Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo, između ostalog, i o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2020. godinu.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je na svojoj sednici od 2. decembra prošle godine detaljno razmatrao Predlog finansijskog plana Agencije za energetiku i predložio da se Skupština pozitivno izjasni o navedenom finansijskom planu.

Pošto imam puno poverenje u rad Odbora i njegovih članova, danas u svom obraćanju neću govoriti o ciframa koje su navedene u Finansijskom planu, već bih govorio samo o Agenciji za energetiku. Agencija je osnovana 2005. godine, i to na osnovu Zakona o energetici. Ova agencija predstavlja regulatorno telo koje ima nadležnosti u sektorima električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata, kao i toplotne energije koja se proizvodi u elektranama i toplanama. Osnovni zadatak Agencije za energetiku je da obavlja poslove koji su joj dodeljeni zakonom, a to je da doprinese stvaranju stabilnog regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sektora koji će biti siguran oslonac za ekonomski razvoj zemlje.

Bez stabilnog energetskog sektora nema stabilne industrijske proizvodnje, a bez industrijske proizvodnje i stvaranja novih vrednosti nema ni stabilnog ekonomskog razvoja zemlje. Zato je postojanje Agencije za energetiku veoma važno za stabilnost i ekonomsko napredovanje zemlje. Koliko je energija važna za sve nas najbolje vidimo kada iz nekog razloga dođe do nestanka električne energije, na par sati ili na par minuta. Toliko smo postali zavisni od električne energije da onog trenutka kada dođe do prekida u snabdevanju čini nam se da staje život u našem okruženju, bez obzira što taj prekid u snabdevanju ne traje večno.

Zato Agencija za energetiku ima značajnu ulogu za sve nas. Agencija za energetiku obavlja sledeće poslove: regulacija cena, licenciranje energetskih subjekata, odlučivanje po žalbama, nadzor nad tržištem energije i sprovođenje međunarodnih sporazuma.

Iz napred navedenih poslova se vidi da rad Agencije utiče na sve nas, zato na početku izlaganja sam napomeno da neću da se bavim ciframa iz finansijskog plana, već mi je želja da ukažem na to da Agencija za energetiku mora da sagleda sve parametre i da donosi odluke i preporuke koje će uzimati u obzir i platežnu moć stanovništva, ali i određivati dovoljno korektnu cenu energenata, tako da i potrošači budu zadovoljni, ali da se nesmetano obavlja proizvodnja i distribucija energije i energenata.

Naravno, mora da se vodi i računa o tome da je potreba za energijom svakog dana sve veća i neophodno je pravovremeno ulagati i u sisteme za proizvodnju i distribuciju. Agencija za energetiku ima težak zadatak, ali pravovremenim i realnim sagledavanjem potreba za energijom i racionalnom potrošnjom očekujemo da u narednom periodu imamo dovoljno energije i energenata po realnim cenama, kako za domaćinstva tako i za potrebe industrije.

U danu za glasanje podržaću predlog odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o sprečavanju korupcije. Tačnije, govorimo o izmenama i dopunama postojećih zakonskih rešenja.

Izmene i dopune zakona rezultat su potrebe da se zakonom reguliše i unapredi izborni proces, odnosno da se svim učesnicima u izbornom procesu obezbede jednake mogućnosti, bez favorizovanja jedne strane.

Na ovaj način Srpska napredna stranka još jednom dokazuje da je državotvorna stranka i da stavlja državne interese na prvom mestu u svom radu, ne vodeći se uskim stranačkim interesima, već interesima svih građana Republike Srbije.

Rešenja koja su predložena izmenama i dopunama navedenih zakona nastala su na osnovu preporuka koje je predložila Radna grupa za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava.

Na osnovu preporuka Radne grupe, pristupilo se izmenama i dopunama zakona, gde se pre svega definiše pojam - javni resurs, kao i korišćenje javnih resursa u samom izbornom procesu, kao i sankcije koje javni funkcioner može da ima ako svojim delovanjem prekrši zakonske odredbe u vezi sa korišćenjem javnih resursa.

Na ovaj način se funkcioneri stavljaju u isti položaj sa svim činiocima u izbornom procesu, jer funkcioner neće smeti da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno neće moći da poziva birače da za njega glasaju, odnosno da bojkotuju izbore, da organizuju javne skupove i promociju, koristeći javne resurse.

Ovim zakonima ne uskraćuje se pravo funkcionerima da budu birani i da biraju. Zakonom je definisano samo da ne mogu da učestvuju na političkim skupovima u svojstvu funkcionera u radno vreme i da koriste resurse koji su im dostupni kao funkcionerima.

Ukoliko se funkcioner ne bude pridržavao slova zakona, odnosno ukoliko se zakonske odredbe ne poštuju, predviđene su i prekršajne odredbe, koje imaju za cilj da se navedene zakonske zabrane dosledno sprovode.

Izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije i Zakon o sprečavanju korupcije uslovili su da dođe i do promene, odnosno izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, i to u onom delu gde se pojačava odgovornost direktora za korišćenje i raspolaganje sredstvima preduzeća u samoj izbornoj kampanji.

Odgovornost direktora će se povećati i u upravljačkom delu njegove funkcije, pa je u skladu sa tim predviđena zakonska odredba za razrešenje direktora, ukoliko koristi svoju funkciju i utiče na izbornu volju zaposlenih u javnom preduzeću.

Imajući u vidu sve napred navedeno, smatram da je pred nama dobar predlog zakona i u danu za glasanje imaće moju podršku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se na Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Vreme u kome danas živim je vreme informacionih tehnologija. Nekada se govorilo da je neko nepismen ukoliko ne zna da čita i piše. Danas je osoba nepismena ukoliko ne zna da koristi savremene tehnologije. Naša država usvaja savremene tehnologije i ide se ka digitalizaciji sistema, i to ne samo da bi pratili savremeno društvo i da bi bili moderni, već da bi olakšali život građanima, da bi smanjili gužve na šalterima i nepotrebno gubljenje vremena. Težimo ka tome da se veći deo posla može uraditi od kuće ili iz kancelarije uz pomoć računara i internet veze.

Nažalost, informacione tehnologije, pored velikog broja pogodnosti, prednosti koje donose, donose i određene rizike i zato je potrebno doneti i određene zakonske propise, kako bi se obezbedila sigurnost prilikom korišćenja informacionih tehnologija. Zato danas i razmatramo Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Kako se informacione tehnologije ubrzano razvijaju, tako i zakonska rešenja koje se odnose na bezbednost podataka moraju stalno da se menjaju i usavršavaju. Zato se i pristupilo izmenama i dopunama zakonskog rešenja, da bi se otklonili uočeni nedostaci koje je zakon imao.

U prethodne dve godine mnogo se radilo na sprovođenju aktivnosti u okviru strateških prioriteta. Pohvalio bih aktivnosti na informacionoj bezbednosti građana koje se odnose na rizike, narušavanja bezbednosti građana, zloupotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. Posebno bih pohvalio osnivanje Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, jer su deca najranjivija kategorija.

Putem ovog Nacionalnog kontakt centra omogućeno je ne samo savetovanje, već i prijave štetnog, neprimerenog i nelegalnog sadržaja, kao i ponašanja na internetu, gde su ugroženi interesi i prava dece.

Novim zakonskim rešenjima otklanjaju se nedostaci koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost. Omogućeno je povezivanje svih činilaca koji se bave informacionom bezbednošću, kako bi razmenom podataka i međusobnom pružanju podrške u slučaju incidenta mogli brže da reaguju. Takođe, novim zakonskim rešenjima omogućava se svima koji se bave informacionom bezbednošću da se konstantno usavršavaju i modernizuju, kako bi adekvatno odgovorili na sve izazove i pretnje po bezbednosti.

Imajući u vidu da je pred nama dobar i kvalitetan predlog izmena i dopuna zakona, u danu za glasanje glasaću za navedena zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Zakon je već u primeni, a ovim izmenama i dopunama se samo otklanjaju uočeni nedostaci. Ovo se pre svega odnosi na lica koja će imati pravo na kupovinu stanova po povoljnijim uslovima, gde se proširuje lista ljudi koji će moći da konkurišu za stanove.

Potrebno je naglasiti i odredbu da će za Beograd moći da konkurišu ona lica koja do trenutka stupanja na snagu zakona imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda. Da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zajedno sa Vladom Srbije rade odgovorno, govori nam i činjenica da je ovaj ozbiljan projekat već krenuo sa realizacijom i to na četiri lokacije, Vranje, Niš, Kraljevo i Kragujevac. Na ovim lokacijama krenulo se sa izgradnjom 792 stana, čija je vrednost radova oko tri milijarde dinara.

U narednom periodu biće otpočeta izgradnja stanova u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, a zatim i u Beogradu. Lokacija, odnosno radovi gde će se krenuti sa izgradnjom stanova nisu birani slučajnu, već na osnovu ankete koja je sprovedena. Na osnovu analiza koje su urađene, došlo se do lokacija koje su interesantne za pripadnike snaga bezbednosti. Ukupan broj stanova koji će biti izgrađen na osnovu ovog zakona, biće 8.022, što znači da će toliko porodica, lica koja se brinu za našu bezbednost, u miru i ratu konačno rešiti svoje stambeno pitanje.

Otkako je SNS preuzela odgovornost za vođenje zemlje, evidentno je da se vodi računa da se ravnomerno razvijaju svi delovi naše zemlje. Podjednako se ulaže i na jugu i na severu zemlje. Grade se putne mreže kao primarni uslov da bi se neki region razvijao. Da bi gradili stanove i da bi gradili putnu mrežu, potrebno je da imamo i stabilne finansije, a sve to nije bio slučaj dok je žuto preduzeće vodilo našu zemlju. Oni su više vodili računa da imaju pune džepove, a ne da odgovorno vode zemlju. Više su voleli da prodaju vojnu tehniku i to kao staro gvožđe, naravno uz dobar procenat za sebe, nego da se brinu o pripadnicima snaga bezbednosti.

Zato, poštovana ministarko, vaše ministarstvo, kao i cela Vlada Republike Srbije, zaslužuje sve pohvale za dosadašnji rad i odgovornu politiku koju vode. Zato je i procenat glasova koje SNS osvaja na izborima takav kakav jeste, jer naš narod zna da prepozna rad i odgovornost. Ali, to je još jedan razlog više da se radi i brže i jače i bolje. Zato moram da vas pozovem da dođete u Aleksinac, da otpočnemo konačno radove na asfaltiranju banjskog druma.

U danu za glasanje, predloženi zakoni će imati i moju podršku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, svi smo svedoci ubrzanog razvoja tehnologija, informacionog društva. Ono što je pre deset ili dvadeset godina bilo bauk za većinu naših građana, danas je postalo deo svakodnevnih aktivnosti. Razvoj informacionog društva je nametnuo i neka nova pravila, zato mi danas, između ostalog, razmatramo i Predlog zakona o trgovini, kao i Predlog izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini.

Ubrzani razvoj elektronske trgovine u našoj zemlji, kao i modernizacija maloprodajnog sektora uslovile su da i Zakon o trgovini mora da pretrpi značajne izmene i da se prilagodi novom načinu trgovine i poslovanja. Na ovaj način mi nastavljamo prilagođavanje naših zakonskih okvira, u trgovini se direktivom EU o elektronskoj trgovini.

Na potrebu za izmene i dopune postojećih zakonskih rešenja uticao je i ubrzani rast elektronske trgovine, E trgovina je u prošloj godini dostigla promet od 317 miliona dolara, a prognoze su da će ove godine prebaciti 350 miliona dolara. O tome koliki značaj ima sektor trgovine govori podatak da ovaj sektor upošljava oko 20% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji a udeo koji ima trgovina u BDP je oko 10%.

Pred nama su dobra zakonska rešenja, osvrnuću se u obraćanju samo na par stavki koje su mi privukle pažnju. Jedna od bitnih novina u Zakonu o elektronskoj trgovini je ta što se uvodi mehanizam uklanjanja nedopuštenih i nezakonitih sadržaja sa interneta. Ovo konkretno znači da će nadležni organi imati mogućnost da izdaju akt kojim se nalaže pružaocu usluga informacionog društva, tj. vlasnicima internet sajtova da uklone neprimereni sadržaj pod pretnjom da će biti prekršajno sankcionisani. Na ovaj način se uvodi reč u ovoj oblasti, a i štite se korisnici interneta, pogotovo deca od raznoraznih opasnosti. Unapređenje i razvoj e-trgovine uslovio je da se uvede institut prikrivene trgovine, tj. kupovine kojom se daje ovlašćenje inspektoru da u slučaju osnovane sumnje da je trgovina ne registrovana, da obavi kupovinu radi pribavljanja dokaza radi daljeg postupanja. Ova odredba direktno utiče na smanjenje sive ekonomije i vraćanje trgovine u legalne tokove.

Ono što me posebno raduje u novom zakonskom rešenju je odredba da će se urediti oblast slanja komercijalnih poruka u vidu SMS i e-mejl poruka. Ovakav vid promovisanja roba i usluga će biti moguć samo uz prethodni pristanak potrošača kome je takva poruka i namenjena.

Imajući u vidu da su predložena zakonska rešenja dobra i kvalitetna i da unapređuju sektor trgovine, kao i da se usklađuju sa savremenim trendovima u društvu, u danu za glasanje imaće moju podršku. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o komunalnoj miliciji. Moje mišljenje je da se svi slažemo o potrebi da postoji služba koja će primarno da bavi komunalnim redom, odnosno da se bavi sprovođenjem zakona o očuvanju komunalnog reda.

Svi smo bili u situaciji da nas iritiraju nepropisno parkirani automobili ili čak mogu reći i bahato parkirani, da od njih ne možemo da se krećemo trotoarom, da nam ugrožavaju bezbednost time što ih obilazimo i krećemo se ulicom, a činjenica je da saobraćajna policija ne može da postigne da sankcioniše ovakvo ponašanje.

Svakog od nas nerviraju divlje deponije koje često vidimo, a neretko i sami učestvujemo i njihovom formiranju. Cilj komunalne milicije nije kažnjavanje, mada je ponekad i to neophodno, cilj je da utiču na svest građana da svojim delovanjem ne zagađuju životnu sredinu, kao i da ne ugrožavaju bezbednost svih učesnika u saobraćaju.

Cilj komunalne milicije je da spreči divljanje po ulicama gradova, čuvanje saobraćajnih znakova i rušenje ograda na gradilištima, preglasnu muziku u kafićima i još mnogo toga. Sve ovo se sprečava time što neodgovorni pojedinci drugačije reaguju ukoliko znaju da sa ovim ponašanjem mogu da dovedu do toga da budu i novčano kažnjeni. Čini mi se da je ta kazna najdelotvornija i da najbolje preventivno deluje.

U ovom Predlogu zakona o komunalnoj miliciji pažljivo su me privukle pojedine odredbe zakona o kojima ću danas pričati. Potrebno je napomenuti da je dobro što je ukinuta odredba iz starog zakona gde se broj komunalnih milicajaca ograničava na jednog milicajca na pet hiljada stanovnika. Pozitivno ocenjujem i odredbu zakona o mogućnosti obrazovanja zajedničke službe komunalne milicije od strane jedinice lokalne samouprave, što je posebno bitno za male lokalne samouprave.

Kada govorimo o ovoj temi, ne mogu, a da ne pomenem da pojedine lokalne samouprave neće biti u mogućnost da formiraju komunalnu miliciju zbog Zakona o maksimalnom broju upošljenih, ne zato što su ove lokalne samouprave neodgovorne, već zato što realno imaju potrebe za većim brojem radnika. Uzmimo za primer moj Aleksinac, broj upošljenih ne prelazi maksimalni broj, ali zbog velike teritorije realno imamo potrebu za većim brojem radnika.

Komunalno preduzeće, komunalne usluge ovog trenutka imaju potrebu za angažovanjem dodatnog broja radnika kako bi pokrili celu teritoriju opštine, organizovanjem, iznošenjem smeća za šta su se stekli svi tehnički uslovi u vidu kontejnera i mehanizacije. Slična je situacija i sa vodovodom, pogotovo ako imamo u vidu činjenicu da svi seoski vodovodi treba da pređu u njihovu nadležnost. Dečija ustanova Lane, ima potrebu za novim upošljenjem. Broj prijavljene dece na čekanju je preko 300. Postoje tehnički uslovi da se ovog trenutka otvore pet novih grupa, ali je odluka o maksimalnom broju upošljenih kaže drugačije.

Sve ovo su razlozi koji će mnoge lokalne samouprave da uspore u formiranju komunalne milicije, a postoji potreba da imaju i ovakve službe.

Što se samog Zakona o komunalnoj miliciji tiče, moram da pohvalim i nov sistem selekcije, odnosno odabira kandidata za zasnivanje radnog odnosa komunalnog milicionera, a posebno da pohvalim odredbu da svaki kandidat mora da prođe bezbednosnu proveru pre dobijanja zvanja komunalni milicajac. Na ovaj način smanjiće se mogućnost da nedostojna lica dobiju uniformu komunalne milicije i da sprovode odredbe Zakona o komunalnoj miliciji, što će dovesti do stvaranja poverenja od strane građana u pripadnike komunalne milicije.

Kada analiziram celokupan Zakon o komunalnoj miliciji, dolazim do zaključka da pred nama imamo kvalitetan Predlog zakona i u danu za glasanje glasaću da se ovaj Predlog zakona usvoji. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Članom 4. definisano je da je Centralni registar osnovan sa ciljem da uspostavi i vodi jedinstvenu bazu obaveznog socijalnog osiguranja, jedinstvenu bazu koja će objediniti sve baze podatka, da ih sinhronizuje i da svakog trenutka imamo tačne podatke o uplatama koje imaju obavezujući karakter.

Na osnovu te jedinstvene baze, svako od nas će imati mogućnost da proveri da li se obaveze uredno realizuju, a takođe će svi građani imati mogućnost da ukažu i na nepravilnosti, kako bi se otklonile.

Amandmanom koji sam podneo na Predlog zakona, pokušavam još jednom da ukažem na važnost postojanja Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na uticaj koji ima na sveobuhvatni razvoj Republike Srbije, koji se ogleda u jačanju privrednih resursa.

Da bi se privreda u Srbiji uspešno razvijala, nije potrebno samo otvarati nove fabrike i nova radna mesta, potrebno je omogućiti privredi i građanima i dobre puteve, a o toj temi možemo sa ponosom da pričamo.

Putna mreža se u Srbiji intenzivno gradi. Primera za to ima na sve strane, ali dovoljno je pogledati velelepnu građevinu na Koridoru 10, koji se ubrzano gradi, i ne samo da se gradi već se radovi privode kraju.

Sa zadovoljstvom ću prihvatiti sve predložene zakone u danu za glasanje, a pozivam i kolege da to učine. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman i na član 2. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Amandman sam podneo sa namerom da dodatno preciziram Predlog zakona, ali i da bih ukazao na značaj postojanja i rada Centralnog registra.

Pred nama je izuzetno značajan Predlog zakona, zakona koji štiti radnike od samovolje, nesavesnih poslodavaca. Da je toga bilo u nekom ranijem periodu, svi dobro znamo. Po nekom podatku koji sam ja dobio, samo u Aleksincu između dve i tri hiljade ljudi je ostalo bez uplaćenih obaveznih doprinosa po osnovu socijalnog, ali i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ti ljudi danas imaju manje penzije, ne zbog današnje vlasti, već zbog današnje opozicije. Postavlja se i pitanje – koliko su novca morali ti ljudi da izdvoje i za lečenje, jer nisu imali uplaćene obavezne doprinose, a samim tim nije im bilo moguće overiti zdravstvenu knjižicu i omogućiti im normalno lečenje. To danas više nije moguće, jer postoje uređen sistem i država koja brine o svojim građanima i njihovim pravima.

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja ima veliku i značajnu ulogu da bi se sprečile nepravilnosti u naplati obaveznog socijalnog osiguranja, kao i da bi procenat naplate bio veliki, da ne kažem 100%. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Amandman sam podneo sa ciljem da ukažem na važnost koju ima centralni registar na sveukupni razvoj Republike Srbije. Da bi imali od koga da naplatimo obavezno socijalno osiguranje, kao i penzijsko i invalidsko osiguranje potrebno je da nam privreda bude stabilna, da se otvaraju nove fabrike, da se otvaraju nova radna mesta.

Vlada Republike Srbije i predsednik države su prepoznali ova problem i aktivno učestvuju na njegovom rešavanju i to uz saradnju sa lokalnim samoupravama. Da imamo rezultate u rešavanju ovog problema koji je mučio veliki broj građana naše zemlje, pokazuje nam procenat nezaposlenih na osnovu zvanične statistike. Godine 2012. je 25,5% radno sposobnog stanovništva bilo bez posla, danas je taj procenat znatno manji i iznosi 11,3%. Za samo četiri godine otvoreno je oko 370.000 novih radnih mesta, a ovo znači da je 370.000 porodica dobilo stabilna primanja i da nisu više socijalni slučajevi.

Država ima korist od novih radnika, jer se smanjuje broj socijalnih slučajeva, a povećava se i broj onih od kojih se obavezno socijalno osiguranje naplaćuje. Tako da su i državne finansije stabilne. Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja sada ima više posla i prikuplja i sastavlja bazu podataka i vrši kontrolnu ulogu da li se obavezno socijalno osiguranje isplaćuje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Namera mi je da amandmanom dodatno definišem predlog navedenog zakona.

Članom 1. je definisana oblast koja se uređuje zakonom, a ja sam pokušao dodatno da ukažem na potrebu postojanja ovakvog Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na značaj koji ima Centralni registar na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Centralni registar predstavlja bazu podataka koja je elektronski vođena i koja se zasniva na IT tehnologijama.

Predlogom zakona obezbeđuje se zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama koje postoje u Srbiji, a sve sa ciljem da bi se obezbedili što tačniji podaci o obaveznom socijalnom osiguranju, kao i podaci da li su uplaćeni doprinosi po ovom osnovu.

Mesečnim analizama i usaglašavanjem podataka iz baze podataka lako je utvrditi da li postoje nepravilnosti i odmah može da se reaguje time što će biti obaveštena Poreska uprava kako bi obavila detaljnu kontrolu.

Na ovakav način se definitivno može uticati na postizanje visokog procenta naplate obaveznog socijalnog osiguranja, a takođe se unapređuje dodatno i nivo izvršavanja zakonskih obaveza. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podneo sam amandman na član 3.

U samom članu 3. govori se o prioritetima pri zaštiti od katastrofa. Kao glavni prioritet prilikom zaštite od posledica katastrofa i zaštiti spašavanju ljudskih života. Ja se sa ovim prioritetom slažem, jer ljudski život nema cenu i prilikom spasavanja, naravno da ima prioritet.

Amandman koji sam podneo na ovaj član zakona odnosi se na prevenciju katastrofa. Potrebno je, pre svega, sve učiniti da do katastrofa i ne dođe, samo u tim slučajevima ljudski život nije ugrožen. Zato sam i pokušao da ukažem na značaj preventivnog delovanja. Na neke katastrofe, nažalost, ne možemo imati uticaj i ne možemo ih sprečiti, već samo dobrom organizacijom i pripremom možemo sprečiti da posledice ne budu enormno velike u materijalnom smislu, uz poštovanje prioriteta prilikom spasavanja.

Međutim, postoje katastrofe za koje je odgovoran čovek. Ovakav vid katastrofe je moguće sprečiti, ili barem njihov broj svesti na najmanju moguću meru. Ovde pre svega, mislim na požare. Svojim neodgovornim ponašanjem možemo da izazovemo, ne samo veliku materijalnu štetu, već i da ugrozimo ljudski život. Jedan od takvih primera imali smo prilike da vidimo pre par nedelja. Paljenje žetvenih ostatka na njivi pored autoputa Beograd–Niš, i stvaranje dimne zavese izazvan je težak lančani sudar, gde je jedno lice izgubilo život, a pored toga napravljena je velika materijalna šteta. Zato moramo preventivno da delujemo i da utičemo na svest ljudi da svojim postupcima, ma koliko oni u prvom trenutku bezazleno delovali, ne ugrožavamo druge živote i ne izazivamo velike ekonomske gubitke.

U danu za glasanje podržaću predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Cilj mog amandmana je da ukažem na važnost preventivnog delovanja. Preventivnim delovanjem sprečavaju se velike razmere katastrofa, a i rizik po gubitak ljudskog života se smanjuje na najmanju moguću meru.

Prirodne katastrofe nastaju delovanjem prirodnih sila, a manifestuju se kao na stajanje zemljotresa, požara, poplava, suše, olujno nevreme i odroni. Prirodna katastrofa može da uzrokuje gubitak života, kao i oštećenje imovine. Ostavlja za sobom i znatnu ekonomsku štetu.

Prirodne katastrofe koje čini mi se najviše pogađaju našu zemlju jesu poplave. Na prirodnu katastrofu ne možemo uticati, ali možemo preventivno da delujemo da bi ekonomska šteta bila manja i da bi se zaštitili ljudski životi.

Vlada Republike Srbije i te kako radi na prevenciji poplava, ali je bilo potrebno da državu vodi odgovorna vlast. Za zadnjih par godina mnogo je urađeno, a jedan od primera je i u Aleksincu. Osim bedema na Južnoj Moravi, o čemu sam već pričao, u Aleksincu je preduzeće „Srbijavode“ uložilo znatna sredstva na izgradnji bedema na reci Moravici, ali i na uređenju rečnog korita.

Dešavalo se da u zoni grada reka izađe iz svog korita i da voda dođe i do samog centra. Danas to više nije slučaj i Aleksinčani mogu mirnije da žive. Osim što je zaštićen od poplave, Aleksinac je dobio i lepo šetalište pored reke, a i samo rečno korito je uređeno, pa više ne gledamo uraslo korito u rastinje, na koje su po pravilu zakačene kese koje voda pokupila uzvodno i donela. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, gde sam pokušao da ukažem na važnost da se preventivno deluje na opasnosti od katastrofa koje mogu da nas zadese, a u skladu sa narodnom umotvorinom – bolje sprečiti, nego lečiti.

Smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, kao i podizanje svesti o pripremi i prevenciji je proces koji mora da ima kontinuitet. Prirodne katastrofe nije moguće u potpunosti sprečiti, ali je moguće preventivno delovati, kao i uticati na ponašanje čoveka koji svojim postupcima i te kako utiče na klimatske promene.

Srbija ima iskustva sa prirodnim katastrofama. Pokazalo se da su reakcije, po pravilu, dobre, ali potrebno je da imamo jedno ovakvo zakonsko rešenje, kako bi još spremniji mogli da reagujemo.

Rukovodstvo države, na čelu sa predsednikom Vučićem i ministrima i te kako radi na preventivnom sprečavanju posledica elementarnih nepogoda. To može da se vidi na primeru iz Aleksinca. Svi smo bili svedoci problema koje je Aleksinac imao sa poplavama. Svake godine barem jednom, a ne retko i više puta u toku godine, Aleksinac je bio glavna vest, zbog poplavljenih kuća i oranica. Unazad 50 godina se pričalo o odbrambenom nasipu na levoj obali Južne Morave. Pričalo se u pravom smislu te reči, ali se ništa nije radilo. Kad voda izađe iz rečnog korita, dolazili su političari, obećavali i moguće i nemoguće i odlazili, i čekali da rešenje ovog problema padne sa neba.

Bilo je potrebno da Srpska napredna stranka dođe na vlast, da se nešto i uradi. I uradilo se. Izgrađen je nasip u dužini od 13,7 kilometara, vrednost investicije je blizu pet miliona evra. Ovo je dobar primer kako se radi na prevenciji i zato Srpska napredna stranka i ima ovakvo poverenje građana. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman i na član 4. Predloga zakona o građevinskim proizvodima, gde sam predložio da se doda stav 2, sa željom da dodatno definišem član 4. ovog zakona.

Samo dobrim i kvalitetnim građevinskim materijalom može se obezbediti kvalitetna gradnja. A da bi građevinski materijali ispunili određene standarde, mora da postoji odgovarajuća zakonska regulativa, kao što je ovaj zakon o kome danas raspravljamo.

Da se danas u Srbiji gradi, to vidimo svi. U Aleksincu pre nedelju dana završen je most na Žitkovačkoj bari. Vrednost radova iznosila je 350 hiljada dolara. O značaju mosta ne treba uopšte ni pričati. Posle mnogo godina, konačno će krenuti u rekonstrukciju ulica Lele Popovića, i to u dužini od 5,7 km. Ovaj putni pravac se radi u saradnji „Puteva Srbije“ i lokalne samouprave. Lokalna samouprava radi vodovodnu i kanalizacionu mrežu, a „Putevi Srbije“ sam kolovoz. Vrednost investicije je 118 miliona dinara. Na ovaj način će putni pravac prema Soko Banji biti doveden u pristojno stanje.

Rade se i putni pravci na sve strane opštine ravnomerno. Rade se ulice u gradu. Sam centar grada je završen, što se tiče najprometnijih saobraćajnica, a u toku sledeće godine biće uređeno i šetalište. Zato ću u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o građevinskim proizvodima, gde sam predložio da se doda stav 3, a sve sa ciljem da se dodatno definiše predmet ovog zakona.

Građevinski sektor, gde spadaju građevinski proizvodi, smatraju se jednim od glavnih izvora ekonomskog rasta, razvoja, kao i ekonomskih aktivnosti. Nema ekonomskog razvoja zemlje bez jake industrije, a pogotovo građevinske industrije i dobro je da Ministarstvo građevinarstva je to prepoznalo i uređuje oblast građevinskih proizvoda ovim Predlogom zakona.

Iz godine u godinu, građevinski sektor beleži rast proizvodnje i to je još jedan dokaz da se naša zemlja nalazi na dobrom putu ekonomskog oporavka i to zahvaljujući SNS i našim ministrima kojima nije glavni zadatak punjenje ličnog budžeta, već punjenje državne kase i razvoja industrije i industrijske proizvodnje.

Građevinski sektor je glavni izvor zapošljavanja, imajući u vidu da je to radno intenzivna industrija, to ne zavisi od toga, da li je zemlja visoko razvijena, ili ne razvijena, već je to posledica činjenice da sve zemlje zavise od građevinskih projekata koje imaju.

Gledajući na globalnom, svetskom nivou, u razvijenim zemljama građevinarstvo ima veći udeo u povećanju proizvodnje, dok u manje razvijenim zemljama veći značaj se ogleda u smanjenju nezaposlenosti, što sigurno ne umanjuje značaj proizvodnje, sa ekonomske tačke gledišta.

Zato, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ima podršku mojih kolega i mene, ne samo za ovaj zakon već i za sve infrastrukturne objekte koji se danas grade u našoj lepoj zemlji. Hvala.