Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću govoriti o tri predloga zakona sa ove rasprave, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
U oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, izuzetno je značajno finansiranje, administrativni i institucionalni kapaciteti, edukacija i dostupnost informacija. Republika Srbija je potvrdila Konvenciju o dostupnosti informacija o učešću javnosti u donošenju odluka i pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, odnosno Arhuska konvencija koja je doneta 12. maja 2009. godine. Arhuskom konvencijom u članu 5. stav 2. predviđa se uspostavljanje registra sa informacijama o životnoj sredini.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, predviđeno je članom 15. uspostavljanje i vođenje nacionalnog meta registra za informacije o životnoj sredini kao elektronsku bazu podataka i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine, različitih organa i organizacija i da su organi i organizacije dužni da u redovnim vremenskim intervalima ažuriraju podatke nacionalnom meta registru.
Formiranjem i redovnim ažuriranjem nacionalnog meta registra, javnost će biti omogućen lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini, a takođe će biti omogućena i unapređena opšta dostupnost informacija iz ove oblasti. Za informacije koje nisu dostupne u elektronskom ili drugom obliku, nacionalni meta registar će dati informaciju organu ili organizaciji koja je nadležna za traženje informacija i kome se treba obratiti za pristup traženoj dokumentaciji ili informaciji. Na ovaj način, biće uspostavljen efikasan informacioni sistem u skladu sa strategijom za primenu Arhuske konvencije.
Izmenom zakona precizno je definisano dostavljanje informacija o životnoj sredini na zahtev, u cilju što efikasnije dostupnosti informacija. Članom 19. predviđeno je širenje informacija o životnoj sredini što podrazumeva da su organi javne vlasti dužni da obezbede da se informacije o životnoj sredini koje poseduju ili čuvaju u njihovo ime aktivno i sistematski šire javnosti, posebno putem sredstava kompjuterske, telekomunikacione ili elektronske tehnologije.
Kako je jako bitno da se informacije objavljuju i kako su organi javne vlasti dužni da redovno ažuriraju, redovno objavljuju informacije o životnoj sredini, smatram da je potrebno da svakom organu javne vlasti, nadležnom za zaštitu životne sredine, omogući formiranje i održavanje posebnog sajta na kome će biti tehničkih mogućnosti i dovoljno prostora za objavljivanje svih podataka, informacija, dokumenata, studija, planova, izveštaja, propisa, ugovora i sve što je od značaja za javnost i druge organe i organizacije iz oblasti zaštite životne sredine.
Trenutno se deo ovih informacija u gradu Nišu može videti na sajtu grada Niša, ali je potrebno formirati sajt Uprave za privredu i održivi razvoj, zaštitu životne sredine sa tehničkim mogućnostima i dovoljno prostora za objavljivanje ovih podataka, s obzirom da je uprava nadležna, između ostalog i za zaštitu životne sredine.
Šezdeset posto svih propisa u domenu životne sredine, sprovode se na lokalnom nivou i najveći zahtevi u procesu evropskih integracija, upravo su u ovoj oblasti. Kako bi lokalne samouprave mogle da odgovore postavljenim zahtevima, neophodno je obezbediti i finansijske, administrativne kapacitete i finansijske uslove za sve lokalne samouprave.
Članom 21. definisana su sredstava za finansiranje zaštite životne sredine, a članom 22. definisana je najznačajnija podsticajna, odnosno finansijska mera koja će realizovati kroz izmene Zakona o zaštiti životne sredine, a to je osnivanje zelenog fonda Republike Srbije, kojim će se realizovati i mere sprovođenja politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji u oblasti finansiranja zaštite životne sredine.
Predloženo rešenje je jako pozitivno, jer omogućava dalje funkcionisanje finansiranja sistema zaštite životne sredine koje je bilo neophodno nakon ukidanja fonda za zaštitu životne sredine 2012. godine.
Grad Niš, kao i druge lokalne samouprave je uz pomoć fonda za zaštitu životne sredine započeo 2010. godine realizaciju projekta sanacije, dekultivacije i zatvaranja deponije Bubanj, koja spada u nesanitarne deponije. Deo projekta je realizovan do 2012. godine, ali nakon ukidanja fonda 2012. godine, koji nije više bio u mogućnosti da finansira predmetni projekat, radovi na sanaciji su prekinuti i čeka se dalje razrešavanje ovog ključnog problema koji zahteva velika novčana sredstava.
Očekujemo da će se formiranjem zelenog fonda Republike Srbije, iznaći mogućnost za nastavak ovih projekata koji su započeti u više lokalnih samouprava i da će se rešiti jedan od prioritetnih problema s kojim se susreće grad Niš. Sanacijom, dekultivacijom i zatvaranjem postojeće nesanitarne deponije na Bubnju, biće sprečeno dalje zagađivanje i dalja degradacija životne sredine, a građanima koji žive u okruženju biće poboljšani uslovi života.
Formiranjem zelenog fonda biće omogućena realizacija prioritetnih projekata u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Republike Srbije, u cilju što efikasnijeg rešavanja najvećih problema i dostizanja ciljeva u domenu zaštite životne sredine.
Održivim sistemom finansiranja u sistemu zaštite životne sredine i dostizanju ciljeva na terenu biće omogućeno rešavanje problema u domenu regulative, kapaciteta i kontrole jačanjem institucionalnih kapaciteta, finansijskih momenata i administrativnih kapaciteta.
Oblast zaštite i unapređenja životne sredine je ogromna. Zahteva ogromna sredstva za rešavanje dugogodišnjih prioritetnih problema u oblasti upravljanja vodama, upravljanja otpadom u oblasti klimatskih promena i industrijskog zagađenja. Uspostavljanjem zelenog fonda kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine u zemlji, treba da doprinesu unapređenju zaštite životne u celini, u Republici Srbiji.
Lokalne samouprave imaju svoje budžetske fondove za zaštitu životne sredine koji su namenski, a u Nišu se konkretno taj fond puni iz eko takse, ali su ti fondovi nedovoljni za kapitalne projekte. Članom 33. predviđeno je da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave je dužna da donese program zaštite životne sredine, akcione odnosno sanacione planove iz člana 68. zakona, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Donošenjem programa zaštite životne sredine sa akcionim planom akcionih odnosno sanacionih planova je od izuzetnog značaja za upravljanje zaštitom životne sredine, a u cilju efikasnije zaštite životne sredine je jačanje kapaciteta i unapređivanje monitoringa.
Nešto bih kratko o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Predlog zakona o izmenama Zakona o upravljanju otpadom je jedan od najvažnijih novih zakonskih rešenja, jer je neadekvatno odlaganje otpada jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Ovim zakonom biće omogućeno uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom, praćenje otpada od nastanka preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana do konačnog odlaganja, posebno dajući akcenat polovnoj upotrebi i reciklaži otpada, izdavanju sekundarnih sirovina, korišćenju energenata kao i o pravilnom odlaganju.
Odredbama Predloga zakona, propisane su i obaveze autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, da usklade svoje planove upravljanja otpadom kao i rokove u kojima jedinice lokalne samouprave moraju da urede i organizuju selekciju i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklaže, da organizuju i opreme centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva, da izrade popis uređenih deponija, da izrade evidenciju i projekte sanacije i rekultivacije, da u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave odrede lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji, a sve u cilju zaštite životne sredine.
Takođe ću nešto kratko o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode precizirane su definicije ekološke mreže, geoparka i objekata geonasleđa. Izmenjeni su i dopunjeni delovi o planovima upravljanja zaštićenim područjima i o pravima i dužnostima čuvara koji dobijaju status službenog lica. U delu vezanom za konvenciju izmenjeni su pored ostalog članovi o uslovima za držanje živih primeraka divljih životinja u zatočeništvu i trgovina strogo zaštićenim i zaštićenim divljim vrstama životinja.
Pozivam sve poslanike da daju pun doprinos u sprovođenju i implementaciji ovih zakona, ali istovremeno apelujem na sve građane Srbije da uzmemo svi zajedno učešće u zaštiti životne sredine i prirode i jedino tako možemo budućim generacijama da ostavimo prirodu na dalje korišćenje.
Poslanička grupa PUPS-a će nakon ove rasprave i rasprave o pojedinostima i poboljšanju kvaliteta ovih zakona kroz usvajanje određenih zakona i amandmana u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i ostale zakone iz ove rasprave.
Zahvaljujem na pažnji.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, potpredsednika Vlade Republike Srbije gospodina dr Rasima Ljajića, a tiče se Uredbe o uslovima dodele i načina korišćenja sredstava za podsticanje razvoja domaćeg turizma, a koje je doneta 18. juna 2015. godine.
Ovom uredbom propisuju se podsticanje razvoja domaćeg turizma. Podsticanje razvoja domaćeg turizma sprovodi se kroz dodelu vaučera za subvencionisano korišćenje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima u trajanju od najmanje pet noćenja izvan prebivališta korisnika vaučera. Ova uredba Vlade svakako doprinosi razvoju domaćeg turizma i ima puno opravdanje što je jedna takva Uredba doneta.
Međutim, nije dobro što se ovom Uredbom ograničavaju ugostiteljski objekti i mesta koja mogu pružiti ovu vrstu usluga. Naime, članom 2. ove Uredbe je definisano – vaučer se može koristiti na teritoriji Republike Srbije, osim u ugostiteljskim objektima na teritoriji grada Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Mislim da je neophodno da se promeni ovaj član i omogući korišćenje vaučera bez isključivanja Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša. Mislim da je neophodno isključiti one opštine u gradovima koje su u statusu devastiranih.
Zadržao bih se na Nišu i objasnio ne održivost ove uredbe. Niš je pored Beograd jedini grad sa više gradskih opština, odnosno u Nišu postoji pet gradskih opština, između ostalih, Niška banja i opština Crveni krst koje na svojoj teritoriji imaju određene banje koje mogu pružiti usluge koje se predviđaju ovom uredbom.
Niška banja je daleko poznata po svojim banjsko-rekreativnim i banjsko-klimatološkim svojstvima, a u opštini Crveni Krst postoji manje poznata banja zvana Topilo, ali ništa manje značajna, pre svega za pružanje usluga u reumatološkim bolestima.
Drugi faktor koji ukazuje na neodrživost, isključivanje pojedinih centara je da je u uredbi definisano da broj prijava za dodelu vaučera je ograničen raspoloživim budžetskim sredstvima i kreće se do 100 hiljada korisnika. Iz izjave Ministarstva ministra Ljajića za RTS da je prošle godine podeljeno svega 14 hiljada vaučera i ostvareno 118 noćenja, ukazuje da je mnogo manji broj građana koristio ovu subvenciju, s obzirom da su sredstva bila obezbeđena za 100 hiljada korisnika.
Podatak da se u prvih 20 dana januara, ove godine, prijavilo 1100 građana za dodelu vaučera kazuje da će u ovoj godini biti veći broj zainteresovanih za ove subvencije i očekuje se da će u toku godine biti 46 hiljada vaučera, takođe manje od predviđenog. Dobra informacija je da je oko milion evra izdvojeno za pomoć domaćim agencijama za organizovanje i dolazak stranih turista, kao gostiju koji mogu da računaju na 10 evra po turistu za pet noćenja i 15 evra preko pet noćenja.
Ovo su samo neki od argumenata koji ukazuju na potrebu izmene uredbe i omogućavanje korišćenja vaučera na celoj teritoriji Srbije. Pitanje za ministra, gospodina Rasima Ljajića – da li se razmišlja o izmeni uredbe, kako bi se omogućilo, pre svega Niškoj banji i banji Topilo, kao devastiranim opštinama, da ravnopravno konkurišu za pružanje usluga smeštaja u svojim ugostiteljskim objektima?
Drugo pitanje – kada se očekuje izmena ove uredbe? Zahvaljujem se na pažnji.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra zdravlja, gospodina dr Zlatibora Lončara, a tiče se Zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje u Nišu.
Pre obrazloženja ovog pitanja, istakao bih jedan veoma pozitivan primer kako se inicijative i predlozi koji se upućuju preko poslaničkih kancelarija u praksi realizuju. Naime, pre izvesnog vremena sam postavio poslaničko pitanje u vezi polaganja stručnih ispita za licenciranje nastavnika koji treba da se realizuju u Nišu. Dana 17.11.2015. godine u Nišu, u organizaciji Regionalnog centra za obrazovanje i direktorke Centra Danijele Marković, održan je sastanak na kome je prisustvovao ministar prosvete, gradonačelnik Grada Ništa, rektor Niškog univerziteta, prorektori, dekani niških fakulteta, direktori niških škola, osnovnih i srednjih, i druge zvanice i jednoglasno je podržana inicijativa da se licenciranje nastavnika obavlja u Nišu.
Ministar se složio sa inicijativom i verovatno će od 2016. godine biti omogućeno da nastavnici sa jugoistoka i iz Centralne Srbije imaju mogućnost da ovaj ispit polažu u Nišu.
Voleo bih da i drugi ministri čuju glas lokalnih samouprava, pa ću u tom duhu postaviti poslaničko pitanje. Na osnovu člana 46. i člana 48. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i člana 14. Uredbe o planu mreža zdravstvenih ustanova, člana 4. Zakona o javnim službama i člana 37. Statuta Grada Niša, Gradsko veće Grada Niša donelo je Predlog odluke, a Skupština Grada Niša je usvojila Odluku o osnivanju Zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje u Nišu.
Od aprila 2012. godine, kada je Gradsko veće dalo predlog, a Skupština Grada Niša donela Odluku o osnivanju zavoda za gerontologiju, do danas nije ništa urađeno za obavljanje zdravstvene zaštite starih lica iz oblasti opšte medicine, rehabilitacije, palijativnog zbrinjavanja i nege u kućnim uslovima.
Nakon svih rešenja i odluke Skupštine grada, Ministarstvu je još početkom 2012. godine podnet zahtev za donošenje kadrovskog plana, na osnovu kojeg bi zaposlili u instituciji mogli da budu priznati, odnosno ugovoreni od strane ministarstva. Poenta osnivanja zavoda je, pored zbrinjavanja starih i bolesnih, i rasterećenje doma zdravlja, tj. preuzimanje neugovorenih radnika koji su tekovina prethodnih direktora.
Na osnovu Uredbe o planu mreža zdravstvene ustanove, u Nišu su osnovani Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Zavod za hitnu medicinsku pomoć, Zavod za stomatologiju, Zavod za plućne bolesti, tuberkulozu, Zavod za kožne i venerične bolesti. Jedino nije osnovan zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje.
Da se još jednom podsetimo, zavod za gerontologiju obavlja zdravstvenu zaštitu starih lica iz oblasti opšte medicine, rehabilitacije, palijativnog zbrinjavanja i nege u kućnim uslovima. Zavod za gerontologiju može obavljati specijalističko-konsultativnu delatnost iz oblasti medicine i psihijatrije.
Pitanje za ministra zdravlja, gospodina Zdravka Lončara - da li se uopšte nešto radi na donošenju kadrovskog plana po zahtevu Skupštine Grada Niša? Da li će stari Grada Niša, koji čine skoro jednu trećinu stanovništva u Nišu, biti u prilici da svoje zdravstvene potrebe rešavaju u zavodu za gerontologiju, jer u ovim uslovima postojanja zdravstvene mreže u Gradu Nišu oni predstavljaju građane drugog reda? Šta je potrebno da Grad Niš uradi kako bi se zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje stavio u funkciju?
Osnivanjem zavoda realizovao bi se samo jedan deo Nacionalne strategije o starenju, koju je donela Vlada Republike Srbije. Da podsetimo da je Srbija jedna od pet zemalja, posle Italije, Nemačke, Bugarske i Švedske, najstarijih nacija u Evropi. Prema tome, mi kao odgovorni ljudi moramo razmišljati i u tom segmentu i da konačno dozvolimo osnivanje zavoda za gerontologiju u Nišu i na taj način omogućimo starijim jednu primerenu zdravstvenu zaštitu. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja gospodina dr Srđana Verbića.
Kao što je već poznato, u Nišu postoji poslanička kancelarija koja je otvorena 2012. godine kao pilot projekat Narodne skupštine Republike Srbije, Kancelarija za direktnu komunikaciju narodnih poslanika sa građanima. U prethodnom periodu veliki broj građana javljao se Kancelariji tražeći određenu pomoć za rešavanje određenih pitanja, ali su se javljala i određena udruženja, nevladine organizacije i institucije grada Niša, dajući određene predloge i inicijative.
Ovih dana je iz Niša ponovo pokrenuta inicijativa da se u Nišu nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima centralne i jugoistočne Srbije omogući polaganje ispita za nastavničku licencu, s obzirom da obrazovna institucija grada Niša Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Niš, kao mesto za polaganje ovih ispita, ispunjava sve uslove.
Razlozi za pokretanje ove inicijative su višestruki. Problem je u činjenici da se ispiti za nastavničku licencu polažu samo u Beogradu i Novom Sadu, U Novom Sadu za kandidate iz Vojvodine, a u Beogradu za kandidate iz ostalog dela Srbije. Kako je reč o velikom broju nastavnika, mesto za polaganje za ostali deo Srbije je jedno, nastavnici čekaju po više godina za termin za polaganje ovog stručnog ispita radi dobijanja licence.
Problem je u tome što su putni troškovi do Beograda za kandidate iz centralnog i jugoistočnog dela Srbije mnogo veći nego do Niša, a kako se ispit polaže u više delova i više dana, iziskuje boravak u Beogradu i naravno, dodatne troškove koje podnosi lokalna samouprava, ali i sami kandidati.
Da bi izbegli ili smanjili troškove smeštaja, kandidati iz unutrašnjosti Srbije najčešće polaze rano izjutra na ispit u Beograd, radi polaganja usmenog dela, a u poslepodnevnim ili u sutrašnjem danu na sasvim drugom mestu grada polažu praktični deo ispita, a čemu prethodi dodatno putovanje i troškovi.
Vrlo često se dešava apsurdna situacija da u Beograd putuju savetnici Školske uprave Niš, kao predstavnici Ministarstva prosvete kao ispitivači i nastavnik iz Niša kao ispitanik. Svaki savetnikov put i dnevnice plaća Republika, a nastavniku lokalna samouprava. Kada bi se ovo omogućilo u Nišu, ovih troškova ne bi bilo.
Kao mesto za polaganje svih ispita predlaže se Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Niš. Regionalni centar za obrazovanje Niš je veoma specifičan, a njegova osnovna namena je kreiranje, organizacija i realizacija seminara za stručno usavršavanje prosvetnih radnika, kao organizacija i realizacija polaganja ispita za licencu nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Regionalni centar Niš ima sve resurse za organizaciju ovakvih ispita. Bio bi mesto gde je organizovano ispitivanje nastavnika usmenog dela ispita. Ima mogućnost za obrazovanje i formiranje komisije za ispite, kao i organizovanu saradnju sa školama koje bi realizovale praktični deo ovog ispita. U neposrednoj blizini Centra za obrazovanje Niš nalazi se više srednjih i osnovnih škola, a uz neposrednu blizinu je Osnovna škola „Sveti Sava“ u kojoj je predviđeno polaganje praktičnog dela ispita, s obzirom da ispitanici moraju praktično da održe čas.
U Nišu je sedište školske uprave. Niš je univerzitetski grad i obezbeđuje ispitivače iz reda nastavnika.
Prednosti polaganja ispita u Nišu – smanjenje troškova Republike, smanjenje troškova lokalne uprave, smanjenje troškova kandidata, decentralizacija Srbije o kojoj svi pričamo, nema dugog čekanja i dobijanja licence, kao što je do sada slučaj više godina, nema povlašćenih i diskriminisanih nastavnika severa i juga Srbije.
Pitanje za gospodina ministra – gospodine ministre, hoće li Ministarstvo prosvete podržati ovu inicijativu i omogućiti nastavnicima centralne i jugoistočne Srbije da lakše i uz manje troškove za državu, lokalnu samoupravu i lične troškove smanje na najniži nivo? Zahvaljujem.