Hvala poštovana predsednice.
Čudan mi je početak jesenjeg zasedanja. Umesto reformskih zakona, kako je obećano na početku mandata ove Skupštine, dobili smo dva zakona o izmenama i dopunama zakona sa ukupno pet članova koji se odnose na promenu roka važećih zakona, kao i jedno potvrđivanje zajma i jednog međunarodnog sporazuma o kome danas razgovaramo.
Druga čudna stvar je što umesto ministra Dušana Vujovića, koji je bio određen da ispred Skupštine predstavi ove zakone, tu je danas potpredsednica Vlade, gospođa Kori Udovički koja je nama poslanicima ovde praktično pročitala nešto što stoji u pisanom obrazloženju svih ovih zakona.
Mislim da to nije bilo potrebno. Pročitali smo svi i zakone i obrazloženje i postavljaju se neka pitanja na koja očekujemo odgovore i nadam se da ćemo te odgovore dobiti.
Da krenem ne onim redom kako je po dnevnom redu, ali onako kako je ministarka govorila. Ona je prvo govorila o Predlogu zakona o izmeni zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Zanimljivo je da smo o tom zakonu ovde raspravljali pre tri meseca, 1. jula 2014. godine, tada je bio ministar finansija, nadležni ministar, i on je govorio o važnosti ovog zakona i govorio je upravo o važnosti onih rokova koji se danas menjaju i pomeraju, neki za šest meseci, neki za godinu dana. Poslednji rok koji je bio za elektronske prijave, po tada usvojenom zakonu koji je predviđao do 1. oktobra 2015. godine samo u elektronskom obliku mogu da se podnose prijave, sada se pomera na 1. januar 2017. godine.
Šta je ministar tada rekao? Kaže – drugi princip koji smo pratili u izmenama ovog zakona jesu procesno-tehničke promene, to je ono što život znači mnogima, jer to je način na koji se plaća porez, a poreska uprava prevashodno treba da bude servis građana jer je to šalter koji nijedan privredni subjekat, a de fakto ni jedan građanin ove zemlje ne može da zaobiđe. S jedne strane, imamo i dalje informatičko osavremenjivanje usluga poreskim obveznicima. Dakle, šta je cilj? Mi jurimo s jedne strane elektronsko podnošenje prijava, već je to urađeno sa objedinjenom naplatom koja je počela da funkcioniše i odlično funkcioniše od 1. marta ove godine, a to obuhvata otprilike 80% u smislu mase prihoda. Do 1. oktobra 2015. godine to će biti urađeno i za sve ostale vidove poreskih prihoda, te će se stvoriti prostor da se ukinu mnoga diskreciona prava. To je nešto što sam imao prilike da razgovaram u poslednjih nekoliko nedelja i sa paušalnim obveznicima, odnosno onima koji plaćaju porez paušalno, da se ukinu različiti diskrecioni faktori koje individualni poreski inspektor odnosno poreski službenik može da određuje na terenu, jel to samo po sebi smanjuje predvidivost poreskih obaveza, što je loše za poslovanje.
Ministar finansija je ovo rekao 1. jula. Jeste da je to bilo kada je već bio dogovor da se on vrati u Mekenzi, već je znao tada da će napustiti Vladu Srbije, ali vi ste kao potpredsednica Vlade i drugi članovi Vlade glasali za ovaj zakon sa ovim rokovima. Znači, poslanici su za ove rokove glasali pre tri meseca, a sada dobijamo nove rokove. A obrazloženje je sledeće, a i vi ste ga rekli u jednoj rečenici – Vlada će u narednom periodu predložiti Skupštini usvajanje određenih poreskih zakona, pa je potrebno obezbediti dovoljno vremena za prilagođavanje informatičkih sistema i poreskih obveznika i poreske uprave rešenjima koja će biti sadržana u tim zakonima.
Kojih poreski zakoni? Koja rešenja? O tome želimo da razgovaramo i da čujemo taj odgovor. Šta to Vlada planira zbog čega se pomeraju ovi rokovi? Nije dovoljno reći – određenih poreskih zakona. Izvinite, to ne znači ništa.
Ministar Krstić je tada isto rekao – Vezano za to je način na koji možemo da merimo učinkovitost ovog zakona u nekom budućem periodu, pored, naravno, sive ekonomije, ne zavisi samo od zakona, već prevashodno od implementacije, jeste činjenica da smo mi na 161. mestu od 189 zemalja po troškovima administriranja poreza. Dakle, u smislu vremena i novca koji je potreban od strane poreskih obveznika koji se na to troše, 161. od 189 zemalja. Ove izmene, upravo na ovim rang listama konkurentnosti će učiniti da svoj položaj poboljšamo. Kako će produžavanje ovih rokova sada uticati na te liste? Da li će se taj položaj poboljšati ili će se pogoršati?
Mislimo da je ovo neozbiljno i da ne možete da dolazite u ovu Skupštinu sa ovakvim obrazloženjem za usvajanje ovih zakona, bez da se tačno kaže šta će se to promeniti, kakve će to tačno efekte da ima, zašto do sada to nije urađeno? Nemojte dovoditi poslanike u nezgodnu situaciju da za manje od 100 dana menjaju odluku, zakon, ono što su izglasali pre tri meseca, da sada moraju da glasaju za neke druge rokove, bez jasnog obrazloženja zašto se to radi.
Po važećem zakonu, rok je stupio danas za podnošenje prijava na porez na dobit pravnih lica. Znači, od danas se važi da samo u elektronskom obliku može da se podnese prijava. Ovaj zakon neće biti usvojen danas, već za nekoliko dana i vi ostavljate pravnu prazninu. Nekoliko dana ne znamo koji rok važi i na koji način će u narednih nekoliko dana moći da se podnosi ova prijava.
To vam je manir. Već nekoliko zakona koje smo raspravljali u avgustu i septembru mesecu su bili zakoni za pomeranje nekih rokova, rokova koji su već istekli. Kada smo govorili o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenim knjižicama, raspravljali smo u septembru o roku koji je istekao u avgustu. Sada raspravljamo o roku koji je istekao danas i zakon i ako se usvoji, dok stupi na snagu danom objavljivanja u službenom glasniku, to je bar još dva-tri dana. To sigurno ne doprinosi boljim uslovima poslovanja i privlačenju investicija, jer, ko će da dođe u ovu zemlju ako ne zna koji zakoni važe i kada će se promeniti?
Mislim da problem koji imamo sa budžetom nije posledica, što ponavljaju svi kao papagaji, prethodne Vlade, ne znam na koju se to prethodnu Vladu odnosi, jer ova Vlada i ove stranke su već dve i po godine na vlasti pa mislim da treba da se razgovara o tome šta su efekti delovanja te Vlade a ne nekih vlada koje su bile pre nje. Ali, doći ćemo i na to kada dođe rasprava o rebalansu budžeta.
Da se vratimo na ove preostale zakone o kojima danas raspravljamo. Zakon o izmenama Zakona o javnoj svojini. Pomera se rok koji su lokalne samouprave, Autonomna Pokrajina i javna preduzeća imali od tri godine da se upišu na nepokretnosti, za još dve godine. Taj rok ističe 6. oktobra. Ako usvojimo po planu kako je ova Skupština zamislila da radi, tu nećemo prebaciti rok, neće biti pravne praznine, usvojićemo ove izmene do petka.
Ali, slažem se sa argumentima koje je kolega Jovanović dao, da je taj rok od dodatne dve godine predugačak. Mi smo podneli amandmane da se taj rok smanji na četiri godine, odnosno na još godinu dana da se da lokalnim samoupravama. Vaša rečenica da se daje dodatni rok lokalnim samoupravama da to urade u narednom periodu nije dovoljna. Mene zanima koliki je broj subjekata koji su to uradili a koliki je broj subjekata koji nisu uradili? Jedino tako možemo da razgovaramo. Ovako, doći ćemo u situaciju da možda za dve godine ponovo dajemo neki rok, jer ponovo neko nešto neće uraditi. Ovo pokazuje jedan nemar i neozbiljnost državne administracije, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou i voleo bih da čujem o kojem broju subjekata koji nisu ovo uradili se radi. Koji su to subjekti i koja je šteta zbog toga što to nije urađeno?
Slažemo se da je važno bilo da se konačno omogući, u skladu sa Ustavom, AP i lokalnim samoupravama da se upišu kao vlasnici na imovinu koju koriste i bilo je vrlo važno, kada se pre tri godine donosio taj zakon, nisu tada poslanici vladajuće većine u najvećem broju glasali za taj zakon ali su već dve godine, negde više, negde manje, što rezultat izbora, što rezultat prekomponovanja, na vlasti u većini opština i lokalnih samouprava i zanima me zašto ovaj posao nije završen i gde je završen a gde nije?
Najveći deo svog izlaganja ministarka je potrošila čitajući obrazloženje Zakona o potvrđivanju zajma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj vezano za zdravstvo. To je dobro. Ono što se postavlja kao pitanje kada se donosi jedan zakon koji kaže da je to zajam za drugi projekat razvoja zdravstva u Srbiji, logično je pitanje – a šta je bilo sa prvim projektom, kakvi su rezultati prvog projekta? Toga nema u ovom zakonu. Nema ni u obrazloženju.
Nadao sam se da ću nešto čuti o tome, ali nisam čuo ništa. Čuo sam ono što piše u obrazloženju. Nikakvu novu informaciju nisam dobio. Da je tu gospodin Dušan Vujović, barem bismo mogli da čujemo da li su sva sredstva povučena i potrošena za taj prvi projekat onako kako je trebalo, a možda bi ministar zdravstva takođe trebalo da bude tu i da nam obrazloži koji su efekti tog prvog projekta i da znamo zašto će ovih 29, odnosno na kakav efekat računamo od ovih 29 miliona evra kojima će se dodatno Republika Srbija zadužiti.
Naravno, opet se postavlja pitanje koliko će se još ova država zaduživati, kada će taj dug konačno krenuti da se smanjuje? Fiskalni savet je danas izneo svoje podatke da je dug 22,4 milijarde evra, da je to 71,5% ili 72% bruto nacionalnog dohotka. Zakonska granica je 45% i to, vidim, nikom ne smeta već dve godine. Granica u Evropi prihvatljiva je 60%. Mi smo sada na 72% ili 68%, kako kaže Ministarstvo finansija, ali do kraja godine i jedni i drugi predviđaju da će taj dug i taj procenat da raste i da će rasti naredne godine i da ove godine imamo pad bruto nacionalnog dohotka, da će sledeće godine u najboljem slučaju biti nula, a bolji život se obećava za 2016. godinu. Da li država može da izdrži dodatno zaduženje svako, pa i ovo, iako je ovo, verujem, dobar zajam i potreban zajam da bi se unapredilo zdravstvo u našoj državi, koje je u izuzetno teškoj situaciji?
Poslednji Sporazum sa Republikom Moldavijom o carinskoj uniji jeste jedan tehnički sporazum, o njemu se u ovoj Skupštini uglavnom nije raspravljalo, pa nemam ni ja šta da dodam.
Mogu samo da zaključim da naša poslanička grupa ne može da podrži zakone kojima se pomeraju neki rokovi u trenutku kada su ti rokovi već istekli ili ističu za koji dan, da ne možemo da podržimo raspravu o zajmu a da ne znamo koji su efekti prethodnog zajma, kada tu nije ministar finansija da nam obrazloži stvari. Verujem da on ima i drugih obaveza, ali ova sednica je bila planirana nekoliko dana unapred i mislim da je on morao danas da bude ovde, jer od ova četiri zakona, sva četiri zakona su njegova, u sva četiri je on bio određen kao predlagač i mislimo da iz svih tih razloga mi nećemo podržati ove zakone kada se bude o njima glasalo.
Pozivam, ponavljam još jednom, kolega Jovanović je rekao da smatra da je ovaj rok dug, evo, mi smo mu dali priliku da glasa i za naše amandmane, smanjimo ovaj rok u izmenama Zakona o javnoj svojini. Pozivamo njega i ostale poslanike da glasaju, da skratimo taj rok i da time nateramo lokalne samouprave, administraciju lokalnih samouprava, administraciju AP da ozbiljnije rade svoj posao i da završe taj posao koji se od njih očekuje. Hvala.