Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7858">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Hvala, poštovana predsednice.
Kolege poslanici, moram da priznam da sam, kada sam video ove dve tačke dnevnog reda, bio malo zbunjen. Znači, sednica koja je sazvana za 1. decembar 2015. godine ima na dnevnom redu tačke – davanje saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku za 2015. godinu. Godina 2015. je skoro prošla, evo, manje od mesec dana, a mi sada dajemo saglasnost za finansijski plan.
Želeo sam da vidim zašto je do toga došlo. Zašto mi praktično danas treba da imamo jednu potpunu besmislenu raspravu? Raspravljamo o finansijskom planu na kraju godine. Znači, mi tu ne možemo da kažemo, da uradimo, da izmenimo bilo šta. Onda sam našao nekoliko zanimljivih stvari, pa vam skrećem pažnju.
Prava stvar je Finansijski plan Agencije za energetiku. Zakonski osnov zbog čega mi danas imao ovu raspravu je član 61. Zakona o energetici, stav 1. koji kaže – Finansijski plan se podnosi najkasnije do kraja oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Kada pogledamo kada je Agencija za energetiku usvojila finansijski plan, videćemo da je to urađeno 21. novembra 2014. godine, tada je i dostavljena. Znači, sama agencija je prekršila zakon - za tri nedelje. Tri nedelje kasnije su poslali finansijski plan. Jedino obrazloženje ili razlog koji sam mogao da nađem za ovo kršenje zakona od strane Agencije je to što su možda čekali da se usvoji odluka o privremenom utvrđivanju osnovica za utvrđivanje plata, koje je bilo krajem oktobra meseca prošle godine ovde u Skupštini na dnevnom redu, pa su verovatno čekali da vidi kakva će rešenja biti usvojena da bi oni mogli da naprave svoje rashode i podnesu nam finansijski plan. I to je dobro. Ako su to čekali, tako jedino mogu da razumem to što su prekršili zakon. Znači, zakon kaže - do kraja oktobra. Oni su prekršili zakon, ali neko razumevanje ima.
Potpuno je drugačija i zanimljivija situacija sa ovim drugim finansijskim planom. To je finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije. Naime, oni su poštovali zakon i njima zakon kaže da do kraja oktobra moraju da dostave, najkasnije, finansijski plan za narednu godinu i oni su to uradili. Prvog novembra su usvojili plan i dostavili Skupštini, ali taj plan, naravno, nije predviđao ono smanjenje plata, odnosno nije računao sa Zakonom o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata. Samim tim, Vlada je na sednici 8. januara ove godine dala mišljenje i rekla da mora da se uskladi sa ovim zakonom. Onda je Regulatorno telo usvojilo novi finansijski plan 5. marta, dostavilo ga Skupštini i Odbor za finansije je 12. marta dao predlog da Skupština usvoji taj finansijski plan. Znači, ta odluka stoji u proceduri ovde od 12. marta.
Možda bi tu bio kraj priče da ja, gledajući dokumentaciju, nisam našao mišljenje Vlade od 1. juna 2015. godine, koje je dato na ovaj plan koji je naknadno, znači ponovo, usvojen, revidiran 4. marta 2015. godine, koje je opet negativno. Znači, mišljenje Vlade govori o tome da moraju da se izmene neke stvari u ovom finansijskom planu da bi on mogao da bude usvojen. Na ovo mišljenje Vlade od 1. juna 2015. godine niko nije reagovao, ni Upravni odbor Regulatornog tela, ni Odbor za finansije.
Sada ja pitam poslanike vladajuće većine - da li ćete vi glasati za ovaj finansijski plan Regulatornog tela za medije, suprotno mišljenju Vlade? Znači, Vlada je rekla da plan ne valja, da mora da se uskladi u nekim delovima. Znači, da li ćete vi glasati protiv? Može, naravno. Skupština ima mišljenje i Vlada ima mišljenje. Skupština može da usvoji ovako ili onako, ali će biti vrlo zanimljivo da vladajuća većina glasa protiv mišljenja Vlade i to je jedan dobar trend, ako se nastavi u budućnosti, jer nije sve što dolazi iz Vlade najbolje. Mada, mislim da su u ovom slučaju u pravu, kao što mislim i otvoreno govorim kada nisu u pravu. Mislim da je Vlada u ovom slučaju u pravu i da bi bilo loše da usvojimo ovaj finansijski plan, jer ovo što je Vlada konstatovala u svom mišljenju je u skladu sa zakonom i bez toga ovaj plan nije dovoljno dobar.
Nadam se da se ova situacija neće ponavljati. Ne znam, nisam uspeo da nađem da li su, recimo, ova dva tela dala planove za 2016. godinu, finansijske. Podsećam, zakonski rok je bio kraj oktobra. Znači, oni su morali već da naprave finansijski plan za 2016. godinu i on već da bude ovde u parlamentu. Ja nisam uspeo da ga nađem, ali to samo znači da ćemo opet kršiti zakon.
Postavljam pitanje – zašto mi uopšte donosimo zakone? Zašto u tim zakonima stoje neki rokovi, kada se ti rokovi ne poštuju? To pitanje sam postavio vezano i za budžet. Evo, danas je 2. decembar, mi predlog budžeta u Skupštini još nemamo. Nema ga ni Vlada, još nije usvojila. Morala je da ga usvoji do 1. novembra, a mi da ga usvojimo do 15. decembra, posle najmanje 15 dana, koliko treba da bude u proceduri. Ništa od toga se neće desiti. Možda ćemo ga usvojiti pre 15. decembra, ali sasvim sigurno nećemo imati 15 dana da ovde raspravljamo na odborima o njemu, da vidimo, ne mi samo, nego preko nas građani. Mi smo ovde predstavnici građana. Znači, ono što mi ovde radimo, radimo u ime nekih građana. Ovako, građani ostaju uskraćeni da utiču na budžet i na politiku koja će se sprovoditi u narednoj godini.
Kada se gleda ovaj izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije, onda neke stvari koje nam se dešavaju u dnevnom životu vezano za stanje u našim medijima tek postaju manje jasne. Naime, ovde su jasno, kao podsećanje verovatno poslanicima, nabrojane nadležnosti regulatora, to je izvedeno iz zakona, 23. neke tačke. Vrlo je zanimljivo sad čitati šta sve Regulatorno telo za elektronske medije treba da radi. Ono što svi znamo i šta očekujemo, to je da utvrđuje bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje, a u vezi zaštite dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštita prava maloletnika, zabranu govora mržnje i drugo.
Znači, mi imamo mesecima emisije, rijalitije, kako se to zove, na nacionalnim emiterima po ceo dan, koji direktno ugrožavaju i prava maloletnika i promovišu govor mržnje i ugrožavaju dostojanstvo ličnosti i druga lična prava. Ne samo to. Imamo i kvaziinformativne emisije pod nazivom „državni udar“, ili ne znam ni ja kako, „udar na Srbiju“, po ceo dan na emiterima, gde se krše razni zakoni – i ovaj zakon, i Zakon o zaštiti prava ličnosti, i dostojanstva pacijenata i ne znam ni ja koji sve zakoni. Niko ne reaguje na to. Odnosno, ne niko, u ovom slučaju trebalo bi da reaguje regulator, članovi Upravnog odbora, koji ovde, ako pogledate izveštaj, imaju mesečne naknade od nekih 90.000 dinara. Oni bi trebalo da reaguju. Oni se sada skrivaju iza nekih formi, normi, govore o nekim javnim raspravama, o tome da će nešto usvojiti kada prođu neki rokovi. Za to vreme mi imamo svakodnevno trovanje i uznemiravanje građana Srbije preko nacionalnih medija koji svoj posao, emitovanje programa, moraju da koriste u javnom interesu jer tako kaže zakon. Znači, ne u interesu jedne stranke, nekog pojedinca, ličnom, privatnom interesu nekoga, nego u javnom interesu.
Dalje sam gledao nadležnosti Regulatornog tela – podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i kulture jezika nacionalnih manjina; podstiče unapređenje dostupnosti medijskih usluga osoba sa invaliditetom; podstiče razvoj stvaralaštva u oblasti radio-televizije i drugih audio-vizuelnih medijskih usluga u Republici Srbiji; podstiče razvoj profesionalizma i visokog stepena obrazovanja zaposlenih u elektronskim medijima u Republici Srbiji, kao i unapređenje uređivačke nezavisnosti i autonomije pružalaca medijskih usluga.
Vrlo lepo sve to zvuči. Ali, pročitajte ovaj finansijski plan. Da bi se ostvarile sve ove uloge, mora Regulatorno telo nešto da radi. Za taj rad su potrebna i neka sredstva.
Nigde nećete videti na koji način je regulatorno telo u 2015. godini planiralo da uradi nešto od ovih stvari za šta je nadležno po zakonu. Nigde toga nema. I, onda se čudimo zašto nam je izveštaj Evropske komisije o stanju u medijima negativno. Kaže se tamo, dobri su zakoni ali se ne primenjuju. Pa, evo primera, govorim o tome već 12 minuta. Znači, gde se primenjuju ove stavke zakona vezano za nadležnosti regulatornog tela? Kako se primenjuju? Sa kojim novcem? Nikako. Ništa se na tome ne radi i zato je slika u medijima takva kakva jeste.
Ovo čime se u ovom izveštaju, odnosno u ovom finansijskom planu hvali regulatorno telo, to je kako će u 2015. godini uplatiti u budžet Republike Srbije kao suficit 64 miliona dinara, i kaže, to je povećanje od 344%, s obzirom da je u 2014. godini, uplaćeno 18,2 miliona dinara. Ali je zanimljivo kada gledate kako je to bilo nekad.
Uplata u budžet Srbije 2007. godine - 298 miliona dinara. Uplata 2008. godine – 236 miliona, uplata 2009. godine – 139 miliona, 2010. godine – 82 miliona, 2011. – 52 miliona, 2013. – 27 miliona i 2014. godine – 18,2 miliona. Znači, svake godine sve manje, manje i manje se uplaćuje u budžet.
Regulatorno telo raste, broj zaposlenih raste, ulogu koju imaju po zakonu ne ostvaruju, troše pare, one pare koje bi možda mogle da završe u budžetu. Ako već oni ne rade ono što bi trebali da rade po ovom zakonu, možda bi iz budžeta, kroz neki program, ako bi ministar kulture umeo da ga napiše, moglo i da se radi nešto na poboljšanju medijske slike u Srbiji.
Sve se to ne dešava, sve to prolazi. Verujem da ste vi mislili da danas o ovome nećemo praktično ni voditi raspravu. Kakvu raspravu da vodimo 2. decembra 2015. godine o finansijskom planu za 2015. godinu. Koliko to ima bilo kakvog smisla. Ali, jednostavno nisam mogao da ne kažem ovih nekoliko stvari vezano za ovu tačku dnevnog reda, da izrazim nezadovoljstvo što se krši zakon, što se ne poštuju rokovi zakona, što vodimo, pokušavamo na neki način da ispunimo formu, a potpuno promašujemo suštinu i ne razgovaramo o suštini.
Čoše je ako se parlament ovde pretvori u takvo telo koje neće raspravljati o problemima u ovom društvu, ako se javna rasprava ne vodi nigde ili se vodi van ovog tela. Parlament je to mesto po Ustavu, tradiciji, po demokratskoj praksi mesto gde se vodi najvažnija rasprava o najvažnijim temama. Mi to ovde, na žalost, nemamo prilike, a evo i ova dva predloga ovih odluka koje danas treba da usvojimo, pokazuju na koji način se doživljava parlament i još jedna potvrda obesmišljavanja parlamentarizma u Srbiji. Hvala.
Hvala predsednice.
Naravno, želim da se osvrnem na ovo malo što je rečeno oko ove rasprave. Da, jeste važno ko je koga birao u određeno telo, ali mislim da je važnije da o tome govorimo kako neko radi. To što je neko izabran u nekom trenutku znači da je dobio šansu i mi govorimo sada o tome kakvi su rezultati nečijeg rada, odnosno ja sam o tome govorio. Smatram da nisu dobri.
Naveo sam tačno delove zakona koji definišu nadležnosti regulatornog tela za elektronske medije i postavio vam pitanje - kako ostvaruje to regulatorno telo te nadležnosti? Šta radi na tom planu? Šta radi na promovisanju profesionalizma i odgovornosti u medijima? Šta radi na obučavanju novinara i urednika? Šta radi na zaštiti maloletnika? Šta radi na zaštiti povrede ugleda ličnosti? Šta radi na sprovođenju drugih zakona?
Da li se rasprava završava na tome ko je kada biran? Pa, evo za nekoliko nedelja pretpostavljam da će parlament izabrati nove članove i nije istina da nikog niste izabrali. Promenjen je jedan član REM, biran je, čini mi se, sredinom ove godine.
Ne završava se naša odgovornost za rad nekog tela onim danom kada nekog izaberem u to telo, nego treba da pratimo šta to telo radi i da govorimo ovde o tome i ako nekog treba da smenimo, promenimo zbog toga što radi loše, uvek sam za to, bez obzira da li smo nekog izabrali negde ili ne. Verujem da i vi tako razmišljate, da niste samim činom što smo negde nekog izabrali zaboravili i skinuli odgovornost sa sebe.
Govorio sam o tome da ako na ovaj način usvajamo ovaj izveštaj, kršeći zakone, mi sami podrivamo pravni poredak ove zemlje. Evropske integracije o kojima se toliko puno govori, nisu samo usvajanje nekih propisa i normi, nego sprovođenje toga u život. Naveo sam vam, tačno citirao, izveštaj Evropske komisije vezano za medije. Da, kaže, usvojeni su novi zakoni u medijima, ali se ne sprovode. Ne sprovode se. Evo ga jedna potvrda toga.
Druga potvrda je gde je registar medija? Četrnaestog avgusta istekao je rok, godinu dana je bio rok da se napravi registar medija, ni danas ga nema. Ministar neće da odgovori na to pitanje poslaničko.
Znači, da bismo mogli da idemo dalje u tim evropskim integracijama mi zakone moramo da sprovodimo, a mi smo kao vrhovno zakonodavno telo odgovorni za to kako se zakoni u ovoj zemlji i primenjuju. Kontrolišemo primenu zakona, makar bi trebalo.
Ako na ovaj način se zakoni sprovode, pa nećemo napredovati dalje. Znači, neće moći Agencija, dobro kaže koleginica, ona ne može da usvoji izveštaj za 2016. godinu, zato što nije usvojen izveštaj za 2015. godinu. Ali, šta ćemo mi da uradimo da poboljšamo to, da se ovakve stvari više ne ponavljaju. Ako ćutimo danas i kažemo - ovo je sve u redu, možemo da usvojimo izveštaj za 2015. godinu u decembru 2015. godine. Planove, izvinjavam se, planove usvajamo. Izveštaj je pitanje kada ćemo usvajati, verovatno kada prođu tri ili četiri godine.
Tako nećemo napredovati u evrointegracijama iako nam je cilj, a trebalo bi da jeste, često ponavljamo kako su svi u parlamentu danas Srbije za evropsku budućnost Srbije, onda moramo da radimo odgovornije. To je suština moje diskusije.
Hvala, predsednice.
Još juna meseca dali smo Predlog izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu. Naime, smatramo da je, vodeći lošu, necelishodnu politiku, Vlada, u istoj godini kada su smanjene plate i penzije, povećala sve poreze, pa između ostalog povećana su i rešenja na poreze na imovinu građana. Smatramo da je to duboko nepravedno i našim predlogom predložili smo drugačiji način obračuna poreza na imovinu koji, u krajnjem, ne bi doveo do smanjenja tog prihoda, prihoda lokalne samouprave, ali smatramo da bi bio pravedniji zato što pre svega oporezovalo bi se i zemljište koje se nalazi u zakupu, koje se sada po zakonu ne oporezuje, a zemljište se daje na zakup i na 99 godina, nalazi se na ekskluzivnim lokacijama, na njemu se ili ostvaruje profit poljoprivredom ili se zidaju objekti na kojima se takođe ostvaruje profit. Smatramo da nenaplaćivanje poreza je gubitak države, a poreski obveznici u ovom slučaju ne bi bili ugroženi građani, nego oni koji imaju novca i stvaraju ekstraprofit samo na osnovu toga što ne plaćaju ovaj porez.
Takođe, druga važna promena je da se jasno kaže u zakonu da se porez na građevinsko zemljište naplaćuje u razlici preko deset ari. Sadašnje tumačenje je da ako imate ministarstvo, ako imate parcelu do deset ari – ne plaćate porez, a ako imate 11 ari, plaćate na površinu od 11 ari. Naš predlog je da se naplaćaju samo na razliku preko 11 ari. Smatramo da tu nepreciznost u zakonu Ministarstvo tumači na štetu poreskih obveznika i građana i da to treba promeniti.
Najvažnija možda stvar je način obračuna poreza na imovinu građana. To je da se umesto sadašnjeg poreskog kredita koji ide u odnosu na to da li poreski obveznik živi na toj adresi pravi umanjenje do 40%. Mi smatramo da treba da se napravi zakon koji predlažemo, da se 25 kvadratnih metara za obveznika, kao i svakog člana domaćinstva ne oporezuje, znači, da se oni stanovi, praktično za jedno četvoročlano domaćinstvo, do sto kvadratnih metara, da se takvi stanovi i takva imovina ne oporezuje. Hvala.
Poštovana predsednice, poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS, podnela je pre tri meseca predlog o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je vrlo kratak i jasan, a to je da se hrana za bebe oporezuje posebnom stopom poreza, poreza na dodatu vrednost od 10%, umesto sadašnjih 20%.
Imali smo prilike u oktobru mesecu kada je Vlada došla sa svojim predlogom i izmenama i dopunama poreza na dodatu vrednost, da razgovaramo i o ovome sa ministrom.
Ministar tada nije bio protiv ovog našeg predloga i smatrao je da bi usvajanje ovog predloga, ne bi dovelo do očekivanog rezultata i smanjenja cena maloprodajnih hrana za bebe, kao i da bi povećalo administriranje i iz tog razloga je tada predložio vama kolegama poslanicima da ne prihvatite naš amandman.
Mi smatramo da ovi razlozi ne stoje, pre svega smatramo i ne smatramo da je istina, da smanjenje PDV-a ne bi dovelo do smanjenja cena hrane za bebe u maloprodaji, a mislim da je neprimereno da ministar kaže da država nema mehanizme da obezbedi zakonsku primenu PDV i da kada se PDV smanji, da se cene u maloprodaji ne smanje.
Mislim da to šalje lošu poruku, da država nema mehanizme i da nije u stanju da omogući da se zakoni dosledno poštuju.
Druga stvar je što ova mera i tu smo se svi složili, nije rešenje za problem roditelja mladih ljudi koji se danas u Srbiji sve teže odlučuju da postanu roditelji, pre svega iz ekonomskih razloga, zato što ne mogu da nađu posao i ako imaju taj posao, njima su plate manje nego što su bile ranije.
Obaveze prema državi su veće, nesigurnost je veća. Ko je uzeo kredit, rata mu je u nekim slučajevima i duplo veća nego pre nekoliko godina i na sve to, Vlada ostaje nema.
Nema odgovora, nema nikakvih mera koje bi preokrenule tu tužnu sliku Srbije koja govori o tome da svake godine preko 30.000 ljudi više u Srbiji na kraju godine bude preminulo, u odnosu na broj rođenih.
Takva slika ne garantuje budućnost države Srbije i mislim da mi kao odgovorni ljudi treba nešto da uradimo da se taj trend preokrene.
Mi želimo da ovu raspravu iskoristimo kao polazište, jer znamo da ova mera nije dovoljna i da je potreban jeda sveobuhvatniji pristup, ali Vlada do sada nije ništa ponudila.
Pre nešto više od godinu dana, poslanici vladajuće većine, a ne svi poslanici kako to ministar voli da kaže, usvojila je Zakon op privremenom uređivanju načinu isplate penzija, kojima su penzije, po nama nezakonito i protivustavno, a sasvim sam siguran i nepravedno smanjene penzionerima koji imaju veću penziju od 25.000 dinara, za deset, dvadeset, a u nekim slučajevima i 25%. Posle više od godinu dana primene ovih mera, nažalost, možemo da konstatujemo da osim smanjenja deficita budžeta na razdelu – dotacije Penzionom fondu i troškovi za plate, nikakvih drugih ušteda u budžetu nema.
Naprotiv, kada pogledate ostale troškove budžeta oni su za 2% veći, nego u 2014. godini i o tome ćemo naravno više pričati kada i ako ikada budžet dođe u ovu Skupštinu. Evo, danas je 1. decembar, budžeta još nema, znači, ili ćemo probiti rok za usvajanje budžeta koji je 15. decembar po zakonu ili ćemo ga raspravljati po hitnoj proceduri, što takođe nije moguće po Poslovniku, ali u ovoj Skupštini je sve moguće pa i to.
Naš Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju, način isplate penzija je vrlo jednostavan. Predlažemo da usvajanjem ovog zakona prestane da važi ovaj zakon, da se penzije vrate na onaj zakonski propisan nivo koji je postojao do 1. novembra 2014. godine, a da se razlika za koliko su umanjene penzije u tom periodu isplati onim građanima u roku od 30 dana.
Smatramo da je to jedino pravedno rešenje, da je potpuno neprimereno ako postoji navodno prostor u budžet, kako to čujemo od premijera i ministra finansija, za neka povećanja penzija. Znači, pre svega mora da se vrati onim građanima kojima je nezakonito, protivustavno i nepravedno umanjena penzija, a onda da se vidi da li ima prostora da se svim penzionerima uvećaju penzije makar sa rastom inflacije ili rastom cena na malo.
Podsetiću vas, inflacija će u ovoj godini biti 2%, a Vlada obećava povećanje 1,25%. Znači, realno penzije neće biti povećane, biće manje ponovo i dalje realno nego što su to bile pre godinu i mesec dana. Hvala.
Hvala predsedavajući.
Gospodine ministre, iskoristio bih ovu priliku, pošto niste u svom odgovoru mojoj koleginici Branki Karavidić rekli neke stvari, pa da probam od vas da ponovim to, pa da dobijem objašnjenje, vezano za zakon koji je danas pred nama, a vezan je za rokove, za geološka istraživanja mineralnih sirovina.
Naime, predlogom novog zakona, taj rok osnovno se daje na tri godine, a onda može da se produži odobrenje na tri plus dve, uz ispunjenje određenih uslova, a to je uslov da je izvršeno najmanje 75% od projektovanog planiranog obima i dinamike istražnih radova.
Ono što je stanje na terenu jeste da su prva odobrenja data u januaru 2012. godine, kada je taj rok isticao u januaru ove godine, ništa se nije desilo, nisu poslati zahtevi za produženje po važećem zakonu na dve godine, a onda još dve, nego, niko nije radio ništa, niti je ministarstvo pitalo one koji su radili istraživanja kako rade i da li su uradili ovih 75%.
Naše pitanje i dilema celog ovog zakona je da li sada kada počne primena ovog zakona, da li ćete vi računati rok od početka, pa ćete izdavati za tri plus tri plus dve godine ili ćete nešto uraditi za one koji su i do sada koristili pravo na istraživanje, a koji su ta istraživanja počeli pre skoro, sada već više od četiri godine. To je ostalo nejasno i to je vrlo važna tema, jer mi kako sada čitamo, ispada da će neko moći da istražuju, ne kako je po sadašnjem zakonu sedam godina, nego 12 godina. To je jedno od objašnjenja koje nam je vrlo važno, prilikom opredeljivanja za podršku u ovom zakonu.
Ono o čemu sam ja želeo da govorim jeste strategija, razvoj energetike, do 2025. godine ovaj dokument treba da nasledi strategiju koja je važila do 2015. godine i ona je ovako jedan lep dokument, verujem da su ga pisali stručni ljudi, mnogo stručniji od mene, daje jednu viziju razvoja Srbije, a mene je zaintrigiralo nekoliko stvari koje ste vi rekli vezano kada ste govorili o ovoj strategiji.
Rekli ste, vi ćete jednom godišnje dolaziti u parlament sa izveštajem kako se sprovodi ova strategija, pa ćemo onda i u odnosu na to kako se ispunjava strategija, određene stvari menjati i rokove. To je ono što mene najviše brine i to su neki ti rokovi i stvari koje su ovde, recimo, nalaze se u strategiji, a vi ste govorili u svom izlaganju malo drugačije stvari od toga.
Recimo, ima tabela o investicijama, u izvore, odnosno, dovođenje gasa i kažete ovde, ima tabela na 51. strani i kaže – novi pravci snabdevanja prirodnim gasom i investicije.
Kaže, do 2020. godine, investicije za nove pravce – nula, pa do 2025. godine takođe – nula, a onda do 2030. godine uložićemo dve milijarde evra.
Meni ovo govori da vi nemate predstavu odakle može da bude novi pravac snabdevanja gasom u Srbiji. Rekli ste, Južni tok, ne postoji više, ne kažem, naravno, nije to krivica Vlade Srbije, ali da li je Vlada uspela da nađe neku alternativu? Govorili ste o interkonekciji prema Bugarskoj kao nekom rešenju, a niste govorili ništa o transjadranskom gasovodu, mogućnosti da se prikačimo na to ili na neki drugi projekat.
Mi ovde, ja ne vidim mogućnost da dobijemo novi pravac snabdevanja i u tom smislu mi nije jasno ni kako vi projektujete da ćemo do 2030. godine praktično udvostručiti količinu gasa koja se danas koristi u Srbiji i odakle će taj gas da dolazi, pogotovo ako znamo da 2018. godine prestaje Sporazum sa Ukrajinom za transport gasa, Ruskog gasa preko Ukrajine koji je sada jedini pravac preko koga se Srbija snabdeva i šta ćemo da radimo 2018. godine. To je, gospodine ministre, vrlo blizu, manje od tri godine i mislim da građani treba da budu zabrinuti.
Drugi razlog za brigu su ulaganja u proizvodne kapacitete električne energije. Kažete ovde nekoliko stvari, kako se zbog primene direktive o velikim ložištima, a ja sam i postavio poslaničko pitanje na ovu temu, pa moram sada nešto i o tome da kažem, treba da se uloži ukupno 634,5 miliona evra u modernizaciju ekološkog unapređenja blokova snage preko 300 megavata, koji ima instalisane snage 3,3160 megavata, a da će se blokovi ispod snage ispod 300 megavata, gasiti u periodu od 2018. godine do 2024. godine.
Šta to znači? Ti blokovi koji treba da se gase, oni imaju otprilike jednu četvrtinu instalisane snage, proizvode jednu četvrtinu električne energije u Srbiji, po direktivi ovih šest godina kako vi to, a možda zvuči građanima onako smirujuće, to praktično znači, tih šest godina, ove elektrane mogu da rade jednu trećinu vremena. To ne znači da mogu da rade osam sati svaki dan, pa da se pale, gase, kako nama treba struja, nego mogu da rade dve godine i onda da se zatvore, jer ne može da se pokreće ta proizvodnja svaki dan.
Znači, mi ćemo ostati do 2020. godine bez jedne četvrtine proizvodnje električne energije i Srbija će postati, pored toga što zavisimo od uvoza nafte, gasa, postaćemo nažalost zemlja koja postaje i zavisna od uvoza električne energije.
Situacija će verovatno biti i teža, jer u ovom prvom delu od 635 miliona evra koji treba da se uloži za osavremenjivanje blokova jačih od 300 megavata, ne radi se trenutno ništa.
Ja sam postavio pitanje ovde – šta je sa kreditom od 200 miliona dolara Japanske kreditne banke za odsumporavanje TENT-a? Taj tender je trebao da se završi u junu mesecu ove godine, evo ga decembar ništa nije urađeno. Odakle planirate da nabavite sredstva i da završite te komplikovane radove?
Vi ovde nas uveravate da mi ne moramo da brinemo da treba to do 2024. godine da završimo. Ono što je još uvek važeće, to je da mi moramo da započnemo na tim objektima radove da bi mogli ti blokovi da nastave da rade i posle tog remonta.
Te procedure su komplikovane, tenderi zahtevaju minimum godinu dana od trenutka kada se raspiše do početka radova. Sad je inače početak 2016. godine za mesec dana. Ja sumnjam da ćete vi uspeti sve ove objekte, a to su blokovi na TENT-u A3 do A6, B1 i B2, Kostolac B1 i B2, da pokrenete taj proces na vreme, jer ne znam gde ćete da nađete pare, ne znam kako ćete da sprovedete postupak javne nabavke, da nađete izvođača i da krenete sa radovima.
Ono što ja sa svojim skromnim znanjem iz ove oblasti, čitajući ovu strategiju mogu da vidim, to je da će Srbija doći u problem, da ćemo od zemlje koja je imala potencijal da bude izvoznik električne energije, doći u situaciju da uvozimo električnu energiju, da postanemo i u toj oblasti energetike zavisni i da otežamo budući privredni razvoj Srbije, jer slažemo se da je jedan od preduslova da bi imali rast društvenog proizvoda onakav kakav očekujemo, da su potrebne ozbiljne investicije u energetsku infrastrukturu. Ako se desi taj razvoj, mada sa ovom Vladom sam siguran da neće da se desi, nećemo moći da ispratimo iz tog energetskog ugla razvoj.
Imao bih i pitanje, rekli ste kako ste ispunili obavezu ove godine da rezerve nafte, strateške rezerve ove godine budu za devet dana. Da li je to tako što ste potpisali onaj ugovor sa firmom iz Švajcarske na pet miliona evra o kupovini opcija nafte i naftinih derivata u Nemačkoj? Da li je to ispunjenje tih strateških rezervi za devet dana, koliko ste rekli, tako što smo platili pet miliona evra nekoj firmi, koja je iz Novog Sada, ali ima neko predstavništvo i u Švajcarskoj pa se odatle javila na tender i onda je ta firma dobila poseo pet miliona, da nam proda opcije? I sad kada isteknu te opcije 31. decembra, odoše te pare, goriva nema i mi krećemo ponovo iz početka sledeće godine.
Da li ćete opet da kupujete opcije ili ćete kupiti stvarno gorivo, ili ćete krenuti da ulažete u izgradnju kapaciteta za skladištenje? Hvala vam.
Hvala.
Imao bih pitanje za predsednika Vlade. Ovih dana završena je jedna faza u prodaji „Telekoma“, faza kada su date ponude i jedna od ponuda, kako javnost mogla da sazna kroz medije, je ponuda Investicionog fonda „Apolo“ zajedno sa slovenačkim „Telekomom“.
Ono što je moje pitanje za premijera - da li će ispitati eventualni sukob interesa i na koji način će reagovati, pošto je „Apolo“ strateški partner firme „Lazard“, od 2008. godine zajedno nastupaju u Evropi. U brojnim poslovima je „Lazard“ savetovao „Apolo“ prilikom njihovih akvizicija u Evropi, a „Lazard“ je, kao što znamo, određen od strane Vlade za savetnika pri prodaji „Telekoma“.
Postavlja se pitanje – da li je firma „Lazard“ u sukobu interesa? Ona će sada obraditi ove ponude i dati predlog Vladi o tome koju ponudu eventualno da prihvati. U situaciji kada „Lazard“ radi procenu ponuda sa jedne strane, a sa druge strane savetuje jednog od kupca, sasvim logično je da se postavi pitanje sukoba interesa i da li će država Srbija u ovom poslu zbog ove situacije biti oštećena?
Drugo pitanje je za ministra kulture. Letos kada je ovde obrazlagao izmene i dopune medijskih zakona, na pitanje o tome da li će u roku biti registar medija sastavljen, on je rekao – da, nemojte da brinete. Taj rok je isticao, odnosno sada je već istekao 14. avgusta ove godine, pre više od tri meseca. Do dana današnjeg registar medija javno, onako kako je zamišljeno zakonom, ne postoji. Ako odete na sajt Agencije za privredne registre i deo Registra za medija, videćete nepotpun Registar medija u kome nema svih podataka, nema uopšte podataka o vlasništvu medija, nema podataka o mnogim drugim stvarima, koje su po zakonu obavezne i koje su najkasnije od 14. avgusta ove godine morale da budu dostupne javnosti.
Ministar i njegov državni sekretar su nas ovde ubeđivali da će to biti urađeno, kada su bili u julu mesecu u Skupštini. Do dana današnjeg to se nije desilo. Pitam ministra kada će to da se desi? Zahtevam da podnese ostavku zbog toga, jer taj njegov neuspešan, jedna od mnogih neuspešnih stvari koje je radio, uzrokovao je da od strane Evropske komisije u Izveštaju o napretku Srbije u delu za medije jasno stoji da nikakvog napretka nema, da se usvojeni zakoni ne primenjuju. Ovo je najbolji primer kako se usvojeni zakoni i ono što je ovde proklamovano kao politika Vlade, u ovom konkretnom slučaju politika ministra za kulturu i informisanje, ne sprovodi.
Ne mogu da razumem koji je problem da posle više od godinu dana i tri meseca, znači 15 meseci kako je usvojen Zakon o medijima, ne može da se napravi registar sa svim onim stvarima koji zakon reguliše. Taj rok je bio više od godinu dana od dana usvajanja zakona, tri meseca je prošlo od tog roka, tog registra nema.
Tražim od ministra odgovor kada će to uraditi? Zajedno sa tim odgovorom očekujem i njegovu ostavku. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Molim vas da ovo vreme preko dva minuta uračunate u vreme predsednika poslaničke grupe.
Znači, suština našeg amandmana na član 33. je upravo da reši jednu nepravdu koju ovaj zakon nosi i uopšte se ne tiče ove priče o milion i po nelegalno sagrađenih objekata, porodičnih kuća, bunara i sličnih stvari. Nema tu pomoći običnim građanima.
U članu 33. od stava 7. do kraja propisuje se taksa za ozakonjenje stambenih i stambeno-poslovnih objekata namenjenih tržištu. Znači, namenjenih tržištu, negde gde će neko da pravi profit. Znači, ne da je neko rešavao pitanje krova nad glavom, pa nije mogao da legalizuje zato što nije bilo urbanističkih planova ili nije valjala administracija ili nisu valjali ovi što su vladali zemljom do 2012. i sve drugo, nego oni koji su gradili za tržište. Ti koji su gradili za tržište će sada, umesto takse, naknade za uređenje građevinskog zemljišta, plaćati taksu za ozakonjenje od 500.000 do 3.000.000 dinara. To je 10, 20, 30 puta manje od onoga što su morali da plate po sada važećim zakonima, umesto da su legalno gradili.
Ovde se radi o pravljenju ekstra profita onima koji su pravili zgrade namenjene tržištu.
(Vesna Rakonjac, s mesta: U vaše vreme.)
U naše vreme, kako dobacuje neko iz sale, a predsedavajući ne reaguje, ali i u današnje vreme. Sada da odem po Beogradu, dva kilometra odavde, videćemo šta se radi, gde se gradi nelegalno, videćete da su svi investitori, znajući šta piše u ovom zakonu, koji imaju dozvole, znajući da mogu dva sprata da odstupe od plana, zidali dva sprata više. Rade noću ljudi. Ja ih razumem, pogotovo te koji su dobili dozvolu i platili sve naknade, a onda videli ovaj zakon, pa kažu – čekajte, što ja da ispadnem glup, ja ću sada da dozidam još dva sprata, po ovom zakonu ću moći da ozakonim stanove i napraviću profit za sebe, a neko nema urbanističke uslove, ne ispunjava… Prave se zgrade bez garaže trenutno. Garaže se pretvaraju u stanove da bi moglo to da ode na tržište. Znači, sada je El Dorado u Beogradu i u drugim gradovima.
Ono što je suština našeg amandmana je, ne ove takse, nego ajde da kažemo pola od onoga što su trebali da plate. Pola. Mada ne razumem ni zašto pola, pravo da vam kažem, zašto bi imali i toliko razumevanja za one koji grade stambeno poslovne objekte namenjene tržištu? Ne rešavaju svoj problem, nego prave ekstra profit danas i praviće ga, ne znam, do kraja godine, kako kaže ovaj zakon. Priča se 29. decembar, tada će da se vrši slikanje. Oni sve znaju ljudi. Do 29. decembra grade, grade, grade, sad im ide vreme na ruku. Zakon je ostavio, kaže – do kraja godine.
Ne znam ministarka, da li možete da nam kažete ovde, kog dana će biti to? To je naš problem sa ovim zakonom. Ne da rešimo probleme građana koji su zidali prethodnih 10, 15, pet godina, nego oni koji zidaju sada, koji su zidali u poslednje dve godine, znajući da će im se na kraju to isplatiti. Govorilo se ovde o tome kako su se sprovodili prethodni zakoni. Pa koliko je to bilo uspešno ili neuspešno. Ali, ministarka je ovde, kada je došla, pre dva dana, izgovorila po meni jednu neverovatnu rečenicu.
Ministarka je rekla – u odlučivanju da li ćemo da krenemo na jedan rez koji se zove podizanje krivičnih prijava ili da nađemo način kako da rešimo ovo pitanje, mi smo se upravo opredelili za ovaj zakon.
Znači, vi ste rekli da vi niste hteli da sprovodite zakon, da krivično se kažnjavaju oni koji divlje grade. Ne onaj ko je sagradio kuću pre 20, 15 godina, nego oni koji sada grade divlje, koji će zaraditi ogroman novac od toga što će umesto naknade za izgradnju, platiti ovu taksu manju 20, 30 puta, oštetiti budžet, pre svega lokalnih samouprava. Ja verujem u desetostruko višem iznosu nego sve ovo što mislimo da ćemo ovim zakonom naplatiti. Od tih para lokalne samouprave treba da izgrade infrastrukturu u tim mestima, put, školu, vodovod, kanalizaciju. Odakle će se sada to graditi?
Mi ovde pravimo ljudima ekstra profit. Mi smatramo da to nije suština ovog zakona. Prihvatamo da ostane ovo na početku, ovih prvih sedam članova koji govore koje su takse za stambene kuće, za ljude koji rešavaju problem svoje egzistencije, ali ovaj deo je potpuno neprihvatljiv. Ponavljam, ovaj deo koji tražimo da se briše, to je podela stambenih zgrada namenjenih tržištu od 500 pa do 1.000 pa od 1.500, pa preko 1.500, samo tri, kažem, samo tri miliona preko 1.500 kvadrata može da bude i 5.000 kvadrata, može da bude 15.000 kvadrata. I sad ćete vi nekome umesto ne znam ni ja koliko desetina miliona koliko je trebalo da plati, propisali ste taksu od tri miliona dinara. Smatramo da je to duboko nepravedno i to je jedan od ključnih razloga zašto mi ovaj zakon ne možemo da prihvatimo. Hvala.
Hvala predsedavajući.
Gospodine ministre, mi vas ovde nismo videli malo više od godinu dana, 8. novembra, kada ste ovde zakone u Skupštini obrazlagali.
(Zlatibor Lončar, s mesta: Izvinjavam se, bio sam pre deset dana.)
Ne, ne, govorim ovde kao ministar, zakone koje ste obrazlagali u plenumu, ne govorim da ste dolazili na sastanke. Znači tih sastanaka je bilo i to je u redu. Govorim o zakonodavnoj aktivnosti, znači, o onome što smo ovde raspravljali iz oblasti zdravstva 8. novembra 2014. godine.
Znači, generalno ovde ste dolazili gotovo uvek sa izmenama i dopunama zakona – Zakon o zdravstvenoj zaštiti, izmene i dopune dva člana 31. avgusta, pa 10. septembra 2014. godine – Zakon o izmeni i dopuni Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, ceo zakon 8. novembra prošle godine i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, sa promenom tri člana, tada pre godinu dana 8. novembra. Sada opet imamo izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Ovaj zakon ima devet članova. Mislim da je stanje u našem zdravstvu teško, da ne kažem neku težu reč. Mislim da, ne znam da li ovo što ste danas predložili dovoljno. Zato sve ovo govorim. Da li je ono što vi ovde dolazite, da li je to dovoljno? Da li će rešiti? Rešiće jedan mali deo problema vezan za licenciranje, vezan za staž koji je do sada bio različito regulisan i vezan za položaj zdravstvenih radnika koji su radili, da kažem i u obrazovanju, i sve ovo što ste govorili, problem koji postoji 50, 60 godina. I ovaj jedan mali deo vezan za apoteke. Kako ja čitam ove izmene, prvo što vidim da se daju nova ovlašćenja ministarstvu. Znači, vezano za apoteke nešto treba da radi komora, sada se to prebacuje na ministarstvo.
Sada ste ovim izmenama za licenciranje i uvođenjem ovog ispita dali ministarstvu obavezu da propisuje i ispit i komisije i kako će sve to da izgleda. Ništa od toga mi ovde nemamo i ne znamo kako će se do kraja to rešavati. Kaže tamo jedan član koji se dodaje - to određuje ministarstvo, i komisije i koji će programi, ništa danas ovde nismo od vas mogli da čujemo.
Slažem se da je dobro da se uvede, problem koji je postojao u finansiranju nastavnika i saradnika na kliničkim predmetima, da se sada oni, ceo svoj staž i ugovori i sve ostvaruju preko fonda. Moje pitanje – da li ima dovoljno para u fondu sada za to? Znači, ovde kaže zakon finansiraće se iz fonda. Moje pitanje – da li u fondu ima dovoljno para? Dobro. Moguće da ja grešim, ispravite me.
Danas, koliko sam mogao da pratim najveći deo kolega koji su diskutovali su zdravstveni radnici, lekari i sigurno su mnogo kompetentniji od mene, ali ja kao građanin ove zemlje vidim jedan trend i ne vidim da će se taj trend prekinuti ovim izmenama i dopunama.
Prošle godine Komori lekarskoj obratilo se 1.000 lekara tražeći dokumentaciju na osnovu koje može da traži posao van Srbije. Ove godine taj broj će sigurno biti veći od 1.000. Ne znam, vidim klimate glavom. Ono što sam ja mogao da pročitam iz izjava ljudi iz Lekarske komore to je da je taj broj i ove godine 1.000.
Lično znam, moj dobar prijatelj danas je seo u avion otišao je u Berlin na razgovor za posao. Ima 45 godina, doktor medicine. Završio je specijalizaciju, doktorirao. Dve godine je učio nemački i danas ide prvi put na razgovor za posao. To je realnost. Pre mesec dana bila je situacija da li će ili ne zdravstvo u Srbiji ostati bez 2.500, 3.000 lekarki, jer je Vlada donela neki propis, pa je onda u poslednjem momentu Ustavni sud to stavio van snage.
Ja ne vidim sistem u svemu ovome. Ne vidim gde mi to idemo, i kako ćemo ove loše trendove da prekinemo, i zato smatram da ovakve izmene i dopune zakona koje su obeležile vaš mandat, govorim o zakonodavnoj aktivnosti, samo izmene i dopune zakona, dva člana, tri člana, danas devet članova, da to nije dovoljno.
Probleme ste nasledili, ne znam da li ste neki napravili u međuvremenu, ali ne vidim da se ti problemi koji postoje rešavaju. Mislim da je stanje u zdravstvu gore, nego što je bilo ranije.
Možete vi da se smejete, ja ne mislim da je smešno. Ljudi danas u Srbiji umiru samo zato što odu u bolnicu i legnu posle najjednostavnije neke hiruške operacije. Šta se dešavalo u Ćupriji pre samo nekoliko nedelja? Neću da govorim o ličnom primeru koga imam i znam šta se dešavalo i kako se dešavalo.
Ne vidim da ima odgovora, ne vidim da rešavamo problem specijalista kojih u državi nema, naravno, ne može on da se reši preko noći, tu se slažemo. Mora vremenom i napravljeni su neki koraci. Bojim se da nam tok vremena ne ide na ruku. Mi ćemo da obrazujemo neke mlade lekare i zdravstvene radnike, ali nisam siguran da ćemo ih zadržati.
Nisam siguran da ćemo ih zadržati ako im Vlada smanji plate 10, 15, 20%, a onda im ponudi povećanje od 2%. Imam prijatelje, znam šta mi pričaju, znam kako se osećaju kad odu da rade. To nije dobro. To nije dobra atmosfera i tako nećemo napraviti zdravo društvo. Ni u ovom bukvalnom smislu ni u nekom socijalnom smislu.
Zato ministre smatram da vi morate da uradite više, više od ovih devet članova koje danas menjamo. Više od ova dva, tri člana koliko smo menjali poslednji put kada ste bili ovde jer je stanje, ponovo kažem, teško. Rekao bih neku drugu reč, ali neću sada to da koristim.
Mi ćemo ove izmene podržati, nisu one sporne ali daleko su od onoga što je u ovom trenutku potrebno zdravstvu Srbije, zdravlju Srbije, budućnosti Srbije. Hvala.
Hvala.

Poštovana predsednice, ne znam zašto nemam podsetnik koji inače svakog dana ovde šefovi poslaničkih grupa imaju. Želeo bih da u skladu sa članom 97. predložim da o ovom jedinstvenom zajedničkom pretresu sedam tačaka, kako ste vi to predložili ponovo i spojili nespojivo, samo pet zakona koji izgledaju ovako, sa preko 1.000 članova, produžimo vreme rasprave na 10 sati ukupno, kako kaže prvi stav člana 97. Hvala.
Hvala, poštovana predsednice.

Poštovana potpredsednice Vlade, ja ću kao i sve kolege, odnosno ja ću govoriti samo o Predlogu zakona o ozakonjenju objekta, nažalost, niko nije govorio do sada u ovoj raspravi osim vas, malo o Zakonu o trgovačkom brodarstvu ili Zakonu o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tafografima.

Stvarno mislim da nije primereno što smo objedinili sve ove tačke dnevnog reda, naravno da je najinteresantnije i verovatno i možda najvažnije, za građane najinteresantniji Predlog zakona o ozakonjenju objekata.

Ono što ovaj zakon pokušava da reši je problem koji postoji dugi niz godina i vi ste se u uvodnom izlaganju osvrnuli na taj period, na činjenicu da smo imali pet prethodno donetih zakona koji nisu rešili ovaj problem i vidim da ste čvrsto uvereni da je ovaj zakon taj koji će staviti tačku na problem nelegalnih, bespravno izgrađenih objekata u Srbiji.

Ja moram da priznam da čitajući ovaj zakon nisam do kraja ubeđen da je ovo tačka. Iskreno kao građanin ove zemlje to bih voleo da se desi, ali nekako svaki put kada su se usvajali zakoni u ovoj Skupštini predlagači ispred Vlade su tvrdili da će ovo staviti tačku.

Ako gledamo negde genezu, vidimo da u ovom Predlogu zakona činjenica je da su najmanje takse koje treba da se plate i da je najmanje komplikovana administracija u pribavljanju dokumenata koji će vam biti potrebni da ozakonite bespravno podignut objekat. Ali negde se bojim da to nije dovoljno.

Moje pitanje je – da li će Vlada, da li je spremna da ide do kraja da sprovede ovaj zakon? Taj kraj se ogleda u tome da pet, a možda i do 10% od ovih milion i po procenjeno nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji neće moći da se legalizuje i da će 150.000 objekata morati po slovu ovog zakona da se poruši? Ako ste vi rekli na početku da je neka procena da bi rušenje postojećih milion i po nelegalnih objekata potrebno negde 10 milijardi evra, da li država ima milijardu evra da potroši i da sruši nelegalne objekte?

Znamo da su nam finansije u teškom stanju, i čitajući ovaj zakon nisam uspeo da vidim koji su to rokovi, kada će država krenuti da ruši one objekte koji ne mogu da se legalizuju po ovom zakonu? Zato što član 37. kaže – rušenje nezakonito izgrađenog objekta u smislu ovog zakona neće se izvršavati do pravosnažno okončanog postupka ozakonjenja. Sabirajući sve rokove koji su dati i rok od 12 meseci da se izvrši program popisa koji lokalne samouprave treba da usvoje u narednih 15 dana, kada usvojimo ovaj zakon, recimo taj korak me takođe brine.

Nisam siguran da lokalne samouprave imaju kapacitet da u narednih godinu dana izvrše popis 800.000, kolika je procena nelegalno izgrađenih objekata. Ogroman je to posao.

Posle toga član 38. dalje govori šta se dešava i kada postoji pravosnažno rešenje za rušenje objekta, onda tamo stav 5. kaže - kada nije moguće izvršiti rešenje o rušenju, građevinski inspektor je dužan da tu činjenicu konstatuje u rešenju o rušenju. Šta je to što će da spreči rušenje tog objekta?

Razumem negde da postoje zgrade, koje nije moguće srušiti, ali mi onda nije jasno zašto postoji stav 8. u ovom članu koji kaže kad se nešto ne sruši, dostavlja se katastru i poreskom organu da se upiše na teret nepokretnosti da taj objekat ne može da se legalizuje, onda stav 8. kaže – nadležni organ po zahtevu vlasnika nezakonito izgrađenog objekta iz stava 5. ovog člana može doneti naknadno rešenje o zakonjenju, ako vlasnik dostavi dokaz o ispunjenosti uslova propisanih ovim zakonom. Koji je to rok?

Ako nije mogao za godinu da, plus ne znam koliko dana od pravosnažnosti, neće se srušiti, ali ostavlja se opet neki rok da se nešto desi, da se ispune neki uslovi, ne znam koji uslovi više mogu da se ispune? Ja sam laik u ovoj materiji. Više ovo postavljam kao pitanje.

Takođe, zašto smatramo da postoje elementi, da kažem korupcije, u ovom zakonu, kao što su postojali u svim prethodnim zakonima vezanim za legalizaciju, to su neke, za mene nejasne i široko date norme.

Član 3. kaže – predmet ozakonjenju u smislu ovog zakona jeste objekat koji je završen u građevinskom smislu. Tačka. Onda idemo dalje. Tu nastaje problem - izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, kada je predmetak ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja može biti zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi. Onda se nabraja – temelj, zidovi, amirano betonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armirano betonska tavanica, krovna konstrukcija, sa ili bez završne fasade.

Sledeći stav – stepen završenosti za ostale objekte koji su predmet ozakonjenja, utvrđuje se u zavisnosti od vrste i namene objekta. Koji je to stepen završenosti koji dozvoljava ozakonjenje, a koji je to stepen koji ne dozvoljava? To je verovatno neki pravilnik koji treba da se donese, nije deo ovog zakona i smatram da nije dobro što nema u zakonu jasno definisano pa da ste samo rekli – temelj. Ovako je ostavljeno da li je temelj, da li su grede, da li krov, nije krov, tu vidimo problem i mogućnost korupcije jer će izaći neki građevinski inspektor pa će mu reći, on treba da napravi neki izveštaj. Šta će da napiše u tom izveštaju? Šta je izgrađeno?

Onda imate član 25, ja sam opet gledao, koji ima isto ovo nabrajanje šta sve može da ima, ali sad tu se govori – nezakonito izgrađeni objekti na kojima su izvedeni građevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom, pa sa sada opet nabrajaju temelj, zidovi. Znači, u članu 3. govorite o zgradama, a u članu 25 govorite o objektima.

To su stvari koje nisu dovoljno precizne i smatramo da je to potrebno precizirati, kao i ovaj famozni član 5. tačka 4. Ovako kako je napisan u zakonu, a ja nažalost nisam stigao da pogledam i amandmane, vi sad možete da kažete - ima već amandman; ali ovako kako je napisano, tačka 4. - izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog objekta; pa u zagradi – (osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor); znači prvi i drugi. Znači, minimalna intervencija bi bili prvo zarez, bez onog „i dalje“, pa da tumačimo ovo da nije prvi.

Znači, ja vam sad govorim šta piše u zakonu. Ako ima izmene, podržaću tu izmenu i to je jedna od stvari na kojima mi insistiramo da to u stvari budu potpuno jasne.

I ono što mislim da je ključno i gde je najveći problem, znali su svi u poslednjih godinu dana da će doći novi Zakon o legalizaciji. Šta je to proizvelo na terenu? Krenuli su ljudi masovno da grade bez dozvole, masovno. Poslednjih nekoliko meseci, građevinski inspektori kada su izlazili, terali su ih investitori – hajde, beži, ide novi zakon; oni su krenuli da rade. I sada će im biti, nisu sporne kuće koje su ljudi izgradili pre 20, 15, 10 ili pet godina, nama je sporno ono što je građeno ove godine, ono što je građeno kada je istekao rok od prethodnog zakona, 29. januar 2014. godine.

Zato tražimo da to bude rok, ono što je izgrađeno do tada, da to može da se legalizuje, ne ovo u ovih poslednjih nekoliko meseci. Divlja sada gradnja po Beogradu, po drugim gradovima, divlja, jer su znali ljudi da će doći ovaj zakon i ono o čemu su govorili, umesto da plate naknadu za korišćenje zemljišta po nekoliko stotina hiljada evra, oni su znali, doći će zakon, platiće nekoliko desetina hiljada evra. I to je problem. Zato smatramo da je primereniji rok koji smo mi kroz naš amandman dali.

Ono što ste vi rekli, a ja nigde nisam našao u zakonu, a to je obaveza da ovaj iznos od 70% sredstava od taksi, koliko će ići lokalnim samoupravama, mora da ide kao obaveza ulaganja u infrastrukturu. To ne piše nigde. Piše da ide u budžet lokalne samouprave. Šta će oni da rade sa tim budžetom, videćemo. Nije stavljeno jasno da mora da ide na ulaganje u infrastrukturu, što bi bilo logično, jer treba izgraditi za te nelegalne objekte vodovod, kanalizaciju, putnu infrastrukturu. Te obaveze nema. Ja bih voleo da se ona nađe u ovom zakonu, kao što ste vi rekli da jeste. U ovom predlogu koji ja čitam, toga nema. Hvala.
Naravno, predsednice, ja ću se pozvati na član 27. stav 2. koji govori – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Naravno, radi se o tome što ste početak sednice koju ste sazvali u petak, znači u kraćem roku od propisanih Poslovnikom sedam dana, zakazali za utorak, a sada odlažete za ponedeljak u četiri sata popodne.
Znači glagol „odlagati“ u srpskom jeziku je pomeriti za kasnije, što je definicija glagola „odložiti“. Utorak 17. novembar nije kasnije, odnosno, to je kasnije u odnosu na ovaj ponedeljak 16,00 časova, za kada vi odlažete.
Znači, nemoguće je da odložite za ranije.
Pozivam vas da ne kršite Poslovnik. Na dnevnom redu te sednice treba da se nađu zakoni koji imaju po 700 članova. Mi smo imali vikend da još jednom pogledamo te zakone, stoje neko vreme u proceduri. Imamo dva zakona po hitnom postupku koji su došli u petak popodne i vi nam sada uzimate još pola dana, koliko smo imali kada se završi ova sednica da možemo da se pripremo za sednicu.
Znači, apsolutno je neprihvatljivo na ovaj način raditi. Šta znači, mogli ste danas da nas obavestite da ste odložili početak za petak 13. i da smo mi, u stvari, već počeli novu sednicu. Da li je to sledeći korak? Hvala.
Poštovani predsedavajući, član 27 – predsednik Skupštine se stara o primeni ovog Poslovnika. Kao što ste rekli – treba da dobijemo amandman. S obzirom da je pauza od 10 minuta trajala pola sata, ja vas pozivam da sačekamo još nekoliko minuta, da bi videli taj amandman. S obzirom da ovaj zakon ima dva člana, usvajanjem tog amandmana verovatno se menja potpuno suština zakona i ja ne mogu da diskutujem ukoliko ne znam o čemu se u Predlogu zakona radi.

Ako smo mogli 10 minuta da pretvorimo u pola sata, ako možemo da odložimo sa utorka na ponedeljak, onda možemo i pet minuta da sačekamo, ili koliko je vremena potrebno, da svi poslanici dobiju taj amandman Odbora za finansije i budžet, kako bi znali šta je na kraju Predlog zakona koji, evo, doživljava promene iz dana u dan. Hvala.
Predsedavajući, ja želim da ukažem da danas ceo dan dok predsedavate…
… kršite član 106. Poslovnika, koji govori o tome da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, o kojoj se vodi pretres.

Znači, kada govore poslanici iz vaše poslaničke grupe, za njih član 106. ne važi. Mogu da pričaju o čemu god hoće i da nekog hapse i da ih šalju u zatvor, i da ne znam šta rade ovde, pokazuju slike. Nikakve veze sa temom rasprave ne moraju da imaju. A, onoga trenutka kada neko iz opozicije na isti način učestvuje u ovoj raspravi, koja je mnogo šira od ovih nekoliko rečenica koje se nalaze u amandmanima o kojima raspravljamo, vi oduzimate reč i izričete opomenu.

Znači, ja vas molim da imate isti aršin prema svim poslanicima, da dosledno član 106. Poslovnika sprovodite, bez obzira na to sa koje strane dolazi diskusija, jer bez toga ovo nije parlament, nego se ovo pretvara u glavni odbor vaše stranke, gde mogu da se čuju samo hvalospevi o radu Vlade i premijera.

Mi nismo zato ovde. Mi smo ovde da kritikujemo ono što ova Vlada radi, jer su nas izabrali građani koji ne podržavaju ovu Vladu. Tri četvrtine građana nije glasalo za ovu Vladu i nas ovde koliko ima, imamo pravo i obavezu da govorimo o tome i ne možete nas u tome sprečavati.

Nemojte da mislite da će vaše opomene i vaše ponašanje da nas spreči u tome. Neće, odmah da vam kažem. Poštujete Poslovnik, da se odnosite prema svim poslanicima isto. Hvala.