Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, kolege poslanici, ovaj poslednji nastup predsednika Vlade verovatno je bio uvod u izlaganje opozicionih poslanika koji posle tri sata rasprave, konačno će doći u priliku da kažu i svoje mišljenje o predloženim zakonima o kojima danas raspravljamo.
Od nas, predsedniče Vlade, nećete čuti reči mržnje, nećete čuti uvrede, nećete čuti paušalne optužbe. Mi ćemo danas u ovoj raspravi govoriti o onome što se nalazi u Predlogu zakona koji su pred nama. Govorićemo, postavićemo pitanja - ko je odgovoran za neke stvari koje nisu urađene? Postavićemo pitanje – kakva je budućnost građana Srbije sa merama koje predlaže ova nesposobna Vlada?
Prva tačka dnevnog reda je rebalans budžeta. Rebalans budžeta koji se donosi na kraju godine, praktično oslikava stanje u načinu kako je vođena država u toj godini. U njemu nema mnogo prostora, nema ni mnogo vremena da se vide neke promene da se urade neke reforme. Ako se pogleda stanje ono je katastrofalno.
Slušali smo ovde o velikoj naplati akciza. U rebalansu budžeta očekivani prihod akciza u odnosu na planirani budžet je 16,4 milijarde dinara. Očekivane akcize na duvanske proizvode se smanjuju za 19,8 milijardi dinara. Ja znam da će sada odgovor biti – da, ali u zadnjih mesec dana su se stvari promenile.
Ja pitam šta se radilo osam, devet meseci pre toga? Ko su bili ministri, ko je bio premijer, ko je bio direktor poreske uprave, ko su bili ljudi koji su odgovorni za ono što imamo danas? Ja kao građanin zemlje želim da verujem da će se stvari u budućnosti promeniti, ali ja govorim o onome što piše danas u rebalansu budžeta, a pišu ovi brojevi. Piše da će poreski prihodi biti manji za 43 milijarde dinara sve zajedno, da je najveći pad nominalno 32 milijarde kod naplate PDV. Ako pogledate kako se naplaćuje PDV, PDV od nekih 100 miliona se naplati od 109, čini mi se, miliona do avgusta je naplaćeno PDV na domaću robu, a 200 i nešto na stranu, na uvoznu robu. To govori o strukturi privrede i prodaje i stanje u privredi naše zemlje.
Na prihodnoj strani, recimo, nestalo je planiranih tri milijarde dinara od Narodne banke Srbije. Želeli bi da dobijemo odgovor gde su te pare? Zašto su u rebalansu nestale?
Naravno, potrebno je nešto reći i o rashodnoj strani. Na rashodnoj strani gotovo najveća nominalna promena su ostali tekući rashodi koji su skoro duplirani. Znači 99,3 je promena u odnosu na planirani budžet. Sa 13 milijardi i 600 miliona na 27 i nešto milijardi.
Jako je teško za ovo kratko vreme, 40 sati koje smo imali, da proučimo u ovih 300 i nešto strana gde su te pare završile i na koji način su potrošene.
Jedan kolega je postavio pitanje legitimno za ovo najveće povećanje od 2000%, to su dotacije Fondu za zdravstveno osiguranje i nismo čuli odgovor direktno u mikrofon, čini mi se da bi odgovor trebao da bude da je to usled promene stope koja se odvaja, koja je promenjena tokom leta. Tada smo ovde slušali da je Republički fond u suficitu i da njima pare ne trebaju. Ako im pare ne trebaju, zašto im iz budžeta sada dajemo 14 milijardi dinara?
Ako primenimo čisto zdravu logiku, 14 milijardi sada treba da damo, onda ćemo za 14 milijardi, koliko je 2% smanjeno za zdravstvo a povećano za penzije, da ćemo sada da smanjimo dotacije Fondu za penzijsko osiguranje, toga nema. Tu je smanjenje pet milijardi a ne 14. Znači devet milijardi fali.
Mislim da ovo smanjenje od pet milijardi možemo da računamo i smanjenje, ukoliko se usvoji ovaj zakon o smanjenju penzija, koliko će manje biti potrebno Fondu za penziono i invalidsko osiguranje kada se smanje penzije, usvajanjem ovog zakona u naredna dva meseca. Znači, nije devet nego mnogo više milijardi.
Teško je sve čitati, ali recimo, možete da čitate, pošto u ovom dokumentu, ko ga je pratio, ima iz svih ustanova budžeti, izmene, i onda je zanimljivo da je Fond za zdravstveno osiguranje u svom planu za 2014. godine, nije imao ovih 688 miliona transfera iz budžeta države, nego dve milijarde i 580 miliona. Onda je tu povećanje ne 2000%, nego 544%.
Ovi brojevi samo trebaju da pokažu da je ova država u prethodnih 10 meseci vođena neodgovorno.
Evo rečenice iz budžeta koja potvrđuje moju tvrdnju. Kaže – formalno je smanjen broj zaposlenih kao i realne prosečne zarade. To stoji na strani 225, da ne bude da nešto govorim što nije istina.
Januar – avgust 2014. godine, realno smanjene prosečne zarade na 0,5 sa 3,7 koliko je iznosilo u istom periodu prošle godine. Istovremeno, posmatramo prema obliku svojine, prosečna neto zarada u privatnom sektoru je realno smanjena za 1%, dok je u javnom sektoru realno povećana za 0,3%. Prosečna neto zarada u ovom periodu porasla je 7,6 nominalno, a 5,4 realno u javnim preduzećima.
Dalje, na sledećoj strani moja omiljena tabela, ja ću isto da je pokažem, a može svako od vas da pogleda kod sebe o broju formalne zaposlenosti u Srbiji. Pošto ste se više puta ovde hvalili smanjenjem nezaposlenosti, logično bi bilo da je povećan broj nezaposlenih. Međutim, to nije istina. Kako kaže ovde, prema podacima iz mesečnih izveštaja RZS, prosečan broj formalno zaposlenih u periodu januar-avgust 2014. godine na međugodišnjem nivou je smanjen za 1,7%, dok je prema podacima NSZ, prosečan broj registrovanih nezaposlenih lica koja aktivno traže zaposlenje, smanjen za 0,1%.
Znači, svakog meseca u ovoj godini, broj formalno zaposlenih se smanjivao i to je bilo i u avgustu mesecu u odnosu na juni, poslednjem mesecu koji se nalazi u ovoj tabeli. Taj podatak je, gospodo, jedini relevantan sa stanovišta budžeta.
Ankete koje se rade i kojim vi nezaposlenost merite danas od 20,3 one se ne vide u budžetu. Nema prihoda u budžetu od te zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, odnosno jasno se vidi da se zaposlenost vodi negde na crno i da država nema prihode od toga i da kaj broj nezaposlenih na crno raste u ovoj godini, a ne smanjuje.
Vi danas, da pređemo na tu budućnost, dolazite sa predlogom zakona da se smanje plate i penzije u naredne tri godine i dva meseca, to je privremeno, tri godine i dva meseca, a onda slušamo priču – biće nam bolje za dve godine, pa će nam biti možda bolje i za godinu i po dana. Ako će nam tako brzo biti bolje, zašto tri godine i dva meseca? Zašto ne dve godine, za koliko će nam biti bolje? Hajde za dve godine da oročimo ovu meru.
Možemo da diskutujemo o tome da u ovom trenutku teško da država ima boljih mera za smanjivanje rupe u budžetu, osim smanjenja plata i penzija. Možemo da se složimo oko toga, ali šta ćemo da uradimo na tome da se poveća prihodna strana, da se povećaju naplate poreza? Gde je danas razgovor o tome? Toga nema. Gde su nove investicije? Investicija nema. Dvesta šezdeset miliona u 2012. godini. Sedamsto sedamdeset miliona evra u 2013. godini. Koliki je nivo stranih investicija u ovoj godini, da li to možemo da čujemo? Tog podatka nema nigde, pokušavao sam da ga nađem. Petsto šezdeset miliona je nešto što sam, čini mi se, našao, to je projektovano. Nadajmo se da je tako. Dve milijarde je bilo u 2011. godini. Dođite makar do pola od toga pa kritikujte one koji su vodili ovu zemlju u nekom ranijem periodu.
Vi ste govorili ovde o načinu, recimo, kako vi želite da rešite pitanje FAP-a. Mi vas u tome podržavamo i mi znamo da je to verovatno jedini mogući način u ovom trenutku. Ali, šta ste vi govorili kada su se na isti takav način ostvarivale strane investicije u prethodnom periodu, kad ste bili opozicija? Setite se šta ste tada govorili o tom načinu dovođenja stranih investitora i podizanja privrede. Setite se vaših reči.
Rekli ste, poštovani predsedniče Vlade, u jednom delu svog izlaganja, kako vama ne trebaju glasovi. Danas vam verovatno i ne trebaju, nema izbora na vidiku. Ali ste nešto drugačije govorili 10. marta ove godine, šest dana pred izbore: „Vučić: „Garantujem da se neće smanjivati penzije“. Predsednik SNS rekao je danas da garantuje da se stečena prava neće umanjivati, bez obzira na to kakve reforme nova Vlada bude preduzimala.“ Evo, ja mogu iz svih novina tog dana, to je bila centralna vest, tako su se izbori dobijali, izjavom – penzije se neće smanjivati. Šta je onda ovo danas?
Da to nije bio incident, evo ga primer od 5. decembra 2013. godine, u kampanji za izbore na Voždovcu: „Vučić obećava – živećete bolje krajem 2014. godine“. To je sad. To je ovaj trenutak. Da li građani žive bolje? Da li će posle ovih mera njima biti bolje? Da li je ovo bolje u odnosu na ono pre godinu dana? Nije bolje. I ostaje nam nada da kad se ovo sve uradi, da će nam biti bolje za dve godine, koliko kaže premijer, a za tri godine i dva meseca, koliko kaže zakon koji treba da usvojimo.
Mi smo vam dali amandman, poštujući vaše reči, da ovaj zakon ne traje tri godine i dva meseca, njegova primena, nego da traje dve godine. Molim lepo, to su vaše reči.
Kod zakona o smanjenju plata u obrazloženju stoji da se očekuje – očekivani efekat je 60 milijardi dinara za tri godine. Tog podatka nema kod zakona umanjenja za penzije. Ne postoji ta tačka 7, koja je obavezna kada se svaki zakon predlaže u proceduru i pitanje je da li je zakon uopšte u skladu sa procedurom, da li možemo danas da ga usvojimo. Nema obrazloženja koliki su efekti.
Koliko sam ja uspeo da izračunam, 380 miliona evra godišnje puta tri godine, pa oduzmem ovih 60 milijardi, to je nekih 76 milijardi za penzije da će se uštedeti primenom ovog zakona na tri godine. Znači, penzioneri će podneti veći teret od zaposlenih. Dobro, ja bih voleo da me neko demantuje. Samo govorim ono što čitam u zakonima koji su ovde poslati. Možda ministar finansija misli kako je rekao da penzionerima treba manje para od onih koji su zaposleni, pa je tako rešio da veći teret ovih reformi podnesu penzioneri? U redu, demantujte me nekim konkretnim brojevima.
Ono što je vrlo zanimljivo je obrazloženje ovih zakona. Ono nije pisano rukom nekog ekonomiste. I ako ga niste pročitali, iskoristite današnji dan dok sedimo ovde i slušate raspravu, pročitajte obrazloženje. Ono je vrlo zanimljivo. Pisao ga je neki pravnik. Neki dobar pravnik, sa željom da olakša Vladi posao pred sudovima pred kojima će se ovaj zakon i posledice ovog zakona sigurno naći.
Dok traje ova rasprava, dobili smo nebrojeni broj poziva u našem poslaničkom klubu ljudi, koji pitaju, penzionera, da li će dobiti rešenje na osnovu kojeg im je umanjena penzija? Oni će se na to rešenje žaliti. Čuli smo da 61% neće biti obuhvaćeno ovim smanjenjem, a 72% je do 35 hiljada dinara penzije, čini mi se da je tako rekao premijer, a ministar je rekao da je nekih milion i po u onoj grupi do 40 hiljada dinara penzije. Ali, dovoljan vam je jedan na sudu, koji će dobiti presudu, ako je dobije, i da vam sve ovo padne u vodu i da svih ovih 60 milijardi dinara koliko planirate da uštedite u naredne tri godine će neko drugi morati da plaća za dve, tri, četiri godine, koliko je potrebno da se sudski procesi završe.
(Veroljub Arsić, s mesta: Da li je to vaš predsednik suda?)
Mislim da stvarno nije u redu da mi potpredsednik parlamenta dobacuje iz klupe, a da vi ne reagujete, gospođo predsednice?