Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege poslanici, verujem da su građani Srbije posle našeg poslednjeg skupa ovde kada smo čuli ekspoze premijera i izabrali novu Vladu željno čekali da vide prve poteze Vlade, prve zakone koji će doći u ovu Skupštinu. Pre svega, mislim da je više od 50.000 radnika koji rade u 164 preduzeća u restrukturiranju, kako smo čuli, sa zebnjom čekalo šta će se desiti 14. maja.
Na kraju prošle nedelje stigao je zakon, odnosno izmene Predloga zakona o privatizaciji koje se odnose praktično samo na jedan član i koje suštinski prolongiraju život preduzeća u restrukturiranju za još pet meseci. Naše mišljenje je da to nije dovoljno. Čuli smo u ekspozeu premijera nameru Vlade da reši ove probleme, neke osnovne ideje i očekivali smo, onog dana kada izmene ovog zakona budu na dnevnom redu, da će u parlamentu biti ne samo ministar privrede, nego i premijer, jer je ovo izuzetno važno državno pitanje, jer se radi o životima preko 50.000 radnika u tim preduzećima, a i šire. Mnoga od tih preduzeća su nosioci privrednog života u gradovima u kojima funkcionišu.
Mislim da naša rasprava ovde govori o tome da je ova tema mnogo šira od onog predloga koji ćemo formalno usvajati u danu za glasanje. Formalno ovaj zakon praktično, u skladu sa odlukom Ustavnog suda, briše određene članove važećeg zakona i onda završnim odredbama uvodi taj jedan rok od pet meseci, u kojem bi trebalo da se poverioci prijave Agenciji za privatizaciju, a onda Agencija da popiše sva dugovanja, evidentira sve te zahteve i utvrdi predlog za namirenje i potraživanje, a da se onda u roku od još 30 dana poverioci izjasne da li prihvataju ovaj predlog Agencije ili ne.
Čuli smo i od ministra da trenutno ne postoji centralni registar o tome kolika su potraživanja i ko ih potražuje. Postavlja se pitanje zašto je to tako? Znalo se da je privatizacija i po važećem zakonu trebala da se završi do kraja juna meseca ove godine. Pitanje je zašto Agencija nije radila ovaj posao u prethodnom periodu i čija je to odgovornost? Možemo da kažemo da, evo, parlament sada zaseda u subotu jer je ovaj rok za usvajanje, 14. maj, tu pred nama i u redu je što želimo da izbegnemo pravnu nesigurnost. Ali, ako postoji opravdanje za nas političare da smo imali izbore na početku ove godine, za Agenciju i za njen rad ne postoji opravdanje, jer Agencija je radila nesmetano svih ovih meseci.
Ono što očekujemo, to je jedan predlog zakona i rešenja koja govore kako će se rešiti i kakva je sudbina ovih preduzeća. Slažem se sa kolegama koji su govorili o tome da je potrebno prići svakom preduzeću pojedinačno, jer postoje različiti slučajevi. Da li je to grupisanje u tri grupe, kako je govorio premijer, ili na neki drugi način, ali se ne slažemo sa tim da se danas praktično samo prolongira rešavanje ovog problema i da se onda nastavi ta nesigurnost kod radnika koji rade u ovim preduzećima, da se nastavi nesigurnost i u privrednim subjektima koji rade sa njima, da se nastavi agonija onih poverioca koji zbog nenaplativih dugova imaju problema u svom radu, a u krajnjoj liniji i da se praktično izvrda odluka Ustavnog suda, odnosno konstatacija da je restrukturiranje pretvoreno u kontinuiranu dugotrajnu meru. Ovim se to ne prekida, nego naprotiv, produžava se, ali ovaj put za pet meseci. Naša je bojazan, s obzirom na ovakav početak, da li će posle tih pet meseci ponovo doći neki predlog i da li će ponovo neke nove rokove da postavlja, a da ne rešava probleme.
Upravo iz tog razloga, razloga što danas nemamo konkretne predloge za sudbinu ovih preduzeća i za završetak privatizacije u Srbiji, mi nećemo podržati ovaj zakon. Očekujemo vrlo brzo premijera, ministra privrede i ostale ministre zadužene za ekonomiju u Srbiji da budu ovde u parlamentu. Ne samo što to mi očekujemo, već verujem da to očekuju i građani, jer ekonomska pitanja su najvažnija pitanja trenutno građana Srbije. U toj raspravi želimo da učestvujemo i da govorimo o tome šta je sve dobro, a šta je sve loše donela privatizacija. Nešto smo čuli i danas. Negde ćemo se složiti, a negde se nećemo složiti, ali mislim da ono što nama treba, nije gledanje toliko u prošlost šta je bilo, nego kako da se ovaj proces završi, kako da privredu Srbije stavimo na zdrave noge. Hvala.