Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, veoma važan set zakona je danas pred nama i o svakom zakonu zaista ima dosta toga da se kaže. Nažalost vreme je kratko pa ću pokušati da svoju diskusiju usmerim na ono što je zaista bitno, da možda ukažem na neka svoja zapažanja i eventualno traćim neke odgovore od vas.
Počeću diskusiju od Predloga zakona o ozakonjenju objekata i tu najpre želim da kažem da se nadam da je ovo zaista poslednji put da o legalizaciji objekata govorimo kao o Predlogu zakona. U poslednjih 20 godina smo više puta donosili nove zakone ili menjali postojeće, ali kao što ste i vi već rekli, bez nekih većih rezultata.
O razlozima bespravne gradnje smo mnogo toga čuli i ranije i danas i ne bih da to ponavljam. Jednostavno želim da istaknem ono što smo svi zapazili, da između donošenja dva zakona se broj bespravnih objekata uvećava i svakako najveću odgovornost u tom lancu odgovornosti imaju bespravni graditelji, ali ništa manju odgovornost nemaju ni organi inspekcije, bez obzira koliko je ima u lokalnim samoupravama, jer je upravo u njihovoj nadležnosti obaveza i da kontrolišu i da sprečavaju bespravnu gradnju.
Mislim da će se ovim zakonom mnoge stvari rešiti, najpre ono što jeste cilj i predlagača i svih nas, da se jednom za svagda reši sa bespravnom gradnjom, da se napravi evidencija izgrađenih objekata i da na taj način idemo u korak sa svetom.
Jedino što mogu i prvo da kažem i što me u stvari plaši jesu imovinsko-pravni odnosi koji su i do sada bili velika prepreka i kada je u pitanju legalizacija objekata i kada je građevinska dozvola u pitanju. Jeste ovaj zakon predvideo jednu široku lepezu rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Čak su neki načini i detaljno opisani, ali se plašim da će ipak, poznavajući naše građane, doći do problema.
Evo prostog primera. Ako je pre 50 godina prodata parcela koja je bila veličine jednog hektara, desetak kupaca kupilo i napravilo objekte, i do sada je u zemljišnoj knjizi ostao vlasnik isti koji je bio i pre 50 godina, odselio se, umro je, jednostavno je nedostupan, kako će ti vlasnici rešiti imovinsko-pravni odnos sa parcelama na kojima su gradili bespravni objekat, osim u sudskom postupku?
Ali, da li su svi naši građani edukovani u tom pravcu da to mogu da ostvaruju u sudskom postupku? Sa druge strane, to iziskuje i dosta vremena i dosta troškova. Možda smo trebali da predvidimo neko jednostavnije rešenje, makar za deo parcele koja se nalazi ispod ovih objekata ili koja je potrebna za redovno korišćenje objekta.
Što se tiče odredbi zakona kojima se određuje šta može biti predmet ozakonjenja, pa osim izgrađenih objekata i objekata gde su urađeni konstruktivni radovi, mislim da je možda trebalo da predvidimo upravo zbog objekata koji na terenu postoje, izgrađeni u različitim fazama, bez obzira da li je to započet objekat ili izgrađen objekat, predvideti upis, ozakonjenje tih objekata pod posebnim uslovima koji se zovu uklapanje. Zašto? Cilj svih nas je da što više objekata bude upisano u redovne procedure. Znači da ima i građevinsku i upotrebnu dozvolu, a zašto ne omogućiti građanima koji su objekte započeli i završili da im uklapanjem stvorimo mogućnost da mogu da uđu u redovnu proceduru, dobiju lokacijske dozvole i nastave dalje po Zakonu o planiranju i izgradnji. Na ovaj član smo podneli, naša poslanička grupa je podnela amandman i o tome ćemo više govoriti u danu kada se bude raspravljalo u pojedinostima.
Takođe kada govorimo o istom članu kojim se definiše šta je predmet ozakonjenja, pa se određuje da je izgrađen objekat i objekat gde su urađeni konstruktivni radovi, temelj, stubovi, krovna konstrukcija, tu imam jednu dilemu i jedno pitanje – da li objekat, a poznavajući kakva je situacija u životu, da su mnogi naši sugrađani napravili isključivo u cilju brzog rešavanja stambenog rešenja napravili objekte do ploče i uselili se u takve objekte i žive godinama u takvim objektima, da li takvi objekti mogu da budu predmet ozakonjenja, s obzirom da ste rekli da je cilj zakona da vlasnici objekta imaju neki papir o objektu u kome žive?
Ovi ljudi žive u objektu do ploče i da li taj objekat može da se ozakoni iako nema krov, jer jednostavno naši građani u ovakvoj ekonomskoj situaciji nemaju sredstava da ukrove svoje objekte.
Odredbama člana 4. određuje se da objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola ne podležu odredbama ovog zakona. Nisam shvatila zašto, s obzirom da je privremena građevinska dozvola uvedena nekih 80-tih godina, a znate šta je bio cilj privremene građevinske dozvole, da se adaptiraju objekti na privatnim parcelama, sopstvenim parcelama, mali objekti u nekoj površini od 50 do 80 kvadrata, pa s obzirom kakav je naš mentalitet, ta je privremena dozvola vremenom zloupotrebljena, pravljeni su, građeni su objekti na državnom zemljištu, veliki stambeni objekti u komercijalne svrhe i uglavnom su sve te privremene dozvole imale neki rok važenja. Taj je rok važenja već odavno istekao. Osim toga, 2003. godine je ukinuta odluka kojom je uvedena privremena dozvola.
To sa jedne strane, a sa druge strane, ako znamo da investitori koji su gradili objekte nisu poštovali uslove iz te privremene građevinske dozvole, nisu poštovali projekte na osnovu kojih je izdata privremena građevinska dozvola, pitam – kako je moguće onda izvršiti tehnički prijem takvog objekta, na osnovu čega i na osnovu čega izdati upotrebnu dozvolu? Zaista mislim da je objekte sa privremenom građevinskom dozvolom upravo iz ovih razloga bi trebalo uvrstiti, odnosno da se odredbe ovog zakona odnose i na objekte sa privremenom građevinskom dozvolom.
Do sada kada je legalizacija bespravnih objekata u pitanju kao problem se pojavljivalo nepoštovanje udaljenosti objekta od susedne parcele i to je zaista u praksi stvaralo dosta problema. Trebala je da se nabavi saglasnost i u većem broju slučajeva to nije bilo moguće i ovu promenu podržavamo i jednostavno imam pitanje – kako ćemo rešiti slučajeve gde je objekat nelegalno izgrađen i jednim svojim delom, da li krovom, stepeništem, terasom je zašao na susednu parcelu i na taj način umanjio prava vlasnika susedne parcele? Da li ćemo te objekte legalizovati i na koji način?
Kada su takse u pitanju, mi podržavamo predlog koji ide u smeru kvalifikacije, ali smatramo da je ipak trebalo napraviti razliku i barem na taj način, rekli ste da je zakon relativno pravičan, slažemo se, ali želja nam je da postoji ipak razlika između ljudi, građana koji su isključivo zidali objekte jer ih je muka naterala na to, bespravno gradili da bi zadovoljili svoje stambene potrebe i članova svoje porodice i napraviti razliku između onih koji su gradili objekte da bi sticali profit, a nisu poštovali zakon.
Svakako da je prvenstveno cilj ovog zakona zaštita javnog interesa države. Svakako da je cilj Predloga zakona da se jednom u Srbiji napravi evidencija svih izgrađenih objekata, jer ako smo ozbiljni na putu ka Evropi od nas se traži da imamo i ozbiljnu evidenciju objekata. Mislim da je ovaj zakon pravo rešenje i pravi način i uverena sam da će posle svih zakona koje smo u poslednjih 20 godina donosili, ovaj zakon dati rezultate koje očekujemo i naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona.
Sledeći u nizu, a ne i manje važan je Zakon o državnom premeru i katastru. Drago mi je što je direktor danas sa nama, koji verovatno i zna kakva je situacija na terenu. Katastarske evidencije u Srbiji su različitog nivoa i tačnosti i kvaliteta i to je verovatno posledica skupljanja podataka prilikom različitih tehnologija u dužem vremenskom periodu i takva situacija jednostavno nije na onom nivou da bi zadovoljila potrebe i građana i privrede i investitora.
Tako da, vi sami znate da svi oni građani koji su upućeni i koji imaju potrebu da sarađuju sa katastrom imaju jedan zajednički osećaj nezadovoljstva, jer katastar karakteriše jedna neorganizovanost u radu, gužve pred šalterima, rokovi za upis nepokretnosti da se izvadi jedan list nepokretnosti itd. Da ne govorimo o kopiji plana, konverziji, preparcelaciji i svim drugim poslovima koji se u katastru moraju završiti. Rokovi su zaista neprimereno dugački.
Takvo stanje nije od juče i, naravno, vi ne snosite odgovornost za to, ali jednostavno je krajnje vreme da se takva situacija u katastru što pre reši, jer mi nećemo moći da ispoštujemo ni ono što se predviđa Zakonom o planiranju i izgradnji, da građevinska dozvola bude izdata za 28 dana, ako to katastar usporava.
Osim toga, kada je građevina u pitanju, sve što govorim, govorim iz iskustva, i kad je građevina u pitanju i kada je kupoprodaja nepokretnosti u pitanju, sve počinje i sve se završava u katastru. Zato je katastar veoma bitan, opet ponavljam, i za privredu i za građane, a naročito, što je nama veoma važno, bitan za investitore.
Upravo zbog toga i želim da istaknem odredbe za koje smatram da su i najbitnije u predlogu ovog zakona, a to je smanjenje roka za upis prava na nepokretnostima. Kao što smo čuli, to je do sada bilo 60 dana. Smanjenje na sedam dana je izuzetan rok i to zaista podržavamo svom snagom. Zatim, smanjenje roka da se izvade potvrde, izjave i svi ostali dokumenti koji se inače iz katastra vade. Smanjenje na pet radnih dana, takođe podržavamo. Jedino mi nije jasno zašto nismo zakonom predvideli da rok za upis hipoteke bude 24 sata, kada znamo koliko je bitno za naše građane da se hipoteka upiše brzo. Za sve one koji žele da podignu kredit, takve su i procedure banaka, a iz iskustva i iz prakse znamo da je moguće hipoteku upisati za jedan dan.
Kad je u pitanju član 86, koji propisuje na osnovu kojih prava se vrši upis na nepokretnostima, nije predviđena jedna mogućnost koja se često pojavljuje u praksi, a odnosi se na upis posebnih delova novoizgrađenih objekata. Ja ću na jednom primeru da vam kažem kako to izgleda.
Dakle, investitor je gradio zgradu sa više stanova, ili je imao građevinsku dozvolu, pa odstupio, ili nije uopšte imao građevinsku dozvolu. Stanovi su prodati, investitor više ne postoji, a kupci tih posebnih delova žele da uđu u zakonsku proceduru, žele da legalizuju svoje posebne delove. Stanove su kupovali na osnovu kupoprodajnog ugovora i u ugovorima stoji jedna kvadratura koja je iz nekog postojećeg projekta tada. Naknadnim merenjem, u cilju legalizovanja tog posebnog dela, utvrđuje se druga kvadratura. Znači, u naknadnoj građevinskoj i upotrebnoj dozvoli stoji jedna druga kvadratura. Kad dođe kupac u katastar, priloži ugovor o kupoprodaji kao dokaz o vlasništvu, priloži naknadu građevinsku i upotrebnu dozvolu kao dokaz o legalnosti objekata i nailazi na problem. Katastar odbija da upiše pravo na nepokretnosti, jer se kvadrature ne poklapaju iz dozvole i iz ugovora. Ne može da uradi aneks, jer više ne postoji investitor. Šta da radi taj kupac? Znate li koliko je takvih slučajeva? To je zaista veliki problem. Govorim vam ono što se pojavljuje kao problem u praksi.
Mislim da je ovaj zakon možda bio mogućnost da takve probleme rešimo, ako smo već krenuli u rešavanje problema koji postoji na terenu i problema koji se pojavljuju u praksi.
Još jedan problem koji je prisutan u Srbiji, osim toga što ne postoje planska dokumenta u svim opštinama i gradovima, jeste evidencija u katastru koja se ne poklapa baš uvek sa stanjem na terenu. Znamo da je osnovno načelo katastra da katastar mora da bude veran stanju na terenu. Ako smo donosili zakone i o posebnim upisima objekata bez građevinske dozvole i razne druge zakone koji nisu dali efekta, nismo mogli da napravimo tu jedinstvenu evidenciju. Međutim, osim objekata koji nisu evidentirani u katastru, postoji problem i sa nekim parcelama koje ili nisu u onim granicama kave su na terenu upisane ili postoje neki drugi problemi. Da sada ja o tome mnogo ne govorim, vi to sigurno znate bolje od mene. Mislim da tu mora da se priđe rešavanju tog problema. Obnova premera je jedno od rešenja, ali je to i supo i dugotrajno. Kažem da je jedno od rešenja, ali zaista je neprihvatljivo za Srbiju sada u ovom momentu. Primorati građane na neki način da evidentiraju parcele i objekte, takođe ne vidim neki način. Da li sprovesti neku vrstu snimanja faktičkog stanja i objekata i parcela onako kako je na terenu, bez obzira na papirologiju koju vlasnicu imaju? Ne znam da li je to prihvatljivo. Evo, samo nabacujem neke predloge, jer jednostavno zaista imam želju da se u Srbiji jednom za svagda uspostavi jedinstvena evidencija, da stanje u katastru odgovara stanju na terenu. Samo tako možemo i privredno da se razvijamo i ekonomski i možemo da pratimo standarde koji postoje u toj oblasti u Evropi.
Kada je reč o odredbama koje se odnose na zabeležbu, smatram da je možda bilo potrebno u onim odredbama koje se odnose na zabeležbu upisati pravo gradnje, odnosno da je za određenu građevinsku parcelu izdata građevinska dozvola. Evidentiranje informacija o tome da je za određenu parcelu izdata građevinska dozvola bi sprečilo vođenje nekih drugih postupaka vezanih za istu parcelu. Osim toga, građevinska dozvola investitoru nameće, osim prava, i izvesne obaveze. Ukoliko investitor ne ispuni te obaveze, a parcelu stavi u promet, dovešće kupca u zabludu. Zabeležbom da je građevinska dozvola izdata za određenu parcelu izbegavaju se ovakve situacije koje evidentno mogu da nastanu.
Ono što je za SPS veoma važno, odnosi se na takse, odnosno na onaj deo koji je oslobođen plaćanja taksi. Mi predlažemo da oslobađanje od plaćanja taksi imaju lica koja su na evidenciji za zapošljavanje, samohrani roditelji i lica u režimu socijalne zaštite. Poslanička grupa SPS je podnela amandman i na ovaj član. Jednostavno, samo kao zaključak, želim da kažem da dobrim zakonskim rešenjem, dobrim merama mogu će je da se ovo stanje u katastru poboljša. Ja, gospodine direktore, ne sumnjam da ćete vi raditi na tome, jer vidim šta ste već počeli da menjate kada je katastar u pitanju. Katastar mora da bude ažuran, pouzdan i mora da pruža pravnu sigurnost i građanima i privredi i svima onima koji imaju potrebu da sa katastrom sarađuju.
Pošto mi vreme ističe, želim da kažem da će i ovaj predlog poslanička grupa SPS naravno podržati i sve ostale zakone iz ovog seta zakona, a o ostalim predlozima zakona će moje kolege govoriti u današnjoj daljoj raspravi. Zahvaljujem se.