Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Narodni poslanik Marko Đurišić nije prisutan, pa ću ja kratko pokušati da obrazložim ovaj amandman. Dakle, član 87. stav 1. kaže: "Zabranjeno je oglašavanje političkih organizacija van predizborne kampanje". U stavu 2. se kaže da se u toku predizborne kampanje političkim strankama omogućava načelo jednake zastupljenosti, bez diskriminacije. To bi trebalo da važi uvek, a ne samo u toku kampanje.
Amandman glasi da ovaj član treba da se briše. Neko posebno obrazloženje možda i ne treba. Pre mislim da je potrebno obrazloženje od strane Vlade i predlagača zašto uopšte postoji ovaj član. Zašto bi bilo zabranjeno oglašavanje političkih organizacija, osim u jednom kratkom vremenskom roku koji se zove predizborna kampanja? Da li se možda od politike dobija rak pluća ili ciroza jetre?
Zašto bismo mi uvek ograničavali pravo partijama da obaveštavaju građane o svojim stavovima, svojim sloganima, svojim političkim programima? Uostalom, koliko traje predizborna kampanja? Svi koji se ozbiljno bave politikom znaju da odmah po okončanju jednih izbora, ozbiljne političke partije počinju kampanju za sledeće izbore. Sasvim je normalno da stranke žele da se oglašavaju uvek, da žele da obaveštavaju građane o svojoj politici, o svojim stavovima. Kampanja koju partije vode ne mora uvek da bude samo predizborna kampanja.
Dakle, jedna politička organizacija može da vodi kampanju za usvajanje određenog zakona, protiv nekog predloženog zakona, protiv nekog ministra. Zbog čega bi onda imali ograničenje u oglašavanju? Zašto političke stranke, ukoliko imaju para, koje su došle do tih sredstava u skladu sa usvojenim Zakonom o finansiranju političkih stranaka, ne bi mogle da plate bilbord, da plate oglas i da sa nekim svojim stavom upoznaju građane? Zašto bi mi, narodni poslanici, glasali za ovakav član zakona i sami priznali da ima nešto loše u oglašavanju političkih partija? Nema u tome ništa loše.
Mislim da ne postoji nikakav razlog, niti sam čuo neko smisleno obrazloženje. Ako je ovo usmereno protiv jedne određene stranke, tek onda je to loše.
Šta ukoliko je neka stranka nova, ukoliko ona nije postojala kad su bili prošli izbori, ukoliko se danas formira politička partija? Zar ona ne sme da oglasi građanima svoje postojanje, nego treba da čeka da se proglasi početak političke kampanje, kada u opštoj gužvi oglašavanja niko neće ni da je primeti.
Mislim da je ovo na neki način ograničavanje slobodnog političkog delovanja. Zašto bismo ograničavali političke slobode do kojih smo, uostalom, teško došli u zadnjih 15 godina? Zašto bismo sami sebi postavljali ovakva ograničenja? Nema nikakvog razloga za ovakvo ograničenje.
Tu postoji još jedan problem. Pošto smo svi, bar mi narodni poslanici koji se bavimo politikom, svesni da političke partije imaju potrebu da komuniciraju sa građanima i da im saopštavaju svoje stavove i van predizborne kampanje, onda znamo da će političke partije naći načina da se oglašavaju, iako je zvanično oglašavanje zakonom zabranjeno. Tu mi sada, praktično, teramo političke partije i medije da prave nekakve tajne dogovore, na neki način uvodimo korupciju u medije.
Naravno, onda će se partije oglašavati formalno kroz vesti, kroz gostovanja političara, kroz nešto što nije oglas. To će se na određeni način nadoknađivati i plaćati novinarima, neće biti evidentirano u troškovima političkih partija. Znači, transparentnost političkog rada se na ovaj način onemogućava. Samo pitam vas, ministre, čemu služi ovaj član?
Naš predlog je da u danu za glasanje usvojimo ovaj amandman i da član 87. ne bude u predlogu zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog rezolucije koji je na dnevnom redu nepotreban je. Zasniva se na netačnim tvrdnjama, nezakonit je i neustavan, i nema mnogo smisla, odnosno besmislen je.
Nejasno je zašto je vladajuća većina u ovoj skupštini toliko žurila da se ova rezolucija što pre nađe na dnevnom redu, zašto je ova skupština radila noću, zašto je skinuto sa dnevnog reda nekoliko tačaka - samo da bi što pre počela rasprava o ovoj besmislici. Svakako ne zato što su predstavnici većine na vlasti bili željni da kažu šta misle o ovom predlogu, jer su veoma brzo odlučili da napuste raspravu i da u njoj ne učestvuju.
Ispada da je jedina svrha ove rasprave bila da se omogući radikalima da još jednom demonstriraju svoj primitivizam, svoju agresivnu i nevaspitanu retoriku, i da im se pruži prilika da ponovo izazivaju incidente u Skupštini.
(Predsedavajući: Molim vas, birajte reči.)
Mislim da poslanici SRS to rade namerno, mislim da nije u pitanju njihova nemogućnost da se kontrolišu. Umeju oni da se kontrolišu veoma dobro kada im to treba. Njihov cilj je da unize ovu skupštinu, da građanima ove zemlje ogade parlament i parlamentarizam, da oblate demokratiju i odvrate građane od praćenja politike i od izlaska na izbore.
Cilj radikala je da se diskredituje ova skupština i da se promoviše navodna prednost diktature jednopartijskog sistema, koji je toliko voleo Slobodan Milošević.
Zato smo u prvom delu ove sednice, pre nekoliko dana, čuli kako se poslanici nazivaju džukelama, miševima i lopužama, čuli smo vređanje, pa i pozive na fizičko obračunavanje. To je namerna, smišljena provokacija radikala. To nije bio bes i gubljenje nerava, to je samo odglumljeno. Oni koji su napustili ovu salu i prepustili radikalima i socijalistima da govore šta žele, bez otpora i bez odgovora, pogrešili su.
Zašto je ova rezolucija besmislena? Zato što se u njoj traži da se jednoj grupi ljudi, građanima ove zemlje, oproste svi prekršaji i krivična dela koja su možda počinili ili će tek počiniti, i da se oni stave iznad i izvan zakona, da se diskriminišu samo na osnovu njihovog porodičnog porekla, odnosno na osnovu srodstva sa jednim čovekom. To ova skupština nema pravo da učini i neće učiniti.
Ta porodica je već bila u takvoj poziciji, u poziciji nedodirljivih, svemoćnih, koji mogu da rade šta žele nekažnjeno i slobodno. Bilo je to tokom devedesetih godina, u doba neograničene lične vlasti Slobodana Miloševića i njegove porodice.
Ne mogu kod građana ove zemlje da prođu priče o tome da je to politički progon, da su to neopravdane i ničim izazvane sankcije prema nečijoj nevinoj ženi i deci. Ne mogu da prođu te priče, zato što se građani ove zemlje sećaju tog vremena, sećaju se devedesetih godina i šta su u to vreme radili članovi porodice Milošević.
Kakvu poruku ovim predlogom radikali i socijalisti šalju građanima Srbije? Poruku da će, kad vi, ne daj bože, ponovo dođete na vlast, porodice vaših lidera i predsednika biti nedodirljive i da će moći da rade šta hoće, da se bogate noseći gajbice, da postaju vlasnici najvećih diskoteka na Balkanu, zabavnih parkova, fri-šopova, radio i TV stanica, da napadaju ljude motornim testerama, da pucaju na ljude iz vatrenog oružja, da poklanjaju državne stanove svojim dadiljama i da im pravosudni organi neće moći ništa, jer bi to, zaboga, bio politički motivisan progon.
Niko u ovoj zemlji ne treba da bude izložen progonu. Zato je ova rezolucija nepotrebna. Vreme političkih progona završeno je ili je bar počelo da se završava 5. oktobra 2000. godine. Ako za nekoga postoji sumnja da je počinio neko krivično delo, on ne treba da beži u inostranstvo, nego treba, kao i svaki drugi građanin ove zemlje, da se prijavi nadležnim organima, da uzme advokata, da ide na sud i, ako nije kriv, biće oslobođen, ako jeste, treba da odsluži svoju kaznu. Ne može parlament iz političkih razloga da oprašta kazne.
Zanimljivo je pitanje zašto su baš radikali podneli ovu rezoluciju, zašto je obrazlaže šef poslaničke grupe radikala, a ne SPS-a, partije čiji je Milošević predsednik? Zašto je to Milošević, kako kažu, tražio od njih, a ne od svoje partije? Zato što je njemu, u stvari, svejedno. I jedna i druga partija su njegove.
I SPS i SRS su bili stubovi režima Slobodana Miloševića. I jedna i druga su bile deo sistema njegove neograničene vlasti i vlasti njegove porodice tokom devedesetih godina prošlog veka. Čak i u vreme kada su naizgled bili u sukobu, omiljeni Miloševićevi opozicionari - radikali, radili su u korist njegovog režima. Zato se radikali tako ljute kada im se citiraju njihove izjave u vezi Slobodana Miloševića i njegove porodice. Oni su to govorili, ali nisu nikada zaista tako mislili. Smeta im kada to izgovori neko ko tako zaista misli.
Zašto su socijalisti potpisali ovaj tekst rezolucije? Pa, u njoj piše da se navodni progon nastavlja i danas, a danas su vladu izabrali i održavaju na vlasti upravo socijalisti. Oni su izglasali i ministra pravde i ministra policije. Pa, ako oni proganjaju porodicu njihovog predsednika, zašto im jednostavno ne uskrate podršku i ne obore takvu vladu?
Prema ovoj rezoluciji, vi ste, gospodo socijalisti, ti koji podržavate i održavate na vlasti progonitelje porodice vašeg predsednika. Znate i vi, verovatno bolje od nas, da su oni - pripadnici te porodice, bili skloni da zloupotrebljavaju apsolutnu vlast koju ste im dali, da je to kompromitovalo i osramotilo i vas i vašu partiju, i da ova rezolucija ne treba da bude usvojena.
DS će glasati protiv ove rezolucije. Nadam se da će protiv biti i oni koji su napustili sednicu i da ova rezolucija neće proći.
Po Poslovniku, član 100. Mislim da pozivanje na fizičke obračune sa ove govornice vređa dostojanstvo ove skupštine. Dakle, gospodine Vučiću, nisu nas građani izabrali da ih predstavljamo na taj način što ćemo mi u njihovo ime fizički da se obračunavamo, kao što vi predlažete. Skupština postoji zato da mi ovde iznosimo argumente, da govorimo pod kontrolom Poslovnika i predsedavajućeg, da na kraju o tome glasamo, upravo zato da ne bi dolazilo do fizičkog obračunavanja ljudi koji različito misle, bilo u ovoj sali, bilo na ulici. Prema tome, taj vaš predlog odbijam, iako bi mi to možda predstavljalo veliko zadovoljstvo, zbog toga što mi nismo zato ovde izabrani.
Što se tiče opštine Zvezdara, čisto da vam kažem, to nema mnogo veze sa vama, gospodo radikali, vi ste tamo dobili toliko malo glasova da vama normalno sleduje da budete na Zvezdari opozicija. Radi se o tome da je greškom jedne stranke vama poklonjena tamo vlast, nadam se da će to veoma brzo ta stranka, odnosno njihovi odbornici da isprave.