Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Jugović

Aleksandar Jugović

Srpski pokret obnove

Govori

Poštovana predsedavajuća i kolege poslanici, Predlog odluke o izboru Saveta guvernera NBS je veoma bitan skupštinski akt i veoma bitna odluka.
Kada pogledamo biografije članova Saveta guvernera NBS, jasno je da se tu nema šta prigovoriti kada je u pitanju njihov minuli rad. Međutim, trebalo bi videti kakav je njihov plan i program rada u budućnosti.
Nekako, kada pogledamo koliko ovlašćenja ima sam Savet i članovi Saveta, onda nam se nameće pitanje da li je stvar neozbiljnosti ukoliko ti ljudi javnosti, i stručnoj i opštoj, ne kažu šta je njihov plan za budućnost, za oporavak kursa dinara, za donošenje strategije u upravljanju deviznim rezervama, za odlučivanje o članstvu u međunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama, za finansijski plan NBS, kako će vršiti izbor rukovodilaca organizacionih jedinica NBS za poslovne i interne revizije, kako će vršiti izbor spoljnog revizora, kako će razmatrati izveštaje spoljnog revizora, pratiti primenu preporuka tog revizora u NBS i kako će obavljati posao u domenu veoma bitnih ekonomskih pitanja, koja su od ključnog značaja za ekonomski oporavak Srbije, za nova radna mesta, za egzistenciju porodica koje su ugrožene?
Reći ću vam šta mi u poslaničkom klubu SPO i Demohrišćanske stranke Srbije očekujemo. Od Saveta guvernera NBS očekujemo da u vremenu svojih mandata, koji padaju u potencijalno najkritičnije godine naše monetarne i finansijske stabilnosti, obavlja svoju zakonsku ulogu na potpuno nepristrasan i stručno utemeljen način. Nismo baš sto posto sigurni da je ovo moguće, obzirom da je Zakon o NBS, koji je usvojen 4. avgusta, morao da se vraća u skupštinsku proceduru i pored svih upozorenja našeg poslaničkog kluba da će međunarodne finansijske organizacije brzo reagovati, da će se snažno suprotstaviti ataku na nezavisnost NBS.
Tada je, da podsetimo, samo jedan član Saveta, koji će biti, ukoliko vladajuća većina tako odluči, a odlučiće, ponovo izabran, ostao član Saveta, a sve njegove kolege podnele su ostavke na svoje funkcije.
Ipak, po sastavu, kada pogledamo imena i radne biografije Miladina Kovačevića ili, recimo, profesora Stojana Stamenkovića, mesta za bitniju sumnju nema, ali fiskalna vlast i reforme još nisu stekli poverenje ni stručne, ni opšte javnosti.
Čini mi se da se tajkunska renta ekonomija i dalje grčevito bori za poslednje finansijsko uporište, a to su devizne rezerve Narodne banke, obavezne rezerve na štednju i kapital banaka, verujući da nekakav razvoj i popunjavanje likvidnosti može da se osloni na sredstva koja ne služe takvoj svrsi, već svrsi očuvanja stabilnosti i spoljne likvidnosti.
Zna se takođe da je u prošlosti razvijena jedna sprega bankara i tajkuna i da je sada u međusobnom zagrljaju, ne toliko zbog novih kredita za razvoj i proširenje posla, već zbog međusobnog održanja živih glava pod mačem enormnog duga i teškoća u njihovom servisiranju.
Na delu je sada i suverenizacija privatnog duga kroz javno zaduživanje i finansiranje deficita države, a da to javnost ne uočava dovoljno jasno. Otuda vidimo da i dalje caruje stari model dopunjavanja javnih finansija, infrastrukturnih investicija i potrošnje, a to je, da se metaforično izrazim – zaduži se ili prodaj, pa to potroši.
Savet guvernera NBS mora biti poslednja odbrana monetarnog kredibiliteta i stabilnosti. Ovo kaže stručna javnost i ovo govori poslanički klub SPO i Demohrišćanske stranke Srbije.
Kada govorimo o nezavisnosti ovog tela koje donosi ključne odluke u NBS, moramo govoriti i o upozorenjima političkog aspekta koja stižu iz inostranstva, od međunarodnih finansijskih institucija. Moramo sve činiti kako bi ovi ljudi bili nepristrasni, nezavisni od političkih partija u svom odlučivanju. Zato me čudi da su pojedini članovi Saveta birani na period od jedne, dve, tri ili četiri, a predsednik na pet godina.
U isto vreme u objedinjenoj raspravi nama je kao Predlog odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama kao kukavičije jaje podmetnut izbor direktora Uprave. U kom smislu? U smislu da ukoliko je za člana Saveta guvernera NBS doktor Ivan Nikolić izabran na period od jedne godine, pitam stručnu javnost, pitam poslanike u Skupštini Srbije - da li je moguće da jedan čovek za godinu dana pokaže ili ispuni svoje planove koje je predvideo da će moći da implementira kada je u pitanju NBS?
U isto vreme direktora Uprave za nadzor biramo na pet godina. Ne znam zbog čega bi trebalo da neko ima mandat na pet godina, a da se zove direktor. Koliko znam predsednik države ima mandat na pet godina, a direktor treba da bude na čelu ove kontrolne institucije onoliko koliko vreme pokazuje da dobro radi svoj posao.
Onda se pitam, ako je ovo nezavisno telo, a biraju se pojedini neki njegovi članovi na godinu dana, dakle, posle godinu dana mogu biti smenjeni i mogu biti postavljeni drugi jer se ovde pitanje reizbora ne pominje kao prepreka. Onda postavljam pitanje po čemu će ova institucija biti nepristrasna, odnosno ovo telo, savet, a po čemu će direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama biti nezavisan u svom radu.
Moj poslanički klub i ja lično ne dovodimo u sumnju kvalitete i namere Vlade Republike Srbije i vladajuće većine kada su u pitanju ljudi koji će činiti članove saveta i koji će kreirati monetarnu politiku u budućnosti. Na nekoj i od prethodnih sednica sam rekao da sve ono što je dobro naići će na podršku poslaničkog kluba SPO i DHSS, a da sve ono što vidimo kao loše po interese građana Srbije, naići će na kritike i tome ćemo biti oštra opozicija. Tada sam rekao da su Miladin Kovačević i Stojan Stamenković kandidati koje bih verovatno kada bi se i naš poslanički klub pitao predložio.
Ali, vreme koje je pred nama s obzirom na probleme prilikom izbora, na probleme prilikom donošenja izmena i dopuna Zakona o NBS mora pokazati ili će pokazati da li je ovaj izbor koji će nedvosmisleno biti konačan nakon glasanja u ovoj Skupštini vladajuće većine, da li će biti dobar po interese građana Srbije.
Još jednom izražavam nezadovoljstvo zbog toga što ćemo uz ovakvo uzbiranje članova ovako bitnog tela birati u zajedničkoj raspravi, raspravljati, a zatim glasati o direktoru Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama koji se bira, da ponovim, kao predsednik Srbije na pet godina.
Njegova biografija uopšte nije sporna, ali se nadam da ćemo politiku i finansije u budućnosti razdvojiti. Što se tiče, još jednom ponavljam, Saveta guvernera NBS, podrška za pojedine članove od poslaničkog kluba SPO-DHSS.
Što se tiče izbora direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama bilo bi korisno da dobijemo nekakva pojašnjenja, planove, načine kontrolisanja finansijskih institucija u budućnosti. Ne bih voleo da se radi o partijskim kadrovima, više bih voleo da to budu nezavisni ljudi koji će svoj posao obavljati po struci, po biografiji, po svemu onome što nalaže naša mogućnost da u budućnosti Srbija bude privredno oporavljena zemlja. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, čl. 96, 103. i 107. Kada se uzme u obzir koja su ovlašćenja Saveta guvernera NBS, a zarad javnosti – odlučuje o članstvu u međunarodnoj finansijskoj organizaciji, potvrđuje režim kursa dinara, donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, usvaja godišnji finansijski izveštaj, donosi finansijski plan NBS, vrši izbor rukovodilaca organizacione jedinice NBS za poslove interne revizije, vrši izbor spoljnog revizora, razmatra izveštaje spoljnog revizora, prati primenu...
Doći ćemo do toga.
Šta je sporno? Sporno je što članovi Saveta, odnosno kandidati za članove Saveta nisu prisutni. Dakle, javnost, niti poslanici u ovom parlamentu, ne mogu znati koga biraju za mandate koji su od bitnog ili najbitnijeg značaja za dalje funkcionisanje države.
Po članu 87. možete da mi kažete da imate pravo da održite sednicu na nekom drugom mestu. Međutim, ovde piše da 24 sata pre održavanja te sednice morali bi da obavestite poslanike. Tako da ni taj izgovor, ukoliko bi hteli da ga upotrebite, ne stoji. Jednostavno, ne možemo da prihvatimo činjenicu da se kandidati koji se biraju za ovakve funkcije nalaze ne znam gde, da ih javnost i da ih poslanici ovog parlamenta nisu upoznali, ni plan ni program njihovog rada.
Poštovani predsedniče, poštovane kolege, koleginice, tražio bih objašnjenje od pojedinih ministarstava i ministara. Nisam imao prilike, jer mi potpredsednica parlamenta to nije dozvolila, kršeći ona Poslovnik.
Kada smo govorili o izmenama Zakona o zaštiti podataka, da postavim neka jako važna pitanja i to ću učiniti sada, jer je potrebno da se sa praksom skupljanja podataka o građanima, najraznovrsnije prirode, kao što su nacionalna, verska, politička pripadnost, bolesti i sve ostalo. Dakle, da se sa tom praksom u nelegalnim arhivama prestane.
Postaviću pitanje ili bi mogao da mi objasni ministar policije, kako Parking servis dolaze do kućnih adresa, onih ljudi koji ne žive u datoj parking zoni, ali su prekršili njihova pravila, pismeno opominjući ih da plate kaznu. Da li Ministarstvo unutrašnjih poslova ima pravo da Parking servisu daje podatke o vlasnicima vozila prema registarskoj tablici?
Ovo je veoma bitna tema. Ovo je tema koja pogađa veliki broj građana Srbije, i da mi odgovori da li je u skladu sa zakonima da skupština opštine ili Skupština grada, naplaćuje saobraćajne kazne za nepropisno parkiranje.
Dalje, želim obaveštenje od ministra pravde ili Ministarstva pravde, svejedno i dalje se odnosi na ovu temu. Kako je moguće da na osnovu člana 146. Krivičnog zakonika, dakle, neovlašćeno prikupljanje podataka, do sada nije doneta ni jedna sudska presuda. Ovo je pitanje za ministra pravde koji je preuzeo funkciju relativno skoro, a koje se odnosi na bivša ministarstva i na bivše vlade koje nisu ništa činile po tom pitanju.
Prema Zakonu o elektronskoj komunikaciji, usvojenom u ovoj skupštini, BIA ima pravo da u telefonskoj i internet mreži kontroliše komunikacije bez sudskog naloga i da te podatke čuva godinu dana, za slučaj ukoliko bi im bili potrebni radi zaštite državnog terorizma ili organizovanog kriminala. Problem je u tome što malo ko veruje, s obzirom da su nasleđa u BIA, devedesetih ostavila repove veza sa svim onim nemilim i nesrećnim događajima. Malo ko veruje da neće onaj ko prisluškuje ili u internet mreži ili u telefonskoj komunikacijom da neće prekoračiti svoja ovlašćenja i da neće sakupljati podatke radi nekakvog ličnog obračuna ili ličnog arhiviranja podataka o pojedinim ljudima, za koje je zainteresovan deo BIA ili oni ljudi koji se nalaze u BIA.
Zbog toga me ne čudi kada sam izneo ove probleme, što i dalje kao i prethodnih 12. godina, postoji veliki otpor transparentnosti u radu u Službi bezbednosti i postoji veliki otpor otvaranja dosijea.
Nadam se da ćemo u budućem periodu imati drugačiji odnos prema ovim problemima i u tom pogledu, podrška SPO neće izostati. Hvala.
  Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege, malo je neubičajeno, ali ja ću citirati sebe. Citiraću delove svoga izlaganja od 2. avgusta 2012. godine, kada su se prvi put izmene Zakona o Narodnoj banci u ovoj godini pojavile u parlamentu.
"Poštovani predsedniče, kolege i koleginice, čak i da je sve idealno kada je u pitanju Zakon o Narodnoj banci, a nije, bitna je namera kojom se ruši nezavisnost Narodne banke Srbije". Preskočiću nekoliko pasusa, pa "I u prethodnom periodu smo imali iskustvo da donesemo pojedine zakone, a da kasnije, pod pritiskom Brisela, dođemo u situaciju da moramo da ih menjamo. Zato je nepotrebno trošiti vreme poslanika i novac građana Srbije za zasedanje i za donošenje zakona koji će morati kasnije da pretrpi određene promene".
Dalje govorim o tome da će iz Brisela odgovor biti oštar, pa molim vladajuću koaliciju još jedanput na kraju da povuče zakon iz skupštinske procedure, jer će ovo sigurno usporiti put Srbije ka EU.
Ovo su bili delovi mog izlaganja od 2. avgusta 2012. godine.
Zadovoljan sam obrazloženjem guvernerke Jorgovanke Tabaković i ono je sasvim korektno i sasvim je uredu da kada neko prenebregne mogućnost reakcije pojedinih međunarodnih institucija, a znamo da Srbija želi da postane članica EU i sasvim je zadovoljavajuća činjenica da brzo preduzme korake i da promeni one stvari u zakonima ili u donetim zakonima koji nas koče na tom evropskom putu.
Dakle, već sam upozoravao šta će nam se desiti. Na to su nas iskustva prethodnih vlada i prethodnih godina naučili. Međutim, zar je potrebno da kao korektori našeg ponašanja budu uvek MMF, Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evrope i ostale međunarodne institucije? Zar nije bilo lakše i logičnije da ste poslušali, pričam vladajućoj koaliciji, primedbe SPO?
Da podsetim, kroz istoriju smo mnogo toga predlagali što da je prihvaćeno od strane ondašnjih vlasti i svih vlasti, danas bi Srbija verovatno bila članica EU. Da je prihvaćena kosovska politika, recimo, 9. decembra 2011. godine, verovatno bismo dobili i status kandidata i datum pregovora sa EU. Umesto toga, usledila je brutalna politička odmazda i atak i hajka na SPO zbog želje da istinu izvede na čistac i zbog toga što smo tražili od vladajuće koalicije da govori samo istinu i jedino istinu.
Ne želim da budem licemeran, ne želim da kažem da su ove izmene zakona loše, ali ovo je najbolje moguće u ovom momentu za nastavak saradnje sa svim međunarodnim institucijama i za nastavak onog kursa koji je obećan u predizbornoj kampanji i za koju su podršku dobile liste koje sada ili koje su činile vladajuću koaliciju.
Zato se nadam i reformisanom konceptu i sistemskim reformama, demontaži i reviziji Zakona o restituciji, Zakona o penzijskom sistemu, Zakona o planu i izgradnji. Posebno o tome govori moj kolega Žika Gojković pre nekoliko dana. Najave su stizale da je više nego potrebno, i to nas posebno raduje, doneti Zakon o poreklu imovine i drugačijoj poreskoj politici na kapital, kako bismo efikasnije, drugačije u većim iznosima oporezovali tajkune u Srbiji.
Sve to ima veze i sa Narodnom bankom Srbije. Sve to ima veze i sa jačanjem naše valute. Sve to ima veze i sa drugačijom politikom, koja u najavama dobija obrise želje da se konačno obračunamo sa onim ljudima koji su opljačkali Srbe.
Zato ponavljam, kao što sam govorio i prethodni put i na prethodnoj sednici i na svakoj sednicu ću govoriti, vladajuća većina će imati podršku SPO i DHSS.
I jedna pohvala, a tiče se izbora za Savet Narodne banke Srbije, koji će tek doći na dnevni red. Srpski pokret obnove će podržati imenovanje prof. Miladina Kovačevića i prof. Stojana Stamenkovića. Mislim da su oni odličan izbor i mislim da je kojim slučajem i SPO u situaciji da imenuje ove ljude na čelne funkcije, da bi to učinio. Hvala.
Poštovani predsedniče, kolege i koleginice, ovo je veoma važan zakon i zbog toga mi je jako žao što u Skupštini nije ministar unutrašnjih poslova, koji bi zastupao Vladu prilikom načela branjenja ovog zakona, ali vidim da je tu ministarka zdravlja, moja koleginica Slavica Đukić Dejanović, koja nije čak ni doktor opšte prakse, lekar opšte prakse, pa ne može biti ni stručnjak opšte prakse.
Svejedno, na ovaj zakon ću se osvrnuti kao na potrebu uređenja ove materije, ali ću se osvrnuti i sa aspekta pisanja ovog zakona gde su neki prevideli činjenicu da ne živimo u idealnom društvu, u idealnoj državi, da ovde i u načelima i u članovima postoje određene lepe želje koje nisu u skladu sa realnošću i nisu u skladu sa onim što se zaista dešava u Srbiji.
Kada govorimo o migracijama, one mogu biti na opštem planu, ali mogu biti i na unutrašnjem planu. Možda bih se najviše pozabavio time. U članu 3. ovog zakona polazimo od načela poštovanja jedinstva porodice, ali pre svega mere u oblasti upravljanja migracijama predlažu se i sprovode tako da se očuva jedinstvo porodice u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom i zakonima.
Taj član bi imao smisao u koliko bi to bilo jednostavno i ukoliko se to sistemski ne bi rešavalo, odnosno ukoliko bi se sistemski rešavalo, s obzirom da znamo svi u kakvoj je situaciji, a i ja kao predstavnik desničarske partije dobro znam i u kontaktima sam sa mnogim ljudima iz sredina koje se bave suzbijanjem bele kuge, povećanjem nataliteta, znam koliki su problemi u očuvanju jedinstva porodice. Svi znamo da se jedinstvo porodice i uopšte biološko, duhovno i ekonomsko oporavljanje Srbije jedino može ostvariti preko jake porodice, a temelj takve porodice nalazi se na selu. Kakvi su uslovi života na selu? Kakvi su uslovi života jedne mlade majke, jednog momka? Da li je moguće sprečiti migracije ljudi i opustošenje srpskih sela, ukoliko ne rešavamo te probleme na najvaljaniji mogući način?
Ne može, u to sam ubeđen, zakon biti zbir propisa, nerealnih propisa, on mora pratiti sistemsko uređenje države i brigu države o svim aspektima koji omogućavaju unapređenje standarda života, unapređenje uslova života u svakoj sredini.
Član 4. zakona kaže da se upravljanje migracija sprovodi tako da se doprinese ravnomernom i planskom ekonomskom razvoju Republike Srbije. Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, malopre ste pohvalili član 15, a doći ćemo do njega, on upravo radi na štetu člana 4. Ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva veću autonomiju lokalnim samoupravama, podrazumeva mogućnost donošenja budžeta što se tiče izgradnje, investicija, zapošljavanja u lokalnim samoupravama.
Dakle, ne može zakon o upravljanju migracijama da bude puka statistika, on može da bude polazna osnova kako bismo uredili srpsko društvo i kako bismo, na kraju krajeva, sprečili pražnjenje celog istoka Srbije, cele Veljkove Krajine. Mi više na selu nemamo radno sposobno stanovništvo, a i ako ga imamo, imamo ga vrlo malo.
U Srbiji je, to su članovi 3. i 4. jer je jedno sa drugim izuzetno povezano, u proteklih deset godina umrlo 500.000 ljudi više nego što se rodilo. Svake godine nestane jedan Gornji Milanovac. To su frapantni podaci kojima bi trebalo Srbija da se bavi. Ne znam kakve ratove da smo vodili u poslednjih deset godina toliko ljudi ne bi nestalo. I ono radno sposobno stanovništvo, željno znanja, obrazovanja, života, odlazi u velike sredine, pre svega Beograd. U Beogradu se okreće tri četvrtine ukupnog srpskog kapitala. Dakle, samo u krugu dvojke.
U prethodnim godinama izvršili smo, to nije krivica ove vlade, to je krivica svih prethodnih vlada, tajkunizaciju Srbije. Legalizovali smo, mislim na političke partije, preko svojih veza i svojih benefita koje smo imali, prljave tokove novca 90-ih i omogućili ljudima koji su bili u Miloševićem establišmentu da postanu enormno bogati i da vladaju Srbijom.
Nadam se da je ovo početak, i raduje me bez obzira što smo opoziciona stranka, borbe protiv najvećih tajkuna u Srbiji i protiv onih za koje cela javnost Srbije zna na koji su način poslovali.
Setimo se nerazvijenih delova Srbije. Skoro sam bio u Aleksandrovcu i u Kosjeriću, biće novi lokalni izbori za godinu dana. Pre tri godine, pošto su bili ponovljeni lokalni izbori u Kosjeriću, nije bilo ministra i predstavnika političke partije, neki su dolazili helikopterom, koji nije došao u to malo mesto da izvrši desant na Kosjerić, kako bi što više glasova pokušao da naplati. Ove godine ili sledeće u maju mesecu, kada opet budu bili raspisani izbori, opet će Kosjerić biti predmet obećanja ljudima da će brinuti Srbija i Vlada o nerazvijenim sredinama. Koliko će brinuti? Dok ne odu iz Kosjerića.
Imali smo izbore u Aranđelovcu. Sve političke partije, bojim se da su upale u jednu zamku da prihvate pravila igre koja su građena godinama unazad, da je bitan samo glas koji se dobije do momenta izlaska birača na biračko mesto, a posle toga se zaborave i obećanja i ljudi iz tog mesta. U Aranđelovcu, setićete se, nisu bili tako davno izbori, pre dve i po godine, pojedini predstavnici političkih partija građanima Srbije, biračima davali su patike za glas. Ukoliko neko glasa za određenu političku partiju ili ukoliko obeća da će da glasa, dobije jednu patiku. Kada ode na biralište i kada slika svoj glas, a kasnije dođe u stranačku centralu i pokaže za koga je glasao slikom sa mobilnog telefona, on dobije mogućnost da upari patike. Toliko o tome koliko Srbija brine o sistemskom rešenju problema, o lokalnim budžetima, koliko brine o tome da dozvoli onim ljudima koji se nalaze u lokalnim sredinama da na najbolji mogući način rešavaju svoje probleme.
Član zakon broj 5. kaže kako će Srbija insistirati na poboljšanju odnosa sa dijasporom i Srbima u okruženju. Još nije postavljen direktor Kancelarije za dijasporu i za Srbe u regionu.
Kako ćemo gajiti bolje veze sa dijasporom kada znamo da se u dijaspori nalaze uglavnom deca političkih emigranata, ukoliko bivši predsednik Srbije njihove očeve naziva kvinslinzima? To je jako bitno pitanje i to je odnos države Srbije prema ljudima koji bi trebalo da investiraju, prema ljudima koji bi trebalo na sve moguće načine da pomognu matici, kako bismo se ekonomski uspravili. Vi znate koliki novac dolazi iz dijaspore.
Umesto da stvaramo pravednu državu, jer znamo na koji način je tretirana dijaspora u prethodnom periodu, znamo kako su ubijani naši intelektualci, naši pisci u dijaspori zato što se nisu slagali sa sistemom koji je ubijao Srbiju. Umesto da tražimo oproštaj od te dece za nesreće koja je zadesila njihove roditelje i njih same, mi ih tretiramo kao izdajnike, kao ljude koji moraju da dođu u Srbiju da se bore za svoja prava, da se bore da im bude vraćena imovina po Zakonu o restituciji koji je donet na način da im nikad ne bude vraćena ili da im teško bude vraćena, da se bore za prava da rehabilituju svoje očeve koji su ubijeni samo iz razloga što su drugačije mislili.
Član 8. Zakona kaže da izbegla lica traže integraciju u društvu. Ne znam kakva je situacija po kolektivnim kampovima, u kakvim uslovima ti ljudi žive. Mi ne možemo ponuditi šansu ovako ruinirani ni deci koja imaju pomoć roditelja, sredine, celokupnog društva od rođenja, kako bi stekla šansu, kako bi stekla pravo na šansu, na obrazovanje i na zaposlenje.
Kada pogledamo pojedine emisije u kojima vidimo, recimo, na KiM na koji način se postupalo sa sredstvima koja su izdvajana upravo za kolektivne centre i izbeglice, onda prosto postavimo pitanje da li je ova država spremna da se suoči sa nasleđem prošlosti, da li je ova država spremna da pomogne najugroženijima ili je poligon za ostvarivanje želja najbogatijih, najuticajnijih koji koriste i koristili su od 90-ih naovamo srpsku nesreću da bi bili oni još više srećni.
Bio sam u kampanji u jednom selu na Zlatiboru i čovek koji je radio u "Obući Beograd", seljanin, doduše nije bio dok je živeo i radio u Beogradu, je posle 20 godina radnog staža dobio otkaz. Dakle, ja sam ovo pričao i u onom momentu kada smo na izborima zastupali program "Evropske Srbije" i ovo je kritika i one vlade, svake vlade od 2000. godine naovamo. On je posle otpuštanja rešio da se vrati u svoj zavičaj, da pokuša da tamo reši svoje egzistencijalne probleme, međutim, on za ovu državu ne postoji, iz razloga što ne uplaćuje penzijsko i socijalno i nema prava na subvenciju. Dakle, nije potreban firmi u kojoj je radio 20 godina, nije potreban selu, takvi ljudi su izbrisani sa spiska potrebnih ovoj državi.
Sada dolazimo do člana 15. na koji sam se malo pre osvrnuo kada je govorila moja uvažena koleginica ministarka zdravlja, koja u Skupštini brani Zakon o upravljanju migracijama, u kome se kaže, pazite apsurda: "Radi podsticaja sprovođenja mera i aktivnosti neophodnih za postizanje ciljeva iz oblasti upravljanja migracijama u jedinicama lokalne samouprave iz budžeta Republike Srbije mogu se finansirati planovi koje utvrde organi jedinice lokalne samouprave". Dakle, opet centralizam.
Opet će jedinica lokalne samouprave da sačini plan pa će ga poslati ministarstvu, pa će ministarstvo da odluči da li će finansirati taj plan ili ne. Znamo kako se i znamo ko je to naročito koristio, znamo kako se proteklih godina koristilo, kako su se koristila sredstva iz budžeta Republike Srbije. Onaj gradonačelnik koji ima svog ministra u Beogradu, on ima mogućnost da razvija svoju opštinu, pa sada imamo opustošene regione sa regionalnim centrima koji dobijaju sve i koji dobijaju šansu za svoje građane samo zato što će na sledećim izborima jednoj ili drugoj ili trećoj političkoj partiji doneti veliki broj glasova.
To je neprihvatljivo i to je sve pokazatelj da je nama potrebno što pre menjati politiku, menjati strategiju, donositi sistemske zakone, ne baviti se rukavcima. Ovaj zakon, ponavljam, nije rđav, ovaj zakon je potreban i zbog usklađivanja sa standardima EU i zbog praćenja migracionih procesa u Srbiji i van nje. Ali, kada govorim o bilo kom zakonu, ne mogu a da se ne dotaknem ostalih zakona, ostalih oblasti, ostalih mimoilaženja u željama i realnosti između rada Vlade i onoga što se zove život.
Nakon izlaganja ostalih predstavnika vlasti, na kraju ću dopuniti svoje izlaganje za vreme koje mi je preostalo. Hvala vam puno, pa ćemo i dalje razgovarati o tome.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, poslanički klub SPO, DHSS nema ozbiljne primedbe na Predlog zakona o upravljanju migracijama. Ovo kažem zbog toga što nemamo problem da glasamo za sve one zakonske akte koji nam se učine da su dobri, bez obzira od kog ministarstva, od kog ministra, iz kog poslaničkog kluba dolazili.
Nadam se da će posle ove podrške u dobroj atmosferi ministri i u dobrom raspoloženju gledati na sve ono što i SPO i DHSS nude, jer smo mi ne tako davno ponudili parlamentu na usvajanje Predlog zakona o otvaranju dosijea, koji vladajuća većina nije podržala.
Pričao sam o tome u prepodnevnoj diskusiji, da je potrebno sistemski rešavati probleme, da je potrebno obratiti pažnju na migracije koje pustoše Srbiju. Stoga ću uputiti predstavnici Vlade, gospođi Slavici Đukić Dejanović jednu sugestiju, molbu da pogleda sajt SPO i da prenese ostalim ministrima, jer se na njemu nalazi programska deklaracija o decentralizaciji vlasti u Srbiji, usvojena na Glavnom odboru SPO još 2007. godine, koja prati najbolje standarde visoko razvijenih i ekonomski i demokratski evropskih zemalja.
S tim u vezi ću podsetiti da smo insistirali kod naših koalicionih partnera u prethodnom mandatu da se takav dokument usvoji, koji bi zaustavio dalje pustošenje Srbije. Međutim, umesto toga, dobili smo nakaradni Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Umesto toga, dobili smo još pogodniju klimu za nastavak trenda migracija i pustošenja pojedinih delova Srbije.
Poneo sam sa sobom, da bi se i javnost u to uverila, programsku deklaraciju, koja sadrži najbolja iskustva zemalja koje su uspele da reše problem nezaposlenosti, problem biološkog nestanka pojedinih krajeva, problem ekonomskog sunovrata.
Nadam se da će te imati sluha i da će te imati odgovornosti da sve ove naše sugestije prenesete ostalim ministrima.
Još jednom ponavljam, podržaćemo sve zakone, ma od koga dolazili, koji su u interesu građana Srbije. Podržaćemo zakon koji je najavljen, o ispitivanju porekla imovine. Nadam se da posle donošenja tog zakona neće biti zaštićenih. Jučerašnji dan me raduje i uverava da je možda i to u Srbiji moguće, jer hoćemo da vidimo ko je i na kakav način stekao novce, ko je i na kakav način oštetio državni budžet, ko je na nesreći građana Srbije postao previše bogat. Hoćemo to da vidimo. Hoćemo da isteramo na čistac sve one prljave radnje u kojima su učestvovali ljudi koji sada gospodare Srbijom i u tome će svako ko to bude činio imati bezrezervnu podršku SPO i DHSS.
Poštovana potpredsednice, poštovane kolege poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 86. stav 3. i 4, član 87. stav 1, član 88. stav 2.
U članu 86. stav 3. i 4. kaže se da – saziv za sednicu Narodne skupštine sadrži dan, mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda, čas kada sednica treba da bude održana. Predsednik Narodne skupštine u stavu 4. može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine, o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike, s tim što je dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Član 87. stav 1. sednica Narodne skupštine po pravilu održava se utorkom, sredom i četvrtkom, od 10,00 do 18,00 časova.
Član 88. stav 2. kaže – ako predsednik konstatuje da na početku radnog dana u sali za sednice nisu prisutna najmanje 84 narodna poslanika, početak rada odlaže se za jedan sat.
U ovom slučaju na današnji dan odložen je za više od dva sata, sednica je trebala da počne u 10, da se raspravlja o ovako bitnom zakonu koji je po hitnom postupku upućen parlamentu i koji je prekinuo već jednu sednicu, a odnos parlamenta i vladajuće većine prema ovom zakonu nije u skladu sa hitnosti donošenja ovog zakona, bar kako se predstavlja u javnosti. Zato bi bilo potrebno da se uskladi intencije Vlade i parlamenta kako bismo izbegli konfuziju i poruke koje se šalju građanima Srbije, koje se šalju parlamentu. Mi stvarno želimo da radimo, želimo da doprinesemo boljem funkcionisanju parlamenta. Predstavnici opozicije poslaničkog kluba SPO…
(Predsedavajuća: Gospodine Jugoviću, isteklo je vreme.)
…i Demohrišćanske stranke Srbije su ovde i zato molimo da dalje ne kršite Poslovnik.
Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, poštovane koleginice, u ovom vremenu kada je opravdanje za donošenje mnogih zakona i za mnoge poteze Vlade bih pošao od toga šta bi to bilo od čega bi građani Srbije mogli da imaju korist.
Građani Srbije mogu imati korist ukoliko bi oni koji su osuđeni za pljačkanje republičkog budžeta, oni koji su osuđeni za zloupotrebu službenog položaja, za krivična dela korupcije, kada bismo našli način da ta sredstva koja su zloupotrebljena ili koja su protivpravno pribavili, kada bi bila vraćena u budžet ili vraćena građanima Srbije.
Prošla vlada je činila nešto po tom pitanju, ali građani Srbije ne bi trebalo da finansiraju njihov boravak u zatvoru, već bi trebalo naći meru da oni i vrate novac, ali i da sami finansiraju svoj boravak u nekoj od kaznenih ustanova.
Stanje u srpskim zatvorima jeste izuzetno loše i to je jeste opravdanje za donošenje jednog ovakvog zakona. Međutim, tragična ekonomska situacija i nasleđe ratova u ne tako davnoj prošlosti, porodili su kao nus proizvod kriminalizaciju društva, pa je pitanje ovog zakona možda i jedno od najvažnijih pitanja.
Kada na to dodamo veliki uticaj političkih stranaka, onda vidimo da u poslednjih 20 i više od 20 godina, zakon nije bio isti za sve. Nekima je omogućeno da kazne služe noseći nakit, a nekima nije dozvoljeno da na potpuno isti način, za ista krivična dela imaju tu privilegiju. Srpski Pokret Obnove je iskusio tragično 90-te i brutalna iskustva ima kada su u pitanju suđenja.
Pred lice pravde samo borbom predsednika SPO i njegove porodice, izvedeni su šef DB-a, bivši šef DB-a Republike Srbije i njegovi saučesnici u zločinu na Ibarskoj magistrali i atentatu u Budvi. Mislim da je to jedini primer svih bivših komunističkih zemalja, da je šef državnog terora, šef državne bezbednosti izveden pred lice pravde i osuđen na zatvorsku kaznu, ali ponavljam, isključivo zalaganjem SPO, njegovog predsednika i njegove porodice.
Očekujem da će i ostali deo te zločinačke piramide biti uhapšen i procesuiran i očekujem da će Vlada po tom pitanju biti na putu onoga što predstavlja da jeste, kada je u pitanju borba protiv korupcije.
Tu se dotičemo člana 2. zakona u kome se govori ko ne podleže amnestiji. Gospodin Cvijan je malopre obrazlažući ovaj zakon o amnestiji, dao jedan predlog. Mi smo spremili jedan amandman o kome možemo da razgovaramo, Odbor za pravosuđe može uvek doneti odluku da amandman bude predložen parlamentu, da postane sastavni deo zakona. U njemu se dodaju reči posle - protiv polne slobode, dodaju se reči – krivično delo teškog ubistva, član 114. i krivično delo – otmica, član 134. i krivično delo – iznuđivanje iskaza, član 136. Moja koleginica, potpredsednica poslaničkog kluba je pokušala da dostavi ovaj amandman, on nije dostavljen, ali vam kažem da postoji pravna mogućnost da Odbor za pravosuđe održi sednicu i da ovaj amandman uvrstimo u predlog ovog zakona.
U prethodnim godinama smo videli da je borba protiv kriminala često značila hapšenje profesora, lekara, hapšenje opštinskih činovnika. Dakle, ljudi koji su za dela korupcije od 100 evra morali da budu u istim zatvorskim ustanovama ili čak u istim ćelijama sa najvećim kriminalcima. To je nešto što je neprihvatljivo.
Za to vreme, sklapajući saveze posle "petog oktobra" sa novom demokratskom elitom, mnogi za koje cela javnost Srbije zna da su krivi, da su opljačkali Srbiju, bili su na slobodi. To je selektivna pravda i to je nešto što je neprihvatljivo. To je, ukoliko ova vlada odluči da se obračuna sa ljudima koji su proistekli iz Miloševićevog šinjela posle "petog oktobra" napravili dil sa gotovo svim ili većinom političkih stranaka, ukoliko bi Vlada uspela sa njima da se izbori, imala bi veliku podršku u SPO.
Saša Janković jeste konstatovao i u pravu je da su zatvori mesto u kojima su uslovi za život veoma loši, u kojima nema dovoljno ni zaposlenih, ni efikasnog medicinskog osoblja. Još jednom ću ponoviti da je to veliki razlog za donošenje jednog ovakvog zakona.
Međutim, nije samo to mera. Ako sistemski rešavamo probleme, a to nam se često dešava u Srbiji, zato što volimo parcijalno da donosimo zakone, a sistem funkcioniše po principu spojenih sudova i kada jednu ruku zakrpimo, javlja se mnogo veći pritisak u nekom drugom segmentu.
Mi ne nudimo nikakvu šansu ljudima koji posle odsluženja zatvorskih kazni budu na slobodi, ne nudimo čak ljudima koji nisu kriminalci. Takav odnos države prema tim ljudima gura ih u ponovni kriminal. Postoje tu i mnogi drugi problemi koji se mogu naći i u štampi, ali teško će kada neko od državnih funkcionera o tome govoriti. Mi u prethodnom periodu, sem što smo čitali štampi, nismo nikada čuli o tome zvanično da postoje posebni uslovi u zatvorima za one koji imaju specijalne veze. Imamo "Hajat", imamo "Hilton", a onaj profesor, onaj doktor, pa onaj opštinski činovnik koji je učinio krivično delo korupcije, ali opet ponavljam uzimajući mito koji je nekoliko desetina hiljada puta manji i time činio manje krivično delo od onoga ko je zaista zaslužio da nema vrhunske uslove svog boravka u odsluženju kazne.
Brzo ću završiti. Imam i kao šef poslaničkog kluba dodatno vreme.
Brzo ću završiti.
Tako da se stvaraju nejednaki uslovi za sve građane Srbije. Malo pre je gospodin Cvijan govorio, tu se slažemo, da su svi građani Srbije podjednaki pred zakonom, dakle, jednaki pred zakonom. Molio bih da ministarstvo povede računa da i uslovi u zatvorima budu jednaki za sve prema stepenu izvršenja krivičnog dela. Hvala puno.
Upravo član 96. stav 4. Poslovnika – predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe koji ima pravo da govori do 20 minuta, s tim što ovo vreme može podeliti u dva dela.
Dakle, u prvom delu u načelnom pretresu iskorišćen je jedan deo vremena poslaničkog kluba SPO – DHSS i sada u drugom delu želim da dopunim izlaganje. Ukoliko mi to omogućite, to ću učiniti. Ukoliko smatrate kao potpredsednik parlamenta da nemam pravo na to, prekršiću Poslovnik time što ću se složiti sa vama.
Dobro, potpredsednice parlamenta, da bismo ubrzali rad parlamenta, iskoristiću to nekom drugom prilikom, pa ću reći ono što sam sada hteo da kažem. Hvala vam.
Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, u decembru 2010. godine u ovom parlamentu je SPO predložio da na dnevni red stavite po hitnom postupku Predlog zakona o otvaranju dosijea Službi bezbednosti u Republici Srbiji. Za taj predlog zakona su tada glasali poslanici LDP, poslanici G 17 plus, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, LSV i poslanici SPO.
Danas ponovo zahtevam, tražim na osnovu obećanja još od 2000. godine i na osnovu obećanja koje smo dali Evropskoj komisiji i EU da ćemo otvoriti dosijea, od svih poslanika u ovom parlamentu, da glasaju za ovaj predlog zakona o otvaranju tajnih dosijea, jer je to jedini put da postanemo članica EU. Bez donošenja tog zakona, sve bivše komunističke zemlje su ga donele, ne možemo slediti volju naroda Srbije.
Premijer je u ekspozeu obećao da će biti otvoreni tajni dosijei. Nabrojao sam političke partije koje su u prošlom mandatu, dakle, 2010. godine, glasale za taj predlog zakona. Ukoliko pojedine političke partije, koje su deo sadašnje vladajuće većine, ne budu glasale za ovaj predlog zakona, a čini mi se da bi njihovim glasovima ovaj zakon bio uvršten u dnevni red, onda će taj svoj stav morati da obrazlože.
Postoji mnogo razloga za donošenje ovog zakona. Iskustva iz bivših komunističkih zemalja o tome najbolje govore. U Bugarskoj su otvoreni tajni dosijei. U Bugarskoj je parlamentarna komisija za otvaranje tajnih dosijea utvrdila da je nekoliko ministara, zamenik premijera, bivši demokratski predsednik Bugarske, nekoliko stotina diplomata bilo u saradničkoj mreži njihove tajne policije. Utvrđeno je da je 11 od 15 bugarskih vladika bilo u saradničkoj mreži njihove tajne policije. Nemoguće je da takva situacija nije slična i u Srbiji.
Neko je rekao, a taj neko je premijer, da će otvoriti tajne dosijee, ukoliko ne budu ugrožavali bezbednosni sistem Srbije. Bezbednosni sistem Srbije ne može biti ugrožen otvaranjem tajnih dosijea, naprotiv, jer bez bezbednosti sistem nije ugrožen bio ni u jednoj bivšoj komunističkoj zemlji u kojoj su otvoreni tajni dosijei.
Još 2004. godine je SPO zajedno sa DHSS i podrškom Vladana Batića je podneo Skupštini Srbije, parlamentu Srbije, predlog za otvaranje tajnih dosijea i znate šta se desilo? Sledila je odmazda. Oteto je SPO 10 poslanika. Nadam se da posle ovog predloga nećemo doživeti istu sudbinu, nadam se da je ovo demokratski korak koji moramo preduzeti i nadam se da će savest svih poslanika u ovom parlamentu naložiti da glasaju za ovakav predlog zakona.
Ja bih reklamirao povredu Poslovnika 103. takođe, i pozivam se na pravo koje je obrazložila poslanica Aleksandra Jerkov. Dakle, nećemo pogrešno tumačiti Poslovnik, da ukoliko se neko pozvao jedanput na jedan član Poslovnika da više niko nema pravo u ovoj sali da se pozove …
(Predsednik: Izvinite, da li vi sada hoćete da ukažete na istu povredu Poslovnika, na koju je htela da ukaže Aleksandra Jerkov …)
Ne, nego hoću nešto drugo da kažem, hoću da kažem da ste nepotrebno i nemajući pravo oduzeli reč gospodinu Babiću, koji je predsednik Administrativnog odbora …
(Predsednik: Izvinite, a vi sada ukazujete na istu povredu Poslovnika na koju je ukazala narodni poslanik Aleksandra Jerkov, isto je ona rekla …)
Ne, ja govorim o tome da ste vi povredili Poslovnik zato što ste oduzeli
(Predsednik: Gospodine Jugoviću, ne želim da ulazim sa vama u polemiku, ali ukazujete na istu povredu Poslovnika, čak ste uzeli isti primer za gospodina Babića, čak nema ni razlike u jednoj rečenici.)
Dobro, onda se nadam da posle ovoga što sam ponovio, ono što je rekla Aleksandra Jerkov malo jasnije onima koji vode sednicu parlamenta, da postoji pravo da se dva puta reklamira član, ali po drugom osnovu.
Poštovani premijeru, poštovani ministri, poštovani predsedniče, kolege, koleginice, u prošlom sazivu šef poslaničkog kluba SRS Dragan Todorović je postavljao pitanje o tome da li je istina da Srbiji tajkuni, najbogatiji ljudi duguju na osnovu poreza i doprinosa negde oko pet milijardi evra?
Nadam se da posle ovog pitanja neću proći kao Dragan Todorović, pa ću i ja ostati bez poslaničkog mandata. Međutim, to pišu novine "Nin", izvor je "B 92" i to prenose mnogi sajtovi. Već sam u raspravi o rebalansu budžeta pitao ministra finansija gospodina Dinkića da li je to istina. Pitao sam ga iz mnogo razloga. Ukoliko jeste, čudi me da ti ljudi koji su dužnici ne podnose prijave protiv onih kuća koje lažno pišu o njihovom bogatstvu i o njihovim obavezama prema državi. Ukoliko jeste, onda se pitam zbog čega se država zadužuje, zbog čega se uzimaju krediti, zbog čega se prodaju javna preduzeća ukoliko poreski obveznici u Srbiji mogu da namire sve potrebe države, kako država ne bi ekonomski kolabirala?
Drugo pitanje se odnosi na to, i ono je upućeno ministru poljoprivrede, u koga ne sumnjam kada su u pitanju dobre namere. Upućeno je pitanje što se tiče budućnosti a ne što se tiče prošlosti, pošto se u svim kampanjama političke stranke zalažu za preporod sela kao jedinog načina za preporod države, ekonomski, biološki, duhovni, svaki drugi. Kada ćemo doneti zakon o poljoprivredi, kada ćemo doneti dugoročnu strategiju razvoja poljoprivrede? Pet stotina hiljada ljudi za deset godina u Srbiji je nestalo, sela se prazne, Beograd se puni.
Jedini način da zaustavimo biološko odumiranje Srbije jeste da ulažemo u poljoprivredu, da ulažemo u seljaka, da ulažemo u selo. Mislim da su to jedine investicije koje obezbeđuju nova radna mesta. Svaka čast "Fijatu", svaka čast "Gorenju", naravno, treba i to imati, međutim, dok srpsko selo ne oživi, neće oživeti ni Srbija i to je apsolutno svima jasno.
Nekako se odmah posle izborne kampanje zaboravi na seljaka. U izbornoj kampanji umeju političari da kupuju i živinu i goveda poljoprivrednim proizvođačima, seljacima, kako bi dobili glasove, a čim se završe izbori, svi na njih zaborave.
(Predsednik: Obratite pažnju na vreme. Imate već tri i po minuta.)
Onda ću nastaviti u dopunskom pitanju.