Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, imamo danas tri predloga zakona iz oblasti pravosuđa koji pre svega imaju za cilj usklađivanje postojećih propisa, a radi započinjanja sa radom javnih beležnika.
Čulo se danas tokom rasprave da je ministarstvo zatajilo, da se nije pripremilo, da će nastati haos zato što ovi zakoni nisu doneti ranije, zato što ne postoje uslovi za rad javnih beležnika da počnu sa radom od 1. septembra.
Znate, kada se sprovodila reforma pravosuđa 2009. godine, 1. januara 2010. godine je nastupio haos, tada smo svi bili nepripremljeni zato što je grupa ljudi iz bivšeg režima sprovodila reformu pravosuđa na takav način da ni sudije, ni stranke, ni advokati nisu znali šta ih je snašlo. E, to je nepripremljena reforma pravosuđa i to je haos u pravosuđu.
Ovo danas što imamo na dnevnom redu, primena Zakona o javnim beležnicima konačno jeste bez haosa, jeste pripremljena i Ministarstvo pravde je na ovome radilo dugo. Imali smo odložene primene zakona. O ovim danas predlozima zakona se govorilo prethodna dva meseca. Za razliku od toga, posledice reformskog eksperimenta bivšeg režima je vraćanje na rad preko 800 sudija i 200 tužilaca odlukom Ustavnog suda, koji su podneli ustavne žalbe, koji su vraćeni na radi i koji sada vode parnice radi naknade štete i tuže Republiku Srbiju, sve zbog haosa i nepripremljene reforme, za razliku od ove reforme koja je u skladu sa nacionalnom strategijom, koja je sistemska i koja se radi u sklad sa evropskim propisima.
Za rad javnih beležnika sve je pripremljeno. Beležnici su registrovani pre mesec dana, objavljena su imena svih javnih beležnika njih 94 koji će početi sa radom. Donet je pravilnik o radu kojim je utvrđeno njihovo radno vreme od 9.00 do 17.00 časova. Današnjim predlozima zakona samo se usklađuje sa Zakonom o javnim beležnicima, prirodno je da postoji bojazan kako će sve to da funkcioniše, jer je to novina. Mi nismo imali javne beležnike sedam decenija ako se ne varam, našla sam tu informaciju, a od ponedeljka počinju sa radom.
To je jedna nova pravosudna profesija. Ovi predlozi zakona doprineće pravne sigurnosti i efikasnosti u obavljanju pravnih poslova, jer uređuju delovanje i rad javnih beležnika.
Sudovima nedostaje još oko 200 sudija. Sudije imaju u radu veliki broj predmeta i ne mogu sve da postignu na teret građana opet. Radom javnih beležnika konačno će se rasteretiti rad sudova, sudovi će prestati da rade poslove koji nisu sudeći, nego će se samo baviti suđenjem, konačno će im to postati prioritet i građani će u razumnom roku dolaziti do pravosnažnih presuda.
Predloženim zakonima stvaraju se uslovi da javni beležnici počnu sa radom u ponedeljak. Konkretno predlogom zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama uređuje se kolika će taksa biti plaćena za sačinjavanje javno - beležničkog zapisa.
Nemojte građane dovoditi u zabludu onim što ste mu rekli u toku današnje rasprave da su takse skuplje, da će građani više plaćati. To nije tačno. Građani su i do sada plaćali overu u sudu. Svako je neki dokument overavao i svako zna na koji način je to funkcionisalo.
Konkretno, u Novosadskom Osnovnom sudu pri overi dokumenta koja je bila procedura? Overa počinje u 8.00 ujutru, a broj se deli od 7.30 časova, a već u 7.45 časova više brojeva nema. Ko hoće da overi neki dokument, mora da overi u naredna dva ili tri dana, da čeka. Uvedeno je elektronsko zakazivanje, mada se i dalje čeka na overu dokumenata u Osnovnom sudu, trči se da se uplate takse stoji se u redu, čeka se po čitav dan. Zbog preopterećenosti je počelo da se radi dva puta nedeljno u Osnovnom sudu u Novom Sadu, takođe na overi do 17.00 časova.
Dužni smo da kažemo i građanima da overa dokumenata hoće biti jeftinija i ministar je naveo da će overa preko 48 miliona, ukoliko se overava ugovor o prenosu nekretnine, preko 48 miliona, ako je vrednost, da će biti skuplja za 9.000 dinara u odnosu kako je ranije bilo.
Izvinite, ko ima novca, da kupi nekretninu u toj vrednosti, mislim da mu 9.000 dinara neće značiti puno, u konkretnom slučaju.
Imali smo po ranijoj tarifi, ukoliko se kupuje nekretnina, čija je vrednost tri miliona, iznos takse sada će biti 21.000 dinara, a kada se saberu advokatski troškovi i sudska taksa, sada bi taj iznos bio 36.000 dinara. Obratite pažnju na socijalni momenat, što je skuplja nekretnina, to je veća taksa. Ne vidim u čemu je tu problem.
Što se tiče predloga Zakona o prometu nepokretnosti, bliže se određuje, a to su već moje kolege rekle i posao prometa nepokretnosti, odnosno kako i na koji način se zaključuje ugovor o prometu nepokretnosti i da se isti zaključuje u formi javno – beležničkog zapisa.
Bitna odredba koja je propisana da je javni beležnik dužan da obavesti ugovornike, ukoliko utvrdi da je u sudu već overen potpis ugovora, da se to upozorenje unese u javno – beležnički zapis, čime se doprinosi pravoj sigurnosti građana.
Ovaj zakon doprinosi usklađivanju sa Zakonom o javnim beležnicima i sa Ustavom, jer naš pravni sistem više ne poznaje društvenu svojinu i najavljen je pre dva meseca, tako da ne vidim razlog zašto se priča o tome, zašto se tek danas raspravlja o njemu.
Neki su kritikovali član 4. Predloga zakona o prometu nepokretnosti, gde je predviđeno da je za overu ugovora o prometu nepokretnosti, isključivo nadležan javni beležnik i da će advokati ostati bez posla.
Ja kao advokat smatram da neće ostati bez posla, niti će advokati koji su se bavili zastupanja stranaka u sudskim postupcima ostati bez posla, jer oni advokati čije je pretežna delatnost bila sastavljanje ugovora, imali su mogućnost da odu za javne beležnike, odnosno da polože javno – beležnički ispit i tu mogućnost imaju i dalje, pošto postoji preko 250 slobodnih mesta.
Od 94 javnih beležnika koliko je imenovano, od 94, 50 su advokati, što znači da su izabrali koju će delatnost da vrše, da li će da budu javni beležnici ili će da budu advokati.
Ministar je napomenuo da postoje opštine koje nemaju javne beležnike, a ljudi su imali mogućnost da se jave, a ministarstvo je više puta pozivalo ljude da se jave, da polože javno – beležnički ispit.
Imamo primer opštine Kikinda, koja nema javnog beležnika ili opštine grada Kraljeva, koja ima jednog beležnika, čoveka iz Beograda. Niko se nije iz te opštine prijavio, nijedan advokat, nije smatrao da treba da radi u Kraljevu kao javni beležnik, pa je čovek iz Beograda otišao da radi tamo kao javni beležnik.
Takođe, smatram da je Predlogom zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, dobro uređena procedura koja se odnosi na samu overu javno – beležničkog zapisa.
Spomenuli ste pripravnika koji će moći da overava, a ja ne vidim zašto je to problem kao neko ko je bio advokatski pripravnik, jer advokatski pripravnik može da ide na suđenje kao advokat, zašto ne bi mogao javno – beležnički pripravnik da vrši overu.
Overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, tamo gde nema javnog beležnika, vršiće se u sudu i mislim da je to dobro rešenje, jer imamo zemlje u okruženju gde je to povereno javnom beležniku u susednom mestu, tako da je na taj način ograničeno pravo, nije mu toliko dostupna pravda, a na ovaj način moći će da ode u sud i da overi svoja dokumenta i neće moći da putuje do narednog mesta.
Nadležno ministarstvo radilo je na tome da javni beležnici konačno počnu sa radom, da se na taj način poboljša naš postojeći pravni sistem. Na rad javnog beležnika čekalo se od 2011. godine, a do tada smo odlagali primenu zakona i smatram da sada postoje svi uslovi da konačno počnu sa radom.
Nadam se da nadležno ministarstvo neće zapustiti javne beležnike i da će voditi računa o njima i vršiti kontrolu nad njima, za razliku od privatnih izvršitelja, što se u praksi pokazalo da pomalo izlazi iz okvira Zakon o izvršenju i obezbeđenju, ili rade u okviru zakona, ali mislim da građani dosta ispaštaju radom privatnih izvršitelja i da bi nadležno ministarstvo trebalo da donese izmene postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju i da malo više vodi računa o privatnim izvršiteljima.
Predloženi zakoni su dobri, u skladu sa evropskim tekovinama, sa usvojenim zakonima.
Poslanička grupa SNS će sa zadovoljstvom glasati za predložene zakone. Hvala.