Hvala gospodine predsedavajući, ja prvo moram da iskažem nezadovoljstvo, zato što u toku uvodnog izlaganja ministra, nismo čuli ni jednu jedinu reč o Predlogu zakona o PIO.
Izglasali smo objedinjenu raspravu o ova dva tzv. reformska zakona, slušali smo šta je ministar pročitao sa manje ili više uspeha mogli da razumemo koji su argumenti koje je ministar ovde ispred Vlade izneo, obrazlažući izmene i dopune, ponavljam, ne novi zakon o radu, nego izmene i dopune Zakona o radu.
Iz ovoga što smo uspeli da čujemo, prvi i najvažniji argument zbog koga se ovaj zakon donosi jeste povećanje stranih investicija i otvaranje novih radnih mesta.
Meni je ta teza vrlo zanimljiva i prethodnih dana, kada je ovaj zakon usvojen, a on je usvojen na Vladi u subotu 12. jula, a danas je 15. juli, nije omogućena javna rasprava o ovom zakonu pre nego što je došao na dnevni red Skupštine, nije postignut dogovor na socijalno-ekonomskom savetu, imamo proteste sindikata, ali i nezadovoljstvo poslodavaca određenim rešenjima.
Taj argument o tome kako će ovaj zakon sada povećati nivo stranih investicija mi deluje potpuno neubedljivo, sada ću vam reći i zašto.
Ovaj zakon koji se danas menja, usvojen je 2005. godine. Nivo stranih direktnih investicija u Srbiji 2005. godine je bio milijardu i 250 miliona evra, 2006. godine tri milijarde 323 miliona, 2007. godine milijardu 821 milion, 2008. godine milijardu 824 miliona. Ovo su podaci sa sajta Narodne banke Srbije. Godine 2009. milijardu i 373 miliona, 2010. godine 860 miliona evra, 2011. godine milijardu 827 miliona evra, a onda 2012. godine 232 miliona i 2013. godine 769 miliona evra.
Sve vreme važenja ovog zakona imali smo strane investicije koje su svake godine bile preko milijardu, milijardu i po, 2006. godine preko tri milijarde evra. Od kad je došla ova Vlada, stranke koje danas čine Vladu, 2012. i 2013. godine strane investicije za dve godine nisu ni jednu milijardu evra. Projekcija za ovu godinu je jedna milijarda evra. Do sada, po nekim podacima, to je svega 200 miliona.
Ja ne vidim kako je Zakon o radu, koji važi devet godina, baš danas postao prepreka stranim investicijama. Ja mislim da je problem na drugoj strani. Problem je u Vladi koja ne ume da privuče strane investicije, koja nije u poslednje dve godine uradila ništa da privuče nekog stranog investitora. Sve fabrike koje su otvarane, na kojima je bio i premijer i ministri, u poslednjih dve godine, su fabrike koje su dogovorene pre nego što je ova Vlada i stranke koje danas čine došli na vlast u Srbiji.
Čuo sam negde, verovatno, govori se o tome kako će sad Srbija biti konkurentnija. Ja mogu da razumem jedino da će izmenama ovih zakona biti konkurentnija, jer ćemo imati najmanje zarade u Evropi. Danas, samo je Rumunija iza nas i valjda je neko mislio da ćemo mi dostići nivo stranih investicija u Rumuniji koja je preko pet milijardi, šest milijardi evra godišnje, tako što ćemo imati najniže plate u Evropi. Ako je to mera kojom vi želite da podignete konkurentnost Srbije prema stranim investicijama, onda to otvoreno i recite, jer ovaj zakon smanjuje plate, između ostalog.
Znači, građani Srbije ne treba da imaju nikakvu dilemu. Zarade će biti smanjene samo utoliko što se neće više računati minuli staž za sve godine koliko je pojedinac bio zaposlen, nego će se računati samo kod poslednjeg poslodavca. Svakome od nas će, u zavisnosti koliko puta smo u toku svog radnog veka promenili posao i koliko dugo radimo kod poslednjeg poslodavca, plata biti manja za nekoliko procenata, dva, tri, pet možda procenata.
Postoje i druge stvari na osnovu kojih će se smanjiti zarade i mislim da o tome treba danas otvoreno da govorimo. Mislim da je jedan od razloga što se nije istupilo najavljenom smanjenju zarada, kako je premijer obećao u ekspozeu, a ja koliko se sećam on je obećao da će se od oktobra o tome razgovarati, je upravo da se vide efekti primene ovog zakona, za koliko će se smanjiti zarade, a onda da se vidi koliko ćemo još morati da smanjimo zarade do kraja godine, ne samo zarade, nego zarade i penzije.
Ovde smo čuli puno toga kako će ovaj zakon sada bolje da štiti trudnice, porodilje ili majke na odsustvu radi nege deteta. Ne razumem kako je sada veća zaštita ako smo u prethodnom, odnosno u važećem Zakonu o radu imali član 187. koji govori – za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Sada se dodaje nastavak, osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. Znači, osam, znači sada se uvode uslovi da neko dobije otkaz, znači da porodilje i trudnice dobiju otkaz. Do sada to nije bilo moguće i ne vidim kakvo je to povećanje zaštite.
Vrlo mi je interesantno, nekoliko puta smo čuli i od ministra samog kako evo sada se uvodi mogućnost da žene imaju pravo na odsustvo sa posla radi dojenja deteta. Tu je ministar zdravlja, on verovatno može da me ispravi, ali imam dve male ćerkice i one su sa dojenjem završile sa nekih osam – devet meseci života, pre nego što se njihova majka morala vratiti na posao.
Jedino uvođenje ovog instituta mogu da razumem kao najavu smanjenja korišćenja porodiljskog bolovanja, sa 12 meseci na ne znam koliko ćemo u ovim reformama smanjiti to bolovanje, da li na devet, da li na šest, da li na tri meseca, pa će se onda pojaviti potreba da žene koje doje decu odsustvuju sa posla ovako sa dvanaestomesečnim, odnosno odsustvo od godinu dana porodiljskog bolovanja, mislim da je vrlo mali broj žena koje sa navršenom godinom dana deteta još uvek doje to dete.
Takođe, mi smo dali čini mi se 26 amandmana na Predlog izmene Zakona o radu. U ovom obliku koji je danas predložen mi nećemo podržati ovaj zakon zato što smatramo da ovaj zakon ne brani rad i ne brani pravo na rad i tražimo da Vlada ozbiljno razmotri naše amandmane i da se o njima pozitivno izjasni, jer oni upravo omogućavaju veću zaštitu zaposlenih i veća prava.
Želimo da verujemo da ako će biti, kao što je rekao moj prethodnik, novog zakona o radu, ako nam treba novi zakon o radu, onda ne znam zašto danas donosimo ove izmene, da će se u tom zakonu naći rešenja koja će koristiti zaposlenima u Srbiji, da će se konačno saglasno ratifikovanoj konvenciji morati u Srbiji rešiti pitanje lizinga radnika. Danas preko 50.000 ljudi radi na tzv. „lizing“. Oni praktično nemaju nikakva prava ni iz ovog zakona važećeg, a imaće još manje kao i svi mi ako se ovaj zakon usvoji.
Mislimo da je i to bio pravi reformski potez Vlade i želimo da verujemo da se neće ponoviti situacija da se Vlada obaveže da vodi pregovore učesnika socijalno-ekonomskog dijaloga, socijalnih partnera. Imali smo 3. februara na početku izborne kampanje sastanak u Vladi najavu formiranja radne grupe kako će se dijalogom rešiti sve stvari razmimoilaženja koje postoje, a to je bilo mesec i po dana pred izbore, tada je bilo važno dobiti glasove radnika i obećati im da njihova prava neće biti smanjivana, onda kada su izbori završeni, prenebregnu se stavovi jednog dela učesnika socijalno-ekonomskog dijaloga, osim onoga što je dogovoreno, a mi smo sve vreme podržavali taj dijalog, a dogovoreno je da se određeni rad produži sa godinu na dve godine, da se otpremnine sada računaju samo za vreme provedeno kod poslodavca.
Dogovoreno je na koji način će se obračunavati minimalne zarade, ali nije dogovoreno na koji način će se menjati zarade i nije bilo dogovoreno na koji način će se voditi kolektivno pregovaranje i kako će se koristiti prošireno dejstvo kolektivnog ugovora da se te stvari više neće ponavljati.
Ponavljam nismo za ova rešenja koja u ovom trenutku ovaj zakon nudi, dali smo amandmane i u odnosu na način na koji će se Vlada opredeliti prema našim amandmanima, glasaćemo na kraju rasprave za ili protiv. Hvala.