Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram još jednom da izrazim protest što danas imamo raspravu o zakonima koje smo dobili u petak popodne, sednica koja je zakazana u petak po završetku novog radnog vremena državnih organa. Mislim da je mali broj poslanika bio u prilici da se upozna sa sadržinom zakona.
Čitajući razloge za hitan postupak nisam mogao da sagledam koji je to bio razlog za donošenje svih ovih zakona po hitnom postupku, naročito mi je interesantno kod ova druga dva zakona koja govore da je razlog za hitan postupak to što se zakonom utvrđuje nove regulatorno telo. Ne vidim šta je tu hitno, donošenjem jednog zakona kojim se utvrđuje to telo, onda se tako obrazlaže hitan postupak za donošenje drugog zakona.
Hoću da kažem da je to jedna loša praksa. Bojim se da ćemo se sa tom praksom suočavati dosta u narednim nedeljama koje su pred nama, s obzirom da se stalno najavljuju neki novi reformski zakoni koji nikako da stignu. To kažem pre svega zato što, ako krenemo o Zakonu o zaštiti potrošača, to je jedan zakon koji je pripreman još u mandatu prethodne Vlade. Znači, vođena je javna rasprava, sam ministar je rekao krajem prošle godine, odnosno u toku prošle godine.
O toj javnoj raspravi postoji neki trag, postoje mišljenja koja su tada učesnici rasprave davali na nacrt zakona. Ministarstvo je u jednom trenutku odlučilo i smatram da je to ispravno, pošto je trebalo veliki broj članova zakona promeniti, da se ide sa predlogom novog zakona. Onda je ministar rekao – vođena je javna rasprava, ali tako što smo se trudili da svi daju mišljenja. Znači, nije vođena prava javna rasprava, jeste, dobro. Ali, nismo uspeli da nađemo trag o toj javnoj raspravi u dokumentima kojima smo za ova dva dana, subotu i nedelju, mogli da priđemo, a to je preko interneta.
Mislim da je šteta što se nastavlja sa tom praksom, gde nije u skladu sa predlogom, odnosno sa ovim što je utvrđeno u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, a to je da se o svim zakonima vodi javna rasprava. Mislim da to ovde nije bio slučaj i da je loše ako se sa tom praksom nastavi.
Sam ministar je rekao u svom izlaganju da je ovo četvrti zakon i da smo često bili u prilici da usvajamo rešenja koja postoje možda u evropskoj praksi, ali koja kod nas nisu uspela na pravi način da zažive, pa smo ih onda usklađivali sa našim realnim stanjem i sigurno da je ta oblast zaštite potrošača važna i dinamična i da ovo nije poslednji put kada će se ovaj zakon menjati. Sa te strane izmene su dobre, sve one koje omogućavaju veća prava potrošača, kao što rekoše kolege pre mene, svako od nas u toku dana mnogo puta se nađe u ulozi potrošača.
Ono što smatramo da je loše u ovom zakonu, nalazi se već na samom početku, član 3, koji govori da ovaj zakon reguliše odnos trgovca i potrošača, ali na način da se potrošač uzima u zaštitu, s obzirom da se on po pravilu nalazi u položaju ekonomske slabije strane. Onda kaže u sledećem stavu - na odnose koji nisu uređeni ovim zakonom primenjivaće se Zakon o obligacionim odnosima, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Mi smatramo da je to jedna loša odredba, jer time praktično mogu da se derogiraju sva prava koja ovaj zakon daje, pre svega u odnosu potrošača prema pružaocima usluga koje daju velika javna preduzeća, gde vi dolazite kao korisnik u situaciju da ne možete, recimo, treba da potpišete ugovor sa Elektrodistribucijom, recimo o pružanju usluga, gde vi nemate nikakva prava da menjate taj ugovor.
Smatramo da je loše ako taj zakon predvidi neke odredbe koje idu u korist pružaoca usluga. Nekim amandmanima smo probali da te stvari razjasnimo, odnosno da više ojačamo poziciju potrošača.
Imali smo ovih dana mnogi od nas, između ostalog i ja, imam dopis od Elektroprivrede, gde se traži da ja kao potrošač i potpisnik ugovora dođem i dam matični broj pod pretnjom da će mi se nešto desiti ako taj broj ne dam. Kada sam sklapao ugovor, sklopio sam ga, nisam mogao ništa da menjam. Tu izmenu koju je javno preduzeće smislilo da izmeni u sklapanju ugovora, mislim da ne može da se sprovede tako da se pretnjom meni kao potrošaču obraća i traži od mene da ja priđem, da pristupim, da odvojim svoje vreme da odem u neke kancelarije i tamo dam svoj matični broj. Mislim da takve stvari ne bi trebalo da se dešavaju i da ovaj ili neki drugi zakoni treba da zaštite potrošače u Srbiji.
Ono što takođe smatramo da nije dobro rešeno u ovom zakonu su velika diskreciona ovlašćenja ministarstva u odnosu na udruženja i saveze koja imaju svoju značajnu ulogu u Savetu potrošača, odnosno u Nacionalnom savetu, gde učestvuju predlogom zakona jednoj trećini članova daju, znači, predstavnici Saveta potrošača, koje ministarstvo pomaže i pospešuje njihov rad, vodi evidenciju, određuje i određena sredstva iz budžeta. Mislimo da taj odnos između udruženja i ministarstva više naginje ka tome da su udruženja u jednom zavisnom položaju u odnosu na ministarstvo, a onda se očekuje da ta udruženja kroz rad Nacionalnog saveta imaju kontrolnu funkciju.
Mislimo da je potrebno i predlagali smo kroz određena rešenja da se obezbedi veća neutralnost i nezavisnost udruženja i saveza u odnosu na ministarstvo.
U nekom trenutku u toku javne rasprave postojalo je rešenje koje je bilo predviđeno, da postoji centar za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Odustalo se u ovom rešenju zakona od toga. Bilo je različitih mišljenja. Sigurno je i to ministarstvo u obrazloženju govori, da je potrebno unaprediti vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, formiranje tela. U ovom slučaju se odustalo od centra. Formirano je neko telo u okviru ministarstva. Videćemo kakve će to posledica imati u budućnosti.
Da probam da iskoristim ovo vreme i da nešto kažem o ova druga dva predložena zakona koja su danas na dnevnom redu. Imali smo tu najavu kada je ova vlada izabrana, mada ta najava postoji već dve godine, da će se smanjiti broj agencija. Suština ovih izmena, pored usklađivanja sa Ustavom Zakona o elektronskim komunikacijama, je da se ukine Republička agencija za poštanske usluge i da se njene nadležnosti pripoje RATEL-u.
Ono što je i sam ministar rekao, da to neće doneti neke velike uštede u budžetu i činjenica je da se govori da će sve zaposlene i sva prava i obaveze usvajanjem ovih zakona u naredna tri meseca preuzeti RATEL. Postoji različita evropska praksa. Jedan broj zemalja ima agencije koje obavljaju ove dve uloge zajedno, kao što ćemo mi, ukoliko se ovi zakoni usvoje, imati, ali veći broj zemalja ima odvojene agencije. Pokazalo se da je to bila jedna dobra praksa. Ali, dobro, s obzirom da je politika Vlade da se smanjuje broj ministarstava, verujem da će usvajanjem ovih zakona to biti ostvareno. Nisam siguran, a i sam ministar je priznao da to neće doneti velike uštede.
Ono što je, čini mi se, najbitnije za građane, usvajanjem ovih izmena Zakona o elektronskim komunikacijama daju se Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija velika ovlašćenja, odnosno, ono sada preuzima završetak poslova oko digitalizacije TV signala i uvodi se jedan novi član, čuli smo malo o tome, koji daje Vladi pravo da utvrdi na koji način će pomoći socijalno ugroženim kategorijama da dođu u nabavku set-top-boksova, koji će omogućiti građanima da po prestanku emitovanja analognog signala mogu da nastave da gledaju, da primaju signal nacionalni emitera koji će se obavljati samo u digitalnom TV spektru.
Ono što stoji u obrazloženju jeste da je urađena jedna studija, mislim da to građani treba da znaju, da će ta podrška, u zavisnosti od model za koji se opredeli Vlada, koštati građane Srbije iz budžeta između tri miliona, 3,7 miliona evra, pa do 10,7, zavisi koliko široki broj korisnika će država rešiti da subvencioniše pri nabavci ovih boksova, koji otprilike koštaju nekih 10 evra.
Ono što nas zanima, pre svega, u ovom trenutku, šta je sve urađeno vezano za digitalizaciju TV signala? Ovde se govori o roku 17. juni 2015. godine, kao roku u kome taj proces treba da se završi. Taj rok u kome je trebalo to da se završi je već prošao. U planu su postojali mnogi rokovi koji su probijeni. Taj rok je rok kada analogni signal u Republici Srbiji mora biti ugašen. Ono što se zna je da, nažalost, nije urađeno u skladu sa dinamikom koja je planirana u poslednjih nekoliko godina, nije se uradilo dovoljno u digitalizaciji TV signala. Mi postavljamo i pitanje i izražavamo zabrinutost - da li će to u ovih godinu dana moći da se završi, s obzirom na jedan obiman deo posla i sredstva koja su potrebna da bi se to završilo?
Ono što građani treba da znaju jeste da će uvođenjem digitalnog signala televizije imati kvalitetniji signal i možda veći broj kanala na raspolaganju. Ono što je za državu važno i što je šteta što taj posao do sada nije završen je da se otvara jedan veliki resurs, oslobađa se digitalni spektar i otvara se mogućnost da država prihoduje. Neka procena je da država, kao što je Srbija može izdavanjem licenci, pre svega operaterima mobilne telefonije kojima je za uvođenje novih tehnologija potreban novi spektar, može da prihoduje između 50 i 100 miliona evra.
Zato apelujemo da se ovaj proces što pre završi. Naravno, već smo u kašnjenju i mislim da je veća opasnost da dođemo u situaciju da gašenjem analognih signala u junu sledeće godine jedan broj građana Republike Srbije ostane bez TV signala. Očekujemo da će nas ministarstvo u narednom periodu izveštavati o tome kako ovaj proces napreduje.
Takođe, postavlja se pitanje i nigde se o tome ne govori, a postoji u stručnoj javnosti rasprava, mislim da tu i nema dileme, o potrebi da se izradi nacionalna širokopojasna mreža da bi sve mreže sa kojima javna preduzeća u Srbiji trenutno raspolažu, i „Telekom“, Pošta, „Elekotroprivreda“ i „Železnice“ objedine, da to ostane resurs države preko koje bi se vršila komunikacija državnih organa, javnih preduzeća i da ne dođemo u situaciju da, posle najavljene prodaje „Telekoma“, celokupna komunikacija države ide kroz mrežu jednog privatnog operatera. Znamo svi da se tu postavlja uvek i pitanje bezbednosti države, a takođe i cene koja bi se u tom slučaju platila.
Naše pitanje je da li ministarstvo razmišlja u tom pravcu da se pre prodaje „Telekoma“ formira nacionalna širokopojasna mreža, koja će omogućiti kvalitetnu, brzu i nezavisnu komunikaciju državnih organa i javnih preduzeća u budućnosti?
Za ove zakone, kao poslanička grupa, nećemo glasati. Sačekaćemo izjašnjavanje ministarstva o amandmanima, ali moram da ponovim da ova praksa gde nemamo mogućnosti da izvršimo jedan širi krug konsultacija pre ove rasprave i da smo jedino upućeni na neka sopstvena znanja koja, moram da priznam, su limitirana iz svih ovih oblasti kojih se ovi zakoni tiču i koji će se ticati u budućnosti, a imamo ovako malo vremena, praktično dva neradna dana, da pročitamo ove zakone i da nešto o njima kažemo, napišemo neki amandman… Stavljeni smo u jednu poziciju da ne možemo da verujemo da su sva rešenja koja su predložena ovim zakonima optimalna i zbog toga nećemo podržati ova rešenja. Na početku, sačekaćemo i izjašnjenje ministra o amandmanima, pa ćemo se na kraju, kod konačnog glasanja, opredeliti da li ćemo glasati za ili protiv. Hvala.