Ja sam govorio o tome…(isključen mikrofon.)

Hvala, poštovana predsednice.
Član 109.

Bilo je radnji, gospođo predsednice, jer se nije postupilo po članu 109, nego se zloupotrebljava Poslovnik i koriste se uvredljivi izrazi na način koji vi tolerišete, a o tome kako se uvrede na račun gospodina Tadića podvode pod epske srpske umotvorine. Evo, malo moderne srpske umotvorine. Kaže – Vučiću, lopove smanjio si penzije.

To je najnovija epska srpska umotvorina. (Isključen mikrofon.)

Upravo ovi argumenti protiv mislim da su argumenti za usvajanje ovog amandmana. Zato što očigledno ne postoji jednakost svih poslanika kada koriste ono što im Poslovnik daje za pravo, a to je da postave pitanje Vladi i da u roku od 15 dana dobiju odgovor.
Poslednji put kada smo imali prilike prošle nedelje da postavimo pitanje na početku sednice, podelio sam sa vama poslanicima činjenicu da sam čekao mesec i po dana na odgovor ministra odbrane o tome kakav je stav Republike Srbije povodom potpisivanja Konvencije o zabrani korišćenja kasetne municije. Dakle, ne 15 dana nego 45 dana, a evo čujem danas da se nekim poslanicima odgovara promptno u roku od jednog dana.
Na žalost ta informacija, kako reče prethodni poslanik koju smo dobili o protivgradnoj zaštiti nije mogla da spreči štetu koja je juče napravljena od grada, kao što ne bi mogao ni zakon da smo ga usvajali na početku ove rasprave, a taj zakon je povučen. Pitanje je kada će se naći ponovo pred nama i da li ćemo ga uopšte usvojiti, da u ovoj sezoni šteta od grada bude manja nego što će verovatno biti.
Za to danas nisu odgovorni poslanici prethodnog bivšeg režima, niti bivša Vlada, nego ova Vlada i ova većina, jer ne stavlja taj zakon na dnevni red i ne usvaja ga. Zato ponavljam naš predlog da ne bude poslanička obaveza da ministri odgovaraju ili ne odgovaraju, kaže poslanik – jednom u tri meseca nadležnom odboru podnose izveštaj. Ja sam član jednog odbora gde ministar tri puta za redom nije podneo taj izveštaj u tromesečnom roku, nego smo posle devet meseci raspravljali o tri izveštaja.
To što stoji u Poslovniku nije dovoljno dobro i mi tražimo da bude deo zakona, zakonska obaveza. Jednom godišnje ministar nas obavesti pre nadležnog odbora o efektima primene zakona, svim efektima. Govorio sam i ranije o tome.
Da li ćemo se mi izvinjavati i priznati greške, mi smo to uradili. Politički smo prihvatili sud građana i na izborima 2012. i 2014. godine, naučili smo nešto iz tih grešaka i nemam potrebe da se izvinjavam vama. Građanima Srbije smo se izvinili za sve greške koje smo pravili, ali smo iz tih grešaka nešto naučili i smatramo da može i treba da se radi bolje.
Vi ne. Vi hoćete da ponavljate uporno naše greške. Nastavite da ih ponavljate, završićete na izborima onako kako smo završili mi. Hvala.

Hvala.
Kažem, raduje me kada u nedostatku argumenata krenemo da vređamo jedni druge. Žao mi je što se to toleriše od strane predsedavajućeg. Ja na uvrede neću odgovoriti uvredama. Ko je želeo da čuje ono što sam imao da kažem i po pitanju ovog zakona i po pitanju drugih stvari koje su danas bila tema, verujem da je razumeo.
Nisam govorio o Nemanjinoj u prošlosti, govorio sam o Nemanjinoj u sadašnjosti, o današnjici. Govorio sam o tome da to što Republika Srbija danas nema spreman sistem odbrane od grada ne može da bude odgovornost Vlade čiji je mandat prestao pre tri godine. Tri godine su stvari mogle da se poprave, ali za to treba nešto znati, treba raditi vredno kako bi se stvari promenile, a ne vređati druge kolege poslanike, druge političke opcije u parlamentu ili u javnom životu, što je manir danas predstavnika vladajuće većine.
Nikada nisam želeo da na taj način učestvujem u političkom životu i političkoj raspravi, ali ću uvek biti spreman da odgovorim na uvrede i neistine koje se iznose o tome šta je bilo nekada, iako ne mislim da će nas to odvesti u bolju budućnosti, jer danas za padanje grada 2015. godine je odgovorna Vlada koja upravlja Republikom Srbijom 2015. godine, a ne Vlada koja je završila mandat 2012. godine. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsednice, prvo, mislim da ste propustili da, po članu 87, nas obavestite zašto radimo petkom, što nije uobičajeni dan za rad, po Poslovniku. Član 87. vas obavezuje da, ukoliko radimo drugim danima osim utorka, srede i četvrtka, da nam obrazložite zašto je to tako.
Takođe, rekli ste da smo, kao poslanici, primili mišljenje nadležnih odbora. Mi smo primili samo mišljenje Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, s obzirom da se Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije sastao jutros, pre početka ove sednice, nije bilo kvoruma, poslanici vladajuće većine nisu došli na sednicu Odbora, Odbor se nije održao, i mi nemamo mišljenje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Tako da, mi možemo, po Poslovniku, da raspravljamo, ali taj odbor nije dao mišljenje na pristigle amandmane.
Amandman na član 2. Predloga zakona, naš amandman je da se taj član 2. obriše, zato što je predviđeno izmenama i dopunama ovog zakona da se za izdavanje legitimacije naplaćuje taksa, u smislu propisa kojima je uređen budžetski sistem Republike Srbije. Visinu takse, po ovom predlogu, treba da određuje ministar, a sredstva iz takse su stalni prihodi budžeta Republike Srbije, uplaćuju se na računu - propisan za uplatu javnih prihoda.
Mi smo protiv ovakvog rešenja i o tome smo nešto govorili i u načelnoj raspravi. Zašto? Na ovaj način, u budžetski sistem uvodi se još jedna nova taksa, još jedan novi parafiskalni namet, što je suprotno ekonomskoj politici Vlade koja je ovde u Skupštini usvojena pre nešto više od godinu dana u okviru ekspozea premijera, koji nam je gotovo tri sata govorio o tome kakvu će ekonomsku politiku voditi Vlada.
Jedna od važnih stvari je smanjenje taksi i parafiskalnih nameta, što treba da olakša poslovanje privrede u Republici Srbiji. Nažalost, kao i mnoge druge stvari iz tog ekspozea, to nije ostvareno. Naprotiv, rade se suprotne stvari. Pre godinu dana broj taksi je iznosio 372 takse, danas je taj broj 384, a kada usvojimo ovu izmenu i dopunu zakona, to će iznositi 385 taksi i parafiskalnih nameta. Sasvim sigurno je suprotno onoj ekonomskoj politici koju je Vlada predstavila, ova većina, je li, podržala, izborom Vlade pre više od godinu dana.
Jednostavno, tvrdnja za odbijanje ovog amandmana koju je Vlada dala u obrazloženju to je da se ne uvodi taksa, nego da se samo uređuje da će ovim zakonom biti propisana odlukom ministra visina takse i gde će taj novac ići, jednostavno, nije istina. Član 62. do sada je glasio – legitimaciju službenika privatnog obezbeđenja izdaje Ministarstvo. Tačka. Nigde se ne govori da za to mora nešto da se plati.
Pravna lica koja se bave poslovima privatnog obezbeđenja plaćaju poreze, kroz zarade zaposlenih, kroz razne druge poreze na dobit koju ostvaruju i slične stvari. Mi smatramo da je iz tih sredstava dovoljno da Ministarstvo bez naknade izda ove legitimacije. Nije to veliki iznos sredstava, ali je odnos države prema privrednicima, prema onima koji stvaraju profit i pune budžet Republike Srbije. Znači, smatramo da nema potrebe za ovom taksom, da nema mesta za nju i da je suprotna ekonomskoj politici.
Zato ne razumemo odbijanje našeg amandmana. Pozivam vladajuću većinu da, u skladu sa ekonomskom politikom iznetom u ekspozeu premijera, prihvati naš amandman i ne dozvoli da se uvede jedna nova taksa i parafiskalni namet. Hvala.

Da, nemojte ta dva minuta slučajno, možda ćemo i tako da uštedimo neki dinar u budžetu.
Znači, nijedan od argumenata svih mojih kolega, prethodnika i gospodina ministra jednostavno nije tačna. Znači, do sada je pisalo u zakonu – legitimaciju službenika privatnog obezbeđenja izdaje ministarstvo. Tačka. Nema nigde troškova i kako će se ti troškovi pokrivati.
Postoje dva načina. Jedan je onaj koji ste vi predložili, to je da se uvede taksa. Naplaćuje se taksa u smislu propisa kojima je uređen budžetski sistem Republike Srbije i tako dalje. Znači, uvodi se ovim izmenama taksa koja do sada nije postojala.
Drugo rešenje je bilo da se izdaje bez naplate bilo kakve takse. Da li je to pravedno ili nepravedno. Da li bi mi rekli i šta bi mi rekli u tom slučaju. Pa, nemojte na taj način da diskutujemo. Nemojte da špekulišemo šta bi mi uradili da ministarstvo ovo nije predložilo, recimo što je bio argument. Da li bi mi predložili nešto drugo. Pa, gde će ta diskusija da nas odvede.
Znači, vi uvodite novu taksu. I, ja vam kažem, to je suprotno ekonomskoj politici koju ste ovde usvojili. Godine 2012. postojalo je manje od 350 taksi i parafiskalnih nameta. Danas ih ima 384, a kada usvojimo, odnosno vi kad usvojite biće 385. To je više, a ne manje u odnosu na 2012. godinu, kao što je sada gospodine ministre, da vas ja nešto podučim. Godine 2012. budžetski deficit je bio 4,5%, a prošle godine je bio 7%. Vi se sada borite da ga spustite ispod 6%. Planom, budžetskim planom, fiskalnim planom za naredne tri godine vi planirate tek 2018. godine da dođete na taj nivo 4,5%.
To su rezultati vašeg rada. Hoćemo da govorimo ko je zaduživao ovu zemlju. Spoljni dug jula 2012. godine Republike Srbije iznosio je 15,4 milijarde evra. Danas je 24,2 milijarde, 8,8 milijardi. Znači, vi ste zadužili ovu zemlju. To su brojevi egzaktni koje možete da pogledate, ako vi ne znate tačne brojeve na Ministarstvu finansija i Uprave za javni dug. Svakog meseca oni to objavljuju, ja to ne izmišljam, gospodine ministre.
Na početku mandata te mrske Vlade 2008. godine spoljni dug je iznosio 8,6 milijardi evra. Znači, za četiri godine povećan je za 6,8 milijardi evra, za četiri godine. Za tri godine je povećan 8,8 milijardi evra. Samo za godinu dana je dug sa 20,4 milijardi povećan na 24,2 milijarde. To je dug koji je ste vi napravili u poslednjih godinu dana. Vi. To su brojevi gospodine ministre koji su tačni. To su tačni brojevi. Vi ne govorite istinu kada obrazlažete zašto ja kritikujem ovo rešenje. Sve što sam vam rekao je tačno i proverljivo.
Vi sada probajte da me demantujete – da li je dug uvećan za skoro četiri milijarde u poslednjih godinu dana – evra? Da ili ne? To je vrlo jednostavno. Možete da proverite. Vi možete hiljadu puta ovde da ponavljate laž, ali to na kraju neće…

Kakvo?

Ja ću da nazovem istinom ili laž, ne vidim veliku razliku,…

Ja nisam rekao nekome - lažeš. Ja nisam rekao da neko laže.

Ja sam rekao da je određena tvrdnja laž a ne da neko laže.
Znači, ovo su egzaktni podaci, gospodine ministre, i to što ih vi ne znate vas ne može da abolira, ne možete vi da koristite neistinite argumente kada ovde raspravljamo. Ajmo da govorimo o tačnim podacima. Ja sam ovde govorio samo ono što egzaktno tačno, što možete da proverite.
Znači, uvodite ovim članom novu taksu koja nije postojala u prethodnom zakonu. Sami ste to konstatovali ovde u obrazloženju zakona i napisali ste da je moglo na dva načina da se uvede taksa, da se uvodi novi tarifni broj u Zakonu o republičkim administrativnim taksama ili ovako. Znači, nova taksa, nova 385-ta, znači broj taksi raste, ne smanjuje se. Hvala.

Naravno da želim da govorim o svemu ovome što je ponovo ponovljeno kao laž ovde, a to je da se ne uvodi novi parafiskalni namet, odnosno taksa. Znači, uvodi se, nije postojala do sada. Vi ste rekli - ima dva načina da se uvede ova nova taksa, da se uvede novi broj u zakonu, tarifni broj u Zakonu o republičkim administrativnim taksama ili da se promeni ovde izmenama i dopunama ovog zakona. Znači, uveli ste novu taksu.
Vaša ekonomska politika, usvojena ovde, je da se smanji broj taksi i parafiskalnih nameta. Nikad se neće smanjiti ako je vaš argument - to se prebacuje na teret građana. Ne prebacuje se na teret, to je zamena teza, da se prebacuje na teret građana.
Firme koje se bave ovim poslom plaćaju porez i iz tog poreza, vam ja kažem, nadoknadite troškove za izradu legitimacija. To je jedini način da se krene u smanjivanje broja taksi. Nikad nećete smanjiti ako je stav – pa, mi ovu taksu uvodimo da ne bi plaćali svi građani. Nikad nećemo krenuti da smanjujemo broj taksi.
Vi ovim radite direktno protiv ekonomske politike koju ste ovde usvojili. To vam stalno ponavljam i to je jedina istina. Znači, ova taksa nije postojala do sada, nije postojala po ovom zakonu, nije postojala po Zakonu o republičkim administrativnim taksama. To je jedina istina.
Gospodine ministre, ponovo da govorim o istinama i lažima koje se ovde koriste u raspravi. Javni dug jula meseca 2012. godine iznosio je 48% bruto društvenog proizvoda, a ne 63% koliko ste ovde sada rekli. Znači, slagali ste.
Recite mi u kojoj godini od 2008. do 2012. godine je budžetski deficit iznosio više od 4,5%? Recite mi koja je to godina? Jer, rekli ste da je bilo sedam, osam posto. Bilo je sedam posto prošle godine. Do 2012. godine nikad nije bilo više od 4,5%. To je jedina istina, gospodine ministre.
O tome šta su kriminalci kada radili, dođite ovde jednom poslednjeg četvrtka u mesecu da vam postavimo pitanje i da govorimo o tome, ako već bežite od te diskusije. Jer, da nije donet Zakon o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom…

… danas bi gospodin Šarić imao sve te svoje milione, imovinu, zgrade. Zato što smo mi doneli taj zakon, nema te imovine. (Isključen mikrofon.)
(Marko Đurišić, s mesta: Zašto ste mi isključili mikrofon.)

Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, očekivao sam da ćete, poštovana predsednice, reći ministru da ne govori o dobrom amandmanu. Ovde se radi o članu 3. koji govori o roku potrebnom da pravna lica i preduzetnici usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona, pa se sada taj rok od 1. januara 2016. godine, kako je predložila Vlada, pa onda usvajanjem amandmana na 1. januar 2017. godine pomera rok za usklađivanje pravnih lica i preduzetnika da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona. Znači, nema veze sa obukom fizičkih lica koju ona treba da prođu. To je član 4. ovog zakona, a ne član 3. Zato je neobično kada gledamo obrazloženje za odbijanje ovog amandmana. Tri amandmana su postojala na ovaj član. Jedan je da se rok pomeri na 1. januar 2017. godine i taj amandman ste prihvatili. Amandman da se pomeri na 1. januar 2018. godine ste odbili sa obrazloženjem da treba da se završi obuka što pre. Znači, pogrešili ste obrazloženje. To treba da stoji u obrazloženju za član 4, a ne za član 3. Naš ste amandman koji je produžavao rok, koji je prethodno predložila Vlada, za samo tri meseca odbili sa obrazloženjem da je prihvaćen ovaj duži rok do 1. januara 2017. godine, odnosno još godinu i po dana, a ne samo šest meseci kako ste prvobitno predložili kada ste ovaj zakon poslali u Skupštinu.
Molio bih vas, nije bilo puno amandmana na ovaj zakon, svega 10, da obratite pažnju i da ne prepisujete, pošto su obrazloženja za neprihvatanje amandmana na član 3. i na član 4. potpuno ista, od reči do reči su isti, a ne bave se istom stvari. Znači, član 3. govori o roku za pravna lica i preduzetnike da usklade svoje poslovanje, a član 4. kada treba da se završi obuka, malo povedite računa o tome.
Mene sada zanima, pitao sam na odboru i nisam dobio taj odgovor, koji su bili kriterijumi da se prihvati amandman kolege Petrića? Imamo tri amandmana. Kada ste predložili zakon, vi ste tamo izveli neku računicu gde ste rekli da to sve može da se završi za šest meseci, vezano za obuku. Sada me zanima – da li ste se ovde opredelili za ovaj rok po izboru afiniteta onih ko vam se sviđa od onih koji su predložili amandman ili iza toga postoji neki ozbiljan, argumentovan razlog? Voleo bih da čujem te argumente. U ovome što piše za odbijanje našeg amandmana ne mogu da pročitam ništa. Napisali ste – amandman se ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman pod rednim brojem 2. ovog mišljenja.
Jedina dobra stvar koja će proizaći kroz ovu raspravu koju smo imali u Skupštini je to što smo kroz raspravu uspeli da možda popravimo zakonsko rešenje koje je stiglo u parlament po hitnom postupku, ponovo, bez javne rasprave, ponovo, jer da smo imali javnu raspravu o izmenama i dopunama ovog zakona, onda bi verovatno kroz tu javnu raspravu došli do najboljeg roka. Ovako imam utisak da se vama svideo predlagač amandmana koji je prihvaćen na član 3, a da vam se mi drugi nismo svideli i zato naši amandmani nisu prihvaćeni. Hvala.