Dame i gospodo, juče sam mislio da će to biti incident, onako, nekome je palo na pamet da priča neistine, što se, naravno, često dešava ovde u Skupštini, pa nisam našao za potrebno da reagujem. Ali, to se pretvara u jednu serijsku priču, i ovaj put, što je vrlo interesantno, o tome pričaju socijalisti.
Uzmimo opštinu Surčin, koliko znam donedavno predsednik opštine bio je iz SRS.
(Žarko Obradović, sa mesta: Kakve veze ima ko je predsednik?)
Da li možete da me zaštitite od ovih upadica?

Zamolio bih predsedavajućeg da mi omogući da govorim. Mogu da čekam, nije nikakav problem.

Znači, u opštini Surčin se desilo nešto što se u Beogradu dešava, šta da radimo. Znači, kad god se desilo da su SRS i SPS preuzeli vlast, nije bilo nikakvih problema. Oni prethodni su predali ključeve, iselili se iz opštine, pustili one koji su došli na vlast.
Šta sada imamo? Kada se desi da SRS i SPS u Beogradu izgube vlast, onda oni imaju tehnologiju koja je vrlo interesantna. Prvo, ne dozvoljavaju ljudima da preuzmu vlast. Zatim, javljaju se kao građanska lica i traže od mene, kao gradonačelnika Beograda, da im uplatim novac za funkcionisanje, za nešto za šta oni nemaju nikakva prava.
Molim vas, zamolio sam, sa Gradskom skupštinom, gospodu iz SRS i SPS-a - prestanite sa tužibabisanjem; samo se time bavite. Jednostavno, kada izgubite vlast, predajte vlast; kada dobijete vlast, uzmite vlast i nema nikakvog problema.
Podsetio bih vas, opština Zemun, predsednik opštine je iz SRS. Ta opština funkcioniše bez ikakvog problema. Nikada nije imala veći suficit u svom budžetu u prethodnih deset godina. Grad redovno, na svaki zahtev opštine Zemun, daje saglasnost, bez ikakvog problema, i davaće i dalje, jer je to naš princip za sve opštine.
Opština Sopot, isto nema nikoga ko je u gradskoj vlasti da vlada, nema nikakvih problema, ako ste primetili, pre par dana smo 20 miliona odvojili posebnog novca za sređivanje ulica.
Opština Grocka, u ovom trenutku ima vlast i nema nikakvog problema. Sa opštinom Grocka funkcionišemo normalno. Ali, tamo gde ljudi nisu na vlasti, a zna se gde nisu na vlasti: Zvezdari i Surčinu.
Mi smo imali skupštine koje su prethodnu vlast smenile. Nemojte da se ljutite na mene. Kakve to veze ima sa mnom? Zašto koristite ovu govornicu da govorite neistine, da saopštavate ljudima ono što nije tačno. Znači, onog trenutka kada se predaju pečati, kada se izađe iz opštine, kada se prepusti vlast onima koje je skupština izabrala, potpuno će normalno nastaviti opština da funkcioniše.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Bogdanoviću.)
Molim vas, koristim ovu govornicu, da ne radite na štetu građana iz opštine Surčin. Ovo što radite, nanosite štetu. Predajte vlast, jer ste izgubili. Nije to ništa strašno.

Po Poslovniku, član 104. Isto kao gospodin Marković, pogrešno tumačenje iz svega onoga što sledi.
Stvarno sam vas pažljivo slušao i vi upravo meni savetujete sa ove govornice da radim što inače radim. Zahvaljujem vam se što i gospodin Obradović, i vi, gospodine Markoviću, od mene tražite, ali da radim ono što treba da radim. Znači, to što vi od ovoga pravite šalu, za mene nije šala. To što vi od ovoga pokušavate da napravite nešto smešno, za mene uopšte nije smešno.
Nedopustivo je da se to događa u opštini u kojoj je većina, a zna se šta je većina skupštine, imate 19 odbornika, 10 je potpisalo da su održali skupštinu, mi smo tražili pismeni iskaz od njih, održala sednicu skupštine, zakazanu, na koju nije došao predsednik. Vi ste potpuno u pravu. To neka utvrđuje Ministarstvo posle toga, time se ne bavim.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Sad se upravo sa govornice baviš.)
Da li možete da mi dozvolite da završim? Molim vas da mi dozvolite da završim. Posle izađite, pa slobodno nastavite, nema nikakvog problema.
Znači, imamo jasnu situaciju. Šta su uradili oni koji su izgubili vlast? Zaključali opštinu, kao i na Zvezdari. Stavili pečate u džepove, negde nestali, niko živ ne može da ih nađe i onda dobijam pismo od lica koje više nije funkcioner u opštini da se uplati novac opštini. Ne može tako. To ne može nijedna ozbiljna vlast da radi. Gospodo radikali i gospodo iz SPS-a, kada izgubite vlast, predajte je onim ljudima koji su izabrani na skupštini da budu vlast, do trenutka dok je ponovo ne dobijete ili dok vam ministarstvo ne ospori da ta vlast nije ispravna. Tako se radi u normalnom svetu.
Dalje neću polemisati, jer ovo nema nikakvog smisla. Nikada iz gradske kase ni dinar neću dati licima koja nisu funkcioneri, koji se lažno predstavljaju. Vi možete ovde o tome da pričate sledeća tri dana, za mene je ta priča završena.

Stvarno nije strašno izgubiti vlast. Uopšte ne razumem, dakle, zašto je za SRS i za SPS toliki problem izgubiti vlast u nekoj opštini i jedino gde vi izgubite vlast postoje problemi. Gde drugi izgube vlast, oni se lepo povuku, prepuste onima koji dobiju i to je potpuno normalno ponašanje.
Sada razumem neke druge stvari, znam da mladi gospodin sa kravatom, koji je ponosan što je danas stavio kravatu, da on ima velikih problema i razumem ga. Ovo što se dešava SRS u Beogradu nije jednostavno, ali to vi morate unutar vaše stranke da rešavate. Mi vam se nećemo mešati u to. Zašto vas toliki odbornici sada napuštaju.
Vi ste prvi uradili u Zemunu ono što drugima zamerate, jer kupili ste dva odbornika jedne druge stranke da bi dobili vlast. Niko nije pravio problem oko toga, rekli su, u redu, kupili ste, neka vam vlast. Vi to stalno, vi kada to uradite to je dobro, to je onako junački, radikalski, a vas napuštaju na Savskom vencu, Obrenovcu, Lazarevcu, više ne znam gde vas napuštaju odbornici. Vi ćete do kraja ovog mandata ostati bez pola odbornika. To je vaš problem.
Nemojte nas da okrivljujete, ljudi, što skupština izabere drugog predsednika opštine, a ne nekog vašeg. Što se mene tiče, ponovo ponavljam, nikada neću biti arbitar. Gospodine Obradoviću, imam zvaničan zapisnik sa skupštine, to imaju službe Skupštine grada i vi to znate, gde je skupština u svom sazivu izabrala novog predsednika i novog potpredsednika.
Oni koji su na silu ušli u neke prostorije, provaljivali u njih, sada su ih zaključali i sada ne dopuštaju nikom živom da uđe. Ne može tako, ne može to tako, molim vas. Pustite ministarstvo da donese odluku, kako ministarstvo donese odluku, mi ćemo to poštovati. Nemam problem te vrste. Dakle, kako ministarstvo donese odluku, to ću poštovati. Dok ministarstvo ne donese odluku koju vi očekujete, pustite one koji su izabrani da vrše vlast, nemojte da nanosite štetu građanima Surčina, molim vas. Više se neću javljati.

Mi smo se dogovorili juče i odluka je da izvestilac bude gospodin Štimac ili gospodin Obradović, više ne znam, ali to nije važno. Normalno, on je sam odlučio da li hoće. Moram da ponovim da kao predsednik Odbora neću nikada da branim zakon ako sam uzdržan ili protiv njega. To nije u redu. Izvestilac treba da bude onaj ko je za taj zakon.
Mislim da gospodin iz SRS nije zlonamerno objašnjavao ovu varijantu u vezi sa "Beogradskom arenom". Naime, naslov je bio jasan, to je tipično za našu štampu: "Amerikanci pobedili Užičane".
Međutim, nisu Amerikanci pobedili Užičane, pobedili su Italijane, pošto se sedišta ne proizvode u Užicu. Firma "Jedinstvo", koja je učestvovala, bila je samo izvršilac posla. Inače, sedišta su bila italijanska.
To nije dobar primer za ovo što ste rekli. Postoje neki drugi primeri koji mogu biti mnogo bolji. Nije se radilo o tome što je naslov sugerisao. Kada se pročita članak u stvari se vidi da su i jedna i druga sedišta koja su u pitanju - strana, jer jednostavno, ta vrsta sedišta se ne proizvodi u zemlji Srbiji. Smatrao sam za shodno da ipak to moram reći, jer i mene je to nerviralo, ali šta da radimo, tako je to.

Naravno, pokušaću da se koncentrišem na ono što mi se čini da sam najbolje razumeo, s obzirom da ovde imamo pet zakona za koje ne mogu naći ni najmanju logiku zašto su se našli zajedno u paketu. Prva dva zakona mogu se zajednički razmatrati jedino zato što imaju reč "osiguranje" u sebi ili zato što imaju tri reči - Vlada Republike Srbije, ali nemaju blage veze jedan sa drugim. To su dva zakona koja tretiraju potpuno različitu problematiku.
Kakve veze Zakon o javnim nabavkama ima sa zakonom o osiguranju? Zašto to mora sve tako i zašto sve mora po hitnom postupku? To je nešto što stvarno ne mogu da razumem. Ne mogu da razumem tu vrstu žurbe.
Ne mogu da razumem da na ovaj način poslanici ovaj dom ne poštuju, do nivoa koji nisam video otkako sam poslanik. Bilo je problema u prethodnom sazivu, bilo je primedaba, ali ovaj nivo nepoštovanja mislim da nije bio. To mogu da kažu poslanici koji su bili.
Šta je tu je, mora da se radi na ovaj način. Lično mislim da će ovo imati za posledicu loše zakone, ali me raduju neke druge stvari. Raduje me što ipak poslanici vladajuće koalicije ako im se skrene dobronamerno pažnja na neke stvari, to prihvate, pa onda amandmanima pokušavaju da izmene to što su prihvatili.
O zakonu o osiguranju neću govoriti, jer su mnogi rekli, pre svega gospodin Marković, a posle toga su mnogi ponovili, da zakon ima mnogo nedostataka. Da sam na mestu ministra ja bih ga povukao. Povukao bih ga i pokušao da izmenim neke stvari, jer se bojim da će amandmanima doći do problema, da neće biti rešenja posle amandmana za neke stvari.
Naravno, najveći problem je kršenje Zakona o preduzećima. Znači, to je ubedljivo najveći problem ovog zakona. Vidim da je amandmanom gospodina Štimca praktično prihvaćena sugestija da to treba skloniti iz zakona, ali ne bih koristio socijalnu demagogiju koja je vrlo popularna u ovom parlamentu kada govorimo o privatizaciji. Privatizacija je dobra stvar. Privatizacija je suština promene društvenog sistema i promene ove zemlje.
Prema tome, privatizacija osiguranja je dobra stvar, ali je problem nešto drugo. Problem je da li će se na ovaj način doći do privatizacije. Mislim da ćemo imati mnogo složeniju situaciju i naravno mislim da Narodna banka ne treba da bude u ovoj priči, a o tome će govoriti drugi.
Želim da kažem nešto o Zakonu o javnim nabavkama. Najgore što ljudi mogu da rade jeste da govore o sistemskim zakonima koji treba da spreče korupciju ili, srpski rečeno, lopovluk, na način kako se u ovom parlamentu govori. Nema rešenja korupcije bez javnog rada i bez sistemskih zakona. Naravno, sve u životu, pa i zakoni, može da se izigra. Sve u životu, pa i tenderi, može da se izigra, ali su zato javnost u radu i sistemski zakoni najbolja zaštita od toga. Sve druge varijante, nekakvi saveti za antikorupciju, nekakvi eksperti koji se u sve razumeju, o svemu pričaju, pa i o korupciji i to kako njima padne na pamet, sve je to loše. Najbolji način je zakon.
Zakon o javnim nabavkama je izvanredan zakon. Znate šta je najbolje merilo toga? Neki pokušavaju da ga ospore sa tezom da smo svi mi lopovi, pa pošto smo svi lopovi možemo i mi da budemo lopovi. Znači, to je teza nekih ovde u parlamentu. Neka uđu u suštinu sprovođenja ovog zakona, neka naprave analizu. Šta je najbolji pokazatelj da li je zakon dobar ili nije?
Koliko je njih osporilo učesnika na tenderima, koliko je dokazalo da je bilo korupcije, koliko je bilo prigovora Komisiji za zaštitu ponuđača, koliko je bilo pozitivnih prigovora. To su ozbiljne priče.
Ovo što je danas predloženo nije ono što smo mi nekada želeli, dok je bila prethodna vlada, kao Demokratska stranka. Mi mislimo da je ono bilo bolje rešenje i sa par amandmana pokušaćemo to da dopunimo, ali ćemo glasati naravno i za ove izmene, jer Zakon o javnim nabavkama je najbolji način da se zaštiti budžet. Svako ko kaže da je to neki drugi način ne govori istinu i želi korupciju. Tu nemam nikakvu dilemu. To je nekakvo moje iskustvo iz posla koji sam radio do sada.
Vraćamo se na prvi zakon, koji je najinteresantniji kao politička tema. On jeste politički. Zašto je on politički? Zato što ne može da se primenjuje. Njegov rezultat će biti, ili neke varijante ovog zakona, za tri do četiri godine. Znači, kada u zemlji Srbiji mnogi drugi sistemski zakoni budu doneseni, npr. zakon o hipoteci.
Bez zakona o hipoteci ovaj zakon nema nikakvog smisla, ali da bi ovaj zakon zaživeo mnogo je važnije da postoje tehnologije koje će omogućiti da se grade stanovi. Ovaj zakon to ne rešava, i to iz dva razloga. Prvo, zato što je stanogradnja skupa. Ona je nepotrebno skupa. Ne sama stanogradnja nego prodaja stanova u Srbiji. Zašto? Zato što ima malo stanova.
Znači, suština i glavni posao koji bi Vlada trebalo da radi uz ovaj zakon jeste da omogući povećanje stanogradnje. Tu se krije razlog zašto ovaj zakon neće moći da zaživi.
Demokratska stranka će podržati ovaj zakon, a znate zašto? Ako ovaj zakon omogući bar za desetoro ljudi ili deset porodica da reše svoje stambeno pitanje, mi smo i za taj zakon. Ali, model ovog zakona ima jednu veliku falinku, nema sistemskog rešenja za povećanje stanogradnje. Da bi stanogradnja mogla da se razvije, da bi naše građevinske firme, kako su neki ovde, naravno uvek u demagoškim parolama, govorili, mi treba da podstičemo proizvodnju, da oživljavamo proizvodnju.
Uglavnom je suština oživljavanje proizvodnje, ali niko ne kaže kako, koja je tehnologija, čija uloga treba da bude odlučujuća u tome. Mislim da u sledeće tri ili četiri godine to mora da bude uloga države i čini mi se da se to ne razume. Delom lokalnih samouprava, a delom države na nivou Republike. Bez pomoći države, to se neće desiti.
Ja mogu i stvarno sam spreman da razgovaram sa ljudima iz Republičke vlade, da im prenesem model iz Beograda. Model iz Beograda je omogućio proizvodnju 2000 stanova za dve godine. Znate kako? Tako što se za tih 1000 prijavilo 6000 ljudi.
Bilo je isto demagoških parola - nemaju ljudi pare, ljudi neće moći da se prijave. Ne, 6000 porodica se prijavilo na taj konkurs. Zašto se prijavilo? Zato što je rata za otplatu tog kredita na nivou onoga što oni inače plaćaju kada iznajme stan. Ako je to to, zašto bi oni iznajmljivali stan, zašto ne bi kupili svoj stan i otplaćivali ga.
Dalje, šta smo mi uradili? Primenili smo nešto što se radi u najbogatijim zemljama u Evropi, a to je tzv. proizvodnja, a to radi i država, socijalno, neprofitnih stanova. Znači, vi morate da utičete na samo tržište, ne smete dozvoliti da se dešava ovo što se dešava danas, a to je da na Novom Beogradu stanovi sada koštaju 1.300 evra kvadratni metar novogradnje, da u centru grada na Vračaru to košta 2.500 evra. Pokušajte da kupite stan danas i videćete da je to tako.
Mi smo dokazali da jedan dobar stan na Novom Beogradu, na Čukaričkoj padini može da se izgradi po ceni između 700 i 800 evra. Znači, ako vi imate cenu stana od 750 evra, po koliko smo mi prodali te stanove, na kredit od 20 godina sa učešćem od 20%, građanima Beograda, javilo se 6.000 porodica, ako stvorite uslove za to, onda će ovo imati smisla; mi ćemo prvi u gradu promeniti naš model, jer mi smo morali da napravimo nešto drugo.
Mi smo morali sa bankama, pošto poštuju naše budžetske sposobnosti, da se dogovorimo kako će one da kreditiraju i da mi stanemo kao gradska uprava iza toga.
Međutim, to treba da se radi na ovaj način - da banke budu sigurne, naravno uz prave hipoteke, da finansiraju takvo kreditiranje, ali to ima smisla ako je cena stana 750 evra. Ako je cena stana 1.100, 1.300, 2.000, 2.500 evra, od toga nema ništa.
Prema tome, država mora naći načina da stimuliše lokalne samouprave u čitavoj Srbiji da uđu u projekat stanogradnje. Povećanje stanogradnje ne može biti na način kao što je nekada bilo i to je jasno. Znači, više nemamo vremena koliko smo imali, više nema dodele stanova, a pogotovu je ovo važno što nijedan model koji sada želite da primenite neće dati stanove najsiromašnijima. Onaj ko priča o stanovima za najsiromašnije opet se bavi socijalnom demagogijom, a ja mislim da je ovaj narod polako shvatio šta je socijalna demagogija.
Mi smo ukinuli praktično, ukidanjem poreza na fond zarada, solidarnu izgradnju. Naravno, u Beogradu ona neće stati, jer ćemo mi izdvojiti sredstva iz nekih drugih izvora, ali u Srbiji će ona stati, jer jednostavno budžeti opština to ne mogu da rade. Kako su mogli najsiromašniji do sada da dolaze do stana? Samo na taj način.
Znači, najsiromašniji građani ove zemlje bez Fonda solidarnosti u sledećih 4-5 godina sigurno opet neće moći da imaju stanove.
U Beogradu će njih 980 za dve godine moći to da reši; nije mnogo, ali hajde svuda da to uradimo tako. Ja mislim da možemo, da imamo jedan ozbiljan projekat gde ćemo imati stanogradnju, gde ćemo imati izuzetan razvoj građevinske industrije, gde će mnogi ljudi rešiti stambene probleme i naravno, onda će i ovaj zakon imati smisla.
Prema tome, šteta je što ovakav zakon dolazi na tlo koje ne može da rodi. Znači, mi moramo da razmišljamo o stanogradnji na isti način kao što razmišljamo o poljoprivredi i o nekim drugim stvarima. Jednostavno, ne možemo dopustiti da ljudi ne mogu da rešavaju svoja stambena pitanja.
Prema tome, DS će podržati sve one zakone koji pokazuju najmanje znake daljeg nastavka reformi, jer nažalost reforme stoje i stoje, a sve ono što je loše neće moći da podrži. Mislimo da su ova dva zakona, o osiguranju i ovaj o mestu Narodne banke u osiguranju, izuzetno loša. Ukoliko se prihvate amandmani koje smo dali, naravno i te ćemo podržati, ali već osećam da to neći ići baš tako, žao mi je, jer mislim da su rešenja koja smo mi ponudili mnogo bolja. Hvala vam.

Dame i gospodo poštovani poslanici, ja sam se danas trudio da ne diskutujem, i to zbog toga što sam hteo da ne budem onakav kakav ću morati da budem sada, a konačno sam se suzdržavao i više ne mogu.
Ovo što je sada rekao bivši ministar prosvete, govori o neverovatnom odnosu ove vlade prema Beogradu. To prevazilazi stvarno sve granice, gde se čovek pita zbog čega ovi ljudi u ovoj vladi mrze Beograd. Hajde što mrze sve lokalne samouprave, to mogu da razumem. Verovatno lokalnu samoupravu vide kao nešto strašno, kao nešto što ne zna da živi, kao nešto što ne zna da funkcioniše.
Napravio sam jednu računicu i žao mi je što juče nismo mogli na Odboru za finansije da razgovaramo ravnopravno, jer, jednostavno, nismo imali vremena da napravimo neke računice, niti da ih dobijemo od Ministarstva finansija, ali sada ću izvesti ukratko, da bi bilo jasno zašto su sve lokalne samouprave u Beogradu doživele ovo što su doživele ovim budžetom, a ja bih zamolio onda ljude iz DSS-a, pre svega, ljude iz SPS-a, neka objasne svojim lokalnim samoupravama šta im se desilo sa ovim budžetom.
Vi znate da je ukinut Zakon o porezu na fond zarada i mi smo rekli, u redu, ideja Ministarstva je zdrava, hoće da smanji opterećenje privrede. To je bilo 3,5% do sada na bruto plate ili, kao što je ministar rekao, 5% na neto plate, a onda nam je navodno kao zamena za to dato svima 25% dodatnih na neto plate. Onaj ko zna da računa, čim upotrebi obične računske radnje, videće da su sve opštine tu zakinute sa 1,5% na neto plate. Izračunajte to i dobićete i sve druge kalkulacije koje govore da to nije tačno, to su neistine.
Spreman sam, evo, da ukrstim argumente sa svakim iz Ministarstva finansija, da sednemo i da izračunamo, a evo zašto: 14% je porez na neto plate, i to je tačno; ako vi uzmete na to 30% od toga, to je 4,2% od tog ukupnog, znači, mi smo imali 0,7 i imamo 3,5% dodatak i to je osnovica ista, to nije neka druga osnovica, a 5% nam je ukinuto. Znači, svim opštinama, svim lokalnim samoupravama. I to nije sve, jer svima je smanjen porez na promet, svima, retko ko je prošao a da nije smanjen.
Beograd je doživeo jednu takvu katastrofu, koja meni potpuno nije jasna - osam puta je to smanjeno, osam puta, sa 4% na 0,5%. Kažu, Beograd ima para; odlično, sešćemo pa ćemo izračunati ovih dana koliko ko ima para i šta ko može da uradi.
Beograd je na sebe preuzeo, to moram da vam kažem, a pretpostavljam i druge lokalne samouprave, neke obaveze i zbog toga smo sa Ministarstvom finansija prošle godine prihvatili da bude prelazna godina, zbog toga što će se uvesti porez na dodatnu vrednost, gde će se nekim lokalnim samoupravama neki novac vratiti. Da je Ministarstvo imalo vremena sa nama da razgovara, mogli smo da se objasnimo.
Znači, šta smo mi preuzeli na sebe? Investicije kompletnog školstva. U Beogradu nije sagrađena nijedna osnovna ni srednja škola 20 godina. Vi imate danas u prigradskim naseljima Beograda ogromne potrebe za školstvom. Pitam vas iz kog novca će se to raditi? Iz smanjenog novca?
Drugo, mi smo se dogovorili da preuzmemo neke nadležnosti Republičke vlade, zato što je bio problem da se to organizuje u Republičkoj vladi, vezano za program ekologije, vezano za programe priobalja, za zaštitu reka, za neke stvari koje se nikada nisu radile, ni prethodna vlada, a neće raditi ni ova vlada.
Primili smo prosvetnu inspekciju, primili smo gomilu funkcija, a kao posledicu svega toga, nama se smanjio novac, a zašto?
Kada je Beograd u pitanju, da li stvarno ovu vladu ne interesuje uopšte Univerzitet, da li je moguće da ova vlada ne zna da praktično Univerzitet koristi komunalne usluge kao i sve druge javne institucije, kao Republička vlada, sve koje su još uvek ispod ekonomske cene. To ide sve iz beogradskog budžeta.
Mogao bih ovde da nabrajam gomilu stvari, ali znam da će neko teško da me razume, zato što nije našao za shodno da nas bar pozove i da pokušamo ovo da mu kažemo. Možda to treba republičkom budžetu, ali zbog načina kako je to oduzeto svim lokalnim samoupravama, mislim da ćemo imati kao posledicu ogromne probleme.
Reći ću vam na kraju nešto iskreno. Beograd će to preživeti, kao što je preživeo što mu se ne da da uzme najbolji mogući kredit koji je dobio od Evropske investicione banke. Zašto? Pojma nemam. To će verovatno jednog dana neko da objasni, iz bilo koje poslaničke grupe koja sedi u saveznom parlamentu.
Ali vas molim, vodite računa, bar nas malo poštujte i razumite i bar malo verujte da je decentralizacija jedina prava stvar za Srbiju. Nemojte da pričate da jedino lokalna samouprava ne valja, pa vidim da planirate da im oduzmete i ono što čak ni u najtvrđe vreme socijalizma i komunizma nije oduzimano lokalnim samoupravama. Hvala.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, mi svojim delima uvek pokazujemo da li nešto volimo, da li nešto mrzimo, kakav odnos imamo prema nečemu, a ne time što se izjašnjavamo pred ovom govornicom.
Juče ste vi to rekli, i ako se podsetite, a ja ću vas podsetiti, 3,5% je bilo na bruto platu. Znači, ovaj porez na fond zarada nije bio 3,5% na neto nego na bruto i on je na neto 5%. Sešćemo pa ćemo proračunati. Nemam nikakvu dilemu. Postoji računica u procentima, postoji računica u čistom iznosu novca koji smo mi danas računali, naravno pošto nismo imali pre vremena i izračunali smo to. Bićemo jako srećni da nas ubedite da to nije tako.
Znači, nema nikakve dileme, ali moram ponovo da vas podsetim da Beograd trpi, a ja ovo ne govorim zbog toga, znam da me razumeju ljudi iz drugih gradova. Uvek sam za ovom govornicom, dok je DOS bio na vlasti, bio vrlo fleksibilan kada su u pitanju ove stvari. Nikada za Beograd nisam tražio poseban status.
Mogu da vam pokažem na hiljadu parametara ovih vaših merila koja se u ministarstvu računaju da je Beograd u najgoroj poziciji od svih lokalnih samouprava. Nema problema, pokazaću vam, sešćemo izračunaćemo po glavi stanovnika koliko ima poreza, po obavezama koje ima i koje su ubedljivo veće od svih drugih.
Ovo sa univerzitetom je prevršilo meru. Ne mogu da verujem da se u ovoj vladi za investicije ove godine za univerzitet predvidi 15 miliona dinara. Izvinite, mi samo za škole, srednje škole ove godine predviđamo za investicije milijardu dinara iz gradskog budžeta. Slažem se sa vama da verovatno nije potrebno univerzitetu toliko, ali 15 miliona za univerzitet?!
Bivši ministar je rekao da je projekat od fundamentalnog značaja i za Beograd i za univerzitet. Tri velike kotlarnice treba da ugasimo u centru grada, da konačno tri značajna fakulteta dobiju grejanje i da grad Beograd pola participira. Bio je spreman u celom tom poslu i da dobijemo trostruku donaciju od norveške vlade. To je program koji postoji i koji nije smeo niko da zaboravi. Naravno, da nas je neko pitao, mi bi smo podsetili.
Ne kažem da je zla namera, ali delima se pokazujemo. Nikakve tu uvredljivosti nema, nikakve tu zle namere nema. Pokušajte i nas da razumete. Mi se borimo za nešto što mislimo da je važno. Nemamo ništa lično, to je tako i nadam se da će se ubuduće tako shvatati.

Zašto hoću da podržim amandman koji je sada na dnevnom redu? Hoću da ga podržim, jer taj amandman bar malo pokušava da ispravi neviđenu nepravdu koja je naneta lokalnim samoupravama. Da su službenici Ministarstva finansija novom ministru kazali ono što je prethodni ministar radio 15 dana zajedno sa lokalnim samoupravama verovatno bi znao gde je ovde greška.
Biću potpuno širok i reći ću da i ovih jadnih 0,5% poreza na promet, što ste osam puta smanjili Beogradu, ukinete i podelite ostalim lokalnim samoupravama po ovom kriterijumu, jer ćete u pola Srbije imati reakciju.
Samo vi vičite "jao", jer ćete u pola Srbije imati reakciju u smislu da vas je baš briga za lokalnu samoupravu. A i da vas je briga, barem biste se malo potrudili da makar tamo gde držite vlast informišete ljude šta ih čeka. To vas ne interesuje - nema problema. Videćete njihove reakcije i videćete da će pola lokalnih samouprava u Srbiji imati ogroman problem u funkcionisanju.
Ako vi mislite da je to situacija u kojoj treba reći samo "jao", ja nemam ništa protiv, verujte mi, Beograd će preživeti.

Gospodina Prodanovića izuzetno poštujem i moram da ga obavestim da ja za taj sastanak znam pre njega i on ne mora da se brine da li mi znamo šta se dešava.
To što se desilo u Kragujevcu i što je na vrlo nekorektan način danas prozivana poslanička grupa Demokratske stranke, sa idejom zašto nije ili jeste podnela amandman, izvinite, a kako da podnesete amandman kada ne znate šta je iza ove računice? Ovo je jedna od ideja koja postoji i koja pokušava da preko amandmana delimično reši tu stvar.
Naravno, Kragujevac je isto veoma širok, on ne razmišlja samo o sebi, Kragujevac zna, a i vi, gospodine Prodanoviću, da i ovo što je predloženo, naš dogovor, i u prethodnoj vladi da je to poštovano.
Ne vidim ni najmanji razlog da se ovaj amandman ne prihvati, jer će mnogo toga rešiti za Kragujevac, ali i za neke druge opštine. Prema tome, na tom sastanku će lokalne samouprave, ne kao stranačke, jer nije ovo mesto za stranačko reagovanje, nego će reagovati kao ozbiljni, odgovorni ljudi, jer ja verujem da u većini lokalnih samouprava sede ozbiljni i odgovorni ljudi.

Poštovani poslanici, kada nešto krene naopako, onda i nastavlja da teče naopako. Znači, onog trenutka kada je na protivzakonit način izvršena kompletna zamena i dosadašnjeg guvernera i dosadašnjeg Saveta, nastavljaju se dalji kompromisi. Vrhunac tog kompromisa je narušavanje jednog prinicipa za koji sam, bar kada je Narodna banka u pitanju, bio ubeđen da će konačno prestati da postoji. Mi ovde imamo Savet kao upravne odbore kada biramo u preduzećima. Znači, po stranačkom principu, kao što su i naši odbori koji funkcionišu u Skupštini Republike Srbije. Mislim da je to za Narodnu banku izuzetno loše i potpuno razumem.
Onog trenutka kada je G17 plus predložio za guvernera svog istaknutog funkcionera, oni su potpuno, normalno, bili prinuđeni da prihvate dalje to stranačko dogovaranje. Mi praktično imamo sada iz svih stranaka, ja mislim, sadašnje vlasti, predstavnike u Savetu guvernera i mislim da je to loše. Rezultat toga ćemo vrlo brzo videti.
Prosto, kada imate guvernera i kada imate Savet guvernera koji su apsolutno postavljeni po stranačkom principu, Narodna banka ne može da funkcioniše dobro. Znači, tu nemam nikakvu dilemu, to će se vrlo brzo videti. Na kraju krajeva, dobio je i SPO sada svog predstavnika, nije ga do sada imao. Ja sam očekivao da će se poštovati bar onaj princip
koji je rečen kada su u pitanju upravni odbori javnih preduzeća, pa će se bar radikalima ili Demokratskoj stranci ponuditi jedno mesto u Savetu guvernera, jer, po meni, to bi bilo logično ako princip poštujemo do kraja.
Ja vas molim, vidite da li je neka od stranaka u Savetu guvernera, mislim da ima dva predstavnika po stranačkom principu, a onda dajte nama ili radikalima da se mi dogovorimo. Nije važno, lako ćemo se mi dogovoriti oko toga, naravno, treba da aplaudirate, jer sam ja pokušao da vam pokažem koliki je besmisao onoga što vi sada radite kada je u pitanju Narodna banka i neka vam služi na čast, samo tako nastavite.

Zahvaljujem, biću veoma kratak. Mislim da gospodin Štimac treba da poštuje ipak moj pristup čitavoj stvari. Iako sam predsednik Odbora za finansije, imao sam na Odboru ozbiljnih primedbi na čoveka koji je kandidovan i potpuno je bilo nelogično da ja sada izađem i da pričam hvalospeve o gospodinu Jelašiću, kada smatram da je apsolutno nemoguće, na način kako sadašnji zakon propisuje, da gospodin Jelašić bude kandidat. Ne ulazim u ove sukobe interesa, u ovo ostalo što zakonski nije potpuno uređeno, ali gospodin je visoki funkcioner G17 plus, predsednik Ekonomskog saveta i u izbornoj kampanji je bio jedna od najisturenijih ličnosti G17 plus. Sada neko dođe pa kaže – e pa znate, on nema člansku kartu. Mi ne možemo da lažemo da li mu je neko sakrio ili nije sakrio člansku kartu. Otkud znamo.
Druga stvar, koja je potpuno jasna, ja mogu da razumem da imamo taktiku odricanja ko su naši. Verovatno je to deo neke politike, ali gospodin Bjelica, ja isto ne mogu da ga podržim, visoki je funkcioner SPS-a. To da li je on u nekom trenutku svoju karticu isto negde sakrio i izgubio, ili mu se nešto desilo, to nije stvarno naš problem da analiziramo. Za mene to nisu bili kandidati koje ja mogu kao predsednik Odbora da podržim. S obzirom da je bilo tako, bilo bi stvarno nepristojno da ja izađem i da o tome pričam. Stvarno nisam želeo, ali sam sada morao da reagujem na prozivku prethodnog poslanika.

Dame i gospodo poštovani poslanici, isto kao i moj prethodnik moraću da čitam ovo, pošto je malo komplikovanija materija, priznajem; nažalost, ona nije bila komplikovana za one koji predlažu nezakonite akte.
Nema spora da se kod glasanja za izbor guvernera gospođe Kori Udovički desilo ono što se desilo i to se, na kraju krajeva, priznalo i došli smo u jednu situaciju danas na Odboru za finansije da dobijemo kao predlog i za ovu skupštinu nešto što je prevazišlo to što se tog dana desilo.
Znači, ovim predlogom praktično pravno nasilje dostiže vrhunac. A zašto? Osnovno ustavno načelo u svim demokratijama, sada ću da pročitam na isti način kao moj prethodnik, jeste načelo pravne sigurnosti. Ono je zagarantovano i u Ustavu Republike Srbije. Načelo pravne sigurnosti ustanovljeno je u cilju zaštite trećih savesnih lica, dakle svih onih kojima su obnarodovani i konačni pravni akti, bilo zakoni ili neke druge odluke koje donosi parlament.
Pitanje kvoruma se utvrđuje saglasno odredbama Poslovnika o radu parlamenta i u određenom roku. Poništavanje bilo kojeg akta, odluke, zakona koje je doneo raniji parlament predstavljalo bi opasan presedan i ne samo da narušava načelo pravne sigurnosti, već negira i temeljni princip demokratije. Slažem se, nije prvi put, i uvek je loša. Ko god to da radi, u kojoj god koaliciji, u kojoj varijanti, uvek je to loše.
Šta bi se ovim stvorilo kao mogućnost, da svaka parlamentarna grupa, politička stranka ili više njih u određenom trenutku postavi pitanje kvoruma za neki raniji doneti akt, zakon, odluku o izboru i slično. Time bi se narušile mnoge institucije, jer bi se namerno ili slučajno, kao što su neki već radili ovde, moglo postaviti pitanje izbora i konstituisanja mnogih institucija koje prema Ustavu bira Narodna skupština.
(Dušan Proroković dobacuje sa mesta, ali se ne razume.)
Vi ste nevaspitani, ali ću nastaviti dalje, imate pravo da budete nevaspitani, jer vas očigledno niko ne opominje da ne budete nevaspitani.
Moglo bi se postaviti pitanje važenja mnogih zakona u trenutku kada to bude odgovaralo nekoj od poslaničkih grupa ili političkih partija. Pravne posledice poništaja zakona, a i poništaja odluka o izboru određenih funkcionera u ključnim institucijama kao što su Ustavni sud, Vrhovni sud, drugi sudovi, nesagledive su u odnosu na pravnu sigurnost i pouzdanost države prema inostranim partnerima.
Treba imati u vidu da je Ustavni sud Srbije odbio da raspravlja o ustavnosti i zakonitosti odluke o izboru guvernera i Saveta Narodne banke Srbije i to je posebna vrsta akta koji donosi Narodna skupština na osnovu svog ustavnog ovlašćenja.
Znam da za legaliste sve ovo nije važno, ali ću i dalje nastaviti da čitam. Neki samo pričaju o legalizmu, tačno.
Treba imati u vidu i to da se nijedan sud nije izjasnio o činjeničnim i pravnim pitanjima odluke koja se poništava, a u to verujem.
Sada ću se tu zaustaviti, neću da čitam dalje, ovaj materijal imate. A zašto neću da čitam dalje? Nije sporno da vi imate pravo da dajete nezakonite predloge, na kraju krajeva o tome će se izjašnjavati oni koji treba da se izjašnjavaju. Znam da smo mi, kada smo preuzeli gradsku vlast, pokušali da uradimo nešto slično i to znaju neki ljudi koji sede u Demokratskoj stranci Srbije u ovom parlamentu. Mi smo pokušali da poništimo odluku prethodnog Izvršnog odbora oko dodele stanova u Gradskoj skupštini. Uzeli smo 50 stvarno najgorih slučajeva od 750, prethodni Izvršni odbor dodelio je stanove onima koji su došli sa ulice.
Svi sudovi o kojima sam govorio, Okružni sud, Vrhovni sud, poništili su nam takvu odluku i vratili nas u redovan sudski proces, sa obrazloženjem da je nemoguće tako raditi, jer je to nezakonito. To ljudi koji se bave mnogo više pravom znaju, a danas sam na Odboru za finansije apelovao na predlagače da ne rade ovo, jer postoje mnogi drugi načini, da se čak možda u kraćem roku sve ovo završi, da, promeni zakon, za one koji ne znaju, da se izvrši promena zakona a da se kroz promenu omogući smena Kori Udovički.
Postoji još jedan jednostavniji način, da se donese odluka o formiranju Vlade, da sa gospođom Kori Udovički sednu i ona bi odmah podnela ostavku, kao što je rekla, i da postave guvernera kako god žele. Zašto se to tako ne radi, zašto se ovo radi kršenjem zakona, meni nije baš potpuno jasno, a ima tu raznih objašnjenja za to. Verovatno ćemo imati priliku da o tome slušamo i ubuduće, a ono što bih još jedanput predložio onome ko je dao ovakav predlog i apelovao – ne radite ono što će vam se obiti o glavu.

Zamolio bih gospodina Paunovića da buduće samo malo bolje prati tok sednice. Odbio sam da dam izveštaj, na to imam pravo kao predsednik Odbora, ali sam izdvojio mišljenje i u tom smislu sam ovde diskutovao. Znači, ništa nisam pogrešno uradio, ali polako, naučiće se, nije problem.