Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7858">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Ako ste hteli da mi oduzmete reč, morali ste na početku. Ja nijednom za ova dva minuta nisam govorio o amandmanu koleginice Batić, tako da ne možete posle dva minuta da mi oduzmete reč. 
Da, zato što se nisam javio po amandmanu.
Zašto? Nigde nije ograničeno da moram da govorim dva minuta?
Ja govorim o amandmanu koji nije ušao u proceduru, o kome neću moći da govorim.
Stvarno imam problem da razumem zbog čega je odbijen ovaj amandman i pogotovo ovu diskusiju, s obzirom da smo u načelnoj raspravi slušali kako ovaj zakon sada dozvoljava poslodavcu, odnosno zaposlenom, zaposlenoj ženi da ima slobodno vreme za dojenje. To je jedna od novina. Vi ste, ministre, o tome govorili, kao o jednoj dobroj novini koju ovaj zakon donosi.
Naš amandman je samo dopuna, da se i u članu 12. zakona koji govori – zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja, doda: „i za vreme dojenja deteta“. Evo, član 41. Predloga izmena i dopuna Zakona govori o tome da se član 90. menja i da se posle reči: „trudnoće“, dodaje: „i zaposlena koja doji dete“. Znači, zaposlena žena koja doji dete ima pravo na odsustvo.
Vi ste uveli ovim zakonom, i mi smo to pozdravili, pravo žene da doji dete. Samo smo dodali to i u ovom članu 12, jer ste vi to dodali kasnije u članu 90. Ove diskusije sada govore o tome da zapravo ženama koje doje dete ne treba to vreme, jer one završe uglavnom sa dojenjem u roku od tih 12 meseci koliko imaju pravo po zakonu na porodiljsko odsustvo, odnosno devet meseci odsustvo radi nege deteta.
Ne razumem ovu diskusiju jer je ona u suprotnosti sa izmenama i dopunama člana 41. ovog zakona o kome raspravljamo, koji upravo uvodi to pravo. Moje jedino pitanje tada je bilo – da li uvođenjem ovog prava vi najavljujete skraćenje porodiljskog odsustva sa postojećih 12 meseci na manje, jer će se tada žene naći u situaciji da će dojiti dete i da će poslodavac morati da im obezbedi slobodno vreme da one mogu to da urade? Tako da mi nije jasno zašto se ovaj amandman odbija, a pogotovo ne diskusije, jer su one u suprotnosti sa predlogom člana 41. ovog zakona.
Da. Želim da se zahvalim ministru što je cenio naš rad na amandmanima, ali žao nam je što nije prihvatio neke od amandmana, kao i ovaj.
Da bude jasno šta smo mi predložili u odnosu na predlog iz Predloga za izmenu i dopunu zakona. U Predlogu izmena i dopuna zakona piše da poslodavac može dostaviti zaposlenom rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, znači može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
Ono što smo mi predložili je da može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi uz njegovu saglasnost, upravo da ne bi se taj, ne u bankama, ne u velikim firmama koje taj vid elektronske komunikacije imaju svakodnevno, ali neke druge firme nemaju. Naš strah je bio da recimo neka građevinska firma odredi plan godišnjih odmora, pošalje radniku rešenje, a on radi na nekoj građevini i možda koristi internet jednom u 10 ili 15 dana. Onda smo mi dodali još jedan stav koji glasi – dostava rešenja iz ovog stava smatra se izvršenom kada zaposleni u elektronskoj formi potvrdi prijem ovog rešenja.
Znači, mi upravo radimo i predlažemo u korist elektronske komunikacije i smanjenja troškova, ali smo samo želeli da zaštitimo zaposlenog, da on bude siguran da je dobio rešenje, da ima dokaz o tome da je dobio rešenje tako što će na mejl koji je dobijen, prethodno se saglasio da tako komunicira sa poslodavcem, odgovori – da, primio sam, i kako ide danas moderna komunikacija.
Ovako se ostavlja mogućnost, naše je mišljenje, po ovom predlogu kako ste vi predložili da poslodavac pošalje i da se smatra da od tog trenutka počinju da teku rokovi, a zaposleni niti je pogledao taj mejl ili ga je pogledao posle pet, 10, 15 dana i nema mogućnost da odgovori i eventualno se žali na rešenje koje je poslodavac odredio. Hvala.
Hvala poštovani predsedavajući.
Ovo je jedan od ključnih amandmana i ne čudi nas da predlagač nije prihvatio. Ono što građani Srbije treba da znaju, pre svega se njima obraćam, je da kada se usvoji ovaj zakon i ova odredba njihove plate će biti manje, manje u odnosu na to koliko godina radnog staža imaju i koliko imaju trenutno radnog staža kod poslednjeg poslodavca. Da li će njihove plate kada ovaj zakon stupi na snagu biti manje 1, 2, 5, 10, 15% zavisi od toga koliko radnog staža imaju i koliko su zaposleni kod poslednjeg poslodavca. Da li će to pogoditi 500, milion ili milio i po radnika, ja ne znam.
Naš predlog je bio da se ova odredba koji je ministar najavio, a to je da se ukida pravo na minuli rad, obriše, odnosno da ostane rešenje kako je sada, jer će ono dovesti do smanjenja plata, pre svega. Da li će poslodavci sada višak sredstava koji ostaje njima koristiti za to da otvore nova radna mesta ili će se dogovoriti sa zaposlenima da im ostane ista plata ili će to koristiti da unaprede uslove poslovanja, da ulože u neku novu tehnologiju ili će to na kraju iskoristiti da kupe sebi bolji auto, jahtu ili nešto drugo, to je na njima, mi to ne može da znamo.
Predlagač je odbijajući naš amandman u obrazloženju rekao – poslodavac može opštim aktom i ugovorom o radu da ceni radno iskustvo svojih zaposlenih kod drugog poslodavca, ako zaposleni svojim radnim iskustvom stečenim kod drugog poslodavca može da doprinese kvalitetu rada, ali to treba da bude predmet kolektivnog pregovaranja, odnosno pregovara poslodavca i zaposlenog.
To je mnogo možda, i može i biće, ali ono što je sigurno to je da će plate biti manje. To znači u avgustu će biti manje 1, 2, 3, 5, 10, 15%, a kada usvojimo neke druge zakone biće još dodatnih 10 ili ne znam koliko posto. To je posledica usvajanja ovakvog rešenja i zato mi nećemo glasati za ovaj zakon jer smatramo da građani sa ovakvim platama kakve danas imaju jedva mogu da prežive, ako i mogu da prežive. Ne vidimo da im ova Vlada nudi perspektivu povećanja plata, nego naprotiv smanjenja plata.
Ovo smanjenje se ne odnosi samo na zaposlene u javnom i državnom sektoru, na njih se možda i najmanje odnosi, jer postoje tu i sindikati, kolektivno pregovaranje i možda će oni i uspeti da se odbrane, ali se pre svega odnosi na zaposlene u privatnom sektoru. Oni nemaju mogućnost kolektivnog pregovaranja, njima će poslodavci smanjiti plate. Da li će ceniti ili ne, pitanje je? Bojim se da u većini slučajeva neće i da će građani Srbije po stupanju ovog zakona na snagu imati manje para u svom novčaniku.
Još jednom želim da apelujem da predlagač odustane od ovog rešenja, da prihvati naš amandman ili da iznađe način da građani Srbije zadrže plate, odnosno da stvori perspektivu da imaju veće plate.
Još jedna stvar o kojoj se govori, sada će ljudi koji imaju više radnog iskustva moći lakše da nađu posao, jer poslodavac neće morati da im plati tih 10 do 15% više koliko bi do sada morao da im poveća platu u odnosu na radni staž koji imaju. Šta se dešava sa onima koji imaju veliki radni staž, a žele da promene radno mesto? O tome stalno govorim. Povećaćemo aktivnost na tržištu rada, ljudi će lakše menjati poslove. Zašto bi neko sada sa 30 godina radnog staža promenio posao i sebi smanjio platu za 12%?
Ovo rešenje jedino do čega će dovesti to su manje plate zaposlenih građana Srbije. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.
Ne znam o kakvom papiru je gospodin prethodnik govorio. Ja ga nisam video, bavio sam se prostom matematikom. Ako imate više od 37 godina radnog staža prethodno, a sada promenite posao, vaša plata će biti manja za 15%. To je prosta matematika, 0,4% po godini. Tako sam došao do te cifre i rekao sam da je maksimalna. Vi ste rekli da će se prosečno 2% smanjiti plate.
Voleo bih da ovaj zakon, i ta da bi ga podržao, dovede do povećanja plata makar za 2%, a ne smanjenja. Jedino što ova Vlada nudi i ovim zakonom i sledećim merama su smanjenja plata. Hajde ponudite građanima veće plate i bolji život, a ne manje plate i lošiji život. Hvala.
Evo, da odgovorim kolegi gde sam radio i šta sam radio.
Ja sam kao i mnogi moji vršnjaci počeo da radim tokom devedesetih, kada su stranke koje danas čine Vladu i tada činile Vladu. Radio sam kod jednog tajkuna, kako se danas popularno zovu određeni ljudi. Radio sam tako da sam četiri godine radio na crno, ne znam kako se to tada zvalo, probni rad, eksperimentalni, kako god, ni staža, ni zdravstvenog osiguranja, penzionog, ničega. Onda, posle te četiri godine sam valjda zaslužio poverenje pa sam primljen u radni odnos i radio sam nekoliko godina dok nisam prešao i postao narodni poslanik 2002. godine.
Znači, imam to iskustvo u životu, tako da znam kako se dogovara, ali znam kako se radilo kada su iste ove stranke vodile zemlju. Nadam se da ne idemo ka tom periodu.
Ono što samo želim da kažem, voleo bih da se ova Vlada ponaša tako da samo ono što ima raspolaže i deli, i da ne troši ono što nije zarađeno. Ali, otkuda onda preko šest milijardi za samo dve godine. To nijedna Vlada u prethodnih 15 godina….
Mogu da nastavim o tome, ali nije relevantno, mislim i gospodin Vulin je govorio o jednom delu mog izlaganja. Znači, samo želim da kažem da je ova Vlada zadužila Srbiju za preko šest milijardi evra, i nastavlja i ne vidi se kraj tom zaduživanju.
Hvala predsedavajuća.

Pošto je ovde bilo dosta zamerki kako su amandmani koje su predlagali poslanici u tekstu briše se, ovo jeste ta vrsta amandmana na član zakona koji govori o tome da se briše. Briše se po predlogu predlagača stav 5. člana 174. koji govori da su ugovorom o radu zaposlenom, govori se o zaposlenom koji može biti privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca, ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

Šta ovo znači i zašto smatramo da treba da se obriše, jer je ovo direktno kršenje prava radnika.

Znači, član 174. govori da poslodavac može privremeno do godinu dana, ili eventualno duže, da uputi zaposlenog na rad kod drugog poslodavca, i ako pogledate sledeće članove, zaposleni koji odbije da ode kod drugog poslodavca, dobija otkaz. Ova situacija, jedina brana do sada, da se ovaj član i ova situacija ne zloupotrebljava kako bi neko bio otpušten iz dva koraka, tako što mu se prvo ponudi da pređe kod drugog poslodavca, pod lošim uslovima, a ja kažem to ne želim, oda mu poslodavac kaže, pa onda ništa, dobijaš otkaz i bio je upravo stav 5. člana 174.

Znači da ne mogu da se utvrde manje prava od prava, koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

Obrazloženje koje je Vlada dala je što se rešenjem predloga zakona obezbeđuje jednak tretman zaposlenih kod istog poslodavca. To je jednostavno neodrživo, s obzirom da zaposleni koji pređe, on će biti u najmanju ruku u neravnopravnom položaju od ostalih zaposlenih, jer će biti tu po ugovoru na određeno vreme najduže godinu dana.

Mislimo da brisanjem ovog člana, se otvara prostor da će mnogi zaposleni biti stavljeni u nezgodan položaj da moraju da prihvate i lošije uslove i premeštaj kod drugog poslodavca, na svoju štetu.

Zato vas molim da vrlo dobro razmislite o prihvatanju ovog amandmana, jer on čuva ono malo prava koje radnici imaju, da ne može ovom odlukom poslodavca da se utvrde manja prava. Ponavljam, ako zaposleni odbije potpisivanje aneksa ugovora i premeštaja na radno mesto drugog poslodavca, on će dobiti otkaz po članu 179. ovog zakona.
Ovaj član govori o tome, i ja vas molim gospodine predsedavajući da stvorite uslove da možemo normalno da se obraćamo. Hvala vam.
Znači, ja sam, gospodine ministre pročitao ceo član. Nisam ga čitao javno, ovde. Znači, rečenica ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu tačka. Takvo je bilo do sada rešenje. Vi uvodite rešenje osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. stavovi 1 do 3. Ja sam pobrojao, recimo četiri samo tačke, a tu ih ima petnaestak, uslova pod kojima može da se da nekom otkaz. Znači, ovo o čemu je govorio kolega poslanik da se dešavalo do sada, nažalost se dešavalo, ali to nije bilo po zakonu. Ovim se otvara mogućnost da otkazi budu dati po zakonu. Ja sam namerno pobrojao tačke, gospodine ministre koje nemaju veze sa krivičnim delom. Ima i krivično delo, to nisam pobrojao. Vi kažete krivično delo. Ja vam kažem pored krivičnog dela postoji  još petnaestak stvari i tačno sam ih pročitao, da ne bude zabune.

Znači, ne ostvaruje rezultate rada, nesavesno i nenamerno izvršava radne obaveze, to su sve osnove. Ne, ne govori pre. Kako pre? Znači, osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. znači, vi ste sada dali zakonske osnov da trudnice, žene na porodiljskom odsustvu i zaposleni koji koriste pravo na negu deteta mogu da dobiju otkaz. To se do sada dešavalo, ali je bilo nezakonito. Ja ne vidim kako je ovo veća zaštita ove kategorije stanovništva. Hvala.
Hvala vam.

Ovaj član je vrlo važan, ja vas molim za još malo pažnje, zato što se ovde govori o tome da trudnice, odnosno za vreme trudnoće porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Tako je glasio prvi stav člana 187.

Izmenama Vlade koja je predložena posle ove tačke dodaje se zarez i reči – osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. stav od 1. do 3. ovog zakona. Govorili smo o tome, član 179. nabraja uslove za razloge za otkaz. Znači, do sada trudnice, žene na porodiljskom, odnosno zaposleni koji na odsustvu zbog nege deteta nisu mogli da dobiju otkaz.

Ministar je rekao – sada se pruža veća zaštita tako što se dodaju reči „osim“ i nabrajaju razlozi pod kojima mogu da dobiju otkaz. Ne vidim logiku kako je to veća zaštita. Pročitaću, pre svega zbog građana da znaju koji su to razlozi zbog kojih trudnica, porodilja ili zaposleni koji ostvaruje pravo na negu deteta može sada kada se ovaj zakon usvoji, a verovatno će biti usvoje, da dobije otkaz. Koji su to razlozi iz člana 179. – ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Između ostalog, ako ne savesno ili nemarno izvršava radne obaveze, ako učini drugi povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovor o radu. Ako neopravdano odbije da obavlja poslove, izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom i razne druge stvari o kojima smo raspravljali ovde kada smo govorili o članu 179. Hvala.
Ovaj član, ja vas molim, Poslovnik se krši, znači, po Poslovniku bi trebalo da dobije opomenu, pročitajte član 109. Poslovnika i ako možete da mi vratite vreme za ovo. Hvala vam.

Ovo je vrlo važan član pošto se ovde radi o pravima…