Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, kolege poslanici, danas je pred nama veoma bitan set zakona iz oblasti pravosuđa, o kojima su moje kolege već dosta toga rekle. Ukratko ću se osvrnuti na neke od zakona o kojima danas raspravljamo.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku ima par veoma važnih izmena. Naime, izmenom člana 73. Zakonika briše se jedna diskriminatorska odredba, koja govori ko može biti branilac u krivičnom postupku. Smatram da je ova izmena izuzetno bitna, iako će ovaj zakonik morati pretrpeti još izmena, jer je izvorni zakon donet u reformi koja je donela niz problema sa kojima se sada susrećemo.
Predloženom izmenom dozvoljava se da advokatski pripravnik može da zameni branioca u postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Na ovaj način doprinosi se edukaciji advokatskog pripravnika. Takođe, propisivanje posebnog staža kada advokat može biti branilac narušavalo je u najmanju ruku ustavno pravo okrivljenog da izazove branioca. Ko može da garantuje da će bolju odbranu okrivljenom pružiti advokat sa najmanje pet godina radnog iskustva, ako je isti stekao to iskustvo u radu na opštim parnicama, na primer, od advokata koji ima staž dve godine, a bavio se krivicom?
Takođe, uskraćivanje prava advokatskom pripravniku da zameni principala i da drži završnu reč na suđenju za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ne može doprineti da advokatski pripravnik stekne neophodno radno iskustvo.
Nadalje, odredba zakona koja se odnosi na pritvor kao meru obezbeđenja prisustva okrivljenog nakon izricanja prvostepene presude nije nikakva novina koju ne poznaje naše krivično procesno pravo.
Ovakva odredba postojala je u našem prethodnim zakonima o krivičnom postupku, ali u najnovijim imamo pravnu prazninu koju je trebalo rešiti. Šta sa okrivljenim koji je u pritvoru ili šta sa okrivljenim kome je izrečena osuđujuća presuda, a nije u pritvoru, ali postoji osnov za određivanje istog? Predlagač izmena i dopuna ovog zakonika na ovaj način je samo nastavio pravni kontinuitet koji je postojao u našem zakonodavstvu, a koji je narušen lošom reformom pravosuđa.
Što se tiče novog Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, istim su napravljene znatne izmene sadašnjeg zakona, posebno u delu u kojem su primećeni određeni problemi pri primeni postojećeg, a uz sugestiju stručne javnosti i relevantnih međunarodnih organizacija. Novi zakon poboljšava sada postojeći jer se vodi računa o pretpostavci nevinosti, pa do trajnog oduzimanja imovine može doći tek nakon donošenja pravosnažne presude.
Takođe, smatram da je dobro što su novim zakonom data veća ovlašćenja Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, što će doprineti većoj efikasnosti rada ovog organa. Usvajanjem ovog zakona doprinosi se nastavku protiv borbe protiv korupcije i kriminala.
Na kraju, osvrnuću se na danas, po mom mišljenju, najbitnijem "Marijinom zakonu", koji je pred nama, pred narodnim poslanicima, koji je došao pre svega trudom jednog čoveka, Slobodana Jovanovića iz Novog Sada, mog sugrađanina. O ovom zakonu zaista može dosta da se govori i moje kolege su dosta rekle, i sa pravne i sa moralne strane, ali smatram da je najbitnije da ćemo konačno dobiti jedan zakon koji može da nas svrsta u zemlje koje već imaju ovakvu pravnu regulativu i kojom ćemo doprineti većoj sigurnosti i zaštiti posebno osetljive kategorije lica.
Ovaj zakon je odavno trebao biti donet, još 2010. godine, kada je doneta već pomenuta Konvencija, koju su kolege pomenule, ali je uvek bilo nešto hitnije i isti je stajao u fijoci. Ništa nije hitnije od pokušaja da se zaštite deca i da se uvede poseban registar za učinioce krivičnih dela protiv polnih sloboda. Ovim zakonom uređuje se da učiniocima krivičnog dela protiv polne slobode se ne može ublažiti kazna, da se isti ne mogu uslovno otpustiti i koje pravne posledice nastupaju, koje mere će se sprovoditi. To je nešto ukratko.
Zakon nije savršen. Sigurna sam da će biti usvojen veliki broj amandmana koji će doprineti da ovaj zakon bude bolji, ali najbolje bi bilo da imamo bilo kakav zakon iz ove regulative koji reguliše ovu posebno osetljivu oblast, nego da ga nemamo, kako je do sada bilo.
Zaista se zahvaljujem Slobodanu Jovanoviću, koji je uprkos svom bolu uspeo da nas nagna da se donese ovakav zakon i da pokrene priču o ovom zakonu, da se druga deca zaštite, kad već nije mogla njegova Marija i zaista pozivam sve kolege da podrže, kako ovaj zakon, tako i druge zakone koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani predsedniče, ministre, kolege poslanici, danas je pred nama na dnevnom redu predlog Visokog saveta sudstva da se donese odluka o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Neko je danas rekao da će ovde da brani pravni sistem, jer je u pitanju politička odluka o smeni predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Prvo, nije mi jasno zašto ti isti nisu branili pravni sistem 30. novembra 2009. godine, kada je na osnovu neustavne odredbe biran predsednik suda? Drugo, danas na dnevnom redu nije nikakva smena, niti razrešenje, nego prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Mi kao narodni poslanici treba da sprovedemo Odluku Ustavnog suda, kojom je utvrđeno da je odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama u suprotnosti sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom. Naime, članom 7. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i obavezujuće, dok je odredbom člana 171. stav 1. Ustava propisano da je svako dužan da ih poštuje i izvršava. Mi treba da postupimo saglasno navedenim aktima i da ispoštujemo odluku Ustavnog suda.
Na osnovu člana 102. stava 5. Zakona o sudijama, izabran je današnji predsednik Vrhovnog kasacionog suda. jasno je da pri izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda nije ispoštovan postupak izbora, jer nije pribavljeno mišljenje opšte sednice sudija Vrhovnog kasacionog suda, te smo danas dužni da ispravimo učinjene greške i da donesemo odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Član zakona na osnovu koga je izabran predsednik Vrhovnog kasacionog suda je u suprotnosti sa odredbom člana 144. stav 1. Ustava, u kome je jasno propisana procedura za izbor predsednika najvišeg suda u Srbiji.
Visoki savet sudstva je 18. novembra 2009. godine dostavio Predlog odluke za izbor predsednika suda, pozivajući se na odredbu zakona koja je proglašena neustavnom. Kasnije, u skupštinskoj proceduri je došlo volšebno do promene odluke predlagača i prekoračena su ovlašćenja na sednici Odbora za pravosuđe i Predlog odluke kakav je ušao nije takav i izašao iz Skupštine, već na drugi način. Jasno je da u postupku izbora predsednika suda nisu ispoštovani pozitivno pravni propisi naše zemlje i danas imamo situaciju da je predsednik najvišeg suda u Srbiji izabran na način suprotno Ustavu i zakonu.
Članom 79. Zakona o sudijama je propisano da se predsednik suda bira među sudijama po pribavljenom mišljenju. Članom 144. stav 1. Ustava je jasno propisano kako se bira predsednik suda, pa je odredba člana 102. stav 5. u koliziji sa istim, po kome je izabran predsednik Vrhovnog kasacionog suda .
Jasno je da je u konkretnom slučaju izostavljeno pribavljanje mišljenje opšte sednice sudija Vrhovnog kasacionog suda. Ovakvim izborom predsednika Vrhovnog kasacionog suda je narušeno jedinstvo pravnog poretka naše zemlje, jer je omogućen izbor predsednika jednog suda pre postojanja tog suda i nezavisno od izbora sudija. Morale su prvo biti izabrane sudije Vrhovnog kasacionog suda, koje bi iz svog reda na opštoj sednici dale mišljenje o kandidatu za predsednika. U konkretnom slučaju izabran je predsednik Vrhovnog suda koji nije ni postojao. Sud nije bio formiran, nisu izabrane sudije. Prvo su morale biti izabrane sudije suda, kako bi iz svog reda dale mišljenje o budućem predsedniku Vrhovnog kasacionog suda.
Članom 31. Zakona o uređenju sudova takođe je definisano šta radi Vrhovni kasacioni sud, a jedna od njegovih ingerencija je davanje mišljenja o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Takvo mišljenje nikada nije dato. Dobili smo od predsednika Vrhovnog kasacionog suda, protivno svim odredbama Ustava i zakona koji uređuju izbor istog.
Sada je trenutak da ispravimo učinjene greške, da pokažemo da je Srbija ipak pravna država i da poštuje Ustav. Izborom predsednika Vrhovnog kasacionog suda izigran je Ustav. I tada, kao i sada, se znalo da izbor predsednika najvišeg suda u zemlji nije imao uporište. Jasno je da predsednik Vrhovnog kasacionog suda nije imao legitimitet kada je izabran na osnovu odredbe zakona, koja je proglašena neustavnom. Sada nema više ni legalitet.
Imajući navedeno u vidu, te da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i obavezujuće, pozivam vas da donesemo odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i da pokažemo da Srbija jeste pravna država. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani predstavnici Vlade, kolege poslanici, Predlog zakona o javnim preduzećima, koji je danas na dnevnom redu, svojevrstan je korak napred ka reformama koje je obećala aktuelna vlast.
Smatram da je ovo jedan od najboljih zakona koji je ova vlada predložila, jer će se, uprkos kritikama koje su izneli neki poslanici iz bivše vlasti, stati na put politizaciji menadžmenta javnih preduzeća.
Jasno je da je cilj ovog predloga zakona departizacija i profesionalizacija rada javnih preduzeća. Osnovna novina, ovim zakonom je predviđeno ukidanje upravnih odbora, te po novom predlogu zakona o javnim preduzećima kao organe upravljanja imamo direktore i nadzorni odbor, odnosno u dvodomom sistemu se uvode izvršni odbori. Neće više političke partije moći da udomljuju svoje kadrove putem upravnih i nadzornih odbora. Neće više javna preduzeća biti kolač koji će se deliti među strankama, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, kako smo navikli od stranaka iz bivšeg režima.
Ovim predlogom zakona uvodi se da se direktori biraju na javnom konkursu, koji je svojevrsna novina, te uslovi koje lica moraju da ispune da bi bili direktori.
Takođe, svojevrstan vid profesionalizacije vrši se i uvođenjem razrešenja u slučaju da se ne ostvare poslovni rezultati, odnosno članom 38. Predloga zakona propisano je kada će se direktor obavezno razrešiti, odnosno članom 39. kada može da bude razrešen , diskreciono ovlašćenje koje se daje organu nadležnom za imenovanje direktora.
Članovi nadzornih odbora moraće da ispunjavaju uslove koji su propisani članom 16. Predloga zakona, da bi bili izabrani za članove, među kojima su najznačajniji da lice koje se imenuje za člana nadzornog odbora mora da ima visoko obrazovanje, da je stručnjak u određenoj oblasti i da ima najmanje tri godine iskustva. Na ovakav način data je prednost struci.
Nisu jasne kritike koje se iznose na račun ovog predloga zakona, jer je ovaj predlog zakona dugo čekao da bude donet, a prethodna vlast se nije usudila da isti donese, iako je imala mogućnost, dok je ova vlada pokazala spremnost da donese ovakav predlog zakona i da izvrši profesionalizaciju i departizaciju javnih preduzeća.
Bitno je naglasiti da je Svetska banka zadovoljna ovakvim predlogom zakona o javnim preduzećima, kojim će se unaprediti i modernizovati upravljanje u okviru javnih preduzeća.
Način kojim se upravljalo javnim preduzećima u prethodnom periodu umnogome je doveo osnivače istih u nepovoljan položaj sve zbog neadekvatnog i nestručnog upravljanja. Javna preduzeća postala su leglo korupcije i kriminala, koje se najviše ogleda kroz vršenje postupaka javnih nabavki, što će se ovim predlogom zakona sprečiti uvođenjem instituta javnosti i kontrole rada istih.
SNS podržaće ovaj predlog zakona o javnim preduzećima, te vas pozivam da u Danu za glasanje svi glasamo za ovaj zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, smatram da je Vlada ovakvim predlogom zakona o amnestiji napravila svojevrstan rez, jer se amnestija odnosi na krivična dela koja su manje društveno opasna. To je u ovom trenutku jedino što država može da uradi.
Kako je akt amnestije akt milosrđa države, u konkretnom slučaju je u pitanju akt milosrđa prema osuđenicima koji služe kaznu zatvora za lakša krivična dela, koja ovakvim postupanjem može da izvrši svojevrstan vid prevencije i resocijalizacije. Kao što su moje kolege rekle do sada, u pitanju su lica koja su izvršila krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri meseca, odnosno do šest meseci, odnosno kojima je izrečena takva kazna zatvora.
Kako dolazim iz Novog Sada, osvrnuću se na preopretrećenost Okružnog zatvora u Novom Sadu, koji ima veliki problem, jer u tom zatvoru ima mesta za oko 300 lica za održavanje kazne zatvora – kako i pritvorenika, tako i lica koja su pravosnažno osuđena presudama. Trenutno ih u ovom zatvoru ima oko 450, ako se ne varam, a u jednom momentu ih je bilo oko 600, čime se zaista zadire u osnovna ljudska prava lica koja izdržavaju kaznu zatvora.
Jasno je da je broj osuđenika daleko veći od predviđenih, te da zbog prenaseljenosti zatvora veliki broj ovih osuđenika spava na podu umesto u svojim ležajevima. Ne postoji mogućnost da se odvoje maloletna lica od punoletnih, što uopšte nije ni u skladu kako ni sa domaćim, tako ni sa međunarodnim standardima, a takođe se u pritvorskim jedinicama nalaze čak i lica koja su već pravosnažno osuđena. Na taj način im se uskraćuju određena prava koja bi imali kao lica koja su pravosnažno osuđena a koja nemaju lica koja su pritvorena, jer izdržavaju kaznu zatvora bukvalno sa pritvorenim licima, zbog tog nedostatka mesta u zatvorima.
Ako se ima u vidu da je Okružni zatvor u Novom Sadu jedan od najvećih zatvora u Srbiji i da ima ovakve probleme kao što imaju i drugi zatvori, jasna je potreba za donošenjem ovakvog zakona da se smanji prenaseljenost u zatvorima. Takođe, na ovaj način je jasno da će država ostvariti određene uštede u budžetu i da postoje dugoročni finansijski efekti, kao i da će moći da se obezbedi da lica koja su osuđena i koja ostaju u zatvoru, imaju veća ljudska prava koja zaista zaslužuju iako su osuđena. Iz ovog razloga pozivam sve poslanike da podrže ovaj zakon o amnestiji koji nam je danas predložila Vlada. Zahvaljujem