Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, kolege poslanici, ovo jeste jedan set reformskih zakona.
Pre svega, radi se o tri zakona, kompletna zakonska predloga, ne o izmenama i dopunama određenih zakona i radi se o zakonima koji uređuju jednu važnu oblast našeg društvenog života posle više od deset godina, kao što smo mogli da čujemo u uvodnom izlaganju ministra.
Ovi zakoni su rađeni u skladu sa propisanom procedurom, rađena su javna slušanja, vođena je javno rasprava. Jedino na ovom poslednjem koraku mislim da je napravljen propust što su predloženi po hitnom postupku i upućeni u parlament na raspravu po hitnom postupku. Time je uskraćena mogućnost da sami narodni poslanici koji su imali svega jedan dan da ova tri zakona koja imaju preko 300 članova detaljno analiziraju i uvide kako je konačno rešenje u odnosu na ono što se nalazilo u prethodno nacrtima izrađenim u prethodnim mesecima.
Ti nacrti jesu, pre svega, stajali na sajtu nekoliko poslednjih meseci Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. Šteta je što je napravljena ta greška, po našem mišljenju greška što su ovi zakoni upućeni po hitnom postupku, jer možda ni mi nismo mogli do kraja da sagledamo sve elemente ovog zakona.
Mi smo podneli nekih 30 amandmana, verujem da će neki od njih biti korisni i ministarstvu, da će ih i prihvatiti, ali, kažem, to je sada jedna praksa i to je naša, pre svega, politička ocena da je u ovom mandatu svi zakoni se donose po hitnom postupku i teško je nekad shvatiti razloge za hitnost, to je i u ovom slučaju reč.
Medijska scena Srbije je, čini mi se, u najlošijem stanju u poslednjih 15-ak godina. Mi danas imamo pojavu cenzure, na tome su ukazivali i visoki predstavnici OEBS. Imamo i pojavu autocenzure koja nije dozvoljena po etičkom kodeksu novinarstva. Imamo velike pritiske na medije, na urednike, na novinare od strane oglašivača, jer su danas mediji u izuzetno teškoj ekonomskoj poziciji i oglašivači često znaju da iskoriste taj svoj uticaj i utiču na uređivačku politiku.
Ono što je dobro, što će država u roku od nepunih godinu dana od dana usvajanja ovog zakona izaći iz vlasništva u medijima, ali nemojmo da se zavaravamo, taj izlazak će biti bolan. Naša bojazan je da će mnogi mediji pre svega u manjim sredinama čiji su osnivači opštine ili gradovi, na kraju ovog procesa biti ugašeni, što je mogućnost, kako je i ministar sam najavio.
Takođe, postavlja se pitanje i kako će funkcionisati veliki štampani mediji, mislim tu na novinske kuće „Politika“, „Novosti“, kada Vlada izađe iz vlasništva tih medija, da li će oni moći na tržištu da se održe s obzirom na teške uslove i neizvesnu budućnost uopšte štampanih medija u vreme razvoja elektronske komunikacije i interneta?
Mislim da postoji opravdana bojazan svih danas koji rade u medijima, bojazan za svoju budućnost i mislim da ćemo se naći u situaciji za godinu dana da raspravljamo šta sa svim tim ljudima koji će verovatno ostati bez posla.
Ono što ovi zakoni donose, donose ta neka usklađivanja, modernizaciju, jer su se stvari dosta promenile u poslednjih deset godina. Donose neke promene u nazivima, RRA više neće biti Republička radio-difuzna agencija, nego regulator, kako ga zove zakon, jedno malo čudno ime koje uvodimo u naš rečnik, ali dobro, valjda je to i deo ovih evropskih promena.
Želim da kažem nekoliko reči o jednoj rečenici koju je ministar izgovorio čitajući obrazloženje za predloge ovih zakona. Rekao je da će ovim zakonom konačno i formalno biti ukinuta pretplata. Ne znam kako je to neformalno bila ukinuta pretplata, možda je neformalno ukidanje pretplate bila objava na fejsbuku predsednika Vlade od 23. maja 2013. godine, kaže Vučić na fejsbuku – ukinućemo TV pretplatu. Verovatno je to imalo za posledicu da jedan broj građana Srbije prestane da plaća pretplatu i sigurno da ove dve godine može da se napravi analiza koliko je manje svakog meseca građana plaćalo pretplatu. Mislim da je taj procenat bio preko 50% pre dve godine, sada evo čitam u medijima da je on ispod 20%.
Neobično je da najviši funkcioner, tada potpredsednik Vlade, poziva građane da ne izvršavaju, praktično zakonsku obavezu, a ne kao funkcioner te Vlade, predloži izmene zakona, kako bi građane oslobodio te obaveze.
Sada kažemo – ukidamo pretplatu, verovatno ćemo danas dosta slušati o tome, ali građani treba da znaju i to je isto rečeno, nije tajna, da se uvodi taksa za 17 meseci. Građani Srbije će umesto ove pretplate plaćati taksu. Znate, iz ugla građana on je do sada davao 500 dinara za pretplatu, jednu uslugu koja se zvala pretplata, za godinu i po dana davaće 500 dinara za taksu, mislim da građene ne zanima mnogo kako se to zove. Iznos koji je danas biće uveden ponovo za godinu i po dana.
Nažalost, tada će plate i penzije biti najmanje 10% manje. Ako srce premijera u međuvremenu očvrsne, možda će i biti još manje i mislim da će građanima biti teško da plaćaju tu svoju obavezu, a čuli smo i u obrazloženju da je pretplata nešto što do sada nije bilo obavezujuće, mada ja ne razumem kako nije bilo obavezujuće, jer je proisticalo iz Zakona o radio-difuziji.
Takođe, Javni servis je imao i obavezu da građane koji ne plaćaju tu pretplatu sudski utuži. Naravno, sudbina tih utuženja je takva, da od, ako sam dobro zapamtio, nekih osam hiljada utuženja, svega hiljadu je naplaćeno.
Ako ispod 30% u ovom trenutku plaća TV pretplatu, znači negde oko 1.700.000-1.800.000 građana ne izvršava tu zakonsku obavezu.
Mi smatramo da je pretplata, taksa, kako god, dobar način finansiranja Javnog servisa. Ona omogućuje Javnom servisu da ostvari svoju ulogu u zaštiti javnog interesa, da bude nezavisan od Vlade, da se ne pretvori u javni servis Vlade ili možda u nešto što bi neko u Vladi želeo da naš Javni servis za četiri godine, recimo, kao Severnoj Koreji, izvesti da je Srbija pobedila na Svetskom prvenstvu u fudbalu, kao u Severnoj Koreji pre nekoliko meseci. Oni ljudi tamo veruju da su prvaci sveta u fudbalu. Mislim da bi neko voleo da i naša televizija na taj način izveštava i da toliko bude blizu istine.
Zato mi podržavamo i podržali smo svojevremeno uvođenje pretplate i smatramo da je to dobro, bez obzira na trošak koji to iziskuje kod građana. Mislimo da je važno i da je to mehanizam koji štiti Javni servis od uticaja Vlade i mislim da ćemo u narednih godinu i po dana do stupanja na snagu uvođenja ove takse biti svedoci pritiska izvršne vlasti na javni servis i smanjenja uloge u zaštiti javnog interesa koji Javni servis treba da ima.
Želimo da verujemo da će ovi zakoni stvarno urediti, pre svega Zakon o javnom informisanju, javnu scenu Srbije, da će se u taj registar upisati svi pravi vlasnici i da ćemo konačno dobiti jasnu sliku ko su vlasnici medija u Srbiji, elektronskih i štampanih.
Ovaj zakon i predviđa neka rešenja, koja, nažalost, danas u Srbiji postoje, vezano za vlasništvo nad medijima, a koja nisu u skladu sa važećim zakonima koji su vlasnici tih medija na određeni način izvrdavali, da će sada to biti transparentno i da će svakome biti jasno ko je vlasnik medija, a onda i da zaključi da li postoji neki interes i način uticaja na medije od strane vlasnika.
Ono što je takođe dobro u Predlogu zakona o javnim medijskim servisima je što u članstvu Programskog saveta više neće biti narodni poslanici. Znam da je to u prošlosti bila jedna tema koja je ovde izazivala veliku diskusiju i pažnju medija. mi to podržavamo.
U svakom slučaju, dobro je što danas raspravljamo o ovim zakonima, što ćemo imati prilike da ukažemo i na dobra i na loša rešenja. Mi smo u tom kratkom roku koji smo imali stigli da napišemo nekih 30 amandmana. Verujem da će oni biti od pomoći da ovi zakoni budu još bolji, ali, još jednom kažem, žalimo zbog nastavka te prakse koju je ovo ministarstvo prihvatilo, da upućuje zakone u Skupštinu po hitnom postupku. Hvala.