Hvala, poštovana predsednice.
Kolege poslanici, moram da priznam da sam, kada sam video ove dve tačke dnevnog reda, bio malo zbunjen. Znači, sednica koja je sazvana za 1. decembar 2015. godine ima na dnevnom redu tačke – davanje saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku za 2015. godinu. Godina 2015. je skoro prošla, evo, manje od mesec dana, a mi sada dajemo saglasnost za finansijski plan.
Želeo sam da vidim zašto je do toga došlo. Zašto mi praktično danas treba da imamo jednu potpunu besmislenu raspravu? Raspravljamo o finansijskom planu na kraju godine. Znači, mi tu ne možemo da kažemo, da uradimo, da izmenimo bilo šta. Onda sam našao nekoliko zanimljivih stvari, pa vam skrećem pažnju.
Prava stvar je Finansijski plan Agencije za energetiku. Zakonski osnov zbog čega mi danas imao ovu raspravu je član 61. Zakona o energetici, stav 1. koji kaže – Finansijski plan se podnosi najkasnije do kraja oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Kada pogledamo kada je Agencija za energetiku usvojila finansijski plan, videćemo da je to urađeno 21. novembra 2014. godine, tada je i dostavljena. Znači, sama agencija je prekršila zakon - za tri nedelje. Tri nedelje kasnije su poslali finansijski plan. Jedino obrazloženje ili razlog koji sam mogao da nađem za ovo kršenje zakona od strane Agencije je to što su možda čekali da se usvoji odluka o privremenom utvrđivanju osnovica za utvrđivanje plata, koje je bilo krajem oktobra meseca prošle godine ovde u Skupštini na dnevnom redu, pa su verovatno čekali da vidi kakva će rešenja biti usvojena da bi oni mogli da naprave svoje rashode i podnesu nam finansijski plan. I to je dobro. Ako su to čekali, tako jedino mogu da razumem to što su prekršili zakon. Znači, zakon kaže - do kraja oktobra. Oni su prekršili zakon, ali neko razumevanje ima.
Potpuno je drugačija i zanimljivija situacija sa ovim drugim finansijskim planom. To je finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije. Naime, oni su poštovali zakon i njima zakon kaže da do kraja oktobra moraju da dostave, najkasnije, finansijski plan za narednu godinu i oni su to uradili. Prvog novembra su usvojili plan i dostavili Skupštini, ali taj plan, naravno, nije predviđao ono smanjenje plata, odnosno nije računao sa Zakonom o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata. Samim tim, Vlada je na sednici 8. januara ove godine dala mišljenje i rekla da mora da se uskladi sa ovim zakonom. Onda je Regulatorno telo usvojilo novi finansijski plan 5. marta, dostavilo ga Skupštini i Odbor za finansije je 12. marta dao predlog da Skupština usvoji taj finansijski plan. Znači, ta odluka stoji u proceduri ovde od 12. marta.
Možda bi tu bio kraj priče da ja, gledajući dokumentaciju, nisam našao mišljenje Vlade od 1. juna 2015. godine, koje je dato na ovaj plan koji je naknadno, znači ponovo, usvojen, revidiran 4. marta 2015. godine, koje je opet negativno. Znači, mišljenje Vlade govori o tome da moraju da se izmene neke stvari u ovom finansijskom planu da bi on mogao da bude usvojen. Na ovo mišljenje Vlade od 1. juna 2015. godine niko nije reagovao, ni Upravni odbor Regulatornog tela, ni Odbor za finansije.
Sada ja pitam poslanike vladajuće većine - da li ćete vi glasati za ovaj finansijski plan Regulatornog tela za medije, suprotno mišljenju Vlade? Znači, Vlada je rekla da plan ne valja, da mora da se uskladi u nekim delovima. Znači, da li ćete vi glasati protiv? Može, naravno. Skupština ima mišljenje i Vlada ima mišljenje. Skupština može da usvoji ovako ili onako, ali će biti vrlo zanimljivo da vladajuća većina glasa protiv mišljenja Vlade i to je jedan dobar trend, ako se nastavi u budućnosti, jer nije sve što dolazi iz Vlade najbolje. Mada, mislim da su u ovom slučaju u pravu, kao što mislim i otvoreno govorim kada nisu u pravu. Mislim da je Vlada u ovom slučaju u pravu i da bi bilo loše da usvojimo ovaj finansijski plan, jer ovo što je Vlada konstatovala u svom mišljenju je u skladu sa zakonom i bez toga ovaj plan nije dovoljno dobar.
Nadam se da se ova situacija neće ponavljati. Ne znam, nisam uspeo da nađem da li su, recimo, ova dva tela dala planove za 2016. godinu, finansijske. Podsećam, zakonski rok je bio kraj oktobra. Znači, oni su morali već da naprave finansijski plan za 2016. godinu i on već da bude ovde u parlamentu. Ja nisam uspeo da ga nađem, ali to samo znači da ćemo opet kršiti zakon.
Postavljam pitanje – zašto mi uopšte donosimo zakone? Zašto u tim zakonima stoje neki rokovi, kada se ti rokovi ne poštuju? To pitanje sam postavio vezano i za budžet. Evo, danas je 2. decembar, mi predlog budžeta u Skupštini još nemamo. Nema ga ni Vlada, još nije usvojila. Morala je da ga usvoji do 1. novembra, a mi da ga usvojimo do 15. decembra, posle najmanje 15 dana, koliko treba da bude u proceduri. Ništa od toga se neće desiti. Možda ćemo ga usvojiti pre 15. decembra, ali sasvim sigurno nećemo imati 15 dana da ovde raspravljamo na odborima o njemu, da vidimo, ne mi samo, nego preko nas građani. Mi smo ovde predstavnici građana. Znači, ono što mi ovde radimo, radimo u ime nekih građana. Ovako, građani ostaju uskraćeni da utiču na budžet i na politiku koja će se sprovoditi u narednoj godini.
Kada se gleda ovaj izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije, onda neke stvari koje nam se dešavaju u dnevnom životu vezano za stanje u našim medijima tek postaju manje jasne. Naime, ovde su jasno, kao podsećanje verovatno poslanicima, nabrojane nadležnosti regulatora, to je izvedeno iz zakona, 23. neke tačke. Vrlo je zanimljivo sad čitati šta sve Regulatorno telo za elektronske medije treba da radi. Ono što svi znamo i šta očekujemo, to je da utvrđuje bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje, a u vezi zaštite dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštita prava maloletnika, zabranu govora mržnje i drugo.
Znači, mi imamo mesecima emisije, rijalitije, kako se to zove, na nacionalnim emiterima po ceo dan, koji direktno ugrožavaju i prava maloletnika i promovišu govor mržnje i ugrožavaju dostojanstvo ličnosti i druga lična prava. Ne samo to. Imamo i kvaziinformativne emisije pod nazivom „državni udar“, ili ne znam ni ja kako, „udar na Srbiju“, po ceo dan na emiterima, gde se krše razni zakoni – i ovaj zakon, i Zakon o zaštiti prava ličnosti, i dostojanstva pacijenata i ne znam ni ja koji sve zakoni. Niko ne reaguje na to. Odnosno, ne niko, u ovom slučaju trebalo bi da reaguje regulator, članovi Upravnog odbora, koji ovde, ako pogledate izveštaj, imaju mesečne naknade od nekih 90.000 dinara. Oni bi trebalo da reaguju. Oni se sada skrivaju iza nekih formi, normi, govore o nekim javnim raspravama, o tome da će nešto usvojiti kada prođu neki rokovi. Za to vreme mi imamo svakodnevno trovanje i uznemiravanje građana Srbije preko nacionalnih medija koji svoj posao, emitovanje programa, moraju da koriste u javnom interesu jer tako kaže zakon. Znači, ne u interesu jedne stranke, nekog pojedinca, ličnom, privatnom interesu nekoga, nego u javnom interesu.
Dalje sam gledao nadležnosti Regulatornog tela – podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i kulture jezika nacionalnih manjina; podstiče unapređenje dostupnosti medijskih usluga osoba sa invaliditetom; podstiče razvoj stvaralaštva u oblasti radio-televizije i drugih audio-vizuelnih medijskih usluga u Republici Srbiji; podstiče razvoj profesionalizma i visokog stepena obrazovanja zaposlenih u elektronskim medijima u Republici Srbiji, kao i unapređenje uređivačke nezavisnosti i autonomije pružalaca medijskih usluga.
Vrlo lepo sve to zvuči. Ali, pročitajte ovaj finansijski plan. Da bi se ostvarile sve ove uloge, mora Regulatorno telo nešto da radi. Za taj rad su potrebna i neka sredstva.
Nigde nećete videti na koji način je regulatorno telo u 2015. godini planiralo da uradi nešto od ovih stvari za šta je nadležno po zakonu. Nigde toga nema. I, onda se čudimo zašto nam je izveštaj Evropske komisije o stanju u medijima negativno. Kaže se tamo, dobri su zakoni ali se ne primenjuju. Pa, evo primera, govorim o tome već 12 minuta. Znači, gde se primenjuju ove stavke zakona vezano za nadležnosti regulatornog tela? Kako se primenjuju? Sa kojim novcem? Nikako. Ništa se na tome ne radi i zato je slika u medijima takva kakva jeste.
Ovo čime se u ovom izveštaju, odnosno u ovom finansijskom planu hvali regulatorno telo, to je kako će u 2015. godini uplatiti u budžet Republike Srbije kao suficit 64 miliona dinara, i kaže, to je povećanje od 344%, s obzirom da je u 2014. godini, uplaćeno 18,2 miliona dinara. Ali je zanimljivo kada gledate kako je to bilo nekad.
Uplata u budžet Srbije 2007. godine - 298 miliona dinara. Uplata 2008. godine – 236 miliona, uplata 2009. godine – 139 miliona, 2010. godine – 82 miliona, 2011. – 52 miliona, 2013. – 27 miliona i 2014. godine – 18,2 miliona. Znači, svake godine sve manje, manje i manje se uplaćuje u budžet.
Regulatorno telo raste, broj zaposlenih raste, ulogu koju imaju po zakonu ne ostvaruju, troše pare, one pare koje bi možda mogle da završe u budžetu. Ako već oni ne rade ono što bi trebali da rade po ovom zakonu, možda bi iz budžeta, kroz neki program, ako bi ministar kulture umeo da ga napiše, moglo i da se radi nešto na poboljšanju medijske slike u Srbiji.
Sve se to ne dešava, sve to prolazi. Verujem da ste vi mislili da danas o ovome nećemo praktično ni voditi raspravu. Kakvu raspravu da vodimo 2. decembra 2015. godine o finansijskom planu za 2015. godinu. Koliko to ima bilo kakvog smisla. Ali, jednostavno nisam mogao da ne kažem ovih nekoliko stvari vezano za ovu tačku dnevnog reda, da izrazim nezadovoljstvo što se krši zakon, što se ne poštuju rokovi zakona, što vodimo, pokušavamo na neki način da ispunimo formu, a potpuno promašujemo suštinu i ne razgovaramo o suštini.
Čoše je ako se parlament ovde pretvori u takvo telo koje neće raspravljati o problemima u ovom društvu, ako se javna rasprava ne vodi nigde ili se vodi van ovog tela. Parlament je to mesto po Ustavu, tradiciji, po demokratskoj praksi mesto gde se vodi najvažnija rasprava o najvažnijim temama. Mi to ovde, na žalost, nemamo prilike, a evo i ova dva predloga ovih odluka koje danas treba da usvojimo, pokazuju na koji način se doživljava parlament i još jedna potvrda obesmišljavanja parlamentarizma u Srbiji. Hvala.