To je već stvar vašeg stila i, kao i o mnogo važnijim pitanjima, istorija će, gospodine predsedniče, o tome suditi, a nije važno šta ćemo mi o tome da govorimo.
Gospodine Krasiću, opet imam repliku na ovo što govorite. Naravno da sam izašao da repliciram zbog toga što ste se uvredljivo izrazili o predsedniku Republike. To je, takođe, stvar vašeg karaktera i vašeg doživljavanja političkog i javnog života. Vaša politika, gospodine Krasiću, koju promovišete i sprovodite, jeste štetočinska, zbog toga što vi ovde 25 minuta ubeđujete građanstvo Srbije, ne poslanike, pošto oni imaju svoje stavove, da Srbija ne treba da bude u sistemu UN.
Nema veze što je Savet bezbednosti doneo rezoluciju kojom je konstituisao makar i Haški tribunal. U tom Savetu bezbednosti sede Rusija i Kina, gospodine Krasiću, a ni Rusi ni Kinezi nisu glasali protiv te odluke, koja ovoliko bitno, na našu nesreću, utiče na javni i politički život u Srbiji. To je, gospodine Krasiću, štetočinska politika, po mom viđenju stvari. Vi i ja se duboko razlikujemo i tu pomoći nikakve ne može ni biti.

Opet, gospodine predsedniče, meni nije jasno o kakvoj se povredi Poslovnika radilo.

To opet ide na vašu savest, gospodine predsedniče, i ne želim dalje o tome da polemišem.
Ono što želim da kažem, gospodine Nikoliću, Rusija je za Srbiju važna zemlja i predsednik je zbog toga bio u poseti Rusiji. Rusija je bila i biće važna zemlja za Srbiju, ali ne znam šta vam bi, gospodine Nikoliću, da se uspaničite tako što sam pomenuo ovde određene odluke koje je ruska diplomatija i ruska država donela.
Rusija i Kina su na glasanju u Savetu bezbednosti zauzele poziciju koja je omogućila donošenje Rezolucije kojom je formiran Haški tribunal i to je tačno. Prema tome, o faktima govorimo, a uznemirenje da će se vaša pozicija na bilo kojoj strani sveta poljuljati zbog stavova i politike Demokratske stranke naravno da je potpuno neosnovano.
Još jednom da kažem, Demokratska stranka u potpunosti shvata značaj saradnje sa Rusijom i to će i biti državna politika, i ništa to ne menja na najvažnijem državnom cilju koji Srbija i Crna Gora imaju u ovom trenutku, a to je da što pre postanu članice EU.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, DS će podržati predlog izmena zakona, zbog toga što se izmenama i dopunama zakona stvaraju procesne pretpostavke i krivično-procesni instrumenti da osobama koje su optužene pred Haškim tribunalom bude, kada se za to steknu prilike i mogućnosti, koje su pre svega političke, suđeno u Srbiji.
Po stanovištu DS to i jeste suštinski pomak koji bi pri procesu promena u Srbiji trebalo da usledi. Sposobnost našeg pravosuđa - a ovim se stvaraju, kao što rekoh, pretpostavke da do takvih suđenja uopšte dođe, suđenja koja su započeta pred tribunalom - da utvrdi činjenice i izrekne šta je pravo u ovakvim slučajevima, koji su po optuženju kvalifikovani kao najteži zločini, protiv čovečnosti, protiv ratnog prava, predstavljaće siguran znak da je naša država sposobna da se kvalifikuje u red civilizovanih evropskih država.
Vrlo je važno imati uvek na umu šta je potrebno preduzeti u političkoj sferi, da bismo kao država došli u priliku da se pred našim pravosudnim institucijama ovakvi procesi odvijaju, da iz suda u Hagu našem pravosuđu budu povereni ovakvi slučajevi.
Nužno je poštovati međunarodno pravo, nužno je poštovati unutrašnje pravo i nužno je, što je po mom mišljenju najvažnije, imati potpuno jasan stav o tome da se ovde radi o moralnom temelju određenja našeg društva.
U dosadašnjoj raspravi više puta je bilo reči o tome kako je Haški tribunal koncipiran, kako je Savet bezbednosti UN doneo odluku da ova sudska institucija i tužilaštvo u njenom sastavu budu stvoreni, kako je donet statut Haškog tribunala i ono što u svakom slučaju jeste nedvosmisleno, a to je činjenica da ovaj tribunal predstavlja deo poretka UN.
Posle dugog zbivanja, u jesen 2000. godine Srbija i Srbija i Crna Gora vratile su se u sistem UN, u sistem globalnog organizovanja politike van koga ne može da bude zemlja koja ima nameru da svojim građanima omogući život kakav zavređuju u 21. veku, usred evropskog kontinenta. Nepoštovanje međunarodnih obaveza koje proističu iz odluka UN dovodi u opasnost izglede 8 miliona građana Srbije da se brzo približe standardu života koji imaju građani u Evropi, i to ne samo u zapadnoj Evropi, već građani u Litvaniji, Estoniji, Letoniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, na celom evropskom kontinentu, osim ovog malog nesrećnog dela jugoistočne Evrope, u kome se i mi sami nalazimo.
Upozoravam, a tu je i ministar koji predstavlja Vladu Republike Srbije, da dobijamo u poslednjih desetak dana vrlo jasne signale da država ne ispunjava obaveze koje proističu iz odluka UN.
Ambasador velike sile, koja se koliko nam je poznato zalagala za to da se veći broj predmeta koji se vode pred Haškim tribunalom prebaci i da se osobama po tim optužnicama sudi u Beogradu, jasno je stavio do znanja pre nekoliko dana da mi više podršku te velike sile za ovakvu politiku nemamo.
Čak je i relativizovan stav da bi Haški tribunal trebalo da završi svoje delovanje 2008. ili 2009. godine i trajanje delatnosti Haškog tribunala potpuno je povezano za spremnošću države Srbije, Vlade Republike Srbije da izvršava svoje međunarodne obaveze.
S druge strane, deo unutrašnjeg pravnog sistema Srbije jeste i Zakon o saradnji, koji uređuje saradnju sa Haškim tribunalom, i po tom zakonu postoji obaveza svih organa da u skladu sa svojom nadležnošću postupaju i da odredbe tog zakona poštuju. Bilo bi dobro da nam ministar Stojković ovde kaže da li zaista postoje slučajevi u kojima su nadležni sudovi izdali naloge MUP-u ili već ko je nadležan u ovoj zemlji za to da se prema osobama koje su optužene pred Tribunalom, a nalaze se i dostupne su vlastima Republike Srbije, sprovede adekvatna procedura.
Ono što želim posebno da podvučem, u Srbiji danas bez posla živi milion ljudi. Potrebno je nekoliko desetina milijardi evra investicija, inostranih i domaćih, da bi građani Srbije došli u priliku da zasnuju radni odnos i da svoju egzistenciju podignu na viši nivo. To nije moguće učiniti ukoliko Srbija nije zemlja koja je uvažena u međunarodnim odnosima. Nije moguće imati visok kredibilitet u međunarodnim odnosima ukoliko ne ispunjavamo svoje međunarodne obaveze, posebno obaveze koje proizilaze iz Povelje UN.
I zbog toga, na samom kraju da kažem, krivica za zločine može da bude samo individualna. Srbi kao narod i kao nacija nisu odgovorni za politiku koja je 90-tih godina vođena u ovoj zemlji, ali da bismo imali normalan javni život i da bismo imali zdrav politički život u Srbiji, neophodno je utvrditi ko je, kada i da li je izvršio ratne zločine.
U sadašnjem sistemu odnosa Haški tribunal, odnosno tužilaštvo tribunala ovlašćeno je od UN da sumnjiči pojedine osobe da na njihovom teretu stoje takva krivična dela. Da bi Srbija mogla brzo da se uključi u EU, neophodno je što pre utvrditi da li su te sumnje i optužbe tačne ili ne. Da bismo u takvu situaciju došli, neophodno je da Vlada Republike Srbije, bez ikakve rezerve, izvršava svoje međunarodne obaveze. To je put da Srbija postane zemlja u kojoj građani imaju priliku da žive onako kako žive Grci i Portugalci, Englezi i Irci, Litvanci, Estonci, Česi i ma ko sve u Evropi.

Gospodine Krasiću, vi imate loš manir da govorite neistinu, ali to je stvar vašeg stava o tome kako ćete da vodite politiku.
Dakle, nije bio tužilac za ratne zločine kod predsednika Republike i nisu se oni dogovorili oko bilo čega. Možda je to manir nekih državnih organa u Srbiji da tužilaštvima izdaju naloge ili da se sa njima dogovaraju. Predsednik Republike poštuje Ustav i zakon i poštuje instituciju tužilaštva, koja je nezavisna i od ovog parlamenta birana.
Vrlo dobro znate, gospodine Krasiću, svih pet članica Saveta bezbednosti, Rusija, i Kina, i SAD, i Francuska i Engleska imaju pravo veta i mogu da spreče izglasavanje bilo koje odluke Saveta bezbednosti. Odluka kojom je ustanovljen Haški tribunal nije stavljena van snage na ovakav način.

Gospodine Krasiću, kao čovek koji se bavi politikom, zabrinut sam kako funkcioniše vaš logički aparat kao čoveka koji se bavi politikom. Kada objašnjavate kako se glasa u Savetu bezbednosti, pre svega, velike sile, a to su ovih pet članica Saveta bezbednosti, ne mogu da glasaju protiv a da ne stave veto. To niste dobro u međunarodnom javnom pravu učili kada ste čitali.
Sa druge strane, kao i ovde kada vi ponekad date kvorum vladajućoj većini, to znači da ste vi u savezu sa njima, znate, gospodine Krasiću?
Isto tako, kada stalne članice Saveta bezbednosti odbiju da glasaju protiv određene odluke, znači da nemaju baš toliko nešto protiv nje da bi ona postala deo realnog života. To je taj problem logički, gospodine Krasiću, ali nadam se da ćete vi brzo uspeti to da savladate.
Da vam kažem, isti je tu slučaj sa ovom drugom temom, sa tužiocem, predsednikom. Nikome predsednik Republike nije dao nalog, a da nije bio nadležan za to. Vi znate kako, pretpostavljam da znate kako funkcioniše izvršna vlast u Srbiji. Predsednik nema ingerencije prema drugim državnim organima, osim što je član Vrhovnog saveta odbrane, pa komanduje onoliko koliko pripada jednom od članova vojskom i to je otprilike ono što je izvršna vlast, a ostalo su reprezentativne funkcije.
Znate, gospodine Krasiću, razumem to što ste vi veoma frustrirani time što imate dva posto manje od DS. To je stotinak hiljada glasova, ali trudite se. Ako se budete dovoljno trudili, možda tu i nešto bude. Hvala lepo.

Gospodine Nikoliću, nemam ambiciju da postanem zapisničar SRS oko tih kvoruma, to zna celokupna javnost. Vi tražite nešto bolje, evo vam bolje. Evo, za gospodina Bubala ste glasali, jedan vaš poslanik je glasao za gospodina Bubala i još jedno dva ministra su izabrana. Dakle, glasali ste za rekonstrukciju Vlade, vi koji sebe proglašavate za opozicionu stranku.
Mislim da je to dovoljno i građanima Srbije nije potreban nekakav naročito veliki dokaz da bi potkrepio ovo što tvrdim. Ali, sve je to legitimno, gospodine Nikoliću, to je vaša politika. Ko je čist, ko je nečist, ko je prljav, ko je ovakav, ko je onakav, procenjuju građani Srbije.
DS zbog toga poziva da idemo na izbore brzo, da ovaj parlament u svom sastavu se usaglasi sa voljom naroda i da možemo brzo u Evropsku uniju. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, sasvim kratko, a imam potrebu da to kažem ovde, nije nelogičan ovakav predlog izmena i dopuna Zakona o agenciji za privatizaciju.
Dobro je da se institucija pojavi kao stečajni upravnik u stečajevima gde je društveni kapital većinski u preduzećima. Moja zebnja, gospodine ministre, polazi od toga što sticajem okolnosti, a imajući nevolju da radim sa Centrom za restrukturiranje, imajući nevolju zbog ljudi koji su tamo i trude se već zbog velikih problema koje taj centar ima, u postupku restrukturiranja "Zorke" imam saznanja koliko problema i koliko nevolja vredni referenti, saradnici, ili kako se već zovu, u Centru za restrukturiranje imaju u sprovođenju postojećih predmeta.
Bilo bi mi značajno, a značajno je građanima Šapca, jer pored drugih stvari koje radim i predstavljam ovde, da bismo imali jasnu predstavu o tome koliko brzo može da restrukturiranje "Zorke" bude privedeno kraju, kako će se stavljanjem novih poslova, a to su poslovi sprovođenja stečajeva u preduzećima koja su definisana zakonom, odraziti na tekuće poslove Centra za restrukturiranje, pa samim tim i cele Agencije za privatizaciju. Građani znaju da u Srbiji ima 67 velikih sistema i to su veliki privredni sistemi koji predstavljaju ili su predstavljali kičmu privrede Srbije.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, Demokratska stranka smatra da je donošenje seta ovih zakona, naročito zakona o zaštiti životne sredine, prilika da se uredi jedno pitanje od vitalnog državnog interesa, a to pitanje predstavlja način korišćenja prirodnih resursa i prirodnih dobara.
U predloženom tekstu zakona kao način na koji bi ovaj sistem trebalo da bude uređen utvrđeno je da bi nadležno ministarstvo trebalo da daje odobrenje za korišćenje, a da ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine da daje saglasnost, dakle da donese jednu odluku u kojoj bi, između ostalog, bila utvrđena i mera održivog korišćenja prirodnih resursa. I to je tema.
Dakle - utvrđivanje mere korišćenja prirodnih resursa.
Stanovište Demokratske stranke je da bi ova mera korišćenja prirodnih resursa u ovom zakonu trebalo da bude na precizniji način utvrđena. Ranije, u toku jučerašnjeg dana, amandmanom na član 11. odnosnom predlogom da se posle člana 11. doda član 11a bliže je utvrđeno, odnosno predlogom Demokratske stranke određeno šta bi to ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine trebalo da čini, a da bismo prirodne resurse u državi Srbiji, to su kamen, šljunak, voda, rude itd. imali pod striktnom državnom kontrolom i da bi država imala mogućnost da određuje pravu meru korišćenja prirodnih resursa, da to ne bi bilo samo prirodno bogatstvo ove generacije već i našeg potomstva.
Naravno da je suština u izradi bilansa, u izradi projekcija dinamičkog korišćenja prirodnih resursa, u izradi katastara i svega onoga što bi tehnički trebalo da bude potpora da bismo utvrdili sa kojim količinama raspolažemo i kako bi to što nam je priroda dala mogli da koristimo na najbolji mogući način.
Predlog Demokratske stranke je da ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine daje dozvolu i da u toj dozvoli bude utvrđeno precizno - bilans, odnosno uslovi, obim i dinamika korišćenja prirodnih resursa ili dobara u skladu sa ustanovljenim bilansima, popisima, standardima i normativima koje smo mi predložili u članu 11a.
Još jednom želim da kažem da je ovo jedinstvena prilika da država Srbija, putem ovog zakona, ustanovi jedan jasan i efikasan instrument. Primenom kog instrumenta, dakle ove norme, bi bile sprečene zloupotrebe koje se dešavaju naročito u poslednjoj deceniji HH veka, a u nešto manjoj meri i danas, u eksploataciji kamena, šljunka, vode i drugih prirodnih resursa, da bi, dakle, država, preko nadležnog ministarstva i inspekcija, koje su pod ovim ministarstvom, bila u prilici da kontroliše korišćenje prirodnih dobara.
Pozivam vas da svi zajedno, kao parlament, na jednom pitanju koje nije pitanje dnevne politike, već je pitanje državne strategije, zauzmemo jedinstvenu poziciju i da ne propustimo priliku da, usvajajući ovaj amandman, dođemo u mogućnost kao država da zaštitimo ono što predstavlja fundament našeg nacionalnog bogatstva, što predstavlja temelj moći naše države i moći naše nacije.
U nadi da ćemo uspeti da pridobijemo pre svega ministarstvo i resornog ministra za ovaj svoj predlog, a onda i parlamentarnu većinu, pozivam vas da glasate za ovaj amandman. Hvala.

Pošto je uvređen predsednik DS-a, izlazim da repliciram.
U državi koja je pre godinu i po dana imala strašnu i političku i socijalnu traumu, jer je ubijen predsednik Vlade, u državi u kojoj se preksinoć zbio događaj koji je veoma nalikovao događajima koji su prethodili ubistvu Zorana Đinđića, ko ima imalo odgovornosti prema građanima Srbije, ko ima imalo ličnog morala, ne bi diskutovao kao što su mnogi poslanici ovde danas u toku dana učinili. To je pitanje odgovornosti.
Građani Srbije prepoznaju one koji koriste bilo koju priliku da na najprimitivniji način izvrgavaju ruglu vrlo važne događaje, izvrgavaju ruglu najviše državne institucije i to nikoga ne iznenađuje. Ko nije pismen, taj nije ni mogao da protumači da niko od funkcionera DS-a juče atentat nije ni pomenuo, već smo svi, od predsednika DS-a i predsednika Republike Srbije i drugih funkcionera DS-a, rekli da očekujemo da državni organi preduzmu sve što je u okviru njihove nadležnosti obavezno i da obaveste građane Srbije i državne organe o tome šta se zbilo.
Naravno da svi danas sa dužnom pažnjom pratimo šta se dešava i čekamo izveštaj policijske predistrage i istrage, i očekujemo da li će državni tužilac ustati sa optužnicom ili ne.
Bruka i sramota je odlika jednog dela političke scene u Srbiji. To je tako bilo i do sada. Ta politika je upropastila Srbiju u poslednjoj deceniji prošloga veka. Ta politika je u Srbiju dovela strane trupe na Kosovo i Metohiju, ta politika je dovela protektorat u BiH, ta politika je prepolovila broj Srba u Hrvatskoj. Ništa se pametno od te politike i ne može očekivati.
Želim da zaključim, nedostatak morala i nedostatak odgovornosti prema javnom životu odlike su ljudi koji zloupotrebljavaju ovu govornicu, zagađujući javni život u Srbiji. Građani Srbije vrlo jasno i na svakim izborima to prepoznaju, i zbog toga su to stalni gubitnici u srpskoj politici. To je tako bilo do sada, tako će biti i ubuduće. Ostaje im da, jadni i bedni, podržavaju vlade drugih, jer na jedan jedini način, a to je pružanjem neprincipijelne podrške, mogu da održe učešće u javnom životu.

Član 100. Poslovnika.
Vas niko ozbiljno, gospodine Vučiću, ne shvata i ovo što ste vi ovde izrekli može samo dobar psihoanalitičar dobro da protumači. (Smeh.)
Što se proizvođenja tiče, vi ste proizveli strane trupe na Kosovu i Metohiji. Vi ste proizveli, i lično gospodine Vučiću i vaša stranka, protektorat u Bosni i Hercegovini. Vi ste proizveli, gospodine Vučiću, prepolovljavanje Srba u Hrvatskoj, svojom politikom, koju ste vodili devedesetih godina.
Sreća je, naravno, da niti sada vodite, niti ćete ubuduće moći da vodite politiku u Srbiji. Sve što vam preostaje jeste da tu i tamo nekoga podržite. Evo, gospodin Mikavica vam se zahvalio najlepše. Pretpostavljam da ćete tu blisku saradnju nastaviti i ubuduće, pošto će biti kratkotrajna ne može biti toliko štetna za Srbiju.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, reklamiram povredu člana 69. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Administrativni odbor, što je kasnije ovde konstatovano na sednici Skupštine, utvrdio je da je gospodin Dragiša Đoković, navodno podneo ostavku i konstatovao prestanak njegovog mandata. Kako je povređen član 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, ta ostavka ne postoji. U skladu sa članom 225. Poslovnika, ta ostavka nije podneta predsedniku Skupštine, o čemu će se predsednik sigurno izjasniti kada za to dođe vreme, niti je podeljena poslanicima, niti je, u skladu sa članom 220. Poslovnika, o toj ostavci poslanik ...

Hvala, gospodine predsedniče. Kako su na ovaj način Ustav, Zakon o izboru narodnih poslanika, odluka Ustavnog suda, Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije na najgrublji način povređeni, kako je otet poslanički mandat gospodinu Đokoviću, poslanička grupa DS će naravno podneti ustavnu žalbu Ustavnom sudu, sa zahtevom za izricanje privremene mere, da bi se ova otimačina stavila van snage.
Poslanici DS-a će napustiti ovu sednicu zbog toga što su elementarna prava poslanika narušena.
Dame i gospodo poslanici iz parlamentarne većine, ovo je znak vašeg kraja, a ako niste znali, mi vas sada o tome obaveštavamo i nikakva otimačina, niti krađa mandata neće spasiti Vladu, koja je završila svoj kratki mandat štetnim vladanjem Srbijom.
Hvala vam najlepše.

Gospodine predsedniče, sve to što kažete bi moglo da se drži u logičkom kontekstu da nema člana 225. Poslovnika.
Član 225. Poslovnika jasno kaže da se ostavka podnosi u pismenoj formi od strane poslanika predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Vi ste predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, a ja vas pitam da li je vama Dragiša Đoković podneo tu ostavku ili ne i da li je osoba koju je Dragiša Đoković ovlastio da to učini podnela vama pismenu ostavku ili ne?

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 100. Poslovnika pošto je gospodin Nikolić predsednika Republike, koji je i predsednik Demokratske stranke, ovde nazvao neodgovornim. Predsednik Republike je pozvao Srbe da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Učinio je to procenjujući da je to najbolji državni interes.
Demokratska stranka je potpuno podržala politiku predsednika Republike. Zbog čega drugi poslanici, poslanici drugih poslaničkih grupa, nisu glasali da se po hitnom postupku ova inicijativa uvrsti u dnevni red ne znam, a ukoliko žele oni će to obrazložiti.
Očigledno je i laicima, a kamoli onima koji poznaju ustavno pravo, naravno i poslanicima kojima je to posao, da je predsednik Republike postupao u skladu sa Ustavom i u skladu sa ovlašćenjima koja iz Ustava proizilaze. Potpuno je sa one strane pameti staviti pod znak pitanja pravo predsednika Republike Srbije da vodi politiku i da zauzima političke stavove.
Zbog toga je Demokratska stranka i poslanička grupa Demokratske stranke glasala protiv toga da se ova inicijativa po hitnom postupku stavi na dnevni red. Ono što je stav Demokratske stranke, a on je iznet u javnosti, je da smo videli da ovde postoji politička volja, da postoji većina za to da se ovakav postupak predsednika Republike oceni kao neustavan, Demokratska stranka ne bi bila smetnja da se takva ocena iznese pred sud građana Srbije i da se na referendumu oni izjasne o tome da li je predsednik Republike postupao po Ustavu ili ne.
Očigledno je da takve političke volje nema i da je to dobro korišćenje vremena u ovom Parlamentu, da je to znak da se u Srbiji politički život racionalizuje. Hvala lepo.