Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o građevinskim proizvodima gde sam predložio da se doda stav 5, a sve sa ciljem da se dodatno definiše član 3. ovog zakona.

Građevinski sektor predstavlja motor razvoja celokupne industrije. Ona pokreće stvaranje novih radnih mesta u drugim sektorima privrede, kao što su proizvodnja, transport, trgovina i finansijske usluge. Takođe, građevinski sektor predstavlja osnov za rast prerađivačke industrije.

Vlada potpisivanjem ugovora sa građevinskom industrijom direktno utiče na razvijanje infrastrukture koja se odnosi na razvoj zdravstva, transporta, kao i na sektor obrazovanja. Zato za prosperitet bilo koje zemlje, pa i naše, građevinska industrija je od ogromnog značaja.

Uloga građevinske industrije je da izgradi neophodnu infrastrukturu. Nijedna zemlja ne može da napreduje bez neophodne infrastrukture. Tek kada je teritorija zemlje pokrivena zadovoljavajućom mrežom puteva, električnom mrežom, vodovodnom mrežom, gasovodom, tek tada će investitori imati veći podsticaj da ulažu na tom području, tek tada će se otvarati nove fabrike, tek tada dolazi do smanjenja nezaposlenosti. Da je to naša Vlada, Vlada Republike Srbije prepoznala možemo da vidimo po broju fabrika koje su otvorene u poslednjih šest godina. Za to imaju podršku, ne samo ovde u Skupštini, već i na izborima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima podneo sam amandman gde sam predložio da se doda stav 2. a sve sa ciljem da se dodatno definiše predmet ovog zakona.

Pred nama je dobar Predlog zakona gde se konačno uređuje oblast građevinskih proizvoda i gde se definišu određeni standardi koji građevinski proizvodi moraju da ispune kako bi mogli da se nađu na našem tržištu. Na ovaj način se štite kupci jer će biti zaštićeni u pogledu bezbednosti kao i u oblasti zaštite zdravlja, a takođe se štite i proizvođači, jer tek donošenjem ovog zakona biće regulisana jedna oblast industrije koja do sada nije imala zakonsku regulativu.

Svedoci smo da se u poslednjih šest godina građevinska industrija konstantno razvija, otvorena su gradilišta na teritoriji cele zemlje i samo dobrom i kvalitetnom zakonskom regulativom može da se obezbedi da imamo stabilan razvoj domaće industrije građevinskih proizvoda. Građevinarstvo je grana privrede koja upošljava veliki broj radnika, a da bi tako ostalo bilo je neophodno da se reguliše i oblast građevinskih proizvoda.

Kada se primeni zakon o građevinskim proizvodima, u velikoj meri će se pomoći domaćim kompanijama da izađu sa svojim proizvodima na inostrano tržište. Pre svega na tržište EU. Na ovaj način se razvija domaća industrija, a samo tako možemo i obezbediti sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ne treba mnogo govoriti. Rezultati rada su vidljivi i ne treba trošiti reči. Jer, slika govori mnogo više nego što ću ja reći. Mogu samo pohvaliti sve rezultate koje imaju. Kao plod rada i aktivnosti Ministarstva, pred nama su danas zakoni i izmene i dopune zakona na koje ću se osvrnuti.

Predlog zakona o građevinskim proizvodima je moderan zakon kojim se reguliše oblast koja do sada nije regulisana zakonskim okvirom. Ministarstvo je to prepoznalo i zato danas raspravljamo u načelu o prednostima koje ovaj zakon donosi.

Ovim zakonom se konačno uređuje tržište građevinskih proizvoda. Kao posledicu primene ovog zakonskog rešenja imaće korist i kupci proizvoda ali i proizvođači. Imaćemo zaštićenog kupca od lošeg proizvoda. Imaćemo zaštićenog proizvođača od nelojalne konkurencije. Šta ovo znači?

Građevinski proizvodi po novom zakonskom rešenju moraće da ispune standarde koji su predviđeni, i to standarde koji su prihvaćeni ne samo u našoj zemlji, već i u Evropskoj uniji. Na ovaj način na našem tržištu dobićemo kvalitetnije proizvode, a proizvođačima ćemo olakšati izvoz svojih proizvoda, jer će i oni morati da ispune određene standarde.

Ovo je dobar primer kako se štiti domaće tržište od loših proizvoda po pitanju bezbednosti, ali i po pitanju zaštite zdravlja ljudi.

Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju vidimo odlučnost Ministarstva u tome da se ozakonjenje nelegalnih objekata dovede do kraja, da se jednom stane na put divljoj gradnji, kao i da se zaštite kupci nelegalnih objekata.

Naime, upravnim sporovima nesavesni investitori su odlagali rušenje objekata i to im je davalo dovoljno vremena da te objekte prodaju i da brigu o ozakonjenju prepuste kupcima. Na ovaj način se štite kupci, pogotovo stanova, jer se išlo logikom da je nemoguće srušiti stambenu zgradu gde je smešteno desetak i više porodica.

Predloženom izmenom Zakona o ozakonjenju neophodno je proveriti vidljivost objekta na satelitskom snimku iz 2015. godine, za sve zahteve za legalizaciju i za zahteve podnete po starom zakonu, kao i za nove zahteve, što ranije nije bio slučaj, tako da se predloženim izmenama sprečavaju zloupotrebe koje su uočene na terenu.

Po novim izmenama Zakona o ozakonjenju objekata moguće je srušiti objekat koji je dobio konačno rešenje da se ne može ozakoniti. Tako je država svesno preuzela rizik za nadoknadu štete u slučaju da Upravni sud donese drugačije rešenje. Ali, na ovaj način je sprečeno nezakonito sticanje dobiti, a na štetu i države i kupaca.

Pošto će se uključiti i katastar nepokretnosti, nadležni organ ima obavezu da sve objekte koji su u postupku ozakonjenja, dostavi podatke organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra. Ovi objekti neće moći da budu predmet trgovine do okončanja postupka ozakonjenja. Sve ove zabeležbe će biti vidljive i lako proverljive javnosti u elektronskom obliku na nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju rešavaju se problemi koje imamo u taksi prevozu. U ovoj oblasti su detektovane negativne pojave koje se pod hitno moraju rešavati. Uočeno je da postoje vozila sa TX tablicama, koja obavljaju taksi prevoz, iako za ova vozila nije izdata taksi dozvola.

Po nepisanom pravilu, ovakva vozila učestvuju u taksi prevozu na vrlo neprofesionalan način, nanoseći štetu, ne samo državi zbog neplaćanja poreza, već i legalnim taksi prevoznicima, rušeći im ugled. Svojim bahatim ponašanjem nanose ogromnu štetu, ugrožavaju bezbednost i neophodno je da se ovakvom stanju stane na put. Jedinice lokalne samouprave će imati obavezu da odrede cenu prevoza, koju će morati svi da poštuju, a i definisaće se broj taksi vozila koji može da radi u okviru jedne lokalne samouprave.

Ovakvim zakonskim rešenjima postiže se da se smanjuje siva ekonomija, smanjuje se broj taksi prevoznika koji rade nelegalno, a legalni taksi prevoznicima se omogućava da časno i pošteno obavljaju svoj posao bez nelojalne i neprofesionalne konkurencije.

Sva zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu su pozitivna i regulišu uočene nedostatke, zato ću ih u danu za glasanje sa zadovoljstvom prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine pokušao sam da ukažem na važnost zaštite životne sredine, kao i na očuvanje i unapređenje održivog ekološkog razvoja.

Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, nedovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe. Održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja prirodnih sistema.

Da je ovo ozbiljan problem i da se na njegovo rešavanje već ozbiljno radi pokazuju nam i aktivnosti koje je preduzelo preduzeće komunalne usluge iz Aleksinca. Deponiju za odlaganje smeća koja se oslanjala na autoput Beograd – Niš na Koridoru 10 uspešno su zatvorili i trenutno se radi na formiranju zelenog pojasa. Ruglo koje je bilo pored samog autoputa pretvaraju u zelenu oazu i to sopstvenim sredstvima, uložili su 20.000.000 u zatvaranje postojeće deponije i otvaranje nove savremene kasete uz poštovanje svih standarda iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Uložili su i 30.000.000 u neophodnu opremu, separator, utovarivač, kamione. Ukupno je uloženo 50.000.000 dinara iz sopstvenih sredstava i sve je to uložilo preduzeće koje je 2012. godine preuzeto kao gubitaš.

Ovo je još jedan primer da sve može da se uradi, ako su pravi ljudi na rukovodećim mestima. Samo tako možemo sačuvati prirodne lepote naše zemlje i predati ih budućim generacijama na dalje korišćenje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, gde se u članu 90b dodaje novi stav, a cilj je da ukažem na važnost zaštite životne sredine, kao i na unapređenje održivog ekološkog razvoja.

Održivi ekološki razvoj podrazumeva razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, a na ovaj način se obezbeđuje dugoročno postojanje ljudskog društva, kao i njegovog okruženja onakvog kakvim ga mi poznajemo.

Da bi sačuvali životnu sredinu neophodno je da promenimo loše navike i da se više brinemo o našem okruženju. Ovo nije samo posao Ministarstva za zaštitu životne sredine, ovo je obaveza svih nas. Da se o zaštiti životne sredine brine i na ostalim nivoima vlasti u Srbiji, može da se da vidi i na primeru lokalne samouprave odakle ja dolazim. Aleksinac postaje bolje mesto za život zbog toga što su uočeni problemi na očuvanju životne sredine i počeli su i da se rešavaju.

Opštinu Aleksinac čine 72 sela i sam Aleksinac. Do pre šest godina, organizovano se sakupljalo i odnosilo smeće samo u gradu i u dva prigradska naselja. Danas se smeće organizovano iznosi u preko 60% naseljenih mesta. Kupovinom i postavljanjem kontejnera, kao i odgovarajuće mehanizacije za iznošenje smeća, došlo je do postepenog smanjenja divljih deponija.

Sa ponosom mogu da kažem da u mom selu više ne postoji dolina kesa, koja je dobila naziv po kesama koje nisi mogao da izbegneš, a da te udare u lice ili da se ne zalepe na vetrobransko staklo automobila. Samo društveno odgovornim ponašanjem uz obezbeđenje minimalnih uslova za odlaganje smeća možemo zaštiti životnu sredinu i učini naše okruženje lepšim i boljim mestom za život. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam i amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, a sve sa ciljem da se dodatno definiše predlog zakona.

Članom 2. vrši se izmena i dopuna člana 15. Zakona o PIO. Na ovaj način sprečava se nagomilavanje i utvrđivanje dugova na ime neuplaćenih doprinosa za PIO. Veliki broj građana je imao problem sa neuplaćenim doprinosima. Toga je postao svestan tek onog trenutka kada je podneo zahtev za odlazak u penziju, kada su saznali da nemaju uplaćen pun radni staž. Sve je to posledica neodgovornih vlasti koji su bili na čelu Srbije.

Uništavanjem preduzeća i njihovim zatvaranjem doveli su ogroman broj radnika na ivicu egzistencije, a tako uništena preduzeća su prodavali bud zašto. Radnici su ostali i bez zarađenih i neisplaćenih plata, kao i bez uplaćenog penzijskog i invalidskog osiguranja za period kada su radili. Na ovaj način neodgovorna vlast je građanima onemogućila da odu u zasluženu penziju, kao da imaju manju penziju zbog neodgovornosti drugih.

Da se SNS i sadašnje državno rukovodstvo razlikuje od DOS-ovskih uništivača privrede i industrije možemo videti danas u Nišu. Danas se u Nišu otvaraju dve nove fabrike, u Nišu koji je nekada važio za industrijskog giganta, a do pre par godina je bio grad bez nade, sada mu se polako vraća stari sjaj.

Više od dve hiljade novih radnih mesta garant su da će PIO fond biti stabilan, a potrebno je napomenuti i to da će biti uposleno i više od 500 inženjera, što je veoma bitno za Niš kao univerzitetski grad koji ima mašinski, građevinski i elektronski fakultet. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Cilj mog amandmana je da se dodatno definiše Predlog zakona, a ujedno da ukažem na važnost razvoja industrije kao jedne od ključnih grana od koje zavisi stabilnost finansija, kao i stabilnost penzionog fonda.

Samo ako se povećava industrijska proizvodnja, tj. ako se povećava broj novootvorenih proizvodnih preduzeća, smanjiće se procenat zaduženja penzionog Fonda od države da bi se omogućila redovna isplata penzija.

Članom 3. Predloga zakona menjaju se odredbe člana 20. Zakona o PIO, a odnosi se na radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Ove odredbe se najviše odnose na rudare, a ja ne mogu, a da ne pomenem rudare sa Aleksinačkog rudnika, kao i sam Aleksinački rudnik.

Koliki je posao rudara težak i opasan i koliko je bitno da rudari ostvare beneficije najbolje možemo videti po nesrećama koje se dešavaju u rudnicima.

Jedna takva nesreća se dogodila 1989. godine, kada je u Aleksinačkom rudniku život izgubila cela prva smena, čak 90 rudara. Zajedno sa njihovim životima ugašen je i Aleksinački rudnik, rudnik koji ima ovog trenutka ispitane rezerve uglja koje su veće od ukupnih rezervi svih ostalih rudnika u Srbiji. Zato se nadam da će rudnik ponovo biti otvoren u što skorijem roku, jer je to dobar način da se privreda u Aleksincu ponovo stavi na zdrave temelje, zato što je i sam rudnik bio pokretač razvoja Aleksinca i okoline, kao i celokupne države. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u cilju dodatnog definisanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO podneo sam amandman na član 1.

Ovim članom vrši se izmena člana 12. i na ovaj način vrši se usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

Amandmanom sam pokušao da ukažem na važnost industrijalizacije kao glavnog faktora koji utiče na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Da bi penzioni fond bio stabilan i da se ne dovodi u pitanje redovna isplata penzija našim najstarijim sugrađanima, koji su to i zaradili, neophodno je da imamo redovan priliv sredstava od strane privrednih subjekata koji rade na teritoriji naše zemlje.

Svi znamo da je u prošlosti ovaj fond bio potpuno urušen i u tome je u velikoj meri kumovala uspešna privatizacija kojom su zatvorene sve proizvodne firme koje su, stvaranjem novih vrednosti, punile budžet.

Penzioneri su podneli teret neophodnih reformi i danas smo u prilici da, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona, vratimo privremeno umanjene penzije i to ne samo da budu vraćene na nivo iz 2014. godine. Povećanjem od 5% na oktobarskom čeku, penzioneri će imati realno uvećanje od 8% do 13% i to u odnosu na period kada su penzije umanjene.

Koliko su građani Srbije razumeli neophodnost predviđanja nepopularnih mera, kao što je umanjenje penzija, mogli smo da vidimo i na izborima koji su usledili 2016. godine, gde je SNS osvojila još veći procenat glasova. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman i na član 3. Predloga zakona, sa ciljem da dodatno definišem zakon, kao i da ukažem na važnost da se konstantnom brigom i ulaganjem u zdravstvo podigne nivo zdravstvenih ustanova na viši nivo.

Da bi to i ostvarili, neophodno je da se u osavremenjavanje, pored Ministarstva, uključe i lokalne samouprave. Imajući u vidu da su domovi zdravlja u nadležnosti lokalnih samouprava, samo dobrom saradnjom sa Ministarstvom zdravlja moguće je obezbediti dobre uslove za rad lekara, kao i dobre uslove za lečenje pacijenata. Prvi uslov koji treba ispuniti je da domovi zdravlja izgledaju pristojno, da prostorije ispunjavaju standarde koji su propisani. Da su lokalne samouprave prepoznale probleme koje imaju domovi zdravlja potvrđuje i činjenica da se konstantno ulaže u domove zdravlja po Srbiji.

Lokalna samouprava u Aleksincu trenutno finansira kompletnu rekonstrukciju prostorija Doma zdravlja u Žitkovcu, što podrazumeva zamenu stare i dotrajale stolarije novom PVC stolarijom, zamenu krovnog pokrivača, kompletnu izolaciju fasade i plafona, zamenu kompletnih instalacija. Vrednost radova je nešto viša od osam miliona dinara. Samo ovakvim investicijama moguće je obezbediti preduslove za pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodnim obraćanjima ukazivao sam na potrebu da se nivo zdravstvenih usluga podigne na viši nivo, da se nerešavanje ovog problema radi, čuli smo u toku rasprave. Čuli smo da se ulaže u zgrade, bolnice i domova zdravlja, da se ulaže u stručno osposobljavanje zdravstvenih radnika. Moram napomenuti da se u prethodnom periodu mnogo ulagalo u opremu i osnovna sredstva za rad medicinskog osoblja.

Lokalna samouprava u Aleksincu je u primarnu zaštitu dosta ulagala u prethodnom periodu i u planu je da se sa tom praksom nastavi u budućnosti. Obezbeđena su sredstva i kupljena su tri vozila za prevoz pacijenata na dijalizu. Kupljen je novi ultra zvuk, kupljen je novi autoklav, još mnogo toga, a još bitnije to što su izmireni svi dugovi koji su nasleđeni iz prethodnog perioda i konačno dom zdravlja nema nikakvih dugovanja.

Iz svega navedenog vidimo da se ozbiljno radi u oblasti zdravstva, a kao rezultat imamo i ove zakone koji su pred nama. U Danu za glasanje podržaću sve predloge zakona, a pozivam i svoje kolege da to isto učine. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona sa željom da dodatno preciziram zakon i da ukažem na potrebu da se zdravstvo unapredi. Mnogo je vremena prošlo da se u zdravstvo nije ulagalo gotovo ništa. Zgrade su oronule, dotrajala oprema, davno prevaziđena.

Na moje veliko zadovoljstvo moram da pohvalim ministra i njegove saradnike, uvideli su problem i krenuli da ga rešavaju i to prilično uspešno. To mogu da objasnim i na primeru iz Aleksinca.

Opšta bolnica u Aleksincu je dobila novo porodilište davne 1976. godine. Trebalo je da prođe 43 godine pa da porodilište ponovo bude u potpunosti funkcionalno. U periodu od 1976. godine do danas gotovo da se nije uopšte ulagalo u zaradu i opremu. Bilo koja ozbiljnija intervencija nije se radila u Aleksincu, već su pacijentkinje transportovane na Niš i to ne zato što u Aleksincu nismo imali stručne kadrove, naprotiv, imamo izvanredne lekare, već zato što nisu imali osnovne uslove za rad.

Sada kada je uloženo oko 55 miliona dinara, mogu da kažem da su stvoreni mnogo komforniji uslovi za porođaj i oporavak, što do sada nije bio slučaj.

Svaka soba ima svoje kupatilo, kupljeni su novi aparati i konačno porodilje u Aleksincu imaju sve uslove za normalan porođaj a i lekari normalne uslove za rad.

Na ovaj način su se uslovi u našim porodilištima približili standardima koje imaju razvijene zemlje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, podneo sam amandman i na član 2. Predloga zakona sa ciljem da dodatno definišem Predlog zakona, kao i da ukažem na važnost da se zdravstvo unapredi.

U zdravstvo mora konstantno da se ulaže zbog stalnog napredovanja medicine. Mora da se neguju kadrovi i da se upućuju na specijalizaciju, kako bi se lekari usavršavali i kako bi imali specijaliste iz različitih oblasti.

Dobro nam je poznato da lekara specijalistu ne možemo dobiti preko noći. Od trenutka početka specijalizacije, do trenutka kada lekar završi specijalizaciju prođe od četiri do šest godina. Po informacijama koje imam, od direktora doma zdravlja u Aleksincu, podeljeno je sedam specijalizacija koje je Ministarstvo zdravlja sa vama ministre na čelu odobrilo pre par godina. Moram da naglasim da ste vi odobrili prve specijalizacije u Aleksincu posle mnogo godina.

To govori da se na zdravstvo i na stručne kadrove nije mislilo uopšte u periodu DOS-ovske vlasti. Trebalo je da na čelu ministarstva dođe neko ko će domaćinski da brine o potrebama domova zdravlja i bolnica, u pogledu stručnih kadrova, da ne dođemo u situaciju da imamo domove zdravlja i bolnice, a da nemamo specijaliste koji će da rade.

Zato, još jednom pohvaljujem Ministarstvo i vas ministre Lončar i molim vas da i ubuduće odobravate nove specijalizacije koje su nam neophodne, pogotovo za opštu bolnicu u Aleksincu. Hvala.

Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi sa ciljem da se dodatno definiše zakon. Saradnja lokalne samouprave sa ministarstvom je dobra, ali ću naglasiti ministru da je sada Aleksincu neophodna pomoć.

Naime, u noći između 14. i 15. juna 11 sela na teritorije opštine je poplavljeno. Uništeni su putevi, oštećeni mostovi, poplavljene su kuće i pomoćne zgrade. Ekipe preduzeća iz Aleksinca su na terenu. Pokušava se na svaki način da se život u ovih 11 sela normalizuje, ali kapaciteti lokalne samouprave su ograničeni i šteta je naneta prevazilazi mogućnosti aleksinačke lokalne samouprave. Zato je neophodna pomoć države da otklone posledice nevremena.

Ne možemo kriviti nikoga za štetu koja je naneta. Reka Turija ili bolje reči potok i mali bujični potok koji preko leta presuši, ali količina padavina koja je bila je tolika da ništa nije moglo sprečiti poplavu. Potrebno je naglasiti da se u nevolji pokazuje ko je kakav čovek. Godine 2014. iako je i sam Aleksinac bio poplavljen, uputili smo pomoć opštini Paraćin. Dobrovoljno vatrogasno društvo iz Aleksinca sa jakim pumpama, sa hranom i vodom o trošku opštine Aleksinac je nedelju dana pružalo pomoć građanima Paraćina. Danas kada je nama potrebna pomoć nema čak ni telefonskog poziva od strane Paunovića, predsednika opštine Paraćin, a kamo li da se pomogne u raščišćavanju terena i sanacije od posledica poplava. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, podneo sam amandman na član 1, sa željom da dodatno preciziram Predlog zakona, a ujedno i da ukažem na važnost i da se posebna pažnja skrene na industrijalizaciju i na industrijsku proizvodnju.

U svojim ranijim izlaganjima već sam ukazivao na značaj industrijske proizvodnje i na stvaranje novih vrednosti. Koliko je bitno da imamo stabilnu i jaku industrijsku proizvodnju vidimo u nastojanju Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, da dovede što veći broj stranih kompanija u našu zemlju.

Moj Aleksinac, posle fenomenalne vladavine od 2000. godine ostao je bez 40 manjih ili većih preduzeća. Oko tri hiljade radnika je ostalo na ulici, bez nade, bez isplaćenih zarada, bez uplaćenog penzijsko-invalidskog osiguranja, gotovo bez mogućnosti da se preživi.

Danas situacija nije idealna, ali je daleko bolja nego što je bila. Preduzeće „Gramer sistem“ upošljava oko 1.600 radnika i znatno je smanjen broj nezaposlenih, što u velikoj meri utiče na razvoj Aleksinca i bolji život građana.

Otvorena je hladnjača „Monikom“ i to je jedna od najmodernijih hladnjača u Srbiji. Renoviran je motel koji je bio totalno ruiniran.

Sve ovo su dobri primeri saradnje lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije, jer je samo sa dobrom saradnjom i moguće unaprediti i stvoriti bolje uslove za život građana. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu sa ciljem da se dodatno precizira Predlog zakona.

O tome kako radi Narodna banka Srbije i kako radi Vlada Republike Srbije ne moramo mnogo govoriti. Rezultati rada su vidljivi i o njima je guverner, gospođa Tabaković, već govorila u toku rasprave u načelu.

Dovoljno je da pogledamo kako se kreće kurs dinara i kolike su devizne rezerve, pa će i najvećem laiku biti jasno da se vodi jedna odgovorna politika, a kao rezultat takve odgovorne politike, vidimo da se procenat nezaposlenih smanjuje i da je trenutno oko 12%. Pre samo par godina je bio više od 26%. To ne bi bilo moguće da nije bilo direktnih stranih investicija u našoj zemlji.

Svedoci smo da u Srbiji se stvari menjaju i da investitori otvaraju pogone svojih fabrika, i to nikako ne bi bilo moguće bez stabilnog kursa dinara koji direktno utiče na izvoz, pogotovo ako znamo da sve strane kompanije celokupnu proizvodnju namenjuju svom izvozu. Hvala.