Poštovana predsedavajuća, gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, DS neće glasati za predlog predsednika Vlade za popunu ministarskih mesta i ovom prilikom se neću upuštati u ocenu svakog pojedinog predloga. DS će glasati protiv zato što se duboko protivi politici Vlade u ovih osam meseci, zbog toga što ciljevi, onako kako ih vidi DS, razvoja Srbije, naši državni i nacionalni ciljevi, ne mogu biti ostvareni politikom kakva je danas aktuelna u Srbiji.
Elementi te politike su naravno spoljnopolitički i unutrašnjopolitički.
Srbija je zemlja sa teškim nasleđem devedesetih godina prošlog veka, ukupan javni život, naš međunarodni položaj, duboko su određeni, veoma teško opterećeni svim onim što smo zajedno kao država, kao narod i kao nacija nasledili od politike koja je vođena devedesetih godina. Dve su bitne odrednice te politike. Jedna je stav prema ispunjavanju međunarodnih obaveza, pre svega prema međunarodnom sudu u Hagu, a druga je politika koju Srbija, a pre svega Vlada Srbije ima prema Kosovu i Metohiji.
Stav DS da je državni interes Srbije puna saradnja sa Haškim tribunalom, što pretpostavlja donošenje teških odluka za Vladu, ali da je to jedini mogući način da mi zaštitimo svoje državne interese i da zaštitimo svakog od osam miliona građana Srbije.
Obespokojavajuća je izjava koju je ministar pravde dan ili dva pre ove sednice izneo, da Vlada Republike Srbije neće poštovati ni Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, koji je deo unutrašnjeg prava, niti odluku Saveta bezbednosti UN kojom je usvojen Statut Haškog tribunala, dakle, ni naše međunarodne obaveze.
DS smatra da ne stoje tvrdnje Vlade i ministra pravde o tome da bi bila ugrožena nacionalna bezbednost ukoliko bi Vlada svoje obaveze izvršavala, i koristim ovu priliku da još jednom skrenem pažnju i da apelujem da je nužno voditi odgovornu politiku, jer 10-11 godina u ovoj državi je vođena politika koja nije respektovala bitne elemente spoljnopolitičkih okolnosti, koja nije respektovala realnost.
Ta politika je dovela do toga da danas nema Srba u Hrvatskoj, ta politika je dovela do toga da je položaj Srba u BiH regulisan Dejtonskim sporazumom i da je BiH pod protektoratom, kao i naši sunarodnici tamo, i takva politika je dovela do toga da je Srbija kapitulirala 1999. godine, iz čega je proizašla Rezolucija 1244 i Kumanovski vojnotehnički sporazum, koji je konstituisao stanje protektorata nad delom teritorije Srbije na Kosovu i Metohiji, i u tom protektoratu danas živi deo naših sunarodnika.
Na ovo se nadovezuje i politika prema Kosovu i Metohiji. Poznat je stav DS i predsednika Republike Borisa Tadića, da je u najboljem državnom i nacionalnom interesu da naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji izađu na izbore za privremene institucije Kosova i Metohije. Kao što sam malopre rekao, danas je oružana sila tamo KFOR i danas je civilna vlast na UNMIK. Danas je javni život na Kosmetu regulisan Poveljom 1244 UN. Danas se Kosovo i Metohija nalazi pod protektoratom. Danas javni život na Kosmetu pre svega definišu bitni činioci međunarodne zajednice.
Ukoliko ne respektujemo ono što predstavlja kreiranje javnog života od strane međunarodne zajednice, između ostalog, to su i izbori koji će se odigrati za koji dan, DS ima jasan stav da je to ugrožavanje nacionalnih interesa, da je to ugrožavanje državnih interesa i da je to smanjivanje manevarskog prostora državi Srbiji da se bori za svoje legitimne interese na Kosovu i Metohiji.
DS ima stav da je Kosovo i Metohija neotuđiv deo teritorije SCG. DS stoji na stanovištu da se jedino na ovakav način, aktivnom borbom za interese države i za interese građana, može ostvariti pomak, pre svega u bezbednosti građana koji žive na Kosmetu, srpske nacionalnosti, a onda otvoriti prostor za formiranje drugih institucija, pre svega pravosudnih, a zatim i prosvetnih i zdravstvenih.
Pasivna politika nije politika DS-a. DS ne beži od odgovornosti. Predsednik države ne beži od svoje odgovornosti. DS i predsednik države su preuzeli breme odgovornosti i pozivamo Vladu Republike Srbije da preuzme odgovornost za vođenje politike u Srbiji.
Elementi unutrašnje politike; gospodine predsedniče, stopa kriminaliteta u Srbiji od početka godine povećana je za 16,1%. Podsećam javnost i poslanike da su gotovo svi načelnici sekretarijata unutrašnjih poslova u Srbiji smenjeni. Podsećam javnost i narodne poslanike da je celokupan upravni aparat u MUP-u zamenjen. Punu odgovornost za povećanje stope kriminaliteta u Srbiji snosi ova vlada.
Predsednik Vlade je pre nekoliko dana, možda nešto više od toga, na jednom eminentnom skupu izjavio da Vrhovni sud Srbije predstavlja, parafraziram, ispravićete me ako sam možda u nijansi pogrešio, najviše korumpiran u pravosudnim ustanovama u Srbiji. Predsednik kaže da je nešto drugo izjavio, a rado ću čuti o čemu se radi.
Želim da skrenem pažnju na dva momenta u pogledu ove tvrdnje. Mi smo očekivali da Ministarstvo pravde i Visoki savet pravosuđa izađu sa vrlo jasnim predlozima o tome šta bi trebalo učiniti da bi se pravosudni sistem u Srbiji reformisao. Prema unutrašnjim procenama eksperata, prema stanovištu DS-a, prema nalazima koje Evropska komisija, ocenjujući javni život u Srbiji, već dve godine unazad iznosi, pravosuđe predstavlja najlošiji deo javnog sistema i javnog života u Srbiji.
Vrlo je važna jedna druga stvar. Ukoliko Vlada ima stanovište, a to je dobro stanovište, da najveći deo procedura koja se sprovode pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu treba poveriti domaćem pravosuđu. Pitam se, kako je moguće poveriti domaćem pravosuđu suđenje za ove teške i najteže oblike kriminala i krivičnih dela, ukoliko naša država i Vlada smatraju da Vrhovni sud Srbije ima problem sa korupcijom.
Vrhovni sud je drugostepena instanca za svako suđenje koje se obavlja pred posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, kako za suđenja za organizovani kriminal, tako i kada su u pitanju suđenja o ratnim zločinima.
Po stanovištu DS-a, modernizacija u Srbiji je gotovo zaustavljena. Evropska unija znači modernizaciju. Evropska unija znači da imamo dobar sistem vodovodne mreže, dobru kanalizaciju, dobre puteve, dobre pruge, ažurne sudove i efikasnu policiju, modernu i efikasnu vojsku, dobro školstvo, dobro zdravstvo. To je Evropska unija.
Modernizacija je put Srbije ka Evropskoj uniji. Da li će se to desiti 2008. ili 2012. godine zavisi isključivo od nas. Ne zavisi od bilo koga drugog, zavisi, pre svega, od nas, a danas najviše zavisi od Vlade Republike Srbije. DS kaže da Vlada Republike Srbije ne čini dovoljno na modernizaciji Srbije i zbog toga DS ne može da glasa za ove predloge koje daje predsednik Vlade.
Nekoliko ilustracija. Restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji ne postoji. Restrukturiranje velikih sistema, a o kojima je nešto rekao predsednik Vlade, a ima 67, ukoliko se ne varam, postupaka restrukturiranja, potpuno je obustavljeno.
Agencija za privatizaciju danas nije u stanju da imenuje nijednog savetnika u procesima restrukturiranja. Nije u stanju da načini nijedan ozbiljan korak koji bi mogao da dovede do toga da se šabačka "Zorka", "Viskoza", "Zastava" u Kragujevcu, "Azotara" u Pančevu i preostali veliki sistemi pokrenu sa tačke na kojoj se nalaze. Prosto rečeno, ko je imao dovoljno snage, dovoljno umešnosti i dovoljno upornosti nešto je učinio u svom restrukturiranju.
Vlada Republike Srbije i institucije, a pre svega Ministarstvo za privredu valjda to nije moglo ni da čini pošto nije imalo ministra, a nema ga ni dana danas dok ne bude izabran ovde, zbog toga što je vođena pogrešna personalna politika kada je u pitanju Agencija za privatizaciju. Dakle, Vlada Republike Srbije je odgovorna što ništa u restrukturiranju velikih sistema značajno nije učinjeno.