Poštovana predsedavajuća, uvažena potpredsednice Vlade i ministre Popoviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, koji je podnela Vlada.
Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.
Mi smo na prethodnom zasedanju razmatrali i jednoglasno usvojili Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu, zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma. Ovim Predlogom zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar mi konačno posvećujemo punu pažnju duhovnosti srpskog naroda.
Kada govorimo o manastiru Hilandar, svako od nas, pravoslavnih vernika, ali i građana ostalih veroispovesti agnostika, ateista, odmah pomisle na pojam koji je neraskidivo vezan za ceo srpski narod i predstavlja jednu od njegovih najvećih simboličkih identifikacija.
Već i sam predlagač je u članu 2. Predloga zakona dao jednu duhom pravničku, ali emotivnu definiciju Svetog manastira Hilandar, kao manastira koji je od svog osnivanja 1198. godine neprekidno postoji kao samoupravna monaška ustanova koja predstavlja jedinstven centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije, i predstavlja neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe i upisan je zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske u Listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESK-a.
Mislim da se ovoj definiciji nema šta ni dodati, ni oduzeti. Ako je to tako, onda je valjda najprirodnija dužnost ove države i naroda da se o takvoj svetinji stara na najbolji mogući način, u granicama svojih objektivnih mogućnosti.
Nažalost, kada se osvrnemo kroz prošlost mi moramo sebi priznati da to nije bilo uvek tako i da je u nekoliko navrata malo nedostajalo, pa da naš narod izgubi ovu jednu od svojih najvećih svetinja. Navešću ukratko samo dva interesantna poučna primera kada je krajem 19. veka zapretila mogućnost da Hilandar bude izgubljen zbog velikih dugova koje je manastir imao, kralj Aleksandar Obrenović dao je pozamašnu sumu novca iz svoje lične apanaže kako bi isplatio manastirske dugove i osigurao srpsku upravu nad manastirom, za uzvrat je od monaha dobio na poklon čuveno Miroslavljevo jevanđelje.
Kada se pola veka kasnije, po završetku Drugog svetskog rata, nad Hilandarom nadvila nova opasnost, ovoga puta da ostane bez srpskih monaha usled spoljno-političkih sporenja ondašnje Jugoslavije i Grčke, kao i sve prisutne komunističke ateizacije u našoj zemlji na poziv Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, brojni politički emigranti su se zamonašili u Hilandar i time spasili i očuvali našu monašku zajednicu i njeno srpske ime i korene.
Iz ovih primera vidimo da su čak i oni, koje su u protok vremena istorije oslikali u našem sećanju i nauci pretežno negativnim bojama, ipak imali u sebi taj osećaj o svesti, veličini i značaju Hilandara za ceo naš narod, za ceo srpski narod, i bili spremni da mu prilože i pomognu na način na koji su najbolje mogli i umeli.
Baš zato, da nam se ovakve priče jednoga dana u budućnosti ne bi ponavljale, a naši potomci nas, nas sadašnje generacije pominjali po nebrizi, mi sada donosimo ovaj predlog zakona uz zahvalnost Ministarstvu kulture koje je ovaj zakon iniciralo i predložilo.
Njime će se po prvi put stvoriti osnove za sistematsko i kontinuirano očuvanje, zaštitu i unapređenje kulturnog i istorijskog nasleđa Hilandara.
Iako je srazmerno kratak, zakon u članovima 3. i 4. iscrpno navodi brojne delatnosti na kojima će se raditi u skladu sa zakonom, postavljenim ciljem, kao i poslove koji će se vršiti u cilju obavljanja tih delatnosti. Oni će obuhvatiti očuvanje tradicije, pratnje stanja i istraživanje, interpretaciju pokretnog i nepokretnog nasleđa, konzervaciju, zaštitu i restauraciju postojećeg nasleđa, podizanje ukupne svesti o značaju Hilandara.
Ono što je u ovom zakonu ključno je odredba u članu 6. stavovi 2. i 3. kojima se predviđa da će se obnova, rekonstrukcija i očuvanje Hilandara sprovoditi uz finansijsku podršku iz budžetskih sredstava Republike Srbije i da će ona ubuduće opredeljivati u skladu sa usvojenim planovima i izveštajima o realizaciji prethodnih radova koje će zajednički pripremati i rukovoditi sam manastir, njegova zadužbina u Srbiji i posebna Vladina komisija za Hilandar.
Dakle, tu se radi o ubuduće stalnim prihodima koji će se obavezno izdvajati u ove svrhe i time će se izbeći svaki budući voluntarizam ili oslanjanje na nečiju dobru volju u vezi finansiranja ovih delatnosti.
Naposletku, predviđa se da naziv, ime i lik manastira i njegovog nasleđa u komercijalne svrhe mogu koristiti samo manastir i njegova zadužbina, a druga lica samo po posebnom odobrenju.
Ovde bih samo morao da primetim da ovako ispravnoj pravnoj normi nedostaje sankcija za njeno eventualno kršenje u praksi, a mislim da se tu nalazi određena nedorečenost samog zakonskog teksta, koji bi mogli da korigujemo dok još imamo vremena za to.
Poštovane kolege, Hilandar postoji još od 1198. godine, što znači da se ove godine navršava 823 godine njegovog postojanja. Kao jedan od najstarijih srpskih pametnika, čuva istoriju srpskog naroda, uvek predstavljajući siguran putokaz kojim treba ići, čak i kada ga ponekad nismo videli.
Čuvajući pravoslavnu duhovnost i srpsko ime, kroz Sveti manastir Hilandar, kroz njegove svodove prošlo je mnogo monaha i u njih utkalo deo sebe koji mi danas možemo da vidimo i da mu se divimo.
Sveti manastir Hilandar bio je i ostao rasadnik izuzetnih crkvenih velikodostojnika. Za vreme svog postojanja, manastir je do sada dao stotine igumana, na desetine vladika, 12 arhiepiskopa i tri patrijarha, kao i 16 svetitelja.
Treba imati u vidu da je Autonomna monaška Republika Sveta Gora pod direktnom zaštitom Republike Grčke, da u PROTAT-u, odnosno monaškoj vladi uvek sedi predstavnik Republike Grčke u svojstvu guvernera Svete Gore.
Na Svetoj Gori postoji desetak policijskih stanica radi sigurne bezbednosti, imajući u vidu veliki protok ljudi vernika ovim prostorom, odnosno Svetom Gorom.
S druge strane, nad Svetom Gorom duhovno vođstvo ima Cdžarigradski patrijarh Vartolomej. Takođe, u monaškoj vladi, koja ima pet članova, Sveti manastir Hilandar uvek daje svog predstavnika. Često puta je naš predstavnik bio prot, tj. predsedavajući PROTAT-a, odnosno monaške vlade. Ovakvu specifičnost treba imati u vidu, pa bi trebalo da jedan član zakona izrazi želju za tesnom saradnjom naše komisije Vlade sa Svetim manastirom Hilandar kao državnog tela, sa PROTAT-om guvernerom Svete Gore i Carigradskom patrijaršijom, naravno, pre svega sa upravom Svetog manastira Hilandar.
Mi obični ljudi koji sada sedimo u ovim klupama ćemo neminovno jednog dana biti bivši, ali usvajanjem ovog zakona ćemo makar delić sebe ugraditi u budućnost Hilandara i pamćenje naših potomaka. Stoga ću ja lično kao iskreni pravoslavni vernik, a verujem i svi ostali poslanici, sa velikim zadovoljstvom glasati za usvajanje ovog zakonskog predloga.
Poštovani narodni poslanici, raspravom o ovom Zakonu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar sigurno smo dobili nove informacije, ne samo o fizičkom postojanju ove naše svetinje, već i njegov duhovni značaj za srpski narod i srpsku državu, što smo u prethodnim izlaganjima kolega poslanika i čuli.
Sve ovo se može višestruko upotpuniti ličnom posetom svetoj zemlji, autonomnoj monaškoj republici Sveta gora Atonska i Svetom manastiru Hilandar. Daću vam jednu informaciju, a za sve one koji su zainteresovani i žele da prodube svest o značaju ove naše svetinje. Profesor dr Hadži Jovan Živković, inače član gradskog veća grada Niša, zadužen za obnovu i oživljavanje sela Niša i Niškog okruga, uz blagoslov Niške eparhije, organizuje višednevnu posetu Svetoj gori i Svetom manastiru Hilandar. Inače, prof. dr Hadži Jovan Živković je svojevremeno izvesno vreme proveo na Hilandaru, radeći kao lekar u ambulanti na Hilandaru. Ako ima zainteresovanih poslanika, možemo se organizovati i posetiti ove, pre svega, duhovne svetinje i time promovisati i ovaj zakon. Nije uzalud Sveti Sava zapisao da ne podiže Hilandar zbog sebe, nego radi svog naroda i pozvao sve predstavnike srpskog naroda, sve muške glave srpskog naroda, da bar jednom u svom životu posete Sveti manastir Hilandar.
Poštovane kolege i poštovani prijatelji, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima poslanička grupa PUPS Tri-P će u danu za glasanje dati sa zadovoljstvom svoju podršku za usvajanje ovog zakona i glasati za njegovo usvajanje.
Takođe, poslanička grupa PUPS Tri-P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.