Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7825">Hadži Milorad Stošić</a>

Hadži Milorad Stošić

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Govori

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalazi se više međunarodnih sporazuma koji su značajni za naše građane.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS - "Tri P" u danu za glasanje podržati ove sporazume sa ovog zasedanja i glasati "za".

Na današnjoj sednici nalazi se nekoliko međunarodnih sporazuma od kojih se po svom neposrednom značaju za naše građane izdvajaju tri sporazuma, zaključena sa Bosnom i Hercegovinom, pre svega, bitna za pogranično stanovništvo jedne i druge države. To su sporazumi vezani za pitanje prelaska državne granice u različitim segmentima, od uspostavljanja zajedničke kontrole, preko određivanja mesta za granične prelaze do pitanja pograničnog saobraćaja. Njima se najpre predviđa da se postepeno uvodi zajednička granična kontrola na svim graničnim prelazima, način postupanja carinskih i inspekcijskih organa i službi, njihove nadležnosti, te prava službenosti organa jedne države ako se zajedničko mesto nalazi na teritoriji druge države i obrnuto.

Drugim sporazumom određeni su granični prelazi koji će se koristiti u pograničnom saobraćaju i njihove kvalifikacije i radno vreme. Tu se radi uglavnom o onim graničnim prelazima koji su kao takvi već bili određeni prethodnim sporazumom dve strane iz 2005. godine, s tim što su sada dodatno prepoznate specifičnosti graničnih prelaza, kao što su rečni granični prelaz Perućica-Višegrad, železnički Mokra Gora-Vardište i još četiri granična prelaza za pogranični saobraćaj, od kojih su dva skelska.

Ova su vrlo važne dopune u postojećoj mreži graničnih prelaza, jer će one s jedne strane omogućiti da se dodano valorizuju turističke vrednosti Drine, grada Višegrada i muzejske železnice uskog koloseka na Mokroj Gori. Ali još je važnije što će se običnim ljudima koji žive neposredno uz granicu omogućiti lakši svakodnevni život, odnosno dolazak do svojih imanja koja se nalaze u drugoj državi. Nažalost, sada u drugoj državi, a ranije iste države i istog naroda.

Na njih se pogotovo odnosi treći sporazum u ovom paketu, onaj o pograničnom saobraćaju u kome su takođe izvršene određene promene tako što je nekoliko povećan broj naseljenih mesta uz granicu čiji će žitelji imati privilegiju da dobiju pogranične propusnice i da tako olakšano prelaze državnu granicu i izvan graničnih prelaza, na tzv. prelaznim mestima koja predstavljaju novu kategoriju i dodatnu mogućnost za lakši i brži prelazak granice ovim kategorijama stanovništva, kao što sam već naglasio, stanovništva i jedne i druge države, pre svega u pograničnom regionu.

U sva tri sporazuma predviđa se i nastavak rada postojećih međudržavnih komisija koje će nadgledati njihovu primenu i rešavati eventualne nesporazume. Imajući u vidu sadržinu ovih sporazuma koji treba da zamene raniji sporazume iz 2005. godine njih svakako treba sa zadovoljstvom podržati. No, jasno je da u odnosima između dve države i dalje ostaje da se u perspektivi rešava pitanje preciznog određivanja i definisanja protezanja granične linije.

Mi smo do sada mogli da se uverimo da je ovo vrlo teška i složena problematika, da postoji više konkretnih tačaka gde su viđena rešenja dve strane o tome kud i kamo ne slažu i gde se granične linije drastično razlikuju, a da se sve to negativno održava pre svega na svakodnevni život ljudi, kao što su nelegalne eksploatacija šljunka i peska na Drini koju niko ne može da sankcioniše, a njome se menja rečni tok podlokavanjem obala i odnošenjem plodnog zemljišta, što u krajnjoj liniji ugrožava i same mostove i prelaze na reci. Rešavanje ovih otvorenih pograničnih pitanja neće biti lako, ali na njima se mora kontinuirano raditi u dogovoru sa drugom stranom.

Takođe bih se zapitao da li je moguće ako se već toliko čeka na međudržavni sporazum on da otpočne makar sa rešavanjem onog što se jednostrano može uraditi sa naše strane. Konkretno, ako već tri decenije imamo praksu da žitelji nekih sela u opštini Priboj ne mogu da dođu do svog opštinskog sedišta bez da ulaze na teritoriju BiH da li se u tom slučaju razmišlja da se istrasiraju i urade novi lokalni putevi koji bi to tih naseljenih mesta išli isključivo našim nespornim teritorijama? Ako se stalno pominje problem da desetak kilometara pruge Beograd – Bar ide teritorijom BiH, da smo mi zbog toga devedesetih imali slučaj u stanici Štrpci i da nam je NATO u vreme agresije 1999. godine na istom mestu razbojnički razrušio i presekao ovu važnu železničku vezu, da li je onda iko u našim železnicama i ministarstvima uopšte razmatrao mogućnost da se izgradi projekat nove pruge koja bi jednostavno zaobišla ovu osetljivu tačku?

Svestan sam da su za ovakve stvari neophodno velika novčana sredstva i građevinski resursi, ali deluje mi da je do sada više novca potrošeno u štetama zbog njihovog ne rešavanja nego što bi se utrošilo da se ove zaobilaznice i premošćavanja izgrade i time makar neka pitanja razgraničenja skinu sa dnevnog reda. Zato, mislim da bi predstavnici Vlade, lokalnih samouprava i javnih preduzeća trebali da zajednički makar otpočnu neku delatnosti na njihovom potencijalnom rešavanju.

Pored Sporazuma sa susednom BiH na dnevnom redu današnje sednice su i dva sporazuma sa Egiptom i Austrijom o saradnji u oblasti odbrane, odnosno zaštite od katastrofa. To su standardni međunarodni sporazumi iz ovih oblasti. Mislim da se tu nema oko čega polemisati, jer je važno da se ovakvi sporazumi sklapaju sa što je više moguće država u svetu.

Mi smo imali priliku da nedavno vidimo veliko interesovanja predstavnika država Pokreta nesvrstanih za proizvode naše namenske industrije, a mi preko saradnje u ovoj oblasti možemo da imamo velike koristi, pogotovo ako se zna da je Egipat jedna od najvećih i najznačajnijih afričkih država.

Sa druge strane, Austrija spada u jednu od najrazvijenijih evropskih zemalja i iako nam nije neposredni sused naše države povezane su Dunavom. Puno naših žitelja odavno živi i radu u noj, pa su time međusobne veze ipak izražene u značajnoj meri. Mogućnosti za međusobno ispomaganje, razmenu informacija i iskustva mogu stoga biti od značaja za obe države.

Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu da se radi o kvalitetnim rešavanjima koja treba da unaprede pre svega odnose sa susednom državom BiH u kojoj živi naš narod, ali i da otvore nova polja saradnje sa Egiptom i Austrijom, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Agencije i Saveta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice i objedinjenoj raspravi nalaze se četiri Izveštaja o radu raznih nezavisnih agencija i saveta za prošlu godinu.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u Danu za glasanje nakon ove rasprave odlučiti i doneti odluku da li će glasati za sve izveštaje ili će za neke biti uzdržana.

Na početku današnje rasprave, ja bih najpre pohvalio to što se danas na dnevnom redu nalaze ova četiri izveštaja o radu nezavisnih agencija za prošlu godinu, čime mi kao Narodna skupština ispunjavamo deo svojih obaveza u postupku kontrole njihovog rada, a iz ovih materijala mogu se saznati interesantne informacije o nekim aspektima našeg društvenog i privrednog života koji na prvi pogled nisu tako vidljivi široj javnosti.

U Izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije vidi se da je ona u 2020. godini uspela da smanji broj predmeta, a da se najveći broj postupaka u njoj odnosi na oblasti telekomunikacija, trgovine, IT sektora i hemijske industrije.

Koliko se može primetiti, radnici Komisije uspeli su da smanje broj prenetih predmeta u svim vrstama postupaka koji su pred njom vođeni, a da u svom radu ostvare i prihode u svom poslovanju u visini od 173 miliona dinara, koji će biti uplaćeni u budžet Republike Srbije.

Mislim da je daleko važnije to što je ova Komisija registrovanjem donela adekvatne mere u nekoliko desetina slučajeva, pokušaja stvaranja nezakonitih sporazuma kojima bi se nanela daleko veća šteta na domaćem tržištu stvaranjem kartela ili monopola.

Fiskalni savet nam je u svom izveštaju uputio i ponovio više svojih sugestija i viđenja makro-ekonomskih prilika i pojedinih njenih segmenata koje nam je ova institucija pojedinačno već bila upućivala u širem obimu tokom prethodne godine, a u zavisnosti od ličnih ili stranačkih stavova, sa tim analizama se možemo ili ne moramo složiti.

Tako mi u našoj poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“ svakako pozdravljamo iskazan stav Fiskalnog saveta da je potrebno povećati iznos penzija, ali naravno da se ne bi složili sa kritikom jednokratne isplate novčane pomoći penzionerima, socijalno ugroženim i institucijama koje su zbog korona virusa bile u nemogućnosti da ostvare svoje rezultate.

Kada govorimo o stavu Fiskalnog saveta da je potrebno povećati penziju, vidimo sve nedostatke švajcarske formule o usklađivanju penzija koje stalno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate. Zbog toga je formula PUPS – „Tri P“ penzije prate plate najbolje rešenje i neophodno je da se u dogledno vreme izmeni Zakon o PIO u skladu sa dogovorom predsednika Srbije, gospodina Vučića i predsednika PUPS, gospodina Milana Krkobabića.

Kada govorimo o obračunu penzija, onda moramo znati da je penzija izvedena iz radnog odnosa, te da je ista ekonomska kategorija i onda je jasno da je formula PUPS – „Tri P“ najrealnija.

Dragi prijatelji, drage kolege, sutra ćemo svi biti koji jesmo ili nismo u penziji i onda ćemo insistirati na tom stavu da penzije prate plate.

Stav PUPS da se u zakon ugradi zaštitni mehanizam koji će se u slučaju pada penzija ispod određenog procenta, na primer 60%, vanredno usklađivati penzije ina taj način sprečiti drastičan pad kao što sada imamo, jer švajcarska formula konstantno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate, što svakako nije dobro ni za penzionere, ali i za nas koji o tome odlučujemo.

Još jednom želim da istaknem obećanje predsednika Vučića na sednici Glavnog odbora PUPS-a, da će sve učiniti da se poboljša švajcarska formula, koja će vremenom dostići predlog PUPS – „Tri P“, odnosno penzije prate plate.

Lično verujem da će i Fiskalni savet podržati tu formulu iz ekonomskih, ali pre svega iz onih socijalnih potreba za naše najstarije sugrađane. Bez obzira na sve to Fiskalni savet je ova svoja stanovišta argumentovano obrazložio i time je pored pravovremeno datih ocena predloga budžeta, njihovih rebalansa i završnih računa ranijih budžeta u potpunosti ispunio svoje zakonom propisane obaveze.

Agencija za energetiku je u okviru svojih nadležnosti izdala 68 raznovrsnih licenci za rad operatorima u oblasti proizvodnje, prenosa, snabdevanja različitih vidova energenata, od električne struje do bio-goriva. Verujem da su i njeni stavovi sada se pokazali kao dobri, obzirom da Srbija nije u nekoj velikoj krizi što se tiče tih energenata ili proizvodnje struje.

Iz podataka da je broj tužbi Upravnom sudu u ovim postupcima bio svega sedam u 2020. godini, a u odnosu na 14 u 2019. godine vidimo da je rad Agencije u protekloj godini bio kvalitetniji. Pored ovih podataka o neposrednom radu izveštaj Agencije pokazuje i neke pozitivne parametre energetske politike, gde bih istakao da je ukupna proizvodnja električne energije u Srbiji u 2020. godini povećana, te da je najveća u zadnje četiri godine.

Vrlo pozitivno je i to što se vidi da raste proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, kao što su vetro-elektrane, ali nije dobro to što i dalje imamo značajan procenat gubitaka energije u prenosnoj i distributivnoj mreži, mada je on ostao na nižem nivou nego u nekim ranijim godinama i decenijama.

Dužina gasovodne distributivne mreže je u prošloj godini je povećana za oko 600 kilometara, iz čega se vidi da sve veći broj građana i privrednih subjekata uviđa prednost gasa kao čistog i jeftinijeg energenta. Nama svakako ostaje da u budućem periodu poradimo da se ove delatnosti u energetici podstiču i dobiju sve veći značaj u kontekstu zaštite životne sredine.

Poslednji po redosledu tačaka današnjeg dnevnog reda je izveštaj DRI. Radi se o izuzetnoj važnoj nezavisnoj instituciji sa osnovnim ciljem kontrole trošenja javnih sredstava i računovodstvenih dokumenata raznovrsnih državnih organa i pravnih lica koji koriste ta sredstva. Pohvalno je to što možemo videti da se DRI potrudio da u prošloj godini sprovede sve planirane procese revizije, uprkos problemima sa koronom, kao i to da je rezultat tih procesa konstatovano da je ukupan obim uočenih grešaka u finansijskim izveštajima opao sa 441 na 376 milijardi dinara.

Ono što može da nas na drugoj strani zabrine iz ovih izveštaja je to da istovremeno konstatovano značajno povećanje u kategoriji zabeleženih nepravilnosti u poslovanju čiji je ukupan iznos skočio sa 10 milijardi iz prethodnog izveštaja na 130 milijardi u sadašnjem. Iz izveštaja vidi se da su gotovo sve te nepravilnosti u iznosu od 128,96 milijardi dinara bile konstatovane u različitim segmentima postupka javnih nabavki, te da to povećanje dolazi isključivo odatle, dok su iznosi nepravilnosti kod prihoda i primanja te rashode i izdatke čak i smanjili u odnosu na prethodne izveštaje.

Ovaj podatak svakako nije prijatan, ali od 1. jula 2020. godine na snazi je novi Zakon o javnim nabavkama koji bi trebalo da ubrza i pojednostavi procedure vezane za javne nabavke pa će naredni izveštaj DRI pokazati kakve on konkretne efekte je dao početkom svoje primene.

Ako se sagleda ukupan kvalitet datih ocena za izveštaje subjekata revizije vidimo da je on uglavnom nepromenjen, odnosno da su tada pozitivna mišljenja daleko pretežu nad negativnim, ovoga puta, u iznosu od 35 prema četiri i da uvek ima najviše onih mišljenja koja se daju sa rezervom, ovog puta, čak 98.

Moram da kažem da je dobro što se uočava da makar na nivou korisnika budžeta Republike i pokrajine već u dva navrata nije bilo datih negativnih mišljenja na rad tih organa. Moglo bi se razmisliti o tome da se u ovom slučajevima zauzme jedan principijalan stav da kada DRI izda negativno mišljenje o izveštajima rukovodioci tih organa, javnih preduzeća i ustanova moraju snositi političku odgovornost i biti smenjeni sa tih položaja, jer negativno mišljenje znači da su to već vrlo drastične i sistematske nepravilnosti u računovodstvu i poslovanju, a ne one koje su sporadične, od manjeg značaja i nastale uslede nenamernih grešaka i neznanja, a koje se otklanjaju izdavanjem preporuka i njihovim sprovođenjem.

U tom delu vidi se da se najveći broj izdatih preporuka uglavnom sprovodi u praksi, a da su u postupanjima po njima ostvarene značajne uštede javnih sredstava koje su u zbiru veće od milijardu dinara i svakako premašuju budžetska sredstva koja su odobrena za godišnji rad DRI i time pokazuju koliko je od značaja njena uloga i gledano u nekom čisto finansijskom smislu. Pored svoje osnovne delatnosti DRI je u ovom izveštaju naveo i niz preporuka i skrenuo pažnju na mnogobrojne praktične probleme i pravne praznine u sistemu javnih finansija i na njihovom rešavanju bi trebalo da obrate pažnju subjekti kojima su te preporuke upućene.

Poštovani narodni poslanici, na kraju se može i zaključiti da ovi izveštaji najvećim svojim delom verno oslikavaju rad nezavisnih državnih institucija, uostalom o tome su i naše kolege u resornim skupštinskim odborima već dali svoj pozitivnu ocenu dajući pozitivne zaključke na njih.

Posebno bih naglasio da su sva četiri slučaja u svim bilansnim stanjima i uspeha konstatovali pozitivne rezultate bez gubitaka, a planirani rashodi su ostvarivani u manjem obimu nego što je bilo planirano budžetom i njihovim finansijskim planovima, pa i tako domaćinsko i racionalno poslovanje u prethodnoj teškoj godini treba da pohvalimo i pozdravimo.

Poštovani narodni poslanici, naša Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje, kao što sam već najavio, odnosno kazao, dati svoju podršku ovim izveštajima, a o ovim institucijama i zaposlenima u njima dajemo punu podršku za budući rad uz želju da u budućnosti bude još struktivniji i kvalitetniji.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine Krkobabiću, uvažena ministarsko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjem dnevnom redu sednice nalazi se predlog novog Zakona o zaštiti od buke.

Na samom početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za. Predlogom novog Zakona o zaštiti od buke koji se nalazi na dnevnom redu današnje sednice predstavlja i u praksi dokazuje proklamovane namere ove Vlade da u narednom periodu veću pažnju posveti rešavanju problema zaštite životne sredine kao bitnog faktora očuvanja prirode.

Većina nas koji živimo u velikim gradovima, pa sve više i u većim mestima može i lično da posvedoči da je buka kao povišeni i ometajući zvuk odavno sve više onaj faktor koji štetno utiče na čovekovo psihičko i fizičko zdravlje, te da je stoga potrebno da se sistematski poradi na njenom smanjenju normalno kroz određene zakonske okvire.

Iako je ovaj problematika na prvi pogled možda ne tako značajna i javnosti vidljiva kao drugi aspekti životne sredine ipak se u praksi može videti da su i na ovom planu učinjeni određeni koraci na zaštiti najugroženijih od buke, kao što su na primer postavljanje zvučnih barijera na pojedinim deonicama našeg glavnog autoputa koji prolazi kroz veća naseljena mesta gde su stambene zgrade bile u njegovoj neposrednoj blizini.

Međutim, moram da naglasim da nije svuda to urađeno. Na primer na autoputu na Koridoru 10 autoput prolazi kroz dobar deo naselja grada Niša, kroz naselje Ratko Jović i Branko Bjegović, tik uz same zgrade i kuće i da nisu postavljene barijere niti na jednom mestu i to već u dužem periodu. Zato je važno, poštovana ministarko, da imate ovu informaciju i da eventualno utičete na otklanjanje ovih nedostataka.

Sa druge strane, sa ponosom mogu da kažem da je naša gradska uprava u Nišu među prvima od većih gradova ispunila svoje zakonske obaveze i uz partnerstvo sa IPA fondovima uspela da izgradi strateške karte buke za urbano gradsko područje razvrstano prema njenim izvorima. Posebno je zadovoljstvo što smo danas isto čuli od kolega da je Niš jedini grad koji je to uradio.

U odnosu na važeći zakon predlog o kome danas raspravljamo donosi daleko razrađenija rešenja u tom pravcu. U novom Predlogu zakona je za razliku od starog precizirano na koje se slučajeve ovaj zakon ne primenjuje, a kao takvi su definisani i izvori buke koji nastaju u radnom mestu i okolini, u prevoznim sredstvima, odvojenih aktivnosti od zvučnog oglašavanja, u vršenju verskih obreda i slično.

Takođe, može se zaključiti da su u ovom zakonu na korektni način definisane nadležnosti subjekata zaštite životne sredine, a to su Republika preko ministarstva i Agencije za zaštitu životne sredine, Pokrajina, jedinice lokalne samouprave i naučne i stručne organizacije i pravna lica i preduzetnici.

U novom zakonu su sada prepoznate i neke konkretne situacije, a posebno važnom smatram onu iz člana 19. u kome se predviđaju mere zaštite od buke iz ugostiteljskih objekata po kojoj će vlasnici ugostiteljskih objekata u kojima se emituje muzika biti dužni da obezbede uslove i mere zvučne zaštite, a u članu 32. je definisano da će tu kontrolu moći da vrši komunalna milicija, uz pravo naplate kazni uz privremeno oduzimanje predmeta koji su izvor buke, uz mogućnost pokretanja postupka za zabranu obavljanja delatnosti, što u prethodnom zakonu nije bio slučaj.

Nadamo se da je ovim, napokon, stvoren jasan pravni osnov za razgraničenje nadležnosti i postupanja državnih organa u ovakvim slučajevima kada će se u buduće znatno oštrije i efikasnije postupiti po prijavama za galamu iz tih objekata u sitnim noćnim satima kad joj vreme nije.

Pored ove najvažnije odredbe novi zakonski predlog detaljnije definiše i obaveze i ostalih subjekata u ovoj oblasti. Tu će u perspektivi najveći posao biti na jedinicama lokalne samouprave koje će u narednom periodu morati da izvrše akustično zoniranje svojih teritorija i urbanih područja, te da u skladu sa dobijenim rezultatima odrede tzv. tihe zone, pre svega oko bolnica i škola, gde će nastojati da se sistematskim merama buka svede na najmanju moguću meru.

Na Republici i pokrajini će takođe biti veliki posao da izvrše dovršenje karata ugroženosti bukom duž svih važnih putnih i železničkih pravaca u državi i da se u skladu sa tim reaguje postavljanjem novih zvučnih barijera na najugroženijim mestima. Ta mesta su, pored ostalih i ova mesta koja sam naveo u prethodnom delu, u delu grada Niša.

Kod drugih pitanja životne sredine mislim da će najvažnije biti da sami kao građani podignemo svest o tome da nas buka sve ugrožava i da nastojimo da je što manje pravimo. Na žalost svedoci smo da to nije slučaj, jer je dovoljno samo izaći iz ove zgrade i slušati stepen buke na ovoj raskrsnici koja je jedna od najprometnijih u Beogradu, a tako je verovatno u svakom većem gradu.

Zato apelujem, iako je naša saobraćajna policija opterećena raznim drugim stvarima, ona bi definitivno trebala da deo pažnje posveti i ovom besomučnom nesavesnom korišćenju automobilskih sirena u našim gradovima, te da se za takve pojave sistematičnije i češće izdaju prekršajni nalozi, pa bi se onda i stepen te buke u gradskim aglomeracijama bar malo smanjio.

Poštovani narodni poslanici s obzirom da se radi o značajnim zakonskim rešenjima koji treba da pruže našim građanima zaštitu od buke, lično ću u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima. Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona. Takođe poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovana ministarko, u potpunosti podržavam izražene ocene i stav potpredsednika Skupštine Stefana Krkobabića o radu vašeg ministarstva i vas lično i ja vam zahvaljujem na tome. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
Poštovani predsedavajući, gospodine Krkobabiću, uvaženi ministre, dame i gospodo narodi poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalazi se četiri zakonska predloga iz oblasti finansija, finansijskog poslovanja.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ova zakonska rešenja i ostale predloge koji su na ovom zasedanju i glasaće - za.

Od ova četiri zakonska predloga iz oblasti finansija i finansijskog poslovanja prve dve tačke su delimično povezane u svojoj materiji i odnose se na proces fiskalizacije, odnosno osavremenjivanja sistema praćenja i naplate poreza prilikom trgovine u maloprodaji.

Izmenama Zakona o fiskalizaciji vrše se određena preciziranja postojećeg zakonskog teksta, tako što se pojašnjava da dobavljači elektronskih fisklanih uređaja moraju da budu registrovana pravna lica, ili preduzetnici koji se nalaze u domaćem poreskom sistemu, odnosno imaju domaći poreski identifikacioni broj.

Predviđeno je da se na izdatom fiskalnom računu može prikazati i šifra za evidentirani promet dobra ili usluga, ako je kao takvu znači obaveznik fiskalizacije čime se može postići kvalitetnija zaštita prva i veća diskrecija podataka krajnjih korisnika, odnosno kupaca, naročito u pojedinim uslužnim delatnostima kako je npr. zdravstvo Republike Srbije.

U prelaznim odredbama izmenjeni su oni stavovi koji se odnose na početak primene ovog zakona, pa je predviđeno da već usvojeni zakon stupa na snagu za manje od mesec dana, odnosno 1. novembra za one subjekte koji su prethodno već izvršili neophodne pripreme i već su spremili da uđu novi sistem fiskalnog poslovanja, a da se za one koji nisu uspeli da nabave nove uređaje i da se prilagodi rok za definitivni prelazak na novi sistem je malo pomeren, odnosno sa 1. januara na 1. maj naredne godine. To je urađeno po zahtevu zainteresovanih subjekata.

Ovo je svakako jedan veliki posao koji nam predstoji da se obavi u relativno kratkom vremenu, ali država planira značajna finansijska sredstva za pomoć, za kupovinu novih savremenih uređaja, koji će i samim trgovcima značajno olakšati rad i smanjiti troškove, a da ne govorimo koliko će ubrzati rad poreskoj upravi i podići efikasnost stope naplate poreza, od čega ćemo svi imati koristi.

U vezi sa ovim nalaze se i izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde se već postojeća korišćena terminologija usklađuje sa novom u Zakonu o fiskalizaciji.

Pored ovih međusobnih usklađivanja naglasio bih kao veoma važnu i dopunu ovog zakona u predloženom novom članu 41b, kojim se ovlašćuje poreska uprava da može po službenoj dužnosti umesto poreskog obaveznika da podnese poresku prijavu za doprinose za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednih društava.

Za nas u PUPS-u, kao partija koja se posebno stara o zaštiti interesa penzionerske populacije i starih ljudi ovo je vrlo značajna odredba koja će imati za cilj da poveća stopu naplate ovih doprinosa, a time i veću socijalnu sigurnost naše penzionerske populacije, odnosno najstarijih naših sugrađana.

U trećem Predlogu zakona, takođe se radi o manjim izmenama i dopunama postojećeg Zakona o registru građana kojima se uplaćuje novčana pomoć zbog pandemije virusa korona. Međutim, tim manjim izmenama ostvariće se značajna mogućnost da se svim našim punoletnim građanima jednokratno isplati još po 20 evra bespovratne novčane pomoći u decembru mesecu povrh svih do sada već isplaćenih tranši građanima koje će ovim dostići minimalni zbir od najmanje 180 evra po svakom stanovniku, a za većinu njih, odnosno za većinu naših sugrađana ti iznosi su bili, odnosno biće i viši.

Mora se biti pošten i priznati da je malo koja vlada u regionu pa i šire u Evropi uspela da pokaže toliki stepen socijalne solidarnosti sa svojim građanima, a naročito sa najranjivijim kategorijama poput penzionera i starih osoba i da omogući isplatu za naše uslove, relativno visoke iznose novčane pomoći, što je takođe posebno pokazatelj da nam je ekonomija dobro stoji i posle gotovo godinu i po dana od izbijanja korona krize i nadamo se da će se ove pozitivne tendencije nastaviti i u narednom periodu.

Naposletku, četvrta tačka današnjeg dnevnog reda odnosi se na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod novosadske OTP banke u iznosu od 170.000.000 evra namenskog kredita u cilju generalne rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš-Segedin.

Predviđa se da se ova sredstva utroše i da se ova pruga potpuno remontuje, kompletno zamene svi koloseci novim, da se uradi elektrifikacija, srede sve zapuštene železničke stanice i pružni prelazi, čime će ovaj put i pravac ponovo zaživeti u svojoj punoj zamisli.

Subotica, kao peti po veličini grad u državi postaće važno železničko tvorište. Naša železnica dobija nove mogućnosti za povećanje prihoda kroz mogućnosti da se preuzme i deo teretnog saobraćaja iz Mađarske i kroz ponovno uspostavljanje putničkog saobraćaja put omogući našim građanima udobno putovanje.

S toga, treba pozdraviti i podržati napore da se sredi ovaj putni pravac, iako se radi o pruzi koja je klasifikovana kao regionalna.

Takođe, ja ću podsetiti i još jednom iskoristiti priliku da apelujem da se što pre krene i u generalnu rekonstrukciju, sređivanje pruge Niš-Dimitrovgrad koja predstavlja deo glavne železničke magistrale u državi, a koja se nalazi u izuzetno lošem stanju, s obzirom na činjenicu da putničkom vozu po zvaničnom redu vožnje treba čak tri sata da prevali rastojanje od svega 90 kilometara od Niša do Dimitrovgrada, a da ne govorimo koliko se vremena gubi usled toga što pruga nije elektrifikovana, pa se u Nišu i Dimitrovgradu moraju menjati lokomotive.

Posebno za Niš i građane Niša, izmeštanje pruge iz centralnog jezgra grada je najznačajniji projekat koji treba realizovati.

Mi već unazad desetak i više godina u Nišu donosimo neke odluke koje upućujemo Vladi Republike Srbije, odnosno višim institucijama i ministarstvima da se taj projekta konačno uradi, jer je mnogo bitan za sve građane Niša.

Izmeštanje pruge, o čemu smo mi iz Niša stalno ukazivali, je obaveza države, odnosno Republike Srbije, tako da što se tiče grada, on je svoje obaveze u delu projekta izmeštanja pruge rešio. Očekujemo da će Vlada Republike Srbije na adekvatan način i u izvesnom vremenskom periodu pokrenuti i ovaj projekat.

Ovo zaista mora da postane prvi prioritet našim železnicama, kada se napokon dovrše radovi na brzoj pruzi od Beograda do Budimpešte. Ja se iskreno nadam da će se na tome krenuti da se radi što pre.

Poštovani gospodine ministre, iskoristiću priliku da vas pitam kada će na red doći rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad, imajući u vidu da je na pravcu Koridora 10, koji je veoma bitan i kao drumski saobraćaj i kao železnički? Kada se planira konačno njena elektrifikacija i konačno kada će se izmestiti deo pruge koji se nalazi u centralnom jezgru grada?

Samo na tom delu pruge kroz grad postoje 14 pružnih prelaza koji ugrožavaju bezbednost saobraćaja, ali ugrožavaju i bezbednost svih ljudi koji koriste taj deo grada.

Poštovani narodni poslanici, s obzirom da se radi o značajnim zakonskim rešenjima, koji treba da olakšaju funkcionisanje našeg fiskalnog i poreskog sistema, ali i da finansijski pomognu našim građanima, lično ću u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Mi iz PUPS-a smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima. Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih zakona.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja koja će se razmatrati na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
Poštovana predsedavajuća, uvažena potpredsednice Vlade i ministre Popoviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, koji je podnela Vlada.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Mi smo na prethodnom zasedanju razmatrali i jednoglasno usvojili Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu, zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma. Ovim Predlogom zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar mi konačno posvećujemo punu pažnju duhovnosti srpskog naroda.

Kada govorimo o manastiru Hilandar, svako od nas, pravoslavnih vernika, ali i građana ostalih veroispovesti agnostika, ateista, odmah pomisle na pojam koji je neraskidivo vezan za ceo srpski narod i predstavlja jednu od njegovih najvećih simboličkih identifikacija.

Već i sam predlagač je u članu 2. Predloga zakona dao jednu duhom pravničku, ali emotivnu definiciju Svetog manastira Hilandar, kao manastira koji je od svog osnivanja 1198. godine neprekidno postoji kao samoupravna monaška ustanova koja predstavlja jedinstven centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije, i predstavlja neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe i upisan je zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske u Listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESK-a.

Mislim da se ovoj definiciji nema šta ni dodati, ni oduzeti. Ako je to tako, onda je valjda najprirodnija dužnost ove države i naroda da se o takvoj svetinji stara na najbolji mogući način, u granicama svojih objektivnih mogućnosti.

Nažalost, kada se osvrnemo kroz prošlost mi moramo sebi priznati da to nije bilo uvek tako i da je u nekoliko navrata malo nedostajalo, pa da naš narod izgubi ovu jednu od svojih najvećih svetinja. Navešću ukratko samo dva interesantna poučna primera kada je krajem 19. veka zapretila mogućnost da Hilandar bude izgubljen zbog velikih dugova koje je manastir imao, kralj Aleksandar Obrenović dao je pozamašnu sumu novca iz svoje lične apanaže kako bi isplatio manastirske dugove i osigurao srpsku upravu nad manastirom, za uzvrat je od monaha dobio na poklon čuveno Miroslavljevo jevanđelje.

Kada se pola veka kasnije, po završetku Drugog svetskog rata, nad Hilandarom nadvila nova opasnost, ovoga puta da ostane bez srpskih monaha usled spoljno-političkih sporenja ondašnje Jugoslavije i Grčke, kao i sve prisutne komunističke ateizacije u našoj zemlji na poziv Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, brojni politički emigranti su se zamonašili u Hilandar i time spasili i očuvali našu monašku zajednicu i njeno srpske ime i korene.

Iz ovih primera vidimo da su čak i oni, koje su u protok vremena istorije oslikali u našem sećanju i nauci pretežno negativnim bojama, ipak imali u sebi taj osećaj o svesti, veličini i značaju Hilandara za ceo naš narod, za ceo srpski narod, i bili spremni da mu prilože i pomognu na način na koji su najbolje mogli i umeli.

Baš zato, da nam se ovakve priče jednoga dana u budućnosti ne bi ponavljale, a naši potomci nas, nas sadašnje generacije pominjali po nebrizi, mi sada donosimo ovaj predlog zakona uz zahvalnost Ministarstvu kulture koje je ovaj zakon iniciralo i predložilo.

Njime će se po prvi put stvoriti osnove za sistematsko i kontinuirano očuvanje, zaštitu i unapređenje kulturnog i istorijskog nasleđa Hilandara.

Iako je srazmerno kratak, zakon u članovima 3. i 4. iscrpno navodi brojne delatnosti na kojima će se raditi u skladu sa zakonom, postavljenim ciljem, kao i poslove koji će se vršiti u cilju obavljanja tih delatnosti. Oni će obuhvatiti očuvanje tradicije, pratnje stanja i istraživanje, interpretaciju pokretnog i nepokretnog nasleđa, konzervaciju, zaštitu i restauraciju postojećeg nasleđa, podizanje ukupne svesti o značaju Hilandara.

Ono što je u ovom zakonu ključno je odredba u članu 6. stavovi 2. i 3. kojima se predviđa da će se obnova, rekonstrukcija i očuvanje Hilandara sprovoditi uz finansijsku podršku iz budžetskih sredstava Republike Srbije i da će ona ubuduće opredeljivati u skladu sa usvojenim planovima i izveštajima o realizaciji prethodnih radova koje će zajednički pripremati i rukovoditi sam manastir, njegova zadužbina u Srbiji i posebna Vladina komisija za Hilandar.

Dakle, tu se radi o ubuduće stalnim prihodima koji će se obavezno izdvajati u ove svrhe i time će se izbeći svaki budući voluntarizam ili oslanjanje na nečiju dobru volju u vezi finansiranja ovih delatnosti.

Naposletku, predviđa se da naziv, ime i lik manastira i njegovog nasleđa u komercijalne svrhe mogu koristiti samo manastir i njegova zadužbina, a druga lica samo po posebnom odobrenju.

Ovde bih samo morao da primetim da ovako ispravnoj pravnoj normi nedostaje sankcija za njeno eventualno kršenje u praksi, a mislim da se tu nalazi određena nedorečenost samog zakonskog teksta, koji bi mogli da korigujemo dok još imamo vremena za to.

Poštovane kolege, Hilandar postoji još od 1198. godine, što znači da se ove godine navršava 823 godine njegovog postojanja. Kao jedan od najstarijih srpskih pametnika, čuva istoriju srpskog naroda, uvek predstavljajući siguran putokaz kojim treba ići, čak i kada ga ponekad nismo videli.

Čuvajući pravoslavnu duhovnost i srpsko ime, kroz Sveti manastir Hilandar, kroz njegove svodove prošlo je mnogo monaha i u njih utkalo deo sebe koji mi danas možemo da vidimo i da mu se divimo.

Sveti manastir Hilandar bio je i ostao rasadnik izuzetnih crkvenih velikodostojnika. Za vreme svog postojanja, manastir je do sada dao stotine igumana, na desetine vladika, 12 arhiepiskopa i tri patrijarha, kao i 16 svetitelja.

Treba imati u vidu da je Autonomna monaška Republika Sveta Gora pod direktnom zaštitom Republike Grčke, da u PROTAT-u, odnosno monaškoj vladi uvek sedi predstavnik Republike Grčke u svojstvu guvernera Svete Gore.

Na Svetoj Gori postoji desetak policijskih stanica radi sigurne bezbednosti, imajući u vidu veliki protok ljudi vernika ovim prostorom, odnosno Svetom Gorom.

S druge strane, nad Svetom Gorom duhovno vođstvo ima Cdžarigradski patrijarh Vartolomej. Takođe, u monaškoj vladi, koja ima pet članova, Sveti manastir Hilandar uvek daje svog predstavnika. Često puta je naš predstavnik bio prot, tj. predsedavajući PROTAT-a, odnosno monaške vlade. Ovakvu specifičnost treba imati u vidu, pa bi trebalo da jedan član zakona izrazi želju za tesnom saradnjom naše komisije Vlade sa Svetim manastirom Hilandar kao državnog tela, sa PROTAT-om guvernerom Svete Gore i Carigradskom patrijaršijom, naravno, pre svega sa upravom Svetog manastira Hilandar.

Mi obični ljudi koji sada sedimo u ovim klupama ćemo neminovno jednog dana biti bivši, ali usvajanjem ovog zakona ćemo makar delić sebe ugraditi u budućnost Hilandara i pamćenje naših potomaka. Stoga ću ja lično kao iskreni pravoslavni vernik, a verujem i svi ostali poslanici, sa velikim zadovoljstvom glasati za usvajanje ovog zakonskog predloga.

Poštovani narodni poslanici, raspravom o ovom Zakonu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar sigurno smo dobili nove informacije, ne samo o fizičkom postojanju ove naše svetinje, već i njegov duhovni značaj za srpski narod i srpsku državu, što smo u prethodnim izlaganjima kolega poslanika i čuli.

Sve ovo se može višestruko upotpuniti ličnom posetom svetoj zemlji, autonomnoj monaškoj republici Sveta gora Atonska i Svetom manastiru Hilandar. Daću vam jednu informaciju, a za sve one koji su zainteresovani i žele da prodube svest o značaju ove naše svetinje. Profesor dr Hadži Jovan Živković, inače član gradskog veća grada Niša, zadužen za obnovu i oživljavanje sela Niša i Niškog okruga, uz blagoslov Niške eparhije, organizuje višednevnu posetu Svetoj gori i Svetom manastiru Hilandar. Inače, prof. dr Hadži Jovan Živković je svojevremeno izvesno vreme proveo na Hilandaru, radeći kao lekar u ambulanti na Hilandaru. Ako ima zainteresovanih poslanika, možemo se organizovati i posetiti ove, pre svega, duhovne svetinje i time promovisati i ovaj zakon. Nije uzalud Sveti Sava zapisao da ne podiže Hilandar zbog sebe, nego radi svog naroda i pozvao sve predstavnike srpskog naroda, sve muške glave srpskog naroda, da bar jednom u svom životu posete Sveti manastir Hilandar.

Poštovane kolege i poštovani prijatelji, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima poslanička grupa PUPS Tri-P će u danu za glasanje dati sa zadovoljstvom svoju podršku za usvajanje ovog zakona i glasati za njegovo usvajanje.

Takođe, poslanička grupa PUPS Tri-P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu, današnje sednice, nalazi se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri-P“, u danu za glasanje podržati ovaj zakon i odluku, kao i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Dva akata o kojima danas raspravljamo su u čvrstoj međusobnoj vezi i pokazuju jednu, rekao bih, zaista iskrenu nameru ove Vlade i nas, u Narodnoj skupštini, da se svi zajedno izborimo sa takvom pošasti, kao što je korupcija.

Stalno popravljanje, preciziranje i usavršavanje zakona i nižih pravnih akata, u ovoj oblasti, ne treba posmatrati, kao nekakav nedostatak postojećih rešenja, već upravo suprotno, kao stalnu nameru da se prati stvarnost i blagovremeno reaguje na nove negativne praktične pojave u obliku korupcije. U tom smislu, predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, u više članova postojećeg teksta, unose preciznije definisanje određenih pojmova i procedura.

Na početku, dobro je što se ovim zakonom postavljaju dodatni uslovi koji se zahtevaju za izbor direktora Agencije, u vidu posedovanja posebnih znanja, iz oblasti sprečavanja korupcije, što treba da doprinese u perspektivi još kvalitetnijem izboru, potencijalnog kadra i na ovaj položaj, ali i na radna mesta unutar same Agencije i njenog opšteg rada a da se sa druge strane svede na minimum mogućnosti da na takvo mesto eventualno može da dođe neki potencijalno neadekvatan direktor ili kandidat za direktora.

Sa druge strane, izmenama i dopunama u članovima 17. i 18. važećeg teksta, otklanjaju se određene postojeće nedoumice oko trajanja dužine mandata i preciziranja zamenjivanja direktora, kako ne bi došlo u situaciju da starom direktoru istekne mandat, a da se na izbor novog čeka duži vremenski period i na taj način se parališe rad same Agencije. Takve slučajeve, ne u Agenciji, ali svuda smo imali, tako da se ovom zakonskom regulativom to sprečava.

Najveću izmenu pretrpeo je član 53, gde su postavljena još strožija ograničenja u vezi davanja obaveštenja o javnim nabavkama, koja obavljaju pravna lica, u kojima funkcioner ima učešće, a tiču se drugih javnih subjekata.

Umesto dosadašnjeg rešenja, po kome su se ova obaveštenja davala samo u slučajevima kada su se ovi ugovori zaključivali sa onim pravnim licima kojima Republika Srbija, pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština imali preko 20% svog kapitala. Sada je taj prag brisan i ubuduće će se zahtevati da se prijavljuju apsolutno svi ovakvi slučajevi u kojima može doći do potencijalnog sukoba interesa.

Još je važnije to što će ovim zakonom Agencija biti ovlašćena da napravi javno dostupnu evidenciju i ovih funkcionera i takvih pravnih lica i svih poslova koje bi oni obavljali. Mislim da i sami shvatamo važnost ovih rešenja kako bi ovi potencijalni slučajevi koji su do sada ostajali ispod radara, takođe bili podvedeni pod postojeći zakon, odnosno zakonska rešenja.

Javno objavljivanje ovih podataka će podstaći širu javnost i medije da se oni uključe u praćenje svih postupaka u znatno većem broju nego do sada pa će i to biti dodatni mehanizam za kontrolu. U delu koji se odnosi na prijavljivanje imovine novinu predstavlja dopuna po kojoj je pojašnjeno da se pod pojmom drugih bitnih podataka koji se prijavljuju podrazumevaju pre svega gotov novac, digitalna imovina u vidu digitalnih valuta kao i sva druga pokretna imovina ili vrednost koja prelazi pet hiljada evra.

Podsećam vas da smo mi pre izvesnog vremena u ovoj Skupštini usvojili zakonska rešenja koja precizno regulišu sticanje i trgovinu digitalnim valutama, a imajući u vidu da se radi o delatnosti koja dobija sve širi zamah dobro je da je i u ovu oblast uvedena u pregled imovine javnih funkcionera.

Naposletku, završnim odredbama zakona predviđeno je pooštravanje donjeg praga iznosa novčanih kazni za prekršaj iz ovog zakona, što svakako treba pozdraviti samo što bih ovde stavio jednu malu napomenu. Naime, svako od nas zna da je bilo slučaja kolega koji nisu podnosili izveštaje o imovini i prihodima u zakonski propisanom roku, i neću kriti da se to ranije jednom ili dva puta desilo i u našoj poslaničkoj grupi, ali ja želim ovde da javnosti kažem da su tu u ogromnom broju slučajeva radilo i radi samo o pukom previdu i zaboravu, odnosno nehatnom prekoračenju zakonom propisanih rokova. Naravno, to ne može biti adekvatno opravdanje za ovakve slučajeve, a naročito se mora primetiti neki vid sankcije, da se mora primeniti neki vid sankcije, samo mislim da se mora voditi računa u ovakvim postupcima i da se odmah izriču najviše novčane kazne kako se to nekome desilo prvi put i samo jednom, a da takve funkcionere Agencija svakako treba vrlo detaljno da proveri kako bi se otklonio svaki vid sumnje.

Poštovani narodni poslanici, na kraju se može zaključiti da se ovde radi o kvalitetnim poboljšanjima postojećih rešenja vezanih za borbu protiv korupcije, samim tim naša poslanička grupa PUPS - „Tri - P“ će u danu za glasanje dati svoju punu podršku za njihovo usvajanje.

Na kraju bih samo želeo dodam da bi sama Agencija mogla da uputi nama i Vladi pored redovnih godišnjih izveštaja jedno svoje viđenje da li bi možda trebalo izvršiti i još neke izmene teksta zakona, pa da se o njima otvori javna rasprava i da ih razmotrimo, jer sam siguran da nema nikoga ko bi se protivio daljem usavršavanju i preciziranju ovih pravnih odredbi.

Drugi akt koji se nalazi na današnjoj raspravi su izmene i dopune Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. One se pre svega odnose na detaljna pojašnjenja vezana za Komisiju za etiku, jer je postojećim tekstom ovog propisa bilo predviđeno da će se o njenom radu usvojiti poseban akt. Stoga se to pitanje reguliše ovim izmenama i dopunama tako što se dodavanjem desetak novih članova precizira sastav te Komisije i način njenog izbora.

Predviđa se da ova Komisija broji pet članova i to tri iz redova fakultetsko-nastavnog osoblja sa državnih fakulteta koje je angažovano u oblasti etike i morala i dva zaposlena u službi Narodne skupštine i da će ih birati Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora.

Način selekcije kandidata iz reda fakultetsko-nastavnog osoblja, kakav je predviđen u članu 23v. vrlo dobar i predstavlja jedan model kome bi generalno trebalo težiti i u drugim slučajevima izbora na funkcije pa i zapošljavanja tamo gde je to moguće, jer konačno mora da se ustanove kriterijumi za sve pozicije. Naime, tu je predviđeno da će jedini kriterijum za predlaganje i rangiranje kandidata biti, broj bodova vezan za objavljene naučne radove iz ovih naučnih oblasti.

Dakle, neće biti nikakvih mogućnosti za nečiji subjektivizam i diskreciono pravo ili diskrecione ocene, već će troje prvoplasiranih sa te list biti predloženi i za članove Komisije, što stvara osnovnu pretpostavku u objektivnosti u njihovom budućem radu.

Druge izmene odnose se na uređenje uvođenje mogućnosti i za novčano kažnjavanje poslanika koji bi se eventualno ogrešili o odredbe Kodeksa i to je takođe pozitivna novina, jer predviđa javno objavljivanje mera opomene, što realno znači da imaju uticaja na prekršioce.

Poštovani narodni poslanici, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanja ovog zakona i ove odluke.

Takođe, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije zahvaljujem se na pažnji.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS-au danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon i glasati za.

Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma predstavlja svojevrsnu dopunu same ustavne materije. Naš Ustav u članu 10. stav 1. izričito propisuje da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Ta ustavna odredba je detaljnije razrađena Zakonom o službenoj upotrebu jezika i pisma, koji je na jedan vrlo detaljan način regulisao način upotrebe jezika i pisma u radu državnih organa i na saobraćajnim znacima, kao i upotrebu manjinskih jezika i pisma prema najvišim svetskim standardima u ovoj oblasti. Zato bojazan pojedinih predstavnika nacionalnih manjina su neosnovani da će biti njihova prava ugrožena u upotrebi jezika i pisma kojim se oni služe.

Ipak, materija i sam cilj zakona nije bio da se bavi upotrebom jezika i pisma u privatno-pravnoj oblasti, tj. onoj koja nije striktno vezana za samu državu. Svako od nas se može uveriti da je stanje u toj oblasti kod nas, najbliže rečeno, na jednom vrlo niskom nivou.

Kada prođete bilo kojim centralnim gradskim ulicama ili trgovima, upalite televizor ili kupite dnevnu ili periodičnu štampu na kiosku, u predominantnom broju slučajeva će vas sačekati latinično pismo, a sve više navala stranih reči i izraza uvedenih u srpski jezik, koji se sve više udaljava od svoje izvorne forme i suštine. Više je razloga za takvo aktuelno stanje srpskog jezika.

Mi smo još ulaskom u bivšu saveznu državu, odnosno federativnu, kao narod iskreno i prostodušno prihvatili principe jedinstvenog tadašnjeg srpsko-hrvatskog jezika sa dva načelno ravnopravna pisma.

No, činjenica da su drugi narodi imali daleko viši stepen nacionalne osvešćenosti, pa tako i po pitanju upotrebe i zaštite svojih jezičkih standarda i pisama, da je ubrzana industrijalizacija, razvoj tehnike i telekomunikacije i sve veće otvaranje prema svetu sve više pogodovalo ekspanziji latinice i postepenom potiskivanju ćirilice, a da neka naša generacija, naša deca kasnije naprosto o tome nisu razmišljali i to videli kao problem.

Mi smo se ovde, nažalost, sopstvenom krivicom poslednji odrekli principa ranijeg jugoslovenstva, a masovna upotreba latinice u svim segmentima javnog života je tu ostala po nekoj inerciji iz tog perioda.

Naravno, ne želim da kažem da sada treba ići u neku iracionalnu, drugu krajnost, da se ide na potpunu zabranu latinične transkripcije srpskog jezika u javnosti. Kao što su se po ovom pitanju promenom menjale ustavne odredbe i zakonski popisi o službenoj upotrebi jezika i pisma, tako je odavno sazrelo vreme da se srpski jezik i ćirilično pismo zaštite i promovišu i u ostalim sferama javnog života, a ne da budu zapostavljeni u državi koja je dala jednog Vuka Karadžića koji je reformom ćiriličnog pisma uticao, ne samo na razvoj srpskog jezika, već i na okolne srodne slovenske jezike, poput bugarskog i makedonskog, gde je paradoksalno ćirilica daleko bolje zaštićena, nego u samoj Srbiji. Ministarka je napomenula i primer da se u Bugarskoj ćirilicom ispisuju i natpisi na firmama stranih investicija.

Slavni irski pisac Džordž Bernard Šo, jedina osoba u istoriji koja je dobila Nobelovu nagradu i nagradu Oskar, smatrao je srpsku ćirilicu najsavršenijim pismom na svetu. U svom testamentu Bernard Šo je ostavio novčani iznos od 367 hiljada funti Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu: jedno slovo - jedan glas. Do danas niko nije uzeo tu nagradu, jer se još uvek nije pojavio neki britanski Vuk Karadžić, jer Vukovo pravilo – „Piši kako je izgovoreno, čitaj kako je natpisano“ višestruko bi uprostio svetske jezike. Ova dva Vukova principa svakako su veoma bitni i oni bi u mnogome uprostili učenje stranih jezika.

Imajući sve ovo u vidu, mislim da bi u našem glavnom gradu trebalo slično drugim piscima i Bernardu Šou podariti jednu ulicu, čiji bi naziv bio ispisan njegovom omiljenom ćirilicom.

Radi zaštite ćirilice ovim zakonom se predviđaju neka, rekao bih, najuža moguća rešenja koja imaju za cilj da povećaju udeo ćirilice u javnim oblastima. U članu 3. definisano je u kojim će oblastima ćirilica od sada morati da se upotrebljava, a to su privredna društva sa većinskim delom javnog kapitala, naučno-istraživačke ustanove, profesionalna i strukovna udruženja na nacionalnom nivou, kao i RTS i RTV. Precizno je definisano i u kojim konkretnim oblastima rada ovih preduzeća i ustanova će morati da se upotrebljava ćirilica.

Mislim da je to jedno korektno rešenje kojim će se obavezna upotreba ćirilice nametati, pre svega, onima koji se finansiraju iz javnih sredstava koja se prikupljaju putem poreza i naknada od samih građana, pa je stoga i logično da se u ovim slučajevima insistira na višem stepenu korišćenja matičnog nacionalnog pisma.

Druga bitna odredba u ovom zakonu je sadržana u članu 5. gde se jednom opštom normom stvara mogućnost da se ustanove poreske i druge vrste olakšica za sve one privredne subjekte i medije koji su se odlučili da u svom radu koriste ćirilicu. Ovo je jedna sasvim solidna odredba koja stvara mogućnost da se na jedan osmišljen način dodatno pomognu ono koji žele da rade na zaštiti i promociji matičnog pisma srpskog jezika, umesto da se ide na nekakve sisteme restrikcija ili kažnjavanja.

Iskoristio bih priliku da u tom smislu predložim da se poradi na tome da se proizvođačima omogući da svoje zaštićene znakove, žigove, modele i dizajne proizvoda široke potrošnje besplatno, bez naknada u određenom roku zaštite kod Zavoda za intelektualnu svojinu i u ćiriličnim verzijama naziva i oznaka. U medijskoj sferi može se, recimo, smanjiti stopa poreza na dodatnu vrednost za one dnevne novine i časopise koji izlaze na ćirilici. Mislim da bi samo ove dve mere drastično povećale vidljivost ćirilice u našem svakodnevnom okruženju.

Naposletku, u nekoliko članova zakona reguliše se zaštita srpskog jezika na jednom širem i sistematskom nivou, kroz formiranje Saveta za srpski jezik i načela za društvenu brigu o zaštiti i očuvanju srpskog jezika i ćirilice.

Poštovani narodni poslanici, naša partija, PUPS, još pre 10-ak godina samoinicijativno je pokrenula jednu kampanju o podizanju svesti o značaju korišćenja ćirilice. Nažalost, u to vreme, ona je ostala bez većeg odjeka u javnosti. Stoga nam je veoma drago što smo dočekali da vidimo da su mnoge od naših tadašnjih ideja sada pretočene u zakonske okvire, odnosno zakonske tekstove.

Stoga ćemo mi iz PUPS-a sa zadovoljstvom glasati za usvajanje ovog zakona. No, zakon sam po sebi može da doprinese da se situacija u praksi delimično popravi, ali ovde će ključno biti da mi sami usvojimo svest da je ćirilica primarno pismo srpskog jezika i da se prema tome ravnamo, te da negujemo i čuvamo svoj jezik, bez da su nam za tako nešto potrebne zakonske odredbe.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim rešenjima, poslanička grupa PUPS- „Tri P“ će u Danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona i želim da zahvalim Ministarstvu kulture, pre svega ministarki Gojković što je ova inicijativa konačno došla u jednu zakonsku regulativu i koja će biti, verujem, jednoglasno usvojena u Danu za glasanje.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice, nakon letnje pauze, nalazi se više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i vlada nekih zemalja.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove sporazume, kao i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

U današnjoj raspravi o potvrđivanju međunarodnih sporazuma iz više oblasti, ja ću se najpre osvrnuti na četvrtu tačku dnevnog reda, odnosno zakona koji se odnosi na potvrđivanje Međunarodnog sporazuma o zajmu kod Banke za razvoj Saveta Evrope, a za potrebe studenskog stanovanja.

Ovim sporazumom predviđa se zaduženje Republike Srbije kod pomenute institucije u vrednosti od 32 miliona evra, a za izgradnju, odnosno dovršetak izgradnje novih studenskih domova, pre svega u Nišu i Beogradu.

Mislim da ne moram da objašnjavam koliko je bitna i važna izgradnja ovakvih objekata, kako za same studente koji dolaze na naše univerzitetske centre iz provincije, tako i za njihove porodice, i to ne samo zbog finansijske olakšice, već i svih drugih pogodnosti koje pruža smeštaj u studenskim domovima.

Ovaj segment studenskog standarda u ovim gradovima bio je u praksi skoro potpuno zapostavljen, ne godinama i decenijama, već nažalost, gotovo pola veka, ako se zna da su poslednji potpuno novi studenski domovi u oba grada izgrađeni još polovinom 70-ih godina, dakle, u vreme kada su se rađali očevi i majke današnjih studenata.

Istina, izgradnja novog objekta u Nišu počela je još negde 2008, 2009. godine, ali je do sada nekoliko puta prekidana, nastavljena, pa zatim ponovo prekidana, usled nedovoljnog dotoka finansija i nepouzdanih angažovanih izvođača radova. Na tom objektu su do sada izvedeni samo najosnovniji građevinski radovi i on tako nezavršen stoji već godinama, na sramotu svih nas, a pre svega nas Nišlija.

U prethodne dve godine bilo je dobre volje da se konačno taj posao u Nišu završi do kraja, ali nas je ova opaka bolest Korona u tome sprečila, pa su planirana sredstva za taj objekat prenamenjena za izgradnju bolnica i zdravstvenih objekata širom Srbije, što je delimično i razumljivo i opravdano.

Ovim zakonom bi trebalo da se napokon stvori čvrsta finansijska konstrukcija. Vidimo da će i republika dati značajna budžetska sredstva od oko 16 miliona evra, pa se osnovano može očekivati da će se ovaj objekat u bližoj perspektivi napokon završiti i privesti građevinskoj nameni.

Od kolikog je to značaja za Niš i niški Univerzitet, najbolje svedoči činjenica da je u akademskoj 2019. – 2020. godini, na Univerzitetu u Nišu studiralo ukupno preko 23 hiljade studenata. Istovremeno, prema aktuelnom konkursu za prijem u studenske domove, Studenski centar u Nišu, u svoja četiri postojeća objekta, od kojih je, da podsetim, najmlađa zgrada sazidana 1977. godine, može da primi tek 948 stanara, odnosno nešto manje od hiljadu. To je izuzetno nizak procenat, ako se zna da se tu radi o najmarljivijim studentima, koji se školuju na teret budžeta. Po prvi put upisuju određenu godinu studija i imaju visoke proseke ocena, kao i to da se na te konkurse nekoliko godina unazad prijavljuje po dve i po do tri hiljade zainteresovanih studenata koji bi želeli da koriste smeštaj u studenskim domovima.

Kada bude završen novi dom, sa 400 kreveta, situacija će se značajno popraviti i za isto toliko studenata možemo očekivati da će postizati još bolje rezultate u svom školovanju, a njihove porodice će biti rasterećene značajnog dela materijalnih troškova i briga, sve ono što donosi studensko vreme.

Pošto na ovom primeru vidimo da čak ni završetak ove investicije neće do kraja rešiti problem studenskog smeštaja u Nišu, mislim da bi u skladu sa materijalnim mogućnostima već trebalo polako razmišljati o izgradnji daljih, novih objekata, kako u Nišu, tako i u drugim univerzitetskim centrima, u državi, kako bi u nekoj daljoj budućnosti mogli da postignemo da svi vredni studenti koji se školuju na budžetu mogu da istovremeno imaju i ostvare pravo na domski smeštaj.

Izneću i neke podatke koji ukazuju na veliki nedostatak studenskog prostora za stanovanje. U Beogradu ima nešto manje od 10 hiljada mesta, što je svakako nedovoljno za jednu prestonicu kao što je Beograd. Niš, kao što sam već naglasio, 958, a studira oko 23 hiljade studenata. Za mesto u studentskom domu konkuriše, na godišnjem nivou, dve i po do tri hiljade studenata. Onda se iz ovoga može videti koliko studenata i mladih ljudi želi da bude u domskom smeštaju, zbog uslova koje domski smeštaj i pruža.

Ništa bolje ni drugi naši univerzitetski ili fakultetski centri nisu u boljem položaju. Primera radi, Kragujevac ima jedva 771 mesto, Čačak 325, Bor 255, Užice 274, Novi Sad 2.663, Zrenjanin 208, Sombor 143, Subotica 802, Kosovska Mitrovica 1.135, Zvečan 46, Blace 112, Leposavić 384, ukupno 17.634 mesta u čitavoj Srbiji. Ako imamo podatak da je na studijama u Srbiji upisano preko 240.000 studenata, onda se vidi koliko nam ovog prostora nedostaje.

Zbog svega iznetog, smatram da je ovaj sporazum od veoma važnog značaja za širu populaciju naših sugrađana i verujem da ćemo u danu za glasanje bez problema i izglasati, odnosno verifikovati ovaj sporazum.

Pored ovog sporazuma, na dnevnom redu današnje sednice se nalaze i još nekoliko sporazuma. Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Saveznom Republikom Nemačkom i Kraljevinom Maroko na najbolji način pokazuje i oslikava politiku ove Vlade, da sarađuje i gradi mostove prijateljstva svugde gde je to moguće, i u Evropi, ali i na svim ostalim kontinentima, kako među velesilama članicama NATO pakta, tako i sa manjim zemljama sa kojima nas vežu tradicionalno dobri odnosi u prethodnom vremenu.

Sporazumom sa Ukrajinom se predviđa izmena dosadašnjeg sporazuma o ukidanju viza, tako da će umesto sadašnjeg maksimalnog boravka bez vize do 30 dana u periodu od 60 dana, to biti podignuto na uobičajeni međunarodni standard od 90 dana u periodu od 180 dana.

Mi tradicionalno imamo dobre odnose sa Ukrajinom i svakako ovaj sporazum treba podržati i omogućiti taj bezvizni režim po predloženom sporazumu.

Sporazum sa Rusijom o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara stvara se mogućnost da se otvori kulturni centar Srbije u Moskvi, gde takođe ne moram posebno da obrazlažem zašto je to bitno, jer država Srbija sa državom Rusijom ima duge uspešne međudržavne odnose i imamo priliku da ovim sporazumom omogućimo još bolju saradnju u još jednom segmentu, pre svega u kulturnom i informativnom.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih sporazuma o kojima sam govorio i ostalih o kojima nisam govorio. Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije na dnevnom redu naše prve sednice nakon letnje pauze nalazi se Predlog zakona o zaštiti potrošača.

Na samom početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati – za.

Ova materija svakako spada u temeljne oblasti trgovinskog prava, ali se istovremeno neposredno tiče svakodnevnog života svakog od nas građanina, jer smo svi mi u izvesnom smislu i potrošači. Mislim da nema nikoga ko se makar jednom u svom životu nije susreo sa problemima kupovine neispravne robe, nesavesnih trgovaca, odbijanja reklamacije i sličnih, svakako, neprijatnih iskustava.

Svakako da uređena država nastoji da takve pojave, ako već ne može da sasvim iskoreni, ono da ih svede na minimum, pa nije ni čudo da se uz razvoj novih oblika elektronskog trgovanja i usluga istovremeno u Evropskoj uniji velika pažnja posvećuje i u ovoj problematici.

Predlogom novog zakona mi pokušavamo da na najbolji način ispratimo te tendencije i tako istovremeno učinimo novi korak na ispunjavanju zahteva za usaglašavanje našeg zakonodavstva sa evropskim pravnim sistemom i normama.

Ono što predstavlja suštinu novog zakonskog rešenja ne ogleda se toliko u odredbama koje definišu samu zaštitu potrošača. Te odredbe su suštinski i do sada bile na jednom korektnom i visokom nivou standarda, mada će one ovim zakonom biti i dodatno poboljšane.

Tu pre svega mislim na zaštitu prava potrošača u oblasti turizma i turističkih usluga, koje su za sada znatno opširnije i detaljnije regulisane ovim zakonom. Naročito one koje se odnose na izmene cene i drugih uslova ugovora, na saobraznosti, odustajanju od putovanja, na učenička i studentska putovanja, kao i neke druge situacije. Ova nova regulisanja bi trebala da umanje potencijalne zloupotrebe i prevare u ovoj oblasti, kojih prema izveštaju u medijima, nažalost, nije bilo toliko malo u poslednje vreme.

No, od samih zakonskih odredbi daleko je važnije njihovo ostvarivanje i primena u praksi. Opšte je poznato da su zakonska rešenja uglavnom dobro uređena, samo se javlja problem kod primene istih i zbog toga je na Ministarstvu realno bitno da sve to u narednom periodu proprati i ustanovi kako se sprovode ove zakonske odredbe.

Kako je u obrazloženju zakona rečeno, primetno je da se kod nas, iako postoji veliki broj građani koji traće savet od službi za besplatnu pravnu pomoć iz oblasti zaštite potrošača, vrlo malo broj takvih slučajeva dolazi do suda ili vansudske arbitraže. Stoga je vrlo značajno da se novim zakonom u članovima 149. do 169. sada precizno reguliše vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Njih će rešavati posrednici pravnici sa liste koju će odobriti Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, a oni će biti diplomirani pravnici sa najmanje dve godine radnog iskustva iz oblasti građanskog prava.

Predviđeno je da se postupak rešavanja pokreće predlogom potrošača ministarstvu koje će ga proslediti posredniku u mestu prebivališta potrošača, što na neki način je veoma dobro, jer će Ministarstvo imati mogućnosti da ceni i ocenjuje svoje predstavnike u lokalnim samoupravama. Posrednici će moći da donesu preporuku o načinu rešavanja spora i da posreduju u zaključivanju pismenog sporazuma u rešavanju spora. Ako se ne može doći do obostrano prihvatljivog rešenja, nezadovoljne strane će uvek biti u mogućnosti da se koriste odredbama o potrošačkim sporovima iz Zakona o parničnom postupku.

Pored poslova posredovanja, posrednici će biti dužni da vode i precizne evidencije podataka o vrsti sporova i učesnicima, što bi trebalo da doprinese stvaranju jedne prave slike o tome na šta se i na koga se potrošači najviše žale. U tom cilju, novim zakonom daju se veća ovlašćenja inspektorima iz ove oblasti. Ali, moram da primetim da ako se želi pojačana disciplinska odgovornost trebalo se ići na više iznose novčanih kazni, pa možda i da se razmisli o mogućnosti da se uvede i trajna zabrana obavljanja delatnosti kao poslednja mera za one koji u kontinuitetu tendenciozno i drastično vrše razne zloupotrebe u ovoj oblasti.

U prelaznim odredbama zakona ostavljen je rok od mesec za pripremu za početak rada posrednika za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Sada će na Ministarstvu biti zadatak da valjano ovo pripremi, uvođenje ovog instituta u pravni sistem, ali bi bilo korisno da se u isto vreme poradi na javnom promovisanju ovih novih zakonskih rešenja, kako bi se građani bolje upoznali sa zaštitom svojih prava i mogli da koriste ovaj institut za ostvarivanje tih prava.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona.

Takođe, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.

Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.

S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?

Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.

U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.

Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.

Hvala.
Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na ovim iscrpnim informacijama koje su veoma bitne pre svega za sve one mlade ljude koji svoju budućnost vide u stvaranju svog sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva ili se opredeljuju da žive i rade na selu kao stručni kadrovi koji su neophodni selu, odnosno koji imaju mogućnost rada od kuće, a uz pomoć ministarstva i države Srbije.

Pozivam sve zainteresovane građane da iskoriste priliku i konkurišu po javnim pozivima Ministarstva za brigu o selu.

Gospodine ministre, na prošloj sednici, kada je bio institut poslanička pitanja Vladi, najavili ste pokretanje drugih programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati. Problematika života u selu je veoma složena i svesni smo da je po mnogim pitanjima potrebno da se poboljšaju elementi svakodnevnih životnih potreba koje opterećuje stanovnike sela.

Selo nije samo poljoprivreda, nije samo pitanje privređivanja, selo ima kompletne potrebe, kao i sva veća mesta i gradovi u Srbiji, čak i više zbog slabijeg razvoja prethodnih decenija i zbog razuđenosti i udaljenosti sela, pre svega u pograničnim i brdsko planinskim područjima.

Zbog toga podržavamo praktične aktivnosti Ministarstva za brigu o selu koje daje doprinos u sprečavanju nekih stvarnih problema stanovnika sela.

Problem pristupa uslugama javnih službi značajno opterećuje sva sela koja su udaljenija od opštinskih centara, pristup lekaru, pristup zubaru, opštinskim uslužnim centrima, pošti, bankama, republičkim i opštinskim ustanovama predstavlja stvarni problem stanovništva u daljim selima.

Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu za pokretanje programa za nabavku minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na relaciji selo – selo, odnosno selo – opštinsko sedište, omogućuje stanovnicima sela da svoja pravna, finansijska, zdravstvena i druga pitanja lakše realizuju.

Ovaj program zaista poboljšava uslove života stanovnicima pre svega udaljenih sela i brdsko-planinskim područjima.

Kao što rekoh, selo i stanovnici sela imaju sve potrebe, kao i stanovnici opštinskih centara i gradova Srbije. To se odnosi na pitanje društveno-kulturnog života, na stvarni događaj koji se odigrava u realnom vremenu.

Ne može televizija da zameni stvarni život. Nekada su tradicije druženja stanovnika sela i susednih sela bili sastavni deo života u Srbiji.

Program podrške seoskom stanovništvu da ono lično uzme aktivno učešće u kulturno-umetničkim aktivnostima, bilo da je reč o ličnim kulturnim afinitetima i veštinama, bilo da je reč o negovanju kulturne baštine i negovanje tradicija, pružiće priliku i izvođačima i publici da oplemene svoje svakodnevne živote.

Gospodine ministre, zamolio bih vas da nam date detaljne informacije o programima koji su danas pokrenuti na Vladi Srbije i nadam se da su i usvojeni.
Poštovani gospodine ministre, još jednom se zahvaljujem na ovim iscrpnim informacijama, naročito u ova dva nova projekta koja je ministarstvo definisalo i koji će pružiti mogućnost mladim ljudima da svoju budućnost vide u životu na selu, jer selo daje takođe velike pogodnosti za život, naročito sada u ovim uslovima.

Ako realizujemo program koji je najavio predsednik Republike Aleksandar Vučić – izdvajanje sredstava za rešavanje najbitnijih životnih pitanja u ruralnim područjima, u selima i u delu kanalizacije i vodovoda i putne mreže i ostale infrastrukture, onda svakako imaće mogućnost da mladi ljudi jednostavno se opredele da žive, da stvaraju svoju budućnost, da stvaraju svoje porodice samostalno uz pomoć Ministarstva za brigu o selu i drugih ministarstava, normalno uz punu podršku i Vlade i predsednika Republike.

Informacije koje ste izneli su od izuzetnog značaja, pre svega za građane koji su zainteresovani za ove pogodnosti koje nudi Ministarstvo za brigu o selu i Vlada Republike Srbije.

Lokalna samouprava, ja sam malo u prethodnom periodu pozvao građane koji su zainteresovani, da potraže informacije i da konkurišu na ovim javnim pozivima, ali pozivam i lokalne samouprave da one pruže mogućnost da građani dobiju prave informacije, da dobiju prava uputstva kako bi mogli da realizuju svoje potrebe preko ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Sve vas puno pozdravljam i želim puno zdravlja.

Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo veoma bitan Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini.

Na samom početku bih naglasio da će naša poslanička grupa PUPS – Tri P u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini, kao i ostale tačke dnevnog reda ovog zasedanja, odnosno ove sednice.

Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini tretira jednu specifičnu, ali veoma važnu oblast statistike kao osnove svakog uspešnog planiranja. Za našu zemlju u kojoj poljoprivredna proizvodnja i dalje čini značajan deo BDP i gde preko 40% stanovništva i dalje živi na selu prikupljanje i obrada takvih podataka mora biti posao od najvećeg državnog prioriteta i moraju se stvoriti uslovi da se obavi pouzdano i efikasno. To se čini ovim zakonom o kome danas raspravljamo i dobro je što je danas ovaj zakon u raspravi.

U zakonu se predviđa da će se ovaj popis načelno obaviti u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine i da će direktor Republičkog zavoda za statistiku odlučiti o tačnom danu početka popisa. On će se i ovog puta obaviti na tradicionalni način – metodom neposrednog prikupljanja podataka putem intervjua, a od strane popisivača. Dobro je i to što je otvorena mogućnost da se podaci prikupe i putem interneta, slanjem popunjenog upitnika, jer mi i na selu imamo ne zanemarljiv broj ljudi koji odavno koriste internet.

Ovim zakonom u članu 5. je definisano da se popisom obuhvataju, pod jedan, porodična poljoprivredna gazdinstva, pod dva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, ustanove ili druga pravna lica, kao i preduzetnici koji su registrovani da pretežno obavljaju delatnost poljoprivredne proizvodnje. Članom 6. ovog predloga je definisano da se popisom ne obuhvataju domaćinstava sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom, a koja nije namenjena tržištu i ne prelazi fizički prag određen u skladu sa metodologijom popisa Republičkog zavoda za statistiku, kao i domaćinstva, privredna društva i preduzetnici koji ne obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Interesuje me čime se predlagač rukovodio kada je iz popisa izuzeo ova domaćinstva. Ja lično smatram da ova domaćinstva treba da budu predmet popisa, ako znamo da u metodološkim uputstvima Republički zavoda za statistiku navodi da i ova mala domaćinstva proizvode za tržište, ali ih je ipak izuzeo iz obrade prikupljanja podataka.

Samim tim, postavlja se pitanje kako je određen fizički prag proizvodnje, a to treba sa aspekta proizvođača u brdsko-planinskim i pograničnim oblastima, a znamo kakvi su uslovi za proizvodnju široke potrošnje u tim uslovima. Potrebno je razmotriti mogućnost smanjenja zacrtanog fizičkog praga proizvodnje, kako bi po toj osnovi i ova domaćinstva ušla u popis 2023. godine.

U članu 8. je definisano koji će se podaci prikupljati. Tu su nabrojani neki standardni podaci koji se tiču poljoprivredne proizvodnje - obrađene površine, zasadi, broj grla stoke i sl. Zatim su definisani organi koji će sprovoditi popis, počev od ministarstva preko lokalnih, opštinskih i gradskih uprava, pa do samih popisnih komisija i popisivača.

Radi veće efikasnosti, u članu 16. stav 2. predviđa se da će se oni podaci koji postoje i raspoloživi izvori podataka u evidencijama koje vode državni organi prikupiti iz tih podataka i da se neće prikupljati na terenu. Zavod za statistiku podrazumeva da su uneti podaci tačni, ali možda je ovaj popis prilika da se izvrši provera tih podataka. Kao rokovi za obavljanje podataka predviđeni su 31. januar 2024. godine za preliminarne i 31. decembar 2025. godine za konačne rezultate.

Naravno, predviđene su i standardne odredbe koje garantuju zabranu zloupotrebe podataka kao i mogućnost da se preko njih utvrđuju obaveze građanima od strane državnih organa. Zbog toga je neophodno da pre početka popisa krenemo sa promocijom ovih propisanih radnji, kako bi se ljudi oslobodili straha da će to država raditi u cilju daljeg oporezivanja i nametanja raznih dažbina.

U prethodnom periodu popisivači su se sretali sa izbegavanjem da se daju osnovni i tačni podaci, odnosno da se umanjuje broj grla stoke ili stvarnih obradivih površina, što u ovom popisu ne bi trebalo da bude slučaj, ako pravovremeno ukažemo da se radi o veoma dobroj nameri i pomoći ovoj vrsti delatnosti.

Ako sve ovo znamo, možemo zaključiti da ovakav Predlog zakona sadrži sve potrebne odredbe kako bi se na vreme počelo sa organizacijom i pripremom za sprovođenje samog popisa, u cilju njegovog valjanog sprovođenja.

U vezi ovog Predloga zakona, ja bih ipak uputio i dve sugestije za ovlašćenog predstavnika Vlade. Najpre mislim da je u delu teksta zakona koji se odnosi na organe i njihova zaduženja u postupku popisa bilo neophodno uključiti i Ministarstvo za brigu o selu, iako u njegovoj ingerenciji nisu pitanja vezana za neposrednu poljoprivrednu proizvodnju koja je predmet popisa. Prema važećim zakonskim odredbama, ovo ministarstvo se, između ostalog, bavi i strateškim sagledavanjem položaja sela i seoskog stanovništva, kao i predlaganjem mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu.

Samim tim, mislim da se podaci koji će biti prikupljeni i obrađivani i te kako tiču domena nadležnosti ovog ministarstva, odnosno Ministarstva za brigu o selu. Njegovi predstavnici, od ministra Krkobabića, preko državnih sekretara i pomoćnika ministara su gotovo svakodnevno na terenu i upoznati su sa praktičnim problemima rada i života na selu. Mislim da takvo iskustvo i saveti mogu koristiti da posluže u postupku davanja mišljenja na metodologiju popisa i sadržine popisnih upitnika, promociji samog popisa, što je kao nadležnost Predlogom zakona već dato Ministarstvu poljoprivrede.

Pokretanjem programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo za brigu o selu otvara mogućnost mlađima od 45 godina da aktiviraju umrtvljenu nekretninu na selu, da i njoj i samo na selu podare novi život i nove aktivnosti.

Procena je Ministarstva i ministra Krkobabića da ima skoro oko 200 hiljada kuća koje se ne koriste u selima Srbije. Samim tim, ovi novi stanari sela poboljšaće i prosečnu starost nosioca poljoprivrednih gazdinstava. Samo radi podsećanja, prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva je 2012. godine bila 59 godina života, a da je ta granica, odnosno prosečne godine života nosioca poljoprivrednog gazdinstva u 2018. godini bila 61 godina, što znači da su nam nosioci porodičnih gazdinstava u proseku sve stariji svakim narednim periodom. Sam broj gazdinstava se smanjio u toku ovog perioda. Bilo je 631.552 gazdinstva u 2012. godini, a 2018. godine 569.310 gazdinstava, što znači da nam se i tu smanjio broj poljoprivrednih gazdinstava.

Druga stvar koju bih hteo da predložim možda pomalo izlazi iz materije samog zakona, ali mislim da je povezana sa njim. Naime, u članu 5. Predloga zakona predviđeno je da se popisom obuhvataju porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i zemljoradničke zadruge koje se pretežno bave poljoprivredom i druga pravna lica koja imaju svoje ogranke, koji su vezani za poljoprivredu. To je svakako prirodna materija kojom ovaj popis treba da se bavi, ali ako se taj posao već obavlja, možda bi trebalo razmisliti o tome da se izvrši i popis raznih napuštenih stambenih objekata po selima, kao i objekata koji su namenski pravljeni za potrebe poljoprivrede.

Mi smo krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka imali intenzivno promovisan tzv. zeleni plan, u sklopu koga je gotovo u svakom selu bio urađen po neki objekat od značaja za poljoprivrednu proizvodnju, od otkupnih stanica za mleko, malih skladišta i silosa, farmi za stoku i živinu, do pumpi za dizel gorivo, kao i niz drugih objekata koji su služili za poljoprivrednu proizvodnju. Ti objekti su bili u društvenoj svojini i njima su najčešće gazdovale poljoprivredne zadruge, organizacije kooperanata ili mesne zajednice, ali je dobar deo njih trenutno zapušten, jer su ta pravna lica vremenom nestala ili izgubila interes da te objekte održavaju.

Nisam siguran da li mi kao država negde imamo popis tih objekata, a pošto pretpostavljam da ga nema, mislim da bi uz ovaj popis poljoprivrede bilo pravo vreme da se pristupi i tom delu posla, odnosno popisu takvih objekata.

Ne bih oduzeo puno vremena popisivačima i popisnim komisijama, ali bi za državu bilo višestruko korisno da znamo koliko ima takvih objekata, u kakvom su stanju, ko im je titular svojine, pa da se gde je to objektivno moguće pokuša sa njihovom restauracijom i ponovnim stavljanjem u funkciju, što mislim da bi bilo višestruko isplativo i za državu i za lokalne samouprave.

Na današnjem dnevnom redu nalaze se i dva međusobno povezana zakona koja se tiču pomoći privredi usled epidemije kovida. Njima se stvara mogućnost da se udovolji i zahtevima onih preduzetnika privrednih društava i zadruga koje su podnele zahtev za kredit kod Fonda za razvoj, po ranijoj Vladinoj uredbi za finansijsku podršku, iz aprila meseca prošle godine, a do sada o njihovim zahtevima još nije odlučivano. Zakon predviđa da će oni moći da dobiju kredit na period od četiri godine, sa grejs periodom od 18 meseci. Određeni su maksimalni iznosi kredita od milion do sto miliona dinara, u zavisnosti od veličine subjekta, dok će uslovi za delatnost turizma i saobraćaja biti još povoljniji.

Svakako mislim da su ovo veoma pozitivna rešenja, koja će u ovom segmentu prihodnih delatnosti omogućiti određenim strukturama da bolje i uspešnije rade. Ukupan iznos ovih kredita biće 12 milijardi dinara i obezbeđuje se od Evropske investicione banke. Ovo će svakako predstavljati još jedan dodatni vid pomoći našoj privredi, koja se zavidnom brzinom oporavlja od epidemije kovida, a te informacije i podatke smo dobili od ministra u njegovom uvodnom izlaganju.

Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS "Tri P" će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, poslanička grupa PUPS "Tri P" će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati "za".

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko gospođo Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo dva veoma bitna zakona koji se tiču zaštite prirode i zaštite voda.

Kada govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, koji je podnela Vlada, treba da imamo u vidu da zaštita prirode obuhvata jednu od najznačajnijih pitanja savremenog sveta, a naročito spada u jednu od najvažnijih oblasti vođenja politike na nivou EU.

Na samom početku bih naglasio da će naša poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, kao i drugi zakon u ovoj objedinjenoj raspravi, to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama.

U ovoj oblasti se donosi sve više nadnacionalnih propisa i izdvajaju se sve veća zajednička sredstva za ove namene, pa se stoga postavljaju i sve veći zahtevi nacionalnim državama u pravcu insistiranja na sve višem stepenu zaštite prirode i održivog korišćenja resursa.

Ovi uticaji ne mogu da mimoiđu ni našu državu i zbog toga se naša država ovim izmenama i dopunama usaglašava sa evropskim zakonskim merilima.

Upravo zbog toga se donose ove izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, koji pre svega imaju za cilj da razjasne neka konkretna pitanja dosadašnje praktične primene ovog zakona i njegovih efekata u praksi.

Na prvom mestu tu je pitanje tzv. mini hidroelektrana. Ovo pitanje u proteklih par godina usled brojnih kontradiktornosti, nemilih scena koje smo mogli da vidimo u pojedinim mestima, došlo u fokus šire javnosti i od jedne, u principu tehničke stvari, dobili smo dnevnopolitičku temu kojoj se zbog toga nije moglo prići na jedan objektivan način. Ova pitanja su posebno interesantna u nekim predizbornim kampanjama gde se neki zaštitnici pojavljuju i na jedan nekorektan način služe ovom temom.

Činjenica da građani imaju Ustavom garantovano pravo na zaštitu životne sredine i da je država dužna da ga obezbedi, činjenica je i to da iako većina običnih ljudi ne raspolaže nekim stručnim znanjem iz ove oblasti, ipak smo logički mogli da zaključimo da se u pojedinim slučajevima izgradnje tih elektrana i pratećih objekata nisu poštovala čak ni elementarna pravila građevinske struke, niti poštovanja mera za očuvanje prirodne ekosfere u tim sredinama.

U tom smislu revolt građana u mestima koja se nalaze neposredno uz takve tokove, odnosno potoke i rečice, iako u pojedinim elementima izgleda neprimeren, je svakako u znatnoj meri opravdan i realan, jer njima svakodnevni život zavisi od takvih intervencija koje su za širu zajednicu zanemarljivi i neinteresantni problemi.

No, na drugoj strani mora se biti realan i takođe prihvatiti činjenica da smo mi kao država dobrim delom već iskoristili hidro potencijal Dunava i ostalih većih reka, da smo se istovremeno obavezali da moramo da drastično smanjimo emisiju ugljendioksida iz termoelektrana za koje se takođe troše ograničeni resursi uglja koji nisu beskonačni. To nas dovodi do zaključka da ćemo onda u nekoj daljoj ili ne tako daljoj perspektivi biti prinuđeni da ili uvozimo električnu energiju iz inostranstva po tržišnim cenama, ili da smanjimo potrošnju, ili da se u krajnjem slučaju krenemo izgradnju nuklearne elektrane.

Pošto mislim da nijedna od ovih alternativa neće naići na odobrenje građana, onda nam jedino opet preostaje da se okrenemo ka razvoju alternativnih izvora za proizvodnju energije, što nas u krajnjoj liniji dovodi do toga da se izgradnja mini elektrana apriori ne može i ne sme odbaciti kao mogućnost, svakako uz određene predradnje koje podrazumevaju struku. Naročito ako se zna podatak naveden u obrazloženju ovog zakona, da je taj potencijal za proizvodnju električne energije procenjen na 449 megavata snage, što je polovina od instalirane snage u hidroelektrani Đerdap 1. Stoga, Vlada je zauzela upravo takvu nameru šaljući nam u proceduru ovakve predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode.

Svakako je najvažnija izmena postojećeg člana 9. osnovnog teksta zakona, gde su uslovi zaštite prirode na osnovu kojih se prave stručni dokumenti za zaštitu pojedinih prirodnih celina sada znatno opširniji i preciznije definisani, gde će se za svaku intervenciju u prirodnu baštinu morati dati daleko veće obrazloženje, izdati mere koje se nameravaju sprovesti u minimiziranju uticaja izmene prirodne sredine.

U članu 35. vrši se, takođe, veoma značajna izmena koja se tiče zabrane izgradnje hidroelektrana, vodozahvata na hidroelektrane i regulacije odbrane od poplava u zonama drugog i trećeg stepena zaštite u zaštićenim područjima, sem izuzetno po odobrenju Ministarstva za zaštitu životne sredine.

U skladu sa tim odredbama, u članu 38. ovog zakona predviđeno je da se upravna rešavanja o izdavanju dozvola za izgradnju hidroelektrana u ovim područjima obustavljaju po službenoj dužnosti, dok se za rekonstrukciju postojećih mora tražiti specijalne dozvole. Mislim da je to za sada jedno korektno rešenje kojim se neće odjednom potpuno odustati i zanemariti ovaj vid proizvodnje energije, a sa druge strane rešiti deo problema koji se odnose na ove objekte u zaštićenim prirodnim zonama.

Ono što nam ostaje za nauk u budućem periodu je to da Ministarstvo i njegove inspekcije treba da posvete veću pažnju u ovim postupcima i da pažljivije prate njihovu realizaciju na terenu, kako se više ne bi našli u ovim situacijama.

Dodavanjem člana 68. u zakonu se uvodi jedna pozitivna novina, a to je formiranje saveta korisnika zaštićenog područja, u koje bi ulazili predstavnici lokalnih samouprava, turističkih organizacija, nevladinog sektora, udruženja lovaca i ribolovaca, te korisnika šuma i poljoprivrednog zemljišta. Smatram da je ovakve savete odavno bilo neophodno formirati kao kariku između pravljenja zaštićenih dobara i samih građana koji su životno vezani za zaštićeni prostor. Treba se nadati da će njihovo formiranje, pre svega, doprineti boljoj promociji vrednosti našeg prirodnog nasleđa, ali i njegovog boljeg očuvanja, jer se mora primetiti to da se u našoj prirodi neprekidno nailazi na divlje deponije, nelegalnu gradnju i prekomernu eksploataciju šuma, sa čime se moramo izboriti.

Kako je ministarka naglasila u uvodnom izlaganju da se i u vreme Cara Dušana vodilo računa o zaštiti prirode i da je Dušanovim zakonikom iz 1349. godine definisana prekomerna seča šuma. Još tada su definisali da se za jedno posečeno drvo mora zasaditi novo.

Na posletku želeo bih da uputim jedno pitanje predstavnicima Ministarstva. Poštovana ministarko, prema zvaničnim podacima, naša država ima prilično nizak procenat površina pod različitim vidovima i stepenima zaštite. To se naročito odnosi na nacionalne parkove, kojih imamo tek pet u celoj državi, što je osetno manje nego neke susedne države. Primera radi, Mađarska ima 10, Rumunija 14, Hrvatska osam, Crna Gora pet. S vremena na vreme pominjalo se da bi još neki predeli trebali da dobiju status nacionalnog parka. Pre svega, govorilo se o Južnom Kučaju, Beljanice, Staroj planini, Deliblatskoj peščari i Goliji, ali za sada nismo videli da se nešto od toga realizovalo. Vi ste u obrazloženju ovog zakonskog predloga naveli da mi moramo da povećamo broj zaštićenih površina, pa me zato zanima da li se planira da se neko od ovih ili drugih područja u perspektivi proglasi za nacionalni park?

Druga tačka današnjeg dnevnog reda, o kojoj danas vodimo načelni pretres, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Ova materija se prirodno nastavlja na zaštitu prirode, jer su vode, reke i jezera sastavni deo našeg prirodnog okruženja i njegov su izvor.

Zakonske izmene u ovom predlogu vezuju se pre svega za upravne postupke za izdavanje dozvola, za eksploataciju resursa i za vodne površine, gde se predviđa da će se u primeni ovog zakona u buduće uvek supstidijarno primenjivati odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i time se izbeći da se u praksi desi da određeni upravni postupci iz Zakona o vodama budu sporni usled nejasnog pozivanja na pravni osnov. Izvršeno je i dodatno definisanje priobalnog pojasa uz kanale za koje se predviđa da iznose pet metara od ivice kanala.

Ono za šta postoji najveće interesovanje javnosti, to je pitanje splavova u Beogradu, mislim da je rešeno na jedan korektan način. Tu je data mogućnost dosadašnjim zakupcima mesta da zakup sklapaju putem neposredne pogodbe, ali je takođe u zakonu predviđeno da najniži iznosi zakupnine ne mogu biti niži od onih koje propisuje Vlada svojim odlukama. Na taj način tu se za one koji su već zakupoprimci suštinski neće promeniti ništa, ispoštovaće se njihova stečena prava, a uštedeće se na vremenu koje je bilo potrebno kada bi se oni stalno pozivali na obavljanje zakupa na javnim nadmetanjima.

Na posletku sa nekoliko samostalnih članova ovog zakona biće naloženo Republičkom geodetskom zavodu, Službi za katastar nepokretnosti da na svim preostalim vodotokovima, gde to već nije urađeno, po službenoj dužnosti upišu pravo javne svojine Republike Srbije, odnosno AP Vojvodine za neplovne kanale na njenoj teritoriji, čime će se napokon stanje u registrima uskladiti sa odredbama Zakona o javnoj svojini, koji predviđa da se vodotokovi i vodene površine nalaze u javnoj svojini.

Poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja koja su planirana za razmatranje na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi mi ćemo razmatrati nekoliko međunarodnih sporazuma o zajmovima koji bi podigli finansijsku efikasnost Republike Srbije.

Na samom početku bih kazao da će poslanička grupa PUPS- 3P u danu za glasanje podržati ove sporazume i glasati za njihovo usvajanje.

Ovi se sporazumi mogu podeliti u dve grupe. U prvu grupu spadaju sporazumi koji se tiču zaključenja onih zajmova koji će biti upotrebljeni u svrhu izgradnje i obnove infrastrukture.

Ja sam pre nekog vremena, kada smo razmatrali predloge zakona o sporazumima koji se odnose na finansiranje projekata dalje gasifikacije u pojedinim delovima Srbije, rekao da je od velike važnosti da što pre otpočnu radovi na pravcu magistralnog gasovoda Niš-Pirot-granica sa Bugarskom. Upravo jedna od današnjih tačaka dnevnog reda odnosi se na taj veoma značajan infrastrukturni objekat, velikog kapaciteta i protoka kojim će naša država dobiti još jednu prekograničnu vezu na evropsku mrežu gasovoda, a čime će se dodatno obezbediti ovaj energent od eventualnih nestašica i poremećaja na tržištu.

Vrednost ovog projekta biće oko 85 miliona evra, a od čega će se putem ovog zajma prikupiti 25 miliona evra, 50 miliona će se dobiti iz sredstava EU, a ostatak troškova bi bio iz budžetskih sredstava i prihoda Javnog preduzeća Srbijagas.

To su svakako važni projekti, ali koristim priliku … planirano da se ceo sistem završi i pusti u punu operativnu snagu do kraja 2023. godine čime ćemo dati novi zamah razvoja, pre svega, grada Niša kao centra jugoistočne Srbije koji postaje i gasno čvorište, Pirota koji će dobiti mogućnost priključenja na gas, te ostalih mesta na ovom veoma važnom pravcu.

Još veći razvojni projekat predstavlja početak radova na izgradnji Moravskog koridora, autoput od Pojata do Preljine, dužine od oko 110 kilometara koji će predstavljati bočnu vezu autoputeva Beograd-Niš i Beograd-južni Jadran, odnosno koridora 10 i 11, kroz dolinu Zapadne Morave i značajno podići bezbednost saobraćaja na ovom putnom pravcu, ali svakako će značiti i u ekonomskom smislu za sve gradove na ovoj relaciji, odnosno na ovom delu autoputa.

Ovim zajmom obezbediće se polovina sredstava, odnosno 400 miliona evra koja će biti otplaćena u periodu od 13 godina u polugodišnjim ratama sa grejs periodom od tri godine.

Četvrta i sedma tačka dnevnog reda su dva kredita u vrednosti od 51 miliona evra koji se uzimaju od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj. Namenjena su za više projekata u oblasti popravljanja stanja železničke mreže u Srbiji, a pre svega unapređenje pružnih prelaza. To je velika važnost, jer smo svedoci da se konstantno, s vremena na vreme, dešavaju stravične nesreće na tim neobezbeđenim prelazima ili na onima gde je signalizacija neispravna ili čak ne radi.

Napomenuo bih da smo mi u Nišu imali pre par godina jednu takvu katastrofu, a kada je zbog neispravnosti ili nekih drugih razloga, neodgovornosti, na pruzi Niš-Leskovac, kod sela Međurova, voz naleteo na autobus i bilo je 10-ak ljudi koji su stradali, uglavnom radnici i deca koja su pošla u škole u Nišu.

Pored toga, ova sredstva će se koristiti i za završetak određene železničke infrastrukture u Beogradu, kao što su druga faza železničke stanice Prokop i sanacija tunela ispod grada.

To su svakako važni projekti, ali ja koristim priliku da skrenem pažnju da i u drugim gradovima postoje potrebe da se poradi na železničkoj infrastrukturi, a pogotovo Niš za tim ima velike potrebe, s obzirom da magistralna pruga Niš-Pirot prolazi kroz samo centralno gradsko jezgro. To stvara brojne probleme u funkcionisanju grada, pa bi na rešavanju ovog ozbiljnog komunalnog problema moralo da se poradi na državnom nivou, jer sam grad za takve infrastrukturne projekte nema ovlašćenja, niti dovoljno sredstava.

Već 20-ak, odnosno 30-ak godina, grad Niš, kao kapitalne projekte predlaže Republici upravo izmeštanje ove pruge Pirot-Niš iz gradskog jezgra i nadam se, gospodine ministre, da će u nekom periodu, s obzirom da su odrađene predradnje oko izuzimanja zemljišta i ostalo, Republika pomoći gradu Nišu da konačno ovu prugu izmesti iz centralnog gradskog jezgra i na neki način obezbedi i sigurnost saobraćaja i sigurnost građana, jer veliki broj pružnih prelaza je upravo u samom tom gradskom jezgru.

Zaduženje u visini od 78 miliona evra kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj i projekte razvoja koridora Save i Drine biće iskorišćeni za obnovu nasipa na Savi kod Dobrinovca i sa novobeogradske strane koji će na kritičnim deonicama biti dignut tako da mogu da odbrane od rekordnih protoka vode.

Značaj ovakvih preventivnih ulaganja svi smo mogli da vidimo 2014. godine, i zato je bolje sada ulagati u dogradnju i popravku nasipa, nego da se posle eventualne poplave daju desetostruko veća sredstva i gubi vreme i resursi za otklanjanje posledica poplava. Malim delom ovaj zajam biće iskorišćen za revitalizaciju lučke infrastrukture u Sremskoj Mitrovici.

U drugoj, ali ništa manje važnoj grupi međunarodnih sporazuma koje danas ratifikujemo spadaju i treća i peta radna tačka dnevnog reda. One se tiču zajmova koji se takođe podižu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj, s tim da će se oni koristiti pre svega za projekte vezane za zaštitu životne sredine i konkretnu realizaciju odredbi paketa zakona koje smo u ovoj Skupštini usvajali u proteklih nekoliko meseci iz ove oblasti.

To se pre svega odnosi na smanjenje misije ugljen-dioksida i drugih ugljeničnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. U tom smislu dobro je videti da postoji i da se primenjuje strategija i planovi za ovu oblast, odnosno da zakonske odredbe koje smo nedavno izglasali nisu donete reda radi, kako bi ostalo mrtvo slovo na papiru, već se na njihovoj prezentaciji zaista i radi, pa i po cenu određenog određenih zaduženja. Kao što znamo, mi smo u prethodnom periodu, odnosno na rebalansu budžeta usvojili predlog povećanja određenih sredstava za Ministarstvo za ekologiju, odnosno zaštitu životne sredine i sada verujem da će ta sredstva biti pravilno upotrebljena kako bi se zaštita životne sredine, pre svega u gradovima, odnosno širom Srbije upotrebila na adekvatne načine.

Na posletku, druga tačka dnevnog reda odnosi se na Sporazum sa Vladom Velike Britanije i on se odnosi na rešavanje tehničkih pitanja vezanih za trgovinu usled istupanja ove države iz EU, tako da se zbog toga ništa neće promeniti u međusobnim ekonomskim odnosima koji su veoma bitni za Republiku Srbiju.

Na kraju izlaganja, želeo bih da nešto napomenem zbog gledalaca koji su manje upućeni kada se sa strane čuje da smo sklopili ovoliki broj međunarodnih sporazuma. Nekome bi se moglo učiniti da je to zaduživanje u postupku stabilnosti državnih finansija, međutim, ja želim da kažem da su ovi sporazumi i novčana sredstva koja se njima povlače već predviđeni i ukalkulisani u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu i da to zaduženje ne može izazvati nikakav debalans državnih finansija, tim pre što vidimo da je najveći deo sredstava planiran za izgradnju realne saobraćajne infrastrukture koja će se po izgradnji višestruko isplatiti. Verujem da će poslanici redom glasati za usvajanje ovih predloga.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, Poslanička grupe PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici vanrednog zasedanja i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.