Hvala poštovana predsednice.
Poštovani potpredsedniče Vlade, pa ja evo nikako ne mogu da razumem razloge iz obrazloženja koje ste naveli za neprihvatanje ovog amandmana. Znači, vi ste naveli ovde da ne može da se prihvati ovaj amandman, zato što u pravno-tehničkom smislu nije moguć, jer se u amandmanu traži izmena stava 4. člana 27. koji ima samo tri stava.
Znači, izvinite, evo ga stav 27. on ima četiri stava. Ako je ovo razlog, on ne stoji, ako postoji neki drugi razlog zašto Vlada nije htela da prihvati amandman, sad ću da kažem njegovu suštinu, a to je stav 4. člana 27. koji treba da se sada zameni u zakonu u postojećem članu 68. glasi ovako – nadležni organ lokalne samouprave dužan je da u elektronskoj formi kvartalno dostavlja Ministarstvu i Registru turizma evidenciju konačnih rešenja iz stava 7. ovog člana. Naš amandman je bio da se posle reči „u elektronskoj formi“ doda reč „koju bliže određuje ministar“, znači ništa sporno, ništa ni epohalno.
Onda me stvarno iznenađuje da amandman nije prihvaćen, a pogotovo ne razumem obrazloženje koje kaže da smo mi pogrešili stav na koji se pozivamo i kako smo hteli da menjamo amandman, što jednostavno nije tačno. Znači, mi smo izbrojali pravilno, da član 27. ovako kako je predložen ima četiri stava, tražili smo intervenciju u 4. stavu člana 27. i ja vas molim samo da kažete, ako nećete da prihvatite ovaj amandman, razloge za neprihvatanje, a ne da ovde stoji, jer to će ostati negde zabeleženo da smo mi napravili neku grešku, što se, mislim, da kažem, dešavalo.
U životu nismo mi nepogrešivi, kao što neki misle, ali ovde konkretno u ovom slučaju nismo pogrešili, pogrešio je neko ko je spremao i pisao obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Poštovani potpredsedniče Vlade, ovim amandmanom smo hteli kaznu maksimalno propisanu za prekšaje iz člana 125. zakona da povećamo, znači maksimalnu kaznu sa 450.000,00 dinara na 1.000.000,00, odnosno sa 25.000,00 na 100.000,00 dinara.
Cela naša ideja je bila da suština propisanih kazni ima odvraćajući efekat. Znači, da na eventualnog prekršioca će preventivno delovati i sprečiti ga da možda svesno napravi neki prekršaj, računajući da i ako bude kažnjen, da je ta kazna nešto što on može da plati, ili, čak, da kažem, da negde može da uračuna kaznu i svesno onda napravi prekšaj.
Zato smo smatrali da ove gornje granice treba da budu više, pa u slučajevima kada se desi prekršaj, sud će odlučivati koja je to prava mera, da li je
samo do ovog iznosa koji ste vi predvideli predlogom zakona ili neki već iznos.
Ono što, opet kažem, mi naročito smeta je obrazloženje za odbijanje amandmana kojim se kaže da su propisani iznosi novčanih kazni za prekršaj celishodnije rešenje. Imam problem da diskutujem sa tim u raspravi u načelu, kada Vlada kaže da je neko rešenje celishodnije, jer to ne govori ništa. Nemamo nikakav argument zašto je nešto celishodnije u odnosu na ono drugo što se predlaže.
Smatram da je bolje da su maksimalne kazne propisane više, da će one bolje ostvariti taj efekat preventivni, odvraćajući, da neko možda i svesno, da kažem, računajući da može da plati kaznu napravi neki prekršaj.
Pogotovo, ne mogu da razumem i hteo bih da čujem na koji način ministar obrazlaže ovu poslednju rečenicu iz obrazloženja za neprihvatanje amandmana, koja glasi – veoma visoki iznosi ne bi doveli do željenih efekata. Da čujemo koji su to željeni efekti koji se izmenama člana 125. važećeg Zakona u turizmu žele postići. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani potpredsedniče Vlade, ja želim da vam se zahvalim za prihvatanje ovog amandmana. Suština je da se zakonom odredi rok za donošenje podzakonskih akata. Vi ste već najavili da je većina toga spremna. Rok koji ste vi rekli da će oni biti doneti se manje više poklapao sa ovim rokom koji smo mi predložili amandmanom koji je na kraju prihvaćen.
Želim samo da vas zamolim da na Vladi insistirate da se i kod predloga drugih zakona stavljaju u zakon obavezni rokovi za donošenje podzakonskih akata jer je to jedan od problema sa kojima se građani, privreda danas suočavaju, to je da donosimo zakone ali ne i podzakonska akta u neko razumnom vremenskom periodu, pa onda zakoni postaju mrtvo slovo na papiru, ne sprovode se, ne mogu da se primene. Tako da vas molim da ovu dobru praksu probate, koliko je to u mogućnosti sa vašim kapacitetom kao potpredsednika Vlade, da prenesete na Vladu i kod donošenja ostalih zakona kako bi izmenili ovu lošu praksu koja trenutno postoji u Srbiji. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Kolege poslanici, ja, naravno, želim da iskoristim pravo i da prokomentarišem činjenicu da danas na ovaj način raspravljamo o izboru predsednika i člana Komisije za hartije od vrednosti.
Ovaj predlog smo usvojili, odnosno stavili na dnevni red malopre. Predlog je stigao 2. oktobra. Pre svega, žao mi je što predstavnik predlagača nije obrazložio predloge i razloge za ovakvu brzinu.
Danas smo dobili saziv nove sednice za petak i ne razumem zašto to nije moglo da sačeka tu sednicu, koja je to brzina koja je zahteva da na ovaj način raspravljamo? Praktično, očigledna je želja da većine da se o ovom predlogu danas u Skupštini ne raspravlja.
Sam po sebi meni predlog nije sporan. Ja sam pogledao biografije kandidata. Ono što jeste neobično, to je da su oba kandidata trenutno zaposlena u Komisiji za hartije od vrednosti. Da li to znači da niko ko nije zaposlen ne može da obavlja ovu funkciju predsednika člana Komisije? To mi je neobično. Neobična mi je brzina, s obzirom da je 15. jula predsednik Komisije dao ostavku i taj predlog za novog predsednika, tada smo dobili kao poslaničke grupe obaveštenje, bez roka, da damo predlog, a onda je, čini mi se, 29. ili 28. septembra došao dopis predsednika Odbora za finansije da u roku dva dana, do 1. oktobra damo predlog.
Ono što mi je, takođe, zanimljivo, to je da je mesto člana Komisije upražnjeno gotovo četiri godine, od 22. novembra 2011. godine, kada je prethodnom članu prestala funkcija na osnovu ostavke, podnošenja ostavke. Znači, skoro četiri godine nije postojao razlog i brzina da se popuni to mesto, a sada ovde praktično, koristeći mogućnost koju Poslovnik daje, ali ja ne mogu da vidim razloge zbog čega se to radi na ovakav način, imenujemo člana Komisije koji će u krajnjoj liniji za oba ova, i predsednika i člana, mandat im traje, čini mi se, do 14. jula 2016. godine, kada bi onim članovima koji su izabrani tada 2011. godine na petogodišnji mandat istekao mandat.
Što se tiče kandidata, mislim da ono što mogu da pročitam iz biografije kandidata za predsednika, on očigledno poseduje znanja za jednu ovako odgovornu funkciju i njegovo iskustvo govori o tome da ima znanja. Da li će imati dovoljno slobode da unapredi rad komisije, a pre svega razvoj tržišta hartije od vrednosti u Srbiji, ostaje da vidimo. Ostaje da vidimo da li će zaživeti beogradska berza, da li će se povećati dnevni promet na njoj, da li će se povećavati u budućnosti, u šta ja sumnjam dok je ova Vlada u mandatu i vrednost akcije na berzi, da li će rad beogradske berze privući nove investitore, nove investicije u Srbiji, da li će se radom ove komisije i razvojem tržišta hartija od vrednosti otvoriti neko novo radno mesto, da li će doći neki broker ili brokerska kompanija, pa kupiti stan u Beogradu na vodi ili slično, to su pitanja koja ćemo videti u budućnosti.
Šteta je što mandat ovih ljudi traje nepunih godinu dana i teško da na kraju mandata oni će lako moći da kažu da za to kratko vreme nisu mogli da ispune sve ono što bi želeli da urade. Ovde i nema nekog plana i programa kandidata, šta je njihova namera, na koji način misle da razvijaju tržište hartije od vrednosti, ali ono što mi najviše smeta je način i brzina na koji je ovo stavljeno pred Skupštinu na odlučivanje i to je razlog zbog koga nećemo podržati ovaj predlog. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, meni je drago da je predsednik Odbora rekao nekoliko rečenica šta možemo da očekujemo od rada Komisije pod novim predsednikom i ja sam upravo to naveo kao razlog zašto ne možemo da podržimo ovaj predlog, jer ne znamo ništa. Znači, dobili smo pisane biografije u kojima samo stoje podaci gde je ko radio i bez ideje šta je plan, šta je program.
Drago mi je da čujem da postoje ovakvi planovi. Želim da verujem da će se to sprovesti i da će dati ove efekte o kojima je predsednik Odbora za finansije govorio. Moja intervencija je išla ka tome da nisam video razlog zašto nemamo normalnu raspravu, zašto ova tačka nije na početku uvrštena u dnevni red. Nije bila spremna za početak ove sednice, ali za novu sednicu koja počinje za četiri dana… Nisam razumeo zašto je bez reči trebalo da se izjasnimo danas o dva kandidata za jednu važnu instituciju koja treba da doprinese razvoju privrede u Srbiji.
Drago mi je što smo čuli neke ideje koje novi predsednik, ja verujem da će on danas biti izabran, Komisije za hartije od vrednosti želi da sprovede i da će imati uspeha u tome. Ja mu želim sreću, jer je to dobro za sve nas. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.
Kolege poslanici, poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS je krajem juna meseca dostavila Skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu.
Suština tog zakona je bila da se olakša građanima njihova ionako teška situacija kojom su dovedeni radom i negativnim rezultatima rada i učinka Vlade Republike Srbije.
Tokom juna meseca u skladu sa Zakonom o porezu na imovinu krenula su da stižu rešenja za 2015. godinu. Ta rešenja su bila veća, u nekim slučajevima, 10, 20, 30, 80%, a u nekim slučajevima i više puta veća u odnosu na 2014. godinu, jer je promenjena zona u kojoj se nalazi nepokretnost, jer je po prvi put obračunat i porez na zemljište na kojem se imovina nalazi i sve to je dovelo veliki broj građana Srbije, koji su ionako opterećeni mnogobrojnim problemima, zato što imaju manje penzije, zato što imaju manje plate, zato što ne mogu da nađu posao, a država im je na sve to njihovu obavezu povećala u nekim slučajevima i više puta.
Ovaj zakon je kratak. On ima dva člana. Suština ovog zakona je vrlo jednostavna. Kaže se – do prestanka važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava i Zakona o privremenom uređivanju isplate penzija osnovica poreza na imovinu za nepokretnost ne može se utvrditi u većem iznosu i na drugačiji način u odnosu na utvrđene osnovice poreza na imovinu za nepokretnost u 2014. godini.
Znači, ono što mi tražimo ovim dopunama je da porez na imovinu, koji građani plaćaju u 2015. godini i u narednim godinama, dokle važe zakoni o smanjenju plata i zarada i smanjenju penzija, ne budu veći.
Pozivam vas da prihvatite ovaj zakon. On će mnogo olakšati život građanima Srbije. Sredstva od ovog poreza idu u lokalne samouprave. One na žalost imaju najmanju efikasnost naplate svih poreza i mislim da treba naći drugi način za punjenje lokalnih budžeta, a ne na ovaj način da se direktno građanima koji su, kažem, ionako u teškoj poziciji zbog ovih zakona još jedan porez doda.

Hvala poštovana predsednice,
Kolege poslanici, pa slučaj je hteo da o izmenama i dopunama koje sam ja predložio još krajem avgusta meseca, formalno je ušlo u proceduru Predlog ovog zakona 15. septembra, a raspravljamo ove nedelje, kada smo u ponedeljak raspravljali o amandmanima o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Naime, suština ovog zakona koji danas predlažem da stavimo na dnevni red je da se stopa poreza na promet za hranu za bebe uvrsti u posebnu stopu prometa. Znači, umesto 20% PDV-a na hranu za bebe, da se naplaćuje 10% PDV-a.
Igrom slučaja, posle ovog mog predloga došao je i predlog Vlade o izmenama i dopunama PDV-a i moj amandman i amandman mojih kolega poslanika koji je identičan Predlogu ovog zakona i o tome smo dosta raspravljali u ponedeljak. Meni je drago što tada nije bilo nikoga protiv te ideje. Svi smo govorili o potrebi da država uradi nešto da se spreči bela kuga koja postoji u Srbiji, nažalost, i činjenica da svake godine je preko 30.000 više preminulih u odnosu na broj novorođenih građana Srbije.
Ne mislim da je ova mera ključna i da ona može da preokrene stvari, pogotovo ne u kratkom vremenskom periodu, ali smatram i smatramo da je ovo jedno mesto gde država može da pokaže da vodi računa o mladim roditeljima, odnosno roditeljima male dece, beba i da pokušava na određeni način da im olakša život.
Činjenica je da su troškovi kada dođe novorođenče u kuću veliki, da pored hrane postoji tu i mnogo troškova i činjenica da postoji određeni način da se ti troškovi refundiraju. Nekako mi je bilo čudno kada je ministar govorio da ako bi usvojili jednu ovakvu izmenu protiv koje ni on nije imao ništa protiv, uvešćemo samo dodato administriranje i povećati rizik od moguće zloupotrebe.
Ne mislim da su naši privrednici, ali i trgovci po pravilu ljudi skloni zloupotrebama i da će iskoristi svaku priliku da se obogate. Ne vidim razloga zašto ne bi usvojili ovaj Predlog zakona i krenuli u raspravu i konkretne mere države da olakša položaj roditeljima i omogućimo budućnost Srbije. Hvala vam.

Hvala poštovana predsednice.
Pre nepunih godinu dana usvojili smo u Skupštini Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Od početka godine slušamo o neviđenim rezultatima i neviđenom stanju srpskog budžeta i o tome kako su preko noći nestali svi problemi koji dugi niz godina su postojali u srpskom budžetu.
Negde od sredine ove godine krenula je najava kako će se olakšati život građana i penzionera i kako će eto krajem ove godine, ako nam to dozvoli MMF, ili kad nam dozvoli MMF, kako ćemo povećati penzije i plate.
Mi smo glasali protiv ovog zakona jer smatramo da nije način da se problemi koji postoje u budžetu prevaljuju na leđa građana i da se jedino na isplatama penzija i plata pravi ušteda u budžetu. Danas, posle devet meseci kada gledamo srpski budžet, mi možemo da vidimo da su napravljene uštede, da je smanjen deficit, ali da nažalost jedine uštede koje su napravljene, napravljene su na konto smanjenja plata i penzija. Nisu smanjeni troškovi za nabavke, nisu smanjeni troškovi za pružanje posebnih usluga, ništa od toga nije urađeno, jedini koji su platili cenu štednje su građani, kojima su smanjene plate i penzioneri, kojima su smanjene penzije.
Mi smatramo da je došao trenutak da se sa ovim prekine, da ako postoji, a postoji tu se slažemo, potreba za stabilizaciju srpskih finansija, to uradi na drugi način, da se poveća naplata poreza koja je danas manja u odnosu na 2012. godinu i pored svih najava borbi protiv korupcije, borbe protiv rada na crno i sličnih stvari, naplata poreza u prvih devet meseci ove godine je 0,8% veća u odnosu na 2014. godinu. Znači, manja je u odnosu na stopu inflacije u apsolutnom, odnosno u realnom iznosu ona je manja u odnosu na 2014. godinu.
Naš Predlog zakona predlaže da se penzije isplaćuju kao i pre stupanja na snagu Zakona o privremenom uređivanju plata i penzija, a da se razlika koja je manje isplaćena građanima u 2015. godini, isplati u 12 mesečnih rata tokom 2016. godine.
Pozivam vas da usvojimo ovaj zakon i olakšamo život najugroženijih.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade i gosti iz Ministarstva, prvo da pozdravim činjenicu da ovaj vaš zakon koji danas branite ispred Vlade nije došao u proceduru skupštinsku onako kako po pravilu dolaze zakoni iz Vlade po hitnom postupku, bez mogućnosti da se poslanici upoznaju na pravi način sa predloženim rešenjima, da se konsultuju i pripreme za raspravu. Hvala vam na tome. Nadam se da ćete, kao potpredsednik Vlade, uspeti da utičete malo na vladu da i drugi članovi Vlade rade na vaš način, da sistematski prilaze promenama zakona i da nam ih ovde šalju bez oznake „hitan postupak“, kako bi nam omogućili da pročitamo zakone i dobro se pripremimo za njih.

Ono što je meni bilo zanimljivo na početku je – zakon je, iako su izmene i dopune, prilično obiman. Preko 60 članova je da se menjaju važeće odredbe zakona. Vi znate da, po pravilu, ako se pola odredaba zakona menja, treba da se piše nov zakon. Ovo je negde tu na granici. Možda je mogao da se napiše i nov zakon, ali mi je drago da je ovaj važeći zakon, osnovni zakon koji se danas menja, donet 2009. godine, menjan je posle 2010, 2011. i 2012. godine i da, eto, nešto iz tog strašnog vremena, lošeg i užasnog, moglo je da koristi građanima Srbije i u prethodne tri godine dovoljno dobro da se turizam razvija. Nažalost, turizam se nije razvijao u Srbiji u onoj meri u kojoj se razvija u svetu. Danas smo malo nešto slušali o tome koliko je to važna grana, koliko donosi novaca državama, koliko zapošljava građana. Nažalost, mi smo dosta ispod tog nivoa. Ja se nadam da će ove izmene doprineti da se stvari tu dodatno poboljšaju.

Ono što me, međutim, brine je činjenica, gledao sam malo, recimo, koliki je odnos učešća u prihodima od turizma, ostvarenog broja noćenja i sličnih stvari, domaćih i stranih turista. Uzeo sam da gledam podatke za Španiju, koja je jedna svetska turistička destinacija. I pored toga što veliki broj stranih turista dolazi, 55% prihoda i broja noćenja u Španiji ostvare domaći turisti. Oni su imali ogroman pad 2009. godine zato što u vreme svetske ekonomske krize pre svega je domaći turizam bio ugrožen. Mi, nažalost, koliko god ovde pričali o razvoju turizma i merama za kojima je Vlada ove godine posegnula vezano za ove vaučere, bojim se da ne možemo da očekujemo značajniji rast domaćeg turizma sa ovako niskim prihodima građana. Ovo vam pre svega govorim kao potpredsedniku Vlade, a ne kao ministru.

Znači, ova Vlada, evo tri i po godine njenog mandata, svake godine prosečne zarade su sve manje i manje. U takvim uslovima nije realno očekivati da ljudi koji nemaju dovoljno novca da prežive, da kupe osnovne potrepštine, da plate račune koji rastu, poreze koji rastu i sve to mogu da odvoje novac i za domaći turizam.

Drugi problem je naravno ponuda koju Srbija može da ponudi. Mi nemamo more, određeni broj ljudi voli preko leta da ode na more, a vidim da su od premijera doživeli kritiku ove godine što su se usudili da idu na more. Kako to oni eto troše pare na more, a onda posle traže pare ili subvencije države za besplatne udžbenike ili nešto slično. Nisam zaista mogao da vidim nikakvu vezu između te dve stvari, ali mislim da način da primoravamo građane takvim izjavama da se oni okrenu domaćem turizmu jednostavno nije odgovarajući i neće doneti efekta. Ono što treba da se radi, ono što ste vi rekli, razvoj infrastrukture, edukacija, ulaganje u projekte i programe.

Dobro je, i ja se slažem sa vama što je budžet za turizam u odnosu na 2014. godinu povećan sa nula na 450 miliona dinara. Ne znam koliko ćete se izboriti u narednoj godini da bude budžet ali mislim da je to način, a meni je bilo zanimljivo, vi ste nekoliko puta u diskusiji rekli ovde kako nam nedostaju funkcionalni aerodromi i veći broj „lou kost“ kompanija kako bi se razvijao pre svega taj međunarodni strani turizam. Činjenica jeste da je u mandatu ove Vlade smanjen broj „lou kost“ kompanija koje lete iz Srbije, da je to urađeno zato što favorizovala domaća avio kompanija. Imamo jednu stranu kompaniju, da ne govorim sada ovde imena jer neću nikoga da reklamiram ali činjenica je da je ona vodeća u regionu, ima ogroman rast, sada je najavio kupovinu 120 aviona erbasova, ona smanjuje svake godine broj letova iz Srbije. Nadam se da u toj strategiji će nešto biti preduzeto po tom pitanju. Dobro je da Srbija ima nacionalnog prevoznika ali mislim da on ne treba da bude konkurencija „lou kost“ kompanijama nego da jedno drugo područje i drugu ciljnu grupu turista obuhvati.

Sada nekoliko stvari vezano za konkretna zakonska rešenja. Koliko sam iz čitanja uspeo da shvatim najveći broj toga je ispravljanje nečega što se u praksi u prethodnim godinama pokazalo kao nedovoljno jasno, vezano za termine ili neke stvari precizne, preciziraju bolje i bolje urede kao i usklađivanje sa evropskim direktivama i mi to pozdravljamo i mislimo da su ta rešenja dobra.

Imamo nekoliko sugestija, dali smo amandmane vezano za to i ono što mi je recimo, bilo interesantno jeste da se vraća odredba koja je postojala u starom zakonu, odnosno izmenjena je poslednji put, a vezano je za deo troškova koji se odnose na polaganje stručnih ispita turističkih vodiča. To je ranije bilo na trošku onih koji su polagali te stručne ispite, a izmenama 2012. godine to je vraćeno na teret lokalnih samouprava i očigledno da u budžetu nije bilo dovoljno novca. Verovatno je to rezultovalo manjim brojem turističkih vodiča i sada se vraća ovo rešenje da će te troškove snositi oni koji žele da budu turistički vodiči. U krajnjoj liniji vidim da će ti troškovi sada, troškovi polaganja ispita, izdavanja licenci o legitimaciji sada biti prihod budžeta. Nadam se da će taj deo prihoda ostajati u budžetu vašeg ministarstva za razvoj turizma i turističkih projekata o kojima smo ranije govorili.

Ono što smatramo da bi bilo dobro to je izmena koja se tiče imenovanja direktora Turističke organizacije Srbije. Vi kažete da se definišu uslovi za direktora i predlaže se da ga imenuje Vlada, a shodno tome i lokalne samouprave, tamo gde postoje turističke organizacije osnovane u lokalnim samoupravama mi smo dodali da taj izbor treba da bude na osnovu javnog konkursa. Jednostavno, politika ove Vlade jeste veća transparentnost u odnosu na one prethodne i smatramo i nadamo se da ćete prihvatiti ovo naše rešenje.

Ono što nas brine i ono što sam ja slušao ovde od većine kolega poslanika i od ministra u prethodnoj raspravi to je činjenica da je jedan od problema i velika siva zona u ovoj oblasti turizma.

U obrazloženju ovog zakona govori se o tome da će se usvajanjem izmena ovih rešenja smanjiti taj turizam, a ono što je mene brinulo, ja nisam video da će se povećati, odnosno na koji način će se povećati broj inspektora jer je kao jedan od razloga za porast i nemogućnost da se izborimo sa sivom zonom u turizmu naveden je mali broj inspektora. Kaže se da na Kopaoniku nema uopšte ili u Vrnjačkoj Banji samo jedan, ali me je zabrinulo, vi ste sada rekli da neće biti novog zapošljavanja na mestima inspektora nego će to preuzeti komunalna policija u određenim segmentima. Nisam siguran da je to dovoljno i jednostavno koristim ovu priliku da vas pitam da li, pošto ja to nisam mogao da pročitam u obrazloženju zakona, da li je planirano povećanje broja inspektora ili neka reorganizacija. Na koji način, kojim konkretnim merama, koliko para država namerava da potroši, jer je to neophodno kako bi se smanjila ta siva zona u turizmu, pa vas molim ministre za odgovor.

Na kraju vi ste u svom izlaganju rekli da je predviđeno do kraja ove godine, čini mi se šest podzakonskih akata da se donese i tri u punom tromesečju sledeće godine. Mi smo primetili da vi niste u zakon stavili rok za ta podzakonska akta i mi smo stavili jedan amandman koji se donekle uklapa sa ovim rokovima koje ste vi predvideli. Mi mislimo i to je praksa naše poslaničke grupe da ne ostavljamo taj rok da bude na slobodnu volju ministarstava za donošenje podzakonskih akata, jer je jedna od glavnih zamerki ljudi koji se bave privredom u Srbiji to da se podzakonska akta ne donose na vreme, a u nekim slučajevima čuli smo da se ne donesu nikada. Negde je, čini mi se, prosečno vreme za donošenje podzakonskih akata u Srbiji 715 dana. Znači, skoro dve godine. Molim vas, s obzirom da je našim rokom predviđeno tri meseca, a vi ste sada rekli da vam treba nekih pola godine, da probamo da zakonskim rešenjem obavežemo vas. Ja mogu vama da verujem da vi na tome radite i da je to pripremljeno, a mislim da je dobro da se ustanovi ta praksa da se zakonom odredi vreme u kome će biti doneta pozakonska akta, jer to praktično omogućava primenu zakona. Ovako ćemo dolaziti u situaciju, kao što smo čuli da su pojedina zakonska rešenja koja postoje u starom zakonu, jednostavno zato što nisu doneta podzakonska akta, nisu bila primenjena i nismo ostvarili onaj efekat koji je zakon trebalo da ostvari do kraja.

Mi ćemo vezano za ove izmene i dopune zakona se opredeliti na kraju rasprave i u celini i u pojedinostima. Smatramo da je u principu zakon dobar i nema puno spornih stvari u njemu, ali želimo da vidimo kako će se ministarstvo odnositi prema našim amandmanima. Što se tiče međunarodnih sporazuma oni su nam naravno prihvatljivi i naša poslanička grupa Boris Tadić – SDS – ZZS – ZS će glasati za sve sporazume u danu za glasanje.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani ministre, mi se slažemo da ovaj član 2. i novi član 11, 14a zakona treba da se uvedu u Zakon o policiji i nije to sporno, nismo mi ovim amandmanom na neki način polemisali ili želeli da na bilo koji način kažemo da ne treba da se normira, kako ste vi rekli, i ovim zakonom šta ministar policije i na koji način može da uradi i na koji način da angažuje sve policijske snage kada situacija, kada postoji rizik po stanje javne bezbednosti.
Ono što smo mi želeli i to želimo u kontinuitetu, da ojačamo kontrolnu ulogu parlamenta i naš amandman je da se odbor, nadležan odbor Skupštine, u ovom slučaju to je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove u roku od tri dana obavesti od strane ministra koji su to zadaci bili zadati policiji, zbog kojih rizika i na koji način je nešto urađeno u tom kratkom roku.
Ono što mi stalno pokušavamo kroz razne zakone, kontinuitetom amandmanima, pokušavamo da ojačamo kontrolnu ulogu parlamenta. Vi ste odgovorili, postoji već mogućnost po zakonu i po Poslovniku da parlament traži taj izveštaj, ali mi želimo da to bude ne pravo, nego zakonska obaveza, zato ovaj amandman predlažemo.
Možemo da se složimo da li je taj rok koji smo mi stavili od tri dana možda prekratak u nekim situacijama, ali nekad ja mislim da je primeren, evo ova situacija koja se desila u Makedoniji pre nekoliko meseci, vi ste brzo reagovali, sami ste se angažovali, policija se angažovala. Nije na sreću bilo prelivanja tih bezbednosnih rizika na teritoriju Republike Srbije, ali je možda bio dobar trenutak da se odbor recimo u tim danima sastao i čuo od vas izveštaj i preko odbora i građani Srbije bili upoznati sa nekim stvarima, tako da ne vidimo problem ni da se u ovom zakonu ovo nađe, kao ni u drugim zakonima.
Razumem, da kažem, kao što mi insistiramo na nekim stvarima, uglavnom od Vlade uvek je odgovor – ima to, postoji mogućnost, može odbor da traži. Nažalost, praksa je pokazala ne ove vlade nego i u nekom ranijem periodu, ja ću se složiti da parlament ne može na pravi način da ostvari svoju kontrolnu ulogu, da je često podređen izvršnoj vlasti. Mi se sada borimo da se to promeni i na ovom mestu ova Vlada nema razumevanja, nisu imale ni druge, ja evo vode kažem bez bilo toga da sada nešto specijalno krivicu svaljujem na vas, mi principijelno smatramo da treba ojačati kontrolnu ulogu parlamenta i da je ovo jedan od tih načina. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Gospodine ministre, zahvaljujem se što ste prihvatili ovaj amandman, najavili ste to u načelnoj raspravi, kao i jedan deo našeg amandmana koji je, kao amandman Odbora, na član 4. i amandman na član 5. Drago mi je da smo imali razumevanja od strane Vlade i da ste uvažili naše konstruktivne predloge u najvećoj meri. Očekujem i kad dođe i sam zakon o policiji da ćemo imati saradnju na istom nivou. Hvala vam.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, ovaj amandman je odbijen i mislim da ovo obrazloženje vezano za neke pravopisne greške nastale prilikom rada je samo pokušaj da se skrene pažnja javnosti i da se cela stvar banalizuje, a radi se o vrlo ozbiljnoj stvari.
Suština ovog amandmana je da zemlja koja je eksproprisana ne može da bude predmet konverzije. Onda vi kažete – to se retko dešava u praksi. Ali, dešava se na jednom vrlo važnom slučaju kao što je „Beograd na vodi“. Vodili smo ovde raspravu o tome da li treba ili ne i, nažalost, skupštinska većina je odlučila da treba i da može oduzimati zemlju od građana Srbije, privatnu imovinu, kako bi se na njima gradili ne objekti javne namene, putevi, infrastruktura, škole, obdanište, socijalno stanovanje, ono što je predviđeno zakonom, nego za jedan privatni projekat, gde će investitor, u ovom slučaju poznat unapred, određen ne na osnovu nekog tendera i na osnovu toga što je pribavljena najbolja ponuda, nego na osnovu toga što je potpisan međudržavni sporazum, investirati navodno 3,5 milijarde i gde će Republika Srbija prihodovati ne znam koliko milijardi. U deset godina, slušali smo kada je bila rasprava, onda kada je potpisan ugovor, videli smo da je to 30 godina rok i da će se to raditi generacijama i nikakav zamajac za srpsku građevinsku industriju to neće biti.
Zato je važno ono što ste vi tada tvrdili, da nije ovo stavljanje građana u neravnopravan položaj, ali oni nemaju pravo, nisu imali pravo da biraju da li hoće ili neće prodati svoju imovinu. Njima je država oduzela imovinu, platiće im neku cenu, a onda će prodati to zemljište, u perspektivi, odnosno ostaje mogućnost da se, ako se ovaj amandman ne usvoji, to zemljište proda i napraviće država profit, umesto tih građana. Mi smo govorili da je to neustavno, da javni interes ne može da se uspostavi za jedan takav projekat. Smatramo da ovakav amandman mora da postoji u ovom zakonu, da se zna da ne može država da nekome uzme njegovu imovinu, pa da onda to proda drugome, pa da onda ili taj zaradi ili da država sama zaradi, jer to nije posao države. Ne može država da zarađuje tako što oduzima nasilno, primenom zakona, imovinu građana, proglašavajući javni interes, a onda posle tu zemlju prodaje.
Znači, rekao sam vam jedan slučaj. Možda je on jedan jedini slučaj koji će se desiti u celoj Srbiji, ali je taj slučaj vredan milione evra. Ako je to toliko malo i beznačajno, prihvatite ovaj amandman, zaštitite pravnu sigurnost u ovoj državi, da se stvari kao što je „Beograd na vodi“ nikada ne ponove, da dođe država i kaže – e, mi vam sada ovo uzimamo. Zašto? Zato što dolazi neki investitor i on će nešto da pravi. Pa šta pravi? Maketu? Bilborde? Jel se to pravi? Jel to razvoj industrije građevinske?
Slušali smo kako će ne znam kako da krene. Šta je krenulo? Evo, zatvorena je biciklistička staza. To je krenulo. Napravili ste privremeni objekat, restoran. To je krenulo.
Znači, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman. Naveo sam vam samo jedan slučaj, jedan. Možda ih ima još, a da se ne bi ponavljalo, da bi postojala pravna sigurnost u ovoj državi, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Ja bih iskoristio priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade.
Da li će da spreči štetan posao koji je Ministarstvo rudarstva i energetike se namerilo da sprovede?
Naime, 8. jula, pre manje od nedelju dana, Ministarstvo rudarstva i energetike, pokrenulo je pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za nabavku goriva za rezerve za posao koji je samo budžetom za 2015. godinu predviđeno 6,8 milijardi dinara.
Uslovi ugovora su, na osnovu kojih treba da se jave, na kojim je poslat poziv na sedam adresa da se jave su sledeći. Da se gorivo, 12.000 tona benzina i 28.000 tona dizela mesečno, nabavlja opciono i skladišti u Nemačkoj.
Taj posao za tri godine, koliko je predviđeno ovim tenderom da se ugovori je, kažem, samo za ovu godinu 6,7 milijardi dinara, a ako se to projektuje na tri godine, radi se o sumi od preko 150 miliona evra.
Ministarstvo je uputilo poziv u sedam kompanija. Pet su velike svetske kompanije, Shell, Total, Exxon Mobil, British Petroleum Europe i OMW. I to negde ima logike. Ali su upućeni pozivi za dve kompanije.
Jedna se zove Euro-Nova Energy, druga se zove Coal Energy sa Kipra. Euro-Nova Energy je registrovana prošle godine u Ženevi, kao ćerka firme Euro-Nova Energy d.o.o. iz Novog Sada, koja postoji tri godine i koja je po poslednjim podacima na APR za 2013. godinu imala poslovni prihod od nešto manje od 12 miliona dinara i dobitak od manje od dva miliona dinara i četiri zaposlena.
Sada se toj firmi upućuje poziv za nabavku goriva u vrednosti od preko 150 miliona evra. Poziv za javnu nabavku bez objavljivanja sa direktnim pregovaranjem je upućen protivno zakonu. Zakonu o javnim nabavkama i mišljenju Ministarstva o hitnosti kada način na koji se tumači zakon, kada može i u kojim uslovima da se koristi hitan postupak i upućivanje objavljivanje javne nabavke bez objavljivanja sa direktnim pregovaranjem.
Na način na koji je ovaj posao predviđen ugovorom, eliminisane su sve domaće firme. Predviđeno je skladištenje goriva u Nemačkoj. Na to gorivo će se plaćati i taksa na skladištenje, a firme u ovom kratkom roku, potpuno je nerealno očekivati da će se velike svetske firme javiti u roku od pet dana na ovakav posao, tako da je sasvim jasno da je ovaj posao namenjen jednoj određenoj firmi.
Ja pozivam premijera da uradi nešto kako bi sprečio ovaj eklatantan primer korupcije i zloupotrebe.
Mi postavljamo pitanje – zašto je korišćen pregovarački postupak bez objavljivanja kada za to nema zakonskih uslova? Zašto su diskriminisane sve domaće kompanije? Zašto u trenutku kada je cena nafte na svetskom tržištu, danas je nešto malo više od 52 dolara, znači skoro na nekom rekordnom minimumu, zašto se ne kupuju derivati koji se prerađuju u Srbiji skladište ovde u Srbiji? Zašto je poslat poziv i na adrese ove dve fantomske firme koje posluju nešto više od godinu dana i nemaju nikakv promet i ne znam na koji način mogu da se kvalifikuju za ovakav posao?

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, pa mi smo za ovo doba godine, u skladu sa vašim najavama, očekivali novi predlog zakona o policiji. Vi ste, kada je ovde, u parlamentu, sredinom aprila predstavljen nacrt zakona, rekli da očekujete raspravu u parlamentu u junu. Evo sredina jula meseca je, sami ste rekli, to su rokovi koje ste sami sebi zadali. Niste taj rok ispoštovali, sada govorite da imamo drugi rok, a to je decembar, po akcionom planu.
Ja lično nisam spreman da poverujem da će i taj rok biti ispoštovan. Voleo bih da me demantujete i iznenadite, ali činjenica da ovako radi Vlada Republike Srbije, čiji ste vi član, verovatno je doprinela tome da je od danas Svetski ekonomski forum izdao listu najefikasnijih i najneefikasnijih vlada na svetu, 144 zemlje su analizirali i Srbija je na 10. mestu, kao najneefikasnija Vlada na svetu plasirana.
Da zakon treba da se menja, slažemo se sa vama. Da je potrebna dubinska izmena, slažemo se sa vama. Ono što nismo čuli od vas je ono što je uobičajeno za vaše kolege iz Vlade, da govore o tome da je za to odgovoran bivši režim.
Verovatno je vama nezgodno to da kažete jer je vaš prethodnih sada, prvi potpredsednik Vlade. Pa vam je možda teško da izreknete kritiku na to što on, kao ministar policije, šest godina, nije izmenio neke stvari koje su eto toliko bile hitne da sada, znači, nekoliko meseci po vašoj najavi pre donošenja novog zakona o Policiji, mi imamo izmene i dopune pre ovog važećeg Zakona o Policiji.
Rekli ste, kažete, radili ste puno pa niste stigli da završite ovaj posao u tom roku, ne znam da li ste radili na pronalaženju novog načelnika kriminalističke policije ili na slučaju Davora Pašalića, ili na pronalaženju atentatora na Milana Beka ili na mnoge druge slučajeve koji se ovih dana i poslednjih meseci dešavaju u Republici Srbiji, gde je bezbednost građana pogoršana. Mi imamo neke scene za koje smo mislili da više u Srbiji neće dešavati. Kakve smo imali pre 20 i više godina.
Ali, evo da krenemo na ovih šest kratkih izmena koje ste vi predložili izmenama i dopunama Zakona o Policiji.
Ono što ja želim, o čemu želim da govorim i da postavim jedno pitanje je činjenica za član 3. kojim se menja važeći član 20. važećeg zakona, gde ste vi, kako ste rekli, predvideli formiranje nove specijalne antiterorističke jedinice.
Ja želim da vas pitam, kakav će biti i koliki će biti sastav te jedinice? Rekli ste svi će biti svima i pripadnicima specijalne antiterorističke jedinice danas, i PTJ biće u mogućnosti da se prijave i da će biti izabrani najbolji. Zanima me koliki je to broj? Kakva je predviđena struktura te nove jedinice? Niste ništa rekli o tome kada ste obrazlagali zakon i ove izmene. I, u kom roku će se ta transformacija desiti?
Ono što je ispalo iz ovog izmenjenog člana 20, mi smo dali tu jedan amandman, koji govori o tome da se formira direkcija, to je ko rukovodi direkcijom.
U dosadašnjem članu jasno stoji jedan stav koji kaže – direktor policije rukovodi Direkcijom. U ovom predlogu toga nema, mi smo dali amandman i očekujemo da ga prihvatite. Mislim da je logično da zakon definiše ko rukovodi Direkcijom policije.
Oko izmena člana 72. puno je govoreno i dobro je da je to stavljeno na dnevni red. Koliko sam shvatio, odnosno kada gledam ovu izmenu kako je napisana, ona ne menja postojeći član zakona, nego daje jedan dodatak koji će sada omogućiti policiji da odmah po saznanju, ukoliko postoje osnovi sumnje da je lice žrtva krivičnog dela, da će policija moći da preuzme sve mere i radnje koje su predviđene ovim i drugim zakonima.
Bezbednosnu proveru koju sada predviđa član 5, uvođenje novog člana, koja je posledica usvajanja nekih novih zakona u prethodnom periodu je dobra i neophodna, kako bi se uskladili zakoni, ali mi imamo često taj problem da menjamo ili donosimo neke zakone koji onda budu u suprotnosti sa nekim drugim važećim zakonima i teško harmonizujemo sve izmene i bojim se da kada dođe i novi zakon o policiji da ćemo se naći u situaciji da neke stvari u nekim drugim zakonima će morati da se menjaju, pa ćemo opet čekati i opet ćemo imati neku neusklađenost.
Rekli ste oko ovog člana 6. kojim se dodaje novi član 139. koji omogućava raniji odlazak u punu penziju, da to će omogućiti poštovanje prema pripadnicima MUP-a i njihov dostojanstven odlazak u penziju, da se radi o nekoliko stotina ljudi, a da će biti potrebno pronaći dodatnih 180 miliona dinara u ovoj godini, da bi se njihov odlazak u penziju isplatio.
Smatram da je dostojanstven odlazak u penziju želja svakog građanina, kad god on dočeka i stekne zakonom propisane uslove za odlazak u penziju i da taj argument nije dovoljno dobar. Mislim da se na ovaj način uvodi neravnopravnost pripadnika MUP-a u odnosu na druge građane Srbije, na druge zaposlene u javnom sektoru.
Koliko god ja uvažavam napor koji pripadnici MUP-a svakodnevno ulažu, imamo i brojne lekare, profesore, zaposlene u državnoj upravi koji rade ceo život, ne naravno na tako rizičnim poslovima, ali i oni zaslužuju da odu dostojanstveno u penziju.
Nažalost, to im se otežava konstantnim izmenama Penzionog zakona, ta granica se pomera, a penzije koje ih čekaju su sve manje i manje i građani od njih sve teže i teže žive, iako ste vi u predizbornoj kampanji najavljivali da neće biti smanjenja nego povećanja penzija, činjenica je da su penzije pre nešto manje od godinu dana smanjene 10, 20, 25%.
Rekli ste da će se ovim odlaskom osloboditi mesta za nove pripadnike policije. Međutim, u obrazloženju stoji da će se ovde po programu Vlade za racionalizaciju zaposlenih u javnom sektoru izdvojiti sredstva i da u skladu sa tim programom neće biti novih zapošljavanja. Znači, to stoji u obrazloženju da neće biti novih zapošljavanja, vi ste rekli oslobodiće se prostor za nove, pa bih ja voleo da čujem da li će biti novih, ili ne? Ne bi trebalo da bude, ali ste vi izjavili pa ste me malo zbunili tom vašom izjavom.
Ove izmene zakona su neophodne, mi se tu slažemo sa vama i iz tog razloga mi ćemo ih podržati. Dali smo nekoliko amandmana, o jednom amandmanu sam govorio. Mislim da su potrebne izmene Zakona o policiji, da su bile potrebne dugi niz godina, ali da vaš prethodnik nije bio toliko zainteresovan da radi na ovim stvarima i te izmene nekako su izbegavale da dođu na dnevni red Skupštine.
Loše će biti, pozdravljam vašu najavu u tom smislu, mislim bilo bi loše da se nastavi praksa sa donošenjem zakona po hitnom postupku, vi ste rekli da Zakon o policiji neće biti na taj način stavljen u proceduru. Vi ste bili predsednik parlamenta i znate možda bolje od nekih drugih ministara kako parlament funkcioniše i zašto je važno da ne raspravljamo o zakonima po hitnom postupku i da su ti zakoni koji se u redovnoj proceduri ovde u parlamentu prodiskutuju i usvoje po pravilu kvalitetniji, jer postoji mogućnost da se ukaže na određene manjkavosti ili mesta na kojima zakon može da se poboljša.
Nadam se da ćemo do kraja godine po tom Akcionom planu, za poglavlje 24. dobiti Zakon o policiji noviji, kompletan, da ćemo o njemu raspravljati, kao što se nadam da će se desiti ono što ste vi najavili u odgovoru jednom od mojih kolega poslanika, da će biti potpisan i poseban kolektivni ugovor i da neće biti razloga za štrajk policije, jer danas smo dobili najavu da je za 27. juli ove godine policijski sindikat najavio štrajk, ukoliko ne bude posle višemesečnog pregovaranja sa Ministarstvom, postignut dogovor oko posebnog kolektivnog ugovora i da ćemo izbeći tu situaciju, pogotovo u ovoj komplikovanoj, kompleksnoj, bezbedonosnoj situaciji u kojoj se Srbija danas nalazi zbog raznih stvari o kojima su govorile moje kolege i koje ja sada ne bi ponavljao, jer mislim da je ukazano na mnogobrojne probleme, bezbednosne izazove pred kojima se Srbija danas nalazi.
Nadam se da ćemo i raspravu o ovom novom Zakonu o policiji kada on dođe na dnevni red voditi u jednoj konstruktivnoj atmosferi, da ćemo naći najbolja moguća rešenja, da ćemo modernizovati rad policije, učiniti ga efikasnim i da se neće dešavati, kao eto sad da nemamo načelnika Kriminalističke policije više od godinu, Uprave kriminalističke policije više od godinu dana i da uprkos najavama, vašim najavama gospodine ministre, evo slučaj napada na novinara Davora Pašovića već više od godinu dana nije razrešen, da se dešavaju scene iz devedesetih na ulicama gradova u Srbiji, da se kako ste vi najavili brzo rešavanje nekih slučajeva prolongira i ne rešava mesecima i mesecima unazad. Hvala vam.

Hvala.
Ja sam tražio povredu Poslovnika za ovo što vi tek treba da izgovorite, pošto mi obično ne date reč kada izgovorite, a to je objedinjavanje rasprave po članu 157. koji ste hteli sada da pročitate.
Znači, ponovo imamo predlog da se objedine dve tačke dnevnog reda, a suprotno članu 157. Poslovnika koji kaže u stavu 2. – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu zakona obavlja posebno.
Ja nisam uspeo, čitajući zakone, ni obrazloženja Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu i zakona o izmenama i dopunama Zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji, da nađem nikakvu zajedničku vezu, ni međusobno uslovljena rešenja. Jedino što bi moglo da ih spoji je činjenica da je ispred Vlade ovlašćena potpredsednica Vlade gospođa Mihajlović da obrazlaže ove zakone. Nikakvu međusobnu uslovljenost i povezana rešenja nisam mogao da pronađem, kako stoji u članu 157.
Molim vas da ovaj predlog, pošto nije u skladu sa Poslovnikom, a vaša je obaveza po članu 27. Poslovnika da se starate o primeni Poslovnika, ne stavite na dnevni red, jer je nemoguće i bilo bi suprotno Poslovniku da se obavi zajednička rasprava o ova dva predloga zakona. Hvala vam.