Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7858">Marko Đurišić</a>

Marko Đurišić

Demokratska stranka

Govori

Znači, smatramo da predsednik Vrhovnog saveta sudstva nije dostojan da uopšte obavlja ovako važnu funkciju i da ima ovako velika ovlašćenja u smislu izvršenja budžeta.
Poštovani predsedavajući, bio sam u sistemu, a vi ste me iz sistema izbacili.
Izbacili ste me iz sistema po drugi put.

Ne, vrlo je važno da znamo ko je u sistemu, a ko nije u sistemu i da to pitanje raspravimo i da raspravimo da li je ovaj amandman Vlade bio u sistemu 19-og ili nije bio u sistemu.

Tu je ministar policije koji je mogao nedvosmisleno da utvrdi da li je lična karta brata premijera falsifikovana.
Hvala poštovani predsedavajući.

Smatram da je povređen član 103. Poslovnika, koji kaže u stavu 1. – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u ustupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjena je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.

Ja vas molim, govorio je kolega Božović, odgovorio mu je ministar Stefanović, a onda ste dali reč po povredi Poslovnika. Ja jedino mogu da protumačim da vi niste povredili Poslovnik, ako je kolega smatrao da ono što je rekao gospodin Stefanović, ministar, bila povreda Poslovnika i uvreda građana zato što su morali da slušaju te stvari. Jer, u suprotnom, niste mogli da mu date reč, jer posle gospodina Božovića je govorio ministar Stefanović. Tako da vas molim da objasnite da li je uvreda za građane bila to što su morali da slušaju izlaganje ministra Stefanovića, kao što je rekao prethodni kolega, ili ste povredili Poslovnik i niste mogli da mu date reč.
Poštovani potpredsedniče Skupštine i predsedavajući u ovom trenutku sednice, ja vas molim ovde, ne znam koji put da poštujete član 27. Poslovnika.
Član 103. Nemojte samnom da se igrate te igrice, već sam vam danas objašnjavao da ne možete samnom tako.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, molim vas da Poslovnik važe isto za sve. Ako je mene predsedavajuća i druge kolege, prekidala predsednica Skupštine kada je predsedavala, kada vidi da mi i onda po njenom mišljenju kršimo Poslovnik i reklamiramo pravo u Poslovniku, ona nam je isključivala mikrofon i nije nam davala pravo da govorimo.

Vi ste svom kolegi iz vaše poslaničke grupe i samo zato što je iz vaše poslaničke grupe, i uvek njemu zato što je iz vaše poslaničke grupe, dali za pravo da kaže sve što je hteo, sve što je mislio, a time je uvredio ministra.

Molim vas da ovaj Poslovnik ravnopravno važi za sve. Ako vidite da neki poslanik ne reklamira povredu Poslovnika onako kako je po Poslovniku predviđeno, treba da ga prekinete. Ili se dogovorite sa predsednicom pa da može svako od nas to da radi. Ne mogu jedna pravila da važe za poslanika sa one strane ove sale, a druga da važe za nas. To je ono što pokušavam svaki put u prethodnih osam meseci kada sam se javljao po povredi Poslovnika, da kažem. Ništa više od toga.

Ako ne valja Poslovnik zato što stalno slušamo u odgovorima predsedavajućih, vi ga promenite. Dok važi ovaj Poslovnik morate da ga poštujete. Dok važe zakoni ove zemlje, nisu zakoni ni jedne stranke bez obzira koja stranka bila u Vladi kada su zakoni donošeni, nego su zakoni Republike Srbije.
Hvala poštovana predsednice, gospodo ministri, član 34. govori o tome da se izuzetno od odredaba člana 3. Vlada može dodatno zadužiti još 100 miliona evra. Mi smo tražili da se taj član briše. Da se briše zato što smatramo da ako je budžet transparentan i predvidiv da sva sredstva i sva zaduženja treba da se nalaze na početku budžeta u članu 3. gde su pobrojani svi krediti i sva zaduženja što u ovom slučaju se pravi izuzetak.

Jedino što je dobro u ovom članu, to je što je suma od 100 miliona evra, koliko sada stoji u ovom članu, u prethodnom zakonu u budžetu i rebalansu budžeta za 2014. godinu iznosila 450 miliona evra, odnosno originalno 300 miliona evra, pa je rebalansom povećano na 450 miliona evra. Znači, dobra stvar je što se ta suma smanjuje, ali mi smatramo da ta suma treba da bude nula i da zaduživanje Republike Srbije treba da bude jasno planirano na početku u članu 3. kako su navedena sva druga zaduženja, a to je, da podsetim građane Srbije sedam milijardi evra, koliko će se ova Vlada zadužiti u 2015. godini. Nije bilo potrebe ostavljati mogućnost za zaduženje za još ovih 100 miliona.

U ovoj godini smo imali na taj način zaduženja do 450 miliona evra. Na osnovu tog člana mi ćemo kasnije u toku ove rasprave govoriti o dodatnom zaduženju za još 200 miliona evra. Tako da će dug na kraju ove godine, kada usvojimo sve ove zakone iznositi blizu 23 milijarde evra.
Poštovana predsednice, poštovani ministri predložili smo da se član 35. briše. Član 35. govori o tome da ukoliko se prihodi organizacije za obavezno socijalno osiguranje po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ostvaruju u manjim iznosima od utvrđenog njihovim finansijskim planovima za 2015. godinu upravni odbori će svojim odlukama na koje saglasnost daje Vlada prilagoditi rashode i izdatke smanjenjem prihoda osim za rashode za socijalna osiguranja.

Mislimo da ovaj član ako ostane u zakonu daje alibi organizacijama za obavezno socijalno osiguranje da neodgovorno pristupe donošenju svojih finansijskih planova, jer im se ostavlja mogućnost da to menjaju svojim odlukama, svoje finansijske planove na osnovu kojih saglasnost daje Vlada, a ne Skupština. Mi uz ovaj budžet usvajamo i finansijske planove Fonda PIO, Zdravstvenog fonda. Narodna skupština je ta koja mora da da saglasnost, a ne Vlada samo zato što je neko loše planirao i nije ostvario ono što je planirao.

Ako ovaj stav ostane u zakonu bojim se da ćemo imati neodgovoran rad upravnih odbora koji donose te finansijske planove, koje treba da usvoji Skupština, nego da će se oni odnositi prema tome onako kako se prema ovoj državi odnosi ova vlada. Za razliku od nas koji smo zaduživali zemlju 40 evra po sekundi, ova Vlada sada zadužuje osam evra po sekundi. Iza naših zaduženja ostali su mostovi, ostale su fabrike.
Poštovana predsednice, poštovani ministri Vlade, kolege poslanici, ovo je poslednji amandman na budžet Republike Srbije koji smo podneli i on traži da se član 38. Predloga zakona o budžetu obriše. Zašto?

Zato što u budžetu stoje projekcije rashoda izdataka budžeta za 2016. i 2017. godinu. S obzirom da nismo dobili fiskalnu strategiju, a po zakonu o budžetskom sistemu, Vlada je bila obavezna da fiskalnu strategiju dostavi pre zakona o donošenju budžeta, mi ne možemo da znamo na osnovu kojih parametara su ovi brojevi za 2016. i 2017. godinu planirani.

Pošto ne znamo na osnovu kojih parametara, jer fiskalnu strategiju nismo dobili, a morali smo po zakonu da dobijemo, tražimo da se ovaj član briše, jer smatramo da ne možemo da glasamo za član zakona na osnovu nepotpunih podataka.

(Zoran Babić, sa mesta: Gde je završni račun budžeta?)

Ja vas molim poštovana predsednice da mi omogućite da završim svoje izlaganje, da poslanika koji dobacuje i ometa govornika u skladu sa Poslovnikom član 109. izreknete meru…
… kako bi mogli da završimo ovu diskusiju na dostojanstven način i onako kako dolikuje Narodnoj skupštini kada se usvaja budžet Republike Srbije.
… kao najvažniji dokument koji možemo da usvajamo ovde pored Ustava, to je svakako ovaj budžet.
Hvala.

Mi smo hteli, da kažem, pomognemo Vladi da prestane sa praksom da zakoni koji se usvajaju u Skupštini stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, pre svega motivisani odgovorom Vlade kada smo mi dali predlog da jedan drugi zakon umesto za šest meseci stupi na snagu tri meseca posle usvajanja, odnosno posle objavljivanja u „Službenom glasniku“. Tada je Vlada nama odgovorila – Vlada ne prihvata amandman zato što je potrebno da se obezbede pretpostavke za punu implementaciju zakona, kao i da se javnost obavesti o sadržini zakona i da se privredni subjekti, odnosno pravna lica i preduzetnici, odnosno dražavni organi pripreme na obaveze koje im zakon određuje.

Mi smatramo da je vrlo važno da se ovo ispuni i da svi imaju dovoljno vremena da se upoznaju sa zakonima, a ne da dođemo u situaciju da mi ovaj zakon usvojimo danas oko četiri, pet ujutru, da on izađe u toku dana u „Službenom glasniku“ i da počne da važi od sledećeg dana. Pogotovo, vezano za ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama koji govori o tome da će se sada po novim izmenama prijave podnositi zadnjeg dana meseca za period od 1. do 15. u mesecu za period od 16. do kraja.

Znači, prva prijava će biti podneta tek, čini mi se, 31. januara za period od 1. do 15. januara. Nema nikakvog razloga da ako zakon bude u „Službenom glasniku“ 25. i stupi na snagu 3. januara, da bilo ko bude oštećen, pa i budžet Republike Srbije. Dajte da poštujemo taj rok od osam dana. Ja sam dao obrazloženje koje ste vi kao ministar na Vladi usvojili kod jednog drugo zakona.
Moraću ponovo, jer ponovo kršite Ustav i donosite zakone koji stupaju na snagu u roku kraćem od osam dana, koliko je propisano Ustavom, osim u izuzetnim slučajevima. Ni ovaj zakon, bez obzira na to što nam se bliži 1. januar, nema razloga da stupi na snagu odmah. Ovaj zakon se odnosi na to da se PDV na peretpristupne fondove sa instrumentom pristupne pomoći i IPA fondove, da se neće plaćati PDV na sve nabavke, bez obzira koliki deo se finansira iz IPA fonda, a koliki deo sredstvima Republike Srbije, zato što je nemoguće razdvojiti ta sredstva, pošto smo se mi međunarodnim ugovorima obavezali da se na ta sredstva neće plaćati PDV, sada ukidamo plaćanje PDV na sve.

Nismo, nažalost, mogli o tome mnogo da govorimo da li će i koliko budžet Republike Srbije biti oštećen, što će se neka sredstva Republike Srbije trošiti a neće se na njih plaćati PDV.

Ono što je važno da ponovim, nema ni jednog razloga da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“. Mi nismo ovakav amandman podneli na budžet, zato što znamo da je to dokument koji mora da bude objavljen i da mora da stupi na snagu do 1. januara. Mi smo toga svesni. Ali, ne vidimo razlog koji važi za ovaj zakon, jer se sigurno PDV neće naplaćivati do 5. januara, pošto se do tada u Republici Srbiji neće raditi. Ne vidimo razloga da se ne ispoštuju Ustav i rok i da ovaj zakon stupi na snagu u roku od osam dana.
Hvala.

Ovaj amandman takođe govori o tome da zakon ne treba da stupi na snagu narednog dana od dana donošenja, odnosno od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, nego osam dana. Ne vidimo nijedan razlog zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman, pogotovo ako pogledamo obrazloženje, koje kaže da se novim zakonom kojim utvrđuju poreski postupak i poreska administracija, kojim je propisano podnošenje prijave za porez na dobit pravnih lica isključivo u elektronskom obliku, počev od 1. aprila 2015. godine.

Ova dobit će se prijavljivati tek od 1. aprila. Ne vidimo razlog zašto ovaj zakon mora da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a ne osam dana.

Podsetiću vas još jednom šta ste usvojili na Vladi i zašto je važno da zakoni budu bar osam dana pre stupanja na snagu, a to je zato što je potrebno da se obezbede pretpostavke za punu implementaciju zakona, kao i da se javnost obavesti o sadržini zakona i da se privredni subjekti, odnosno pravna lica i preduzetnici odnosno državni organi pripreme za obaveze koje im zakon određuje. To ste vi na Vladi usvojili. Ne znam zašto to može da važi samo kada opozicija traži skraćenje roka, a kada mi tražimo da se poštuje ustavni rok od osam dana, vi odbijate i ne uvažavate ove argumente, koji očigledno važe samo kada vi predlažete neke rokove u okviru zakona.
Hvala, poštovani potpredsedniče Skupštine.

Mi smo takođe podneli amandman na član 1. i tražimo da se ovaj član briše. Smatramo da je potpuno neodgovorno da Vlada nekoliko dana pred isticanje roka koji postoji u važećem zakonu, a to je 1. januar, uvodi novi rok kojim praktično obavezu države pomera za tri godine, na 15. decembar 2017. godine. Znači, Zakonom koji važi, pre ovih izmena, bio je predviđen rok od dve godine za podnošenje zahteva, koji je istekao još u martu 2013. godine.

U vezi sa tim, ostavljen je dovoljan rok, od marta 2013. do kraja 2014. godine da se utvrdi koeficijent za obeštećenje i donesu potrebna rešenja. Znači, skoro dve godine je bilo ostavljeno da se utvrdi koeficijent i donesu potrebna rešenja. Nažalost, te dve godine ova Vlada, odnosno malo izmenjena Vlada ali podržana od strane istih političkih stranaka, ništa nije radila na tom zakonu. I sada, četiri-pet dana pre nego što je trebala po zakonu da ispuni određene obaveze, ona se dosetila, poslala zakon u Skupštinu i sve to prolongira za još tri godine.

Mi mislimo da je to neodgovorno. Građani Srbije, jedan broj građana Srbije čeka da dobije rešenje, čeka da dobije povraćaj sredstava tamo gde ne može da se vrati imovina u naturalnom obliku, računa se tim, možda je negde uzela i neki kredit, preuzela neke obaveze, sada se sve pomera za tri godine.