato smo insistirali, barem mi iz SPS, na moje zadovoljstvo to je prihvaćeno unutar radne grupe i potvrđeno je na Odboru za evropske integracije, da se kod formulacije u tački 4, gde se kaže da se ističe obavezna poštovanja svih neodgovornih kriterijumima za članstvo u EU, pozovemo na temeljno određenje ovih kriterijumima koji su izraženi od Evropskog saveza u Kopenhagenu 1993. godine i u Madridu na sastanku Evropskog saveza 1995. godine.
Svesni smo i ne možemo pobeći od onoga što je poznato širom javnosti Srbije, a to je da postoji, da je u opticaju, da je u nekoj pregovaračkoj agendi, ali ne zvaničnoj, tzv. britansko-nemački non paper, papir koji nije zvaničan i da različite zemlje, u skladu sa svojim interesima i sa svojim standardima postizanja politički, ekonomski, demokratskih prava, zahtevaju od Srbije da se ona ubrzano prilagodi. Ovo pozivanje na fundamentalne vrednosti je nešto što je naše uporište. Kao što sam rekla, to nije nešto strano, to nije strana reč, to nisu strane vrednosti, načela i principi koji nisu zapisani u naš Ustav i u političke programe većine demokratskih partija, usudila bih se reći, svih nas koji sedimo, iz različitih političkih grupa u ovom parlamentu.
Naglašavam, ono što jeste vrednost Evrope i ono što su naši preduslovi, ne trebamo plašiti naše građane od onoga što Evropa traži u političkom smislu od nas, a to su stabilne institucije, vladavina prava, demokratija, poštovanje ljudskih prava, zaštitu i poštovanje manjinskih prava, ekonomski preduslovi, funkcionalnu tržišnu ekonomiju, a to je nešto što je naš životni cilj, da smo sposobni da ojačamo naše privredne kapacitete, da bi se nosili sa pritiscima konkurencije tržišnih snaga unutar EU. Jako dobro znate koliko je teško opstati na tim razvijenim tržištima u Evropi i šire. Sposobnost da se preduzmu obaveze članstva, uključujući privrženost ciljevima, političke, ekonomske, i monetarne unije.
Isto tako, u tim dokumentima, u Kopenhagenu se pominje apsorbcioni kapacitet, a što mi zaista čujemo u našim kontaktima sa parlamentarcima iz zapadne Evrope, da i sama Evropa oseća zasićenje, pogotovo pojedine zemlje, u strahu od azilanata, u strahu od izbeglica, u strahu od nestabilnih država članica. Oni zaista ukazuju da i oni obraćaju pažnju na svoj apsorbcioni kapacitet, odnosno da će svaku državu članicu vrednovati po tom kriterijumu, koliko je ona sposobna da se prilagodi standardima EU, odnosno tako da se prilagodi da ne dovede u opasnost momentum evropskih integracija. Znači, ni zbog jedne države članice ne može doći do zastoja. Madrid iz 1995. je insistira na postepenoj i harmoničnoj integraciji.
Dakle, u našim tačkama rezolucije, u tački 5. i u tački 8. upravo je naglasak, moje uvažene kolege su dosta toga govorile o ekonomiji, o toj debati koju smo unutar radne grupe, unutar Odbora za evropske integracije, govorili da ćemo apostrofirati jednu granu privrede za koju imamo potencijale u toj tržišnoj konkurenciji. Kada pogledate rečnik koji se koristi u tački 5. rezolucije – brz, stabilan ekonomski rast, zaštita privrednih grana od vitalnog interesa, održivi razvoj, sprovođenje ekonomsko-društvenih reformi, završetak procesa privredne tranzicije, razvijanje ekonomije zasnovane na znanju, ostvarivanje stabilnog finansijskog i makro ekonomskog okruženja, onda se ispostavlja da taj proces usaglašavanja, harmonizacije sa tekovinama, pravnim tekovinama EU zaista nije sporan. Toga se ne možemo plašiti. Toga se ne smemo plašiti, jer time ojačavamo naše potencijale za izlazak na svetsku tržišnu konkurenciju.
Apelujem na moje kolege iz drugih poslaničkih grupa, koje su u manjini, da ne plaše javnost, niti da iskazuju nikakav defetizam, da ne prizivaju u svojim predviđanjima razvoja političke situacije na ovim prostorima, kao da će se unutar Srbije povući neka nova gvozdena zavesa. Nama je zaista, mi smo i suviše mali u toj svetskoj ili evropskoj konkurenciji da bismo dozvolili da se ti rascepi na proevropske snaga, reći ću avangardne, ili te nacionalno orjentisane, neću reći retrogradne snage, da se ta linija podele vuče među građanima Srbije.
Zajedno sa koleginicom Čomić iz DS imala sam priliku da nedavno boravim u Ukrajini, a na zasedanju Saveta ministara OEBS-a, i tamo smo mogli lično da se uverimo kako na ulicama Ukrajine izgleda ta politička borba ili ta građanska borba za Evropu, neću reći protiv Evrope. Možda ta linija podele više približava ka Rusiji.
Ako pažljivo čitamo analitičke članke, a da nismo otišli tamo, videćemo da u samoj Ukrajini zaista ne postoji ta jasna podela, ta gvozdena zavesa između Evrope i Rusije, između istoka i zapada, već da su i različiti regioni unutar Ukrajine, koji su bliži Rusiji, opredeljeni za Evropu. Znači, javno mnjenje, politička manipulacija, politički diskurs sa tim da li smo za ili protiv Evrope, a da pri tom geografski, geopolitički pripadamo tom tlu, mislim da je uzaludna i da ona na duži rok nikako neće dati rezultate.
Na kraju mog izlaganja bih naglasila da su u ovom tekstu rezolucije vrlo precizno naznačene linije komunikacije i koordinacije između Narodne skupštine, pogotovo naglašavajući izuzetno značajnu ulogu Odbora za evropske integracije, ali takođe smo dali prostora drugim odborima koji će moći da se uključe u proces pregovora, s obzirom na delokrug raznih pregovaračkih pozicija, i Vlade, koju smo u ovom tekstu rezolucije podstakli da aktivno nastavi da sprovodi nacionalni program za usvajanje tekovina EU i da nas blagovremeno obaveštava, kako bismo mogli da usvojimo svoj plan rada, kao i za usklađivanje te zakonodavne aktivnosti. Isto tako, identifikovali smo, kao potencijalne partnere, ne samo Vladu, uzgred budi rečeno i predstavnici Vlade, bilo da je to ministar zadužen za evropske integracije ili šefica pregovaračkog tima koji, isto kao i Vlada, u celini, imaju obavezu da podnose tromesečne, pa i češće, odnosno Vlada šestomesečne izveštaje Narodnoj skupštini o procesu pregovora, da budemo u jednoj stalnoj komunikaciji i da obaveštavamo javnost o tome. Kao potencijalne partnere identifikovali smo civilno društvo i stručnu javnost. To je jedna široka koalicija za modernizaciju Srbije, ne kažem samo evropeizacije, jer na kraju krajeva, Rusija ili naši neki prijateljski narodi, kao što je Kina, su zaista u jednom ubrzanom procesu modernizacije, gde se ruše sve granice.
Zaista, ta podela na Evropu, Evroaziju, Rusiju, Kinu, zemlje BRIK-a, na Ameriku, to u 21. veku sve više i više će da slabi. Mislim da mi u Srbiji imamo potencijale da budemo i građani Srbije i građani Evrope i građani sveta.
Dakle, ono što hoću da naglasim jeste da je postignut visok stepen konsenzusa, visok stepen saglasja i da prosto zamolim da se ne koristi ova prilika kada treba da opredelimo ulogu Narodne skupštine ne samo koji smo na vlasti, nego i oni koji su trenutno u opoziciji, sa predviđanjem da ćemo se u narednim godinama na tim pozicijama, da zaista ne koristimo ovu govornicu zato da bi proizvodili bilo kakvu vrstu straha, defetizma ili konfuzije, nego prosto da sagledamo jako realno one brojke koje je kolega Andrić npr. izneo, jer brojke su najjači argumenti.
Dakle, ponovo naglašavam da će SPS glasati za ovu rezoluciju i da smo zaista zadovoljni ulogom i načelima koji su izloženi u ovoj rezoluciji. Mislimo da ćemo mi parlamentarci, koji imamo legitimitet građana na izborima, zaista biti u prilici da utičemo na smer i brzinu približavanja i učlanjenja Srbije u Evropu. Hvala.
Replika, budući da je uvaženi kolega prof. Samardžić se prepoznao, tj. citirao je delove mog izlaganja, konkretno rečenice. Ne znam zašto nije pomenuo da sam koristila i termine – saglasje antinomije, što su ključne reči u naslovu njegove knjige „Evropa posle Mastrihta – saglasja i antinomije“?
Nijednom rečju nisam pomenula ni uvaženog kolegu, niti njegovu poslaničku grupu, odnosno konkretno političku partiju. Samo sam govorila da je nedopustivo u prenesenom značenju etiketiranje i razvrstavanje političkih partija u Srbiji na patriote i izdajnike, jer to proizlazi iz njegovog izlaganja.
Niko u Srbiji, sad dodajem na moje izlaganje, nema pečat istine. Mi jednostavno izlazimo na izbore. Stepen naše podrške je preovlađujući, a njihov se kreće u zoni od 5% do 7% i samo konstatujem da je ta vrsta straha od Evrope ili straha od autentične Srbije, a danas je Srbija autentična Srbija, proevropska i moderna, promoderna, proreformska Srbija, da je to prosto nešto što je preživljena i ta vrsta političkog diskursa i ta vrsta političkog dijaloga će sve i više da utihne.
Mislim da smo ovde svi posvećeni dijalogu, jednom kulturnom i demokratskom dijalogu, gde u nijednoj rečenici mog izlaganja niko ne bi mogao da se oseća uvređenim, ali isto tako kao što se lepe politički kvalifikativi za proevropsku politiku, isto tako mogu da podsetim da se u programu partije o koje sada vodimo dijalog nalaze upravo te temeljne proevropske vrednosti. Time je ta vrsta konfuzije još veća.
Jedna mala ispravka. Kada ćemo već toliko biti detaljisti, apelujem da se koristi u Skupštini rodno senzitivan rečnik, znači, ja sam koleginica Vukomanović, ne kolega Vukomanović, barem se nadam da je to očigledno.

Pod broj dva, pominjano je Kosovo i to je ta lažna dilema, onaj ko je za Evropu, taj je protiv očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, odnosno taj Karl Blanš daje pristanak da se Kosovo definitivno otcepi od Srbije.

Znači, to je ta vrsta, da tako kažem nategnute retorike i nategnute logike koja ne proizilazi. Te vrste premisa ako ste za Evropu, onda ste protiv Kosova nisu u logici održiv način zaključivanja. Kad već direktno pričamo ovako preko mikrofona, isto da pomenem da u stvari konstatujem da je profesor Samardžić na proevropskoj strani, zato i predmet koji predaje na fakultetu Političkih nauka je okrenut ka Evropi.
Uvek nešto ostane, a tek će biti u predstojećim godinama da se kaže. U ovoj nekoj diskusiji koja se toliko striktno ne drži samog teksta Rezolucije, ja bih htela da ukažem na činjenicu koliki je prostor mogućnosti, a koleginica Jadranka Joksimović već je naglasila da je to srećna okolnost da se upravo u ovoj nedelji kada se donosi ta ključna dugoočekivana odluka, odnosno preciziranje kada će početi pregovor sa EU, kad Savet ministara donosi tu odluku, htela bih da ukažem na to koliko je u prethodnim talasima učlanjenja odnosno ulaska u EU bilo teško prethodnim zemljama da ispune sve kriterijume, a samim tim je to ulaskom Hrvatske sigurno ohrabrenje i za nas.
Pomenula bih konkretne brojke koje simbolično odražavaju taj prostor mogućnosti, politički i manevarski, za Vladu Republike Srbije da uspe u tom konačnom otpočinjanju o pregovorima. Dakle, 2004. godine, kada se 10 zemalja bivše postkomunističke Evrope, centralnoistočne Evrope učlanilo u EU, to je za EU iznosilo povećanje od 19%, konkretno, u broju stanovnika. Godine 2007, kad su se učlanile Rumunija i Bugarska, to povećanje je iznosilo već manje, 6%, priliv stanovnika. Nakon što se Hrvatska učlanila, 2013. godine, to je povećanje u broju stanovnika iznosilo 1%. Dakle, naglašavam ovu gradaciju – 19%, pa 6%, pa 1%. Hoću reći, koliko je sad teško ući u EU i koliko je zadatak ove Vlade da se insistira na kriterijumima koji su ustanovljeni u Kopenhagenu i u Madridu, još 1993. i 1995. godine, a da se za Srbiju u procesu učlanjenja ne postavljaju neke nove rampe i neke nove lestvice koje treba preskočiti i kriterijumi koje treba poštovati.
Dakle, ja sam već naglasila da postoji taj britansko-nemački papir. Srećna je okolnost, takođe, politička, međunarodna politička, što je Velika Britanija upravo ta zemlja koja se još uvek aktivno zalaže za politiku otvorenih vrata, znači, za proces proširenja. Građani Nemačke su puno više skeptični, ali upravo je i tamo došlo do novonastalih političkih okolnosti kada se konstituisala ta velika „grand“ koalicija između Demohrišćana i Socijaldemokratske partije. Barem ja kao predstavnica SPS, upravo iz tih kontakata sa sestrinskim partijama iz Nemačke ili sestrinskom Socijaldemokratskom partijom, mogu da svedočim da su njihovi poslanici ipak fleksibilniji u odnosu na kriterijume koji se postavljaju prema Srbiji.
Hoću da kažem da je izuzetno važan ovaj politički trenutak u kome se potrefilo, da tako kažem, da mi usvajamo tu rezoluciju o ulozi Narodne skupštine. Zaista će istorijski biti interesantno da posmatramo našu ulogu koliko smo mi uspeli kao poslanici da predvidimo i da pokažemo spremnost i da uvažimo kapaciteti i institucionalne i administrativne Narodne skupštine u procesu pridruživanja.
Koleginica Čomić je pominjala i insistirala na dijalogu. Skupština jeste deliberativno telo koje raspravlja. Rekla sam da je pozitivno demokratije što ima jednako prostora i za proevropski dijalog, a isto tako i za protivljenje tom procesu učlanjenja. Znači, sve je legitimno da se kaže ali ipak treba biti politički realan i politički odgovoran i znati da snosimo odgovornost za dugoročnu sudbinu naših građana jer ovo je treća šansa. Ako nismo uspeli mi kada je SPS rukovodila Vladom tokom 90-ih zbog izuzetno otežanih okolnosti međunarodne izolacije i sankcija. Ako nisu uspeli bivši dosovci sada i sada mi u toj trećoj deceniji od 2013. godine pa do 2020. godine. Imamo jasan manevarski prostor. Znači, jedan veliki zadatak da uspemo u onome što nismo u prethodne dve decenije.
Kao što je koleginica Joksimović naglasila ovde su vrlo precizno urađene, a ona je citirala i konkretne članove rezolucije, vrlo precizno su postavljene nadležnosti, odnosno uloga Narodne skupštine vizavi Vlade pogotovo tog tima koji vodi pregovore. Osim davanja mišljenja Narodna skupština ima mogućnost da daje i preporuke. Mi smo u stalnoj komunikaciji i koordinaciji. Kao što sam već i ranije naglasila i Vlada i šefica pregovaračkog tima, odnosno ministar zadužen za evropske integracije imaju obavezu da podnose tromesečne, odnosno šestomesečne izveštaje u skladu sa dinamikom.
U taj proces biće uključen, pored Odbora za evropske integracije i uvažavanje isto tako mesta i uloge zajedničkog parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje koji neće imati toliko preminentnu ulogu, jer mi sada idemo korak značajan napred i stručne službe Skupštine koje su vrlo vredne i koje već dugi niz godina prate ove procese i koji na vreme pripremaju materijale.
Dakle, to je jedan veliki skup ljudi, isto tako kažem to je istovremeno i skup politički iskusnih, politički odgovornih ljudi, politički obrazovanih ljudi, ne samo politički, nego i stručno. Istovremeno pružamo ruku partnerstva i organizacijama civilnog društva, dakle, nevladinim organizacijama, pomenuću Evropski pokret u Srbiji, koji je bio, da tako kažem, pionir te priče o evropskim integracijama, i brojnih drugih nevladinih organizacija koje pokrivaju različite aspekte koji će biti pokrivene opet sa tih 35 poglavlja, isto tako i stručnu javnost i pojedincima.
Znači, ono na čemu u narednom periodu treba insistirati jeste na informisanju i edukovanju, na širenju tih proevropskih vrednosti, prodemokratskih, protržišnih, kada je u pitanju ekonomija. Insistirati na jačanju raznih aktera koji mogu doprineti tom procesu.
Dakle, ova rezolucija, premda je fokusirana na ulogu Narodne skupštine, ona pruža isto tako jedan otvoreni prozor mogućnosti da se i drugi ljudi i drugi akteri uključe da se u okviru javnih rasprava ili u okviru nekih debata, ili informisanja javnosti, zaista promovišu te evropske vrednosti koje su istovremeno tradicionalno i srpske.
Dakle, još jednom naglašavam činjenicu da će poslanici SPS glasati za ovu rezoluciju, i pozivam i ostale kolege koji su isto tako izrazili dobru volju da tako postupe u toku glasanja. Hvala.
Gospodine predsedniče, pozivam se na član 255. i 257. koji kažu da sednice parlamenta Srbije mogu biti ili javne ili zatvorene. Ovo je još uvek javna sednica. Nije zatvorena sednica. To niko nije konstatovao.
Takođe član 257. koji kaže da predstavnicima javnog informisanja treba obezbediti mogućnost da obaveštavaju javno. Samim tim što su novinari prisutni, što prate rad ove sednice, javnost će biti obaveštena.
Apelujem da se svi prisetimo da živimo u 21. veku. Sednice se prenose preko interneta, biće odloženog tv prenosa, biće i sutra nastavljen rad ovog plenuma. Prema tome ni u kom slučaju javnost nije uskraćena ni za jednu jedinu informaciju.
Pred nama je obiman posao i svaka stavka ovog Predloga zakona o budžetu predstavlja jednog ljudsko pravo. Ljudska prava su široka kategorija i svako od nas se zalaže za neko od ljudskih prava.
Prema tome, mislim da ne trebamo ograničavati prostor slobode i da ne trebamo kukati. Nismo mi ti poslanici koji trebaju u neko pozno doba noći da kukaju zato što dugo rade. To je naš posao, zato smo tu.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas ne pričamo o povećanju odnosno smanjivanju kriterijuma uopšteno rečeno. Pričamo o nečemu što ima vrlo konkretno i precizno ime, o evropskom sistemu prenosivih bodova. Naglasak je u ovome što želim reći – u evropskom sistemu i pričamo o broju rokova ispitnih pored ovog predloga za osnivanje koji se tiče visokoškolskih ustanova u oblasti nacionalne bezbednosti.
Kada kažem – evropskom sistemu, želim da naglasim da danas donosimo jednu dugoročnu odluku koja se ne tiče toliko naše političke sudbine jer doneti jednu odluku koju traži, kako je gospodin ministar rekao, 30.000 studenata, nije velika politička hrabrost. Istovremeno koristim priliku da pohvalim stepen konsenzusa i zadovoljstvo stepenom konsenzusa koji je postignu između vladajućih i opozicionih partija jer studenti isto kao i svi mi su možda i najugroženija socijalna grupa zato što oni nemaju pristup tržištu rada. Hoću reći da je ovde reč o jednom kvantitativnom kriterijumu koji je deo evropskih standarda, evropskog sistema standarda, a istovremeno da ovom odlukom izlazimo u susret kategoriji studenata koji su socijalno jedni od najugroženijih baš zato što ne žive od sopstvenih prihoda.
Reč je o nečemu što će imati dugoročne posledice na studente, na njihovu sudbinu u životu. Ovde se koristi izraz bodovi, a na engleskom su to krediti, ali ono što oni u vidu diplome dobijaju, pa i ovi bodovi koji će na kraju krajeva biti upisani slovima i brojkom u njihove diplome su vaučeri za njihov uspeh u životu. Zato moramo svi biti svesni težine ovih odluka koje dugoročno donosimo, ne samo danas prilagađavajući se novonastalim ekonomsko-socijalnim okolnostima, nego moramo upozoriti studente da u budućnosti i ta vrsta nekakve mobilizacije zahteva veći broj ispitnih rokova ili smanjenje bodova da bi bili finansirani na budžetu i da bi mogli da se upišu na novu godinu, dugoročno im možda nije u interesu.
U ovom trenutku Republika Srbija, ako se ne varam, ima te mogućnosti, gospodin ministar će da me ispravi, ranije je ta odluka doneta, da na budžetu bude finansirano oko 16.500 studenata. Sutra će biti prezentirani ekonomski paket stabilizacionog paketa mera, da ih tako nazovem, i ovde se radi o ljudskim pravima jedne brojne grupe studenata, a mi znamo da ljudskih prava u Srbiji i standarda zaštite ljudskih prava, kao što je jedno osnovno pravo na obrazovanje ili onako kako je ministar Jovanović naglasio da obrazovanje nikada nije roba, da je to u stvari investicija najisplatljivija i lična i društvena, da može biti prava na obrazovanje onoliko koliko raspolažemo sa sredstvima u budžetu.
Dakle, kao što sam već rekla, ovde donosimo jednu odluku o kvantitativnom vrednovanju uloženog rada studenata, neki prosečni nedeljni broj časova studenata koliko radi, 40 sati. Jedan bod je vredan od 25 do 30 sati rada studenata i to je nešto što kvantitativno može da se meri. Takođe mislim da je dobro da zbog šire javnosti naglasimo da se po ovom Bolonjskom sistemu rad studenta verifikuje i vrednuje po šest kriterijuma, aktivnosti i radu studenta na vežbama i predavanjima, u okviru rada na seminarima, samostalnim radom, praktičnim radom, kolokvijumima i ispitima. Što više imaju ispitnih rokova, kako je rekao kolega Cvetićanin, mogu opuštenije da izađu na ispite i samim tim da budu bolje bodovani.
Međutim, takođe bih naglasila osim ovih zakonskih rešenja, jer mi smo parlamentarci, mi smo prvenstveno zainteresovani za ono što će biti izglasano našim glasovima ili poboljšano amandmanima u okviru zakona, postoji jedna jako bitna razvojna strategija – Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, koja je aktivnošću prethodnog ministra prof. Obradovića i njegovog tima saradnika donela nešto kao strateški dokument, što je opet u skladu sa tim evropsko visokoobrazovnim prostorom. Moramo razmišljati na duži rok. Sada kada pričamo 2013. godine moramo da razmišljamo gde će biti i kako će raditi i kako će se zapošljavati ta generacija do 2020. godine i zato te neke više lestvice bodova koje su predviđene ovom strategijom i koje su zahtevane ranijim predlogom unutar zakona, koji mi sad malo snižavamo jesu izuzetno važni.
Moramo biti kompetentni na evropskom tržištu znanja i obrazovanja. Znate da evropska strategija, evropska ekonomija koja je u krizi, se zasniva na ekonomiji znanja, da je ljudski kapital jedan od najvrednijih kapitala, da je to strateški resurs svake zemlje. Zato moramo biti izuzetno pažljivi kada prilagođavamo te standarde socijalno ekonomskim okolnostima u našoj zemlji, ali moramo biti svesni da smo mi u zoni evropskog visokoobrazovanog prostora.
Dakle, danas sutra, možda će se neki od ovih studenata odlučiti na neku međuuniverzitetsku mobilnost, pokretljivost, možda će potražiti da dovrši svoje obrazovanje na nekom od evropskih univerziteta. Zato nije dobro da dugoročno podržavamo prosečnost. Sa onom vrstom samopouzdanja koju mnogi od nas, sigurna sam, koji su bili vredni učenici, đaci, studenti i koji imaju diplome sa visokim prosekom ocena, moram reći da kada donosimo ovakvu odluku, moramo barem sa skupštinske govornice da upozorimo studente da ovo nije nešto što će dugo trajati, ovaj kriterijum, i da bi bilo dobro da 2014. – 2015. godine možemo da dosegnemo, ako ne sistem od 60 bodova, možda od 50, ali svakako i smanjenje ispitnih rokova. To je njima u interesu, na njihovoj diplomi će pisati broj bodova. Oni će na evropskom tržištu rada, ako jednog dana Srbija, a verujemo da hoće, uđe u EU, biti manje konkurentni.
Pokušala sam da nađem podatak, bilo zvanični, bilo nezvanični, koliko košta školovanje jednog fakultetski diplomiranog studenta intelektualca, stručnjaka i nisam uspela na onaj način na koji su to izračunali Britanci. U Velikoj Britaniji školovanje jednog fakultetski obrazovanog čoveka, kažu, košta 300.000 evra. Taj sam podatak našla u knjizi naučnog saradnika Vladimira Grečića, koji je nedavno objavio, pažnje vrednu, knjigu - „Srpska naučna dijaspora“. Tamo je on uspeo da identifikuje 30.000 naših stručnjaka, visokoobrazovanih, koji su otišli u svet. Najviše ih je u Americi – 6.000, u Evropi – 4.000. Ako je tačna ta brojka, da je otišlo 30.000 stručnjaka, i kada bi mi sada pomnožili ovu brojku sa tih 300.000 evra koliko je u Velikoj Britaniji, ispada da je oko devet milijardi evra naša zemlja dala zdravo za gotovo u vidu tih naših stručnjaka. To su ogromni resursi. To je luksuz koji naša zemlja ne može da dozvoli. Zato je u svakom trenutku važno da insistiramo na nadprosečnosti. Znači, da podržavamo studente da zaista budu što bolji studenti, đaci.
Naglasila bih, pošto su razne kolege, mislim da je to jako pozitivno, prosto smo željni tog nekog razgovora koji je podržao i ministar Jovanović, da sada u ovom trenutku, ovom prilikom, iako je samo jedan fragment zakona na dnevnom redu, da razmišljamo o budućnosti, upravo u ovom kontekstu strategije razvoja obrazovanja u Srbiji. Dakle, da razmislimo kako će to izgledati u budućnosti i da shvatimo da mi školujemo radnu snagu koja neće raditi samo u Srbiji ili stručnjake koji neće raditi samo u Srbiji, nego koji će raditi u jednom širem prostoru.
Takođe, moramo naglasiti da ono što je problem u obrazovanju u Srbiji, a to je veliki broj, u srednje školskom i visoko školskom obrazovanju, onih koji odustaju od obrazovanja. Znači, upravo ovim pomeranjem i snižavanje ove granice, možda smo podržali neke studente da zbog finansijske situacije nisu odustali od svog fakulteta i ostaće u velikim gradovima da završe svoje obrazovanje. To je dobro delo koje time činimo.
Istovremeno, mislim da će ekonomska politika, obrazovna politika ove zemlje biti razvojna politika ove zemlje i sigurno zasnovana na ekonomiji znanja. To nikako ne možemo da zapostavimo. To je resurs koji je dokazan svuda u svetu, pa i kod nas.
Ovde su kolege pričale o raznim kriterijumima koji su možda zastareli, o šifarniku znanja iz 1995. godine. Rekla bih da mi nemamo sigurne pokazatelje. Imamo Šangajsku listu uspeha i dobro je što je naš Beogradski univerzitet značajno, za preko 100 poena, poboljšao svoju poziciju. Nemamo definisane, možda je to razmišljanje za budućnost, kriterijume koji bi studentima bili pouzdan pokazatelj prilikom izbora fakulteta, koji fakultet da izaberu.
Amerikanci, koji pažljivo prate rejting svakog koledža, svakog univerziteta, imaju različite kriterijume. Jedan od kriterijuma, nije samo dužina studiranja ili kvalitet studiranja, broj grupa studenata, da li su one male ili velike, svaki student je tamo opterećen dugom koji mora da vrati. Zato je ovo takmičenje između studenata, hoće li se upisati na budžet ili neće, izuzetno važno, i za njih, i za njihove porodice. Isto tako, još neko ohrabrenje, Amerikanci, pedantni Amerikanci, su izračunali da svako ko ima fakultetsku diplomu nedeljno zarađuje 414 dolara više nego onaj sledeći ispod njega.
Takve pokazatelje u Srbiji nemamo. Nemamo pokazatelje kada neko završi neki fakultet koliko će dugo čekati na posao ili kolika će mu biti plata. To je nešto čemu moramo da se prilagodimo, to je kapitalistička ekonomija i možda o tim pokazateljima treba sprovesti neku anketu.
Izražavam zadovoljstvo što je postignut visok stepen konsenzusa između vladajućih i opozicionih stranaka, jer ovo nije političko pitanje, partijsko pitanje. To je pitanje budućnosti mladih ljudi koji mogu da pokrenu razvoj ove zemlje.
U ime SPS, kao jedan od poslanika, kao i moje kolege, izražavam saglasnost sa predlozima ministarstva i ministra. Nadam se da će studentima to olakšati studiranje, ali uz napomenu da su ti kriterijumi, crvena linija, zaista došli do nekog minimuma i da se treba orijentisati na to da se ti kriterijumi podižu u budućnosti, a u skladu sa evropskim standardima. Hvala.
Poštovani predsedavajući, predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani kandidati za sastav rekonstruisane Vlade Srbije, uvažene koleginice i kolege poslanici, SPS izražava zadovoljstvo što smo u završnoj fazi rekonstrukcije Vlade Srbije, koja već godinu dana predano radi.
Iskreno rečeno, zaista smo pokušali od predsednika Vlade da dobijemo malo ranije ekspoze, ali pošto to nije bio slučaj, za razliku od mnogih učesnika, mojih koleginica i kolega u ovoj diskusiji, mogu reći da smo zaista veoma pažljivo slušali danas po prvi put izlaganje predsednika Vlade Ivice Dačića.
Međutim, u vrstama kritike i argumentima koje su naše kolege iz opozicionih klubova iznosili, može se videti da opozicione političke partije po svoj prilici nisu još uvek apsolvirale ni ono što je bio inauguracioni ekspoze premijera Dačića. Vrsta argumenata koje smo danas imali prilike da čujemo govori o jednoj već viđenoj vrsti kritike koje bih usudila nazvati jednom političkom reciklažom argumenata koji su prepoznatljivi još od devedesetih. Zato bi htela da ih podsetim na originalne postavke ekspozea premijera Dačića pre godinu dana, koji je još pre godinu dana dao čvrste pokazatelje jedne ekonomske politike koja bi Srbiju dugoročno mogla da izvuče iz krize.
Premijer Dačić je 2012. godine postavio jedno konkretno pitanje. On je rekao da svi moramo da razgovaramo otvoreno o tome kakva je Srbija danas, kakvu Srbiju želimo i kakav je to „srpski san“ koji želimo da dosanjamo. Ovo „srpski san“, to nema neku nacionalno-etničku konotaciju, to je po uzoru na onaj izraz o „američkom snu“. Dakle, kakva je to naša budućnost oko koje možemo da se okupimo i oko koje možemo da se dogovorimo?
Takođe bih u ime poslaničke grupe SPS i naših koalicionih partnera se usudila da dam kompliment i predsedniku Dačiću i prvom potpredsedniku Vlade Vučiću, i da konstatujem da upravo ova rekonstrukcija svedoči o tome da su njih dvojica zaista uspeli da okupe jednu široku koaliciju unutar Srbije koja ne sledi samo logiku političkih partija. Znači, upravo angažmanom vanstranačkih ličnosti, onih ljudi koji su živeli i rodili se u Srbiji, koji su se školovali u Srbiji i onih koji su otišli u inostranstvo i postigli izuzetne uspehe, da li u oblasti ekonomije, da li u oblasti obrazovanja, odnosno ličnog studiranja, da li naši uvaženi sportisti ili kulturni radnici, koji su u stvari najbolji ambasadori Srbije, i zato ovu rekonstruisanu Vladu vidim kao jednu široku koaliciju. Time su dva čelna čoveka ove vladajuće koalicije zaista dokazali da su u stanju da postignu konsenzus.
Predsednik Vlade Dačić je u svom tom inauguralnom ekspozeu rekao da on želi da okupi i ujedini najumnije ljude Srbije. On je upravo i jedan od njegovih prvih poteza je bio i da okupi Nacionalni savet za ekonomski oporavak, dakle, ljude koji nemaju tu stranačku pripadnost, zato što trebamo da uozbiljimo način na koji pričamo o najkrupnijim problemima u našoj državi.
U tom ranijem ekspozeu, odnosno inauguralnom, predsednik Dačić je jasno pobrojao koje su to naše komparativne prednosti. Ukazao je da je to poljoprivreda, na ovaj način na koji je čak i kolega iz opozicione stranke gospodin Petrović pričao, to je prehrambena industrija, to je infrastruktura, to je energetika. I danas, a to niste primetili jer niste želeli pažljivo da slušate kolege iz opozicionih redova, u komparativne prednosti već za godinu dana je ubrojena i automobilska industrija, a isto tako i informacione tehnologije. Takođe bih podsetila da je predsednik Dačić, predsednik Vlade putovao u Ameriku nedavno i da je pozvao investitore upravo iz ove oblasti informacionih tehnologija da dođu i da investiraju u Srbiju.
Ono što smo zaista uspeli kao vladajuća koalicija, odnosno moje koleginice i kolege koje su na položaju ministara jeste da promene predstavu o Srbiji. Srbija je zaista po prvi put nakon možda dve decenije dobra vest. Stručnjaci koji se bave rejtingom zemalja kažu – onog trenutka kada vi za barem 10% uspete da podignete i popravite rejting vaše partije, možete za 11% da očekujete da će doći do većeg priliva turista, odnosno za 2% da će se povećati priliv direktnih stranih investicija. Upravo je to taj rečnik i to su ti parametri koje treba da uzmemo u obzir kada govorimo o ekonomiji i kada govorimo o politici.
Vrsta argumenata i kontra-argumenata koji dolaze iz opozicionih redova takođe svedoče, kako sam već rekla, o jednoj dezorijentiranosti i o jednom neimanju alternativnog programa. Možda je naš ključni greh upravo to što je ova vladajuća koalicija uspela da ubrza procese koji su započeli neki drugi ljudi iz drugih političkih partija, naši politički oponenti i konkurenti, ali zaista u godinu dana su ključni problemi, a to se tiče rešavanja problema Kosova koji traje već tri decenije, od 1981. godine, i problem evropskih integracija je znatno ubrzan.
Za samo godinu dana je ova vladajuća koalicija uspela da dobije datum za otpočinjanje pregovora. Podsećam da je SSP potpisan još 2008. godine i da je jedan član Vlade, iz sada opozicione stranke, upravo nezadovoljan brzinom, odnosno sporošću na koji Srbija ne može da dobije kandidaturu, dao ostavku.
Nama nije problem da kažemo da smo preuzeli neke tačke vašeg programa, ali nam je veliko zadovoljstvo što smo imali hrabrosti, odnosno što su naši čelnici imali hrabrosti da zaista uđu otvoreno u dijalog o rešavanju kosovskog pitanja, što su vrlo brzo podigli tehnički dijalog na nivo političkog dijaloga i što su zaista na ovaj način na koji je danas premijer rekao u ovom revidiranom ekspozeu uspeli da postignu da Srbija bude respektabilan i uvažavan partner koji drži reč. Srbija zaista po prvi put biva poštovana na taj način. To je bila najčešća primedba iz drugih zemalja, da srpski političari obećavaju a da ne izvršavaju ono što je obećano ili rade sasvim suprotno.
U ovom ekspozeu su jedan konkretan ekonomski program, a to su takođe konkretni pokazatelji za koje je zadužen prvi potpredsednik Vlade, gospodin Vučić, konkretne brojke koje govore da jedna kampanja, velika kampanja, široka kampanja borbe protiv korupcije i kriminala zaista dobila velikog maha. To zaista svi u Srbiji uvažavaju kao veliki uspeh i navedene su konkretne brojke.
Kada sada uporedite ekspoze u poslednjih možda deset godina, možda Koštuničine Vlade, Koštuničin ekspoze, ili ekspoze gospodina Cvetkovića, vidite da tu nema baš puno brojki, odnosno ima puno rečenica, ali se ovde zaista prešlo s reči na dela, i to su konkretne brojke i konkretni pokazatelji koje treba pominjati.
Takođe bih rekla da mi u ovoj koaliciji koja zaista ceni znanje, i koja zaista ceni obrazovanje, koja zaista ceni uspehe koje recimo napi sportisti ili naši kulturni radnici postižu u inostranstvu, ne možemo da se odreknemo onog što jedino možda i imamo a to je obrazovanje. Nemojte nas provocirati sa nekim politikantskim argumentima, da izbegavamo diskusiju na ozbiljne teme i da se na te ozbiljne teme govori konkretnim brojkama i konkretnim pokazateljima. Krajnje je vreme da se podigne kvalitet političkog diskursa u Srbiji.
Možemo mnogo toga naučiti šta je tema u evropskoj politici. To možda jeste taj ključni spor da li ćemo imati ekonomiju štednje ili ćemo imati ekonomiju rasta i razvoja ili ekonomiju podsticanja potrošnje, i to je ključni diskurs upravo u nemačkim izborima, od naših političkih partnera iz Evrope možemo mnogo toga da naučimo, zato će svi zajedno, upravo će ta Vlada sastavljena i od eksperata, od političara uspeti da poboljša kvalitet političkog diskursa i razgovora o ekonomskim temama.
Moramo zaista prestati da o ekonomiji razgovaramo političkim rečnikom i da svaki ekonomski interes, bilo sindikata, bilo radnika, bilo poslodavaca, bojimo političkim bojama. U tom smislu i ono što imamo kao institucionalne mehanizme, koji još nisu oživotvoreni, kao što je ekonomsko-socijalni savet, kao što je trojni dijalog između Vlade, poslodavaca i sindikata, zaista treba da oživotvorimo.
Stoga, u ime SPS zaista izražavam jednu veliku veru u ljude koji nisu stranački vezani, jer oni ulažu svoje znanje i to kritičko znanje i da se ni u jednom trenutku ne spuštaju na nivo dijaloga koji koriste naši politički oponenti, nego da nametnu jedan mnogo kvalitetniji, jedan mnogo ozbiljniji način razmišljanja i način razgovora o tim temama.
Znači, neka se drugi ljudi, koji nisu toliko obrazovani, koji jednostavno ne znaju šta su teme evropske politike ili svetske politike, bilo u sferi ekonomije, bilo u nekim drugim sferama, prilagode, neka mnogo više čitaju.
Takođe bih podsetila da je predsednik Dačić u svom inauguarnom ekspozeu citirao Džona Mejnarda Kejnsa. On je rekao da mi imamo jednu moćnu, u stvari on je, kada je govorio o problemima velike depresije početkom veka, upotrebio izraz da postoji jedna moćna ekonomska ili privredna mašinerija, ali da je problem kako nju startovati?
U slučaju Srbije, mi imamo jednu zarđalu ekonomsku mašineriju, privrednu mašineriju. Mi pamtimo vremena, i dan danas kada putujete po Srbiji i kada pitate ljude koja su najbolja vremena za vas, oni kažu 80-e godine, dakle ta poslednja decenija socijalizma sa ljudskim likom, ili državnog socijalizma, ili vreme društvenih dogovora. Dakle, ta ekonomija je prosto tokom 90-ih zanemoćala, a od 2000. godine pa do sada ona je prosto zarđala.
Znači, to je bio ključni problem ovih godinu dana i zbog toga smo usvojili izmene Zakona o ministarstvima, zato što je jedna osoba, da tako kažem, jedan ministar bio zadužen i za finansije i za privredu. Znam da je to običaj i na zapadu Evrope i u razvijenim zemljama, ali jednostavno nije mogao, koncentrisan na probleme budžetskog deficita, da restartuje tu zarđalu ekonomsku ili privrednu mašineriju.
Dakle, kad ja gledam sastav, pogotovo kad čitam biografije ovih ljudi koji su kandidati u ovom trenutku za te izuzetno odgovorne, izuzetno teške resore, zaista imam jednu veliku dozu optimizma. Njihove biografije su zaista briljantne. Njihove biografije šalju jednu poruku deci, studentima, učenicima, da se zaista isplati investirati u znanje.
Neki od mojih kolega, evo ovde su pominjani različiti oblici komunikacije, ipak je 21. vek, neki od vas, neki od kandidata za ministre koriste te društvene mreže. O politici se razgovara ne toliko preko Fejsbuka, koliko recimo preko Tvitera i zaista mogu reći da to jesu onako varnice, iskrice u razgovoru, ali jednostavno ne dolazi se do rešenja, a o ekonomiji i o politici moramo da razgovaramo izuzetno ozbiljno, izuzetno stručnim argumentima. Ubeđena sam da će upravo ovi stručnjaci koji ulaze u Vladu i eksperti da provociraju jedan novi kvalitet ekonomskog diskursa u Srbiji.
Znači, ne možemo o politici i o ekonomiji razgovarati na način na koji se razgovara u novinama. Sad da ne potcenjujem kolege ili koleginice novinare, pa da kažem tabloidnim novinama, ali Srbija i mi političari i ekonomisti i stručnjaci treba da se uozbiljimo, da šaljemo jednu novu poruku u Evropu i u svet. Zato onog trenutka kada otpočnu ti aktivniji pregovori o učlanjenju u EU, ispostaviće se da mnogi od nas političara, bilo na vlasti, bilo u opoziciji, ne znaju taj rečnik, rečnik savremene politike u Evropi. Možda će neki od nas biti u budućnosti članovi Evropskog parlamenta i onda će tek videti koliko u ovih 20 godina nismo ulagali u vlastito obrazovanje, jer obrazovanje nije roba, obrazovanje je velika investicija i niko ovde još nije izračunao, a obično se računa koliko košta odliv mozgova, koliko košta neznanje. Neznanje i podsmeh znanju je jedan veliki i ozbiljni problem u Srbiji.
Dakle, SPS izražava jedno zadovoljstvo što je rekonstrukcija izvršena, ma koliko da je ona trajala, na ovaj način, što rekonstrukcija Vlade dolazi u tom momentu kada se ušlo u novu fazu razgovora, istorijsku fazu o problemu Kosova, koji je bolno rešavan u protekle tri decenije, što su se Srbiji otvorila vrata ka Evropi, što su naši sportisti, što su naši kulturni poslenici zaista cenjeni u svetu, što su političari iz Srbije zaista uvažavani i cenjeni i u Vašingtonu i u Moskvi i u Pekingu, pogotovo u Briselu. Dakle, to je jedna nova era i nova faza i mi sada ne trebamo da propustimo tu treću istorijsku šansu. Ako smo mi socijalisti propustili tu šansu tokom 90-ih, jer tada smo mi bili na vlasti, ako su bivše članice DOS propustile tu šansu od 2000. pa do čak 2012. godine, ja se nadam da ova Vlada, sastavljena upravo od eksperata i ljudi iz sveta i ljudi od struke, neće propustiti tu šansu, jer mi više vremena nemamo.
Socijalistička partija Srbije i ja u ime SPS sa izuzetnim zadovoljstvom podržavam sve predložene kandidate za ministarska mesta u rekonstruisanoj Vladi Srbije i u danu za glasanje mi ćemo dati punu podršku ovoj rekonstruisanoj Vladi. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, obraćam vam se u ime SPS koja se ponosi time što baštini tekovine narodno-oslobodilačke i antifašističke borbe. Takođe vam se obraćam u ime partije koja čini vladajuću koaliciju i koja je odlučna da sa našim koalicionim partnerima uđe u Evropu i, da tako kažem, samim tim i da deli kulturu mira i kulturu pomirenja unutar te Evrope u 21. veku.
Mi danas raspravljamo o tekstu jedne deklaracije koja je locirala da se ovde u našoj zemlji u državi čiji smo građani dogodio zločin, koja je precizirala gde se taj zločin dogodio. Pominju se opštine Čurug, srez Žabaljski u Vojvodini, ali isto tako, ono što je najvažnije, locira da je taj zločin počinjen nad nevinim pripadnicima mađarske nacionalne zajednice.
Moje uvažene kolege, koje isto kao i ja baštine neko to intelektualno obrazovanje i koji, sigurna sam, dele humanističke vrednosti u kojima smo porasli i u kojima smo obrazovani, su izrazile mnogo ograda i mnogo sumnji – a šta će biti ako ova Narodna skupština usvoji ovako sročen tekst deklaracije. Nadam se i izražavam uverenje u ime poslaničke grupe SPS da će to biti jedan značajan korak napred u kulturi mira, u garantovanju pravne države u Republici Srbiji i u jačanju principa pravde i vladavine zakona.
Mi imamo, gledajući, jer nismo usamljeni u ovoj Evropi i na ovim prostorima, puno primera iz nedavne ili dalje prošlosti o tome kako su mnogi narodi koji su bili sukobljeni u istoriji imali i mnogo veće ceremonije i mnogo veće i značajnije deklaracije pomirenja, počevši od Nemaca, to su uradili osnivajući Evropsku zajednicu, i Francuzi i Nemci i Englezi. Kasnije, to nedavno možemo da vidimo i na "Paradi mira" da rade i Nemci i Rusi, kad nemačka kancelarka Merkel stoji na "Paradi pobednika antifašističke borbe ruskog naroda" i kad defiluju vojnici Ruske armije. To se nedavno desilo i u Berlinu, kad su se građanima Berlina obratili predsednik Obama i kancelarka Merkel, kada je predsednik Obama, evocirajući govor Kenedija iz 1963. godine rekao da je on Berlinac, građanin Berlina, ali isto tako i građanin sveta.
Zaista želim da verujem da mi u ovoj Narodnoj skupštini, narodni poslanici i poslanice, zaista treba da se ponosimo tim multietničkim i multikulturalnim sastavom naše skupštine. Ja izražavam zadovoljstvo što u našim redovima ima uvaženih koleginica i kolega pripadnika ne samo mađarske nacionalne zajednice, nego i drugih ne srpskih, da tako kažem, ili manjinskih zajednica. To je naša prednost i nikako ne može biti mana.
Tekst ove deklaracije odražava upravo taj naš identitet i činjenicu da su građani pripadnici Mađarske i nekih drugih nacionalnosti lojalni građani ove države. Mi ne možemo, kako apeluju neke uvažene kolege iz drugih poslaničkih klubova, da odmerimo količinu pomirenja i količinu izvinjenja za nešto što se loše dogodilo.
Dozvolićete mi da u ovom kontekstu i kao podršku tekstu ove deklaracije citiram reči jednog mudrog čoveka koji je rekao da čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će postupati u datom vremenu, da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to kom narodu i od kojih roditelja. Možda je ovo citat koji nije toliko pamtljiv, ali ako citiram njegovu sledeću rečenicu, koja je glasila kratko i efikasno – budimo ljudi, setićete se da je to rekao Patrijarh Pavle.
Dakle, SPS podrškom ovako sročenom tekstu ove deklaracije upravo potvrđujemo to da smo ljudi, da smo protiv nečovečnih dela, protiv zločina počinjenih prema nevino stradalim ljudima. Zato ovo ne smatramo samo kao izvinjenje jednom narodu ili pripadnicima jedne nacionalne zajednice, nego istovremeno i kao izvinjenje našem celom narodu, zato što, uverena sam da su Srbi većinom miroljubivi, pravdoljubivi, slobodarski narod, bar to sami o sebi pričamo i to treba da dokazujemo ovakvim delima, kao što će biti podrška ovako sročenoj deklaraciji.
Neke uvažene kolege su izrazile zabrinutost kakve će političke posledice izazvati ovako sročena deklaracija, odmeravajući možda neke reči koje nisu za odmeravanje, jer kao što sam već rekla, ne možete da kontrolišete količinu izvinjenja i ne možete da kažete da je neki zločin mnogo manji ili neki mnogo veći od drugih samo zato što je ubijeno, postradalo, lišeno bespravno slobode ovoliko ili onoliko ljudi. Upravo je u preambuli deklaracije naglašeno da su formirane međuakademske grupe i da će istoričari koji su za to obrazovani i koji o tome mnogo više znaju nego mi biti angažovani na utvrđivanju činjenica. Dakle, isto kao što zločin nikada ne zastareva, ne mora i ne sme da zastari izvinjenje.
Zajedno smo na jednom velikom poslu i delimo svi istu političku sudbinu kao građani ove zemlje, zalažemo se isto kao za pripadnike srpskog naroda da budemo lišeni odgovornosti kolektivne za nešto što su počinili pojedinci i upravo je tekst ove deklaracije na tragu toga za šta se zalažemo za pripadnike našeg naroda.
Prema tome, apelujem da ne odmeravamo svaku reč i ne bojimo se posledica nečega što zaista nema ni jednu spornu rečenicu koja bi mogla voditi u počinjenje nove nepravde. Ovako sročenim tekstom deklaracije insistiramo na nekoliko načela, da je ljudski život neprikosnoven, da je ljudska sloboda neprikosnovena. To su sve rečenice koje su zapisane u našem Ustavu i da bismo održali mir na ovim našim prostorima moramo uvek insistirati na pravdi i zato tekst ove deklaracije govori o preispitivanju odluka koje je donela tadašnja Komisija za utvrđivanje zločina, okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini.
Naravno da mi ovde ovim tekstom deklaracije ne revidiramo istoriju. U našoj novijoj istoriji od Prvog pa i od Drugog svetskog rata ima mnogo belina koje se boje raznim bojama, od crne pa do onih ideoloških boja. Nismo interpretatori istine ili zabluda ili pogrešaka ili zločina na osnovu pripadnosti našoj političkoj partiji. Mi smo jednaki. Jednaki smo u tome da smo građani Republike Srbije i da u 21. veku to pravo i tu slobodu treba da dajemo i garantujemo i na ovaj način tako što ćemo se uvek sećati nevino postradalih žrtava i deklarisati da nećemo da dozvolimo da se takvi zločini i takve greške ponove.
Parafrazirala bih jednu rečenicu koja glasi da država nije skup građana. Država je jedna večna zajednica između onih koji su nekada živeli, koji više nisu među nama, između onih kakvi smo mi koji sada žive i onih koji će tek biti rođeni. Tekst ovakve deklaracije usmeren je i na prošlost i na sadašnjost, ali isto tako i na budućnost. Mislim da ti rituali davanja izvinjenja u kojima i mi učestvujemo kao političari ne mogu naneti štetu, da oni nekontaminiraju politički prostor i politički rečnik i da neće naneti nikome zlo. Naravno da se mogu uvek videti ne samo u ozbiljnim istorijskim knjigama nego i u tabloidima, u svakodnevnoj štampi pokušaji manje ili veće, ponekad i nedopustive revizije istorije, ali isto tako kao kada budno reagujemo kada smo mi predmet, pripadnici srpskog naroda predmet pokušaja revizije istorije mislim da isto tako trebamo dati podršku onom poslu na kome su ozbiljni istoričari angažovani, kao što je to u slučaju akademika iz naše zemlje i iz Mađarske. Isto tako smo na zajedničkom poslu kao političari.
Zašto je sporno da ova deklaracija jeste u svetlu i kontekstu približenja i uključenja Srbije u EU i naravno da ova deklaracija dolazi u čast predstojeće posete predsednika Mađarske, Janoša Adera, što nije sporno. Zašto na ovaj način ne bismo poželeli pripadniku jednog velikog evropskog naroda dobrodošlicu?
Mislim da samo politika mira može Srbiju da predstavi u jednom svetlu. Ako pratite istraživanja javnog mnjenja, ne ona koja su sprovedena samo u Srbiji, videćete da je rejting Srbije bio loš u poslednjih 20 ili 30 godina. Takođe ćete
videti da se rejting Srbije naglo popravio i da će to doneti boljitak svim građanima bez obzir kojem narodu pripadaju i kojoj nacionalnoj zajednici ili nacionalnoj manjini ili kojoj političkoj partiji pripadaju. Evropa jeste multikultularna. Mi živimo u jednoj globalnoj zajednici. Ne želimo da budemo izopšteni i ono što su razvijeniji narodi činili pre nas već decenijama, već od Prvog ili Drugog svetskog rata pa na ovamo, mislim da i mi kao odgovorni političari treba da činimo.
U tom smislu SPS izražava podršku ovoj deklaraciji i misli da ona doprinosi kulturi mira i pomirenja.
Zahvaljujem se koleginici Igić što mi je dala pravo da pojasnim neke svoje stavove, ali isto tako i da idem korak dalje u elaboraciji toga šta će biti ukoliko Narodna skupština Srbije usvoji ovako sročenu deklaraciju posvećenu stradanju jednog dela jednog naroda.
Podsetila bih uvažene kolege iz jedne poslaničke grupe koji su tako oštro protiv usvajanja ovako sročene deklaracije u ovom političkom momentu, dakle, u 21. veku, kao što ste rekli, 80 godina nakon počinjenog nedela, da su naše kolege izraelski parlamentarci 1953. godine, dakle, izraelski parlament, Kneset, je osnovao memorijalni centar "Jad Vašen".
Vi ste bili na vlasti, mi smo bili na vlasti, sada su neki na vlasti, a neki su u opoziciji, a šta to sprečava srpski parlament da to osnuje. Dvadeset godina gledamo višestranački parlament u Srbiji. Znate za izraz koji ima u jevrejskom narodu i kojima dele priznanje zato što su anonimni ljudi štitili svoje sugrađane na ovaj način koji ste vi istakli da su neki hrabri i istaknuti Mađari u svojim lokalnim sredinama zaštitili srpske građane. Šta to nas sprečava kao političare koji su bili vrlo jaki na vlasti nekoliko godina da oni usvoje takvu deklaraciju koja će zaštiti sve žrtve fašističkog pogroma, bez obzira na nacionalnu pripadnost? Zašto se protivite sada kada se čine neki početni koraci, zakasneli? Zašto se sada protivite i gde ste bili da ukažete na srpske žrtve i da ih pobrojite na onaj način na koji je jevrejski narod pobrojao svoje žrtve? Šta ste čekali?