Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva zakona. Zakon o oglašavanju i Zakon o informacionoj bezbednosti. Ovi zakoni regulišu različite oblasti, ali ipak imaju nešto zajedničko. Jedan se odnosi na trgovinu, odnosno promociju proizvođača i proizvoda i iznalaženja najboljeg puta do građana, odnosno potrošača.
Drugi, da se zaštite svi koji su korisnici internet usluga u uopšte informacionih komunikacija. Njihova zajednička tačka su novi modeli informacionih komunikacija, lako i brzo prenošenje informacija i znanja, pružanje usluga, različite vrste dostupnosti roba i proizvoda, ali i dostupnost različitih podataka i o ličnosti, kao i o državnim poslovima.
Dakle, nalazimo se u novom vremenu, u 21 veku, veku novih odnosa i komunikacija što od svih nas traži nova znanja, poštovanje novih pravila, odnosno to je komunikativnost, široka informisanost, brzina reagovanja u zaštiti podataka koje su od posebne važnosti.
Tako su zajednički i ovi zakoni, oba se oslanjaju na nove tehnologije, donose nova pravila, s obzirom na brzinu njihovim promena, brzo se moraju menjati zakoni i prilagođavati uslovima u praksi i onome što postoji u međusobnim odnosima.
Prvi Predlog zakona o oglašavanju, predstavlja vid promovisanja privrednih subjekata, ali tako da ne naruše pravila otvorene tržišne komunikacije, oglašavanje, uvek i svuda, mora da podleže određenim pravilima, da objektivno prikazuje proizvod razlike između pojedinih, ali tako da se održi ravnopravna tržišna utakmica i omogući dolazak pravih proizvoda do krajnjih kupaca, odnosno potrošača.
Subjekti i učesnici u ovom procesu, kao što vidimo iz ovog zakona, ali što možemo da osetimo i vidimo u životu i u praksi su veoma različiti i dosta ih ima u tom lancu, i to su, proizvođač, prenosilac oglasnih poruka, oglašivač, distributer i potrošač koji je u suštini krajnji cilj.
Cilj oglašavanja je, kao što smo rekli podsticanje tržišne utakmice, pravna sigurnost, poboljšani standard potrošača. To je danas jedna kreativna industrija i ja bih rekla da je to danas umetnost, od oglašavanja korist imaju svi proizvođač, potrošač, ali i država na osnovu poreza koje prikuplja.
Predstavljanje proizvoda, odnosno oglašavanje mora da podleže određenim pravilima koji će obezbediti objektivno, isticanje kvaliteta određenih roba i usluga i isti odnos prema svima, održivost poštene borbe na tržištu, našta ovaj zakon upućuje i što reguliše. Oglašavanje koje je počelo veoma davno, možemo reći pre jednog veka, obično su bile ranije reklame ili smo ih tako zvali, a danas je došlo do vrlo razvijene dinamične industrije koja raznim, pisanim i audiovizuelnim sredstvima nalazi put do potrošača, „sa ciljem da im poveća standard“.
Ja ću tu staviti čak i znake navoda, s obzirom da su razne zloupotrebe, informacija koje dolaze do potrošača, pa se onda može postaviti objektivno pitanje da li je uvek svuda i kod svakoga proizvođača i prenosioca usluga, cilj da se poveća standard potrošača ili je cilj profit koji proizvođač želi da ostvari.
S obzirom na otvorenost tržišta i komunikaciju, ova regulativa je vrlo dinamična i zato ne treba da čudi što se stalno menjaju pravila, donose novi zakoni koji moraju biti usklađeni sa stanjem oglašavanja na tržištu, ne samo sa modernim zakonima koji su propisani u EU, kojima se usklađuje naše zakonodavstvo u procesu pridruživanja istoj.
Ovaj zakon je vrlo razuđen i preko svojih 80 članova pokušava da reguliše sve objekte, stanja i odnose na tržištu, u procesu oglašavanja i borbe potrošača. Ja bih rekla da su za mene dva najvažnija poglavlja, poglavlje koje reguliše opšta pravila i to su članovi zakona od četiri do 20, kao i posebna pravila koja se odnose na specifične situacije, oblasti zaštite, specifične subjekte kao što su deca, mladi itd, koji se moraju zaštiti, i treće poglavlje koje nam privlači posebnu pažnju je vrlo značajno, to su u stvari kaznene odredbe.
Bilo bi idealno kada bi se sam život odvijao po pravilima i onako kako je napisano. Tada bi nam reklame, kako ih popularno zovemo bile lakše u mnogim situacijama, prihvatljivije, imali bi u njih više poverenja, isto tako i u robu koju dobijamo kao i u proizvođače, u deklaraciji o kvalitetu i sastavu robe, o roku trajanja određenog proizvoda, zemlji porekla, uslovima prodaje robe, ceni, uslovima na tržištu itd.
Sve je to važno. Sve ovaj zakon dotiče u cilju sticanja što većeg profita, a nažalost novac je danas kod mnogih i jedini Bog, vrlo je prisutno da se odnosi na tržištu, nažalost ne poštuju, da se ne poštuju pravila, profesionalna etika, kao i pravo kupca, odnosno potrošača na tačno, pošteno i celovito informisanje.
Zato je, ono što je dobro ovim zakonom, utvrđivanje pravila, odgovornosti, ali i kazne, šta što ovaj zakon definitivno i čini? Čini mi se da je ovde data i precizna kaznena politika, jasne mere, što je takođe poseban značaj ovog zakona. Međutim, s tim da se posebnim uputstvom ili nekim drugim podzakonskim aktom mora precizirati kada se izriče najniža, a kada najviša kazna, da se ne razvije praksa da je najniža kazna najprihvatljivija i ona koja se u najvećoj meri primenjuje, a onda za oglašivača, ona ispada mnogo manja šteta nego što donosi korist od pogrešnog, lošeg oglašavanja, odnosno ne poštovanja ovog zakona.
Posebno ću se osvrnuti, u stvari, na značaj članova 7, 10. i 11, na primer, u kojima se jasno kaže da je zabranjeno obmanjujuće oglašavanje, da se to odnosi na sve što je prethodno rečeno, a što postoji u reklami, a što u stvari sve nas, odnosno potrošače opredeljuje da kupimo određenu robu.
Isto tako postoji potpuna zabrana oglašavanja roba i usluga koji su zabranjeni zakonom, na primer, kao što su alkohol i cigarete. Ja bih to naročito pozdravila. Sa cigaretama je u praksi dosta već i razvijena kampanja o nemogućnosti njenog konzumiranja na javnim mestima, zabrani njenog reklamiranja itd. Mislim da je mnogo kod nas značajna zabrana reklamiranja alkoholnih pića, s obzirom na sve negativne posledice koje alkohol sa sobom nosi, na njegovu dostupnost generalno u prodaji, čak i mladim licima, a posebno sa aspekta bezbednosti, bezbednosti u saobraćaju, mislim da tu kazne za zloupotrebu ovoga moraju da budu vrlo jasne i sa svim primerene.
Istaći ću posebno deo zakona koji skreće pažnju na zabranu podsticanja ponašanja koja utiču loše na zdravlje i bezbednost primaoca oglasne poruke. Ovde je bilo zloupotreba u praksi i u međunarodnoj evropskoj zajednici, naravno nismo ni mi izuzeti od toga i dobro je što ovaj zakona zabranjuje, odnosno sada posebnu pažnju pokazuje na odnosu na ovu pojavu. Dakle, jasna zabrana propisana ovim zakonom, visoka kazna i insistiranje na poštovanju ovog zakona, garant su boljeg kvaliteta proizvoda i bolje zaštite potrošača.
Mnogi nesavesni trgovci neće se lako odreći benefita i koristi koja ostvaruju zloupotrebom i nepoštovanjem zakona. Zato kažem da je kazna bitna, u nekim slučajevima možda je mogla da bude i oštrija, ili drugačije gradirana. No, rasponi koji su dati nude i najmanje i najveće kazne, one od 300 hiljada do dva miliona. Zato je važan rad inspekcije, njena prisutnost i odgovornost na terenu koja će propisivati te kazne u skladu sa prekršajem, štetom, a na koncu i u skladu sa namerama.
Važan je broj i inspekcija koja mora da bude uvek obučena, mora da joj bude dostupna stalna edukacija i inovacija znanja, što je vidim sve više prisutno i zahteva se u mnogim strukama, mislim da i u radu inspekcijskih službi takođe je taj zahtev stalnim inovacijama i sertifikatima za obavljanje tih poslova, takođe treba da bude prisutno i samim tim će onda i ukupna zaštita potrošača biti bolja i veća.
No, pored ovog zakona, ja bih u tom smislu, dakle podržala mere koje ovaj zakon u sebi donosi i predlaže.
Drugi zakon o kojem danas raspravljamo, Zakon o informacionoj bezbednosti, o njemu je danas bilo dosta reči. Njegovo predlaganje bi posebno pozdravila, jer će sigurno doprineti većoj sigurnosti informacija i podataka bilo o ličnosti, ili pravnim licima, odnosno državnim organima.
Informaciona bezbednost u ovakvom rastućem svetu komunikacija je sve značajnija. To je jedan od preduslova za stvaranje i razvoj informacionog društva, što je zacrtano strategijom razvoja informacionog društva do 2020. godine.
Postojeći zakoni, a kao što je u uvodnom izlaganju ministra rečeno, bilo ih je preko osam, koji tretiraju pitanja iz ove oblasti, nisu obuhvatali na odgovarajući način i na jednom jedinstvenom mestu sva pitanja i odgovarajući potreban pravni okvir, te se u tom smislu zaista može pozdraviti i donošenje i predlaganje ovakvog jednog zakona.
Evropska zajednica je 2013. godine donela strategiju bezbednosti IKT sistema EU, gde su date određene smernice razvoja. Ovaj zakon iz te oblasti jeste i naše celovito usklađivanje sa EU, ali on, kao što ja to volim da istaknem, nije važan zbog EU, on je važan zbog nas i uopšte svi takvi poslovi moraju da imaju, pre svega cilj, naše ustanovljavanje jedinstvenog, dobrog i kvalitetnog sistema državne uprave, odnosa prema građaninu i naša bilo pojedinačna zaštita ličnosti ili zaštita u ovom slučaju sistema.
Ovde, pored uvođenja jasnih mera i osnivanjem regulatornih tela, postoje i različiti organi po nivou organizovanja koji se organizuju i ja bih njihovo formiranje, naravno pozdravila i istakla njihov značaj upravo po vertikali organizovanja, kako bi svaki od njih mogao da prati razvoj informacionih tehnologija, bezbednost i zaštitu u pojedinim od ovih oblasti.
Ono što je posebno značajno, istaći ću, je formiranje nacionalnog CERT-a, odnosno nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima. Njegov zadatak bi bio da se obezbedi koordinacija između činilaca zaštite i praćenja pravilne primene propisanih mera zaštite, kao i inspekcijski nadzor u oblasti informacione bezbednosti.
Ono što je važno, predviđeno je da ovo ministarstvo, odnosno Ministarstvo za telekomunikacije, bude nadležno za bezbednost IKT sistema i uopšte ceo postupak u daljem razvoju ovog sistema praćenja i razvijanja svih budućih mera zaštite koji će neosporno biti potrebni.
Ovi svi poslovi zadiru, kao što smo videli iz predloga zakona, kao što i znamo iz prakse, u razne delove sistema državne uprave, organizaciji i njene organizacije i u one oblasti koje su od posebnog značaja za bezbednost i sigurnost države. Znači, to se odnosi na organe odbrane, MUP, spoljnih poslova, pravde i sve službe bezbednosti, njihova koordinacija, njihov zajednički rad, ali i formiranje ovakvog jednog jedinstvenog nacionalnog centra, mislim da će unaprediti bezbednost i zaštitu koja nam je neophodna, a u prethodnoj raspravi su pomenuti već primeri koji postoje i u našoj praksi, u međunarodnoj zajednici gde se upad u bezbednosne sisteme posebno zaštićenih poslova, ima velike štete i na šta se mora obratiti posebna pažnja.
Naravno, kada se govori o ovoj regulaciji, mora se istaći značaj RATEČ-a, odnosno regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i takođe zahtevati i prilagođavanje njihovog rada i obaveza u skladu sa novim odnosima u ovom sistemu.
Predlog zakona sadrži posebnu glavu, koja se odnosi na kripto-zaštitu, a to su kripto-bezbednosne mere i zaštite od kompromitujućeg elektronskog zračenja.
Radi efikasnije primene potrebno je obezbediti adekvatan inspekcijski nadzor i u ovoj oblasti i nadzor preko inspektora, učiniti dostupnim u svakom području svoga rada.
Imajući u vidu značaj poslova i širinu, neophodno je i slažem se sa tim, obezbediti odgovarajuća sredstva koja su neophodna za tehniku, opremu i ljudske resurse. Ona su potpuno opravdana, ostvaruju svoj cilj i sigurna sam da ćemo u ovoj oblasti, naročito u narednim godinama imati još dosta promena, još dosta stvari koje ćemo morati da poradimo u smislu obezbeđivanja i lične pojedinačne zaštite, ali i zaštitu svih ukupnih državnih organa.
U svakom slučaju, lično pozdravljam donošenje oba zakona, smatram da je naročito značajan iskorak kod ovog drugog i želim da istaknem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje oba zakona podržati i glasati za njih.
Sigurna sam da naredna kampanja za nove republičke, odnosno ukupne izbore u državi neće u velikoj meri ometati rad službi koje su neophodne, koje će raditi na primenjivanju i stvaranju uslova da se ovi zakoni primene u neposrednoj budućnosti. Hvala.