Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, ne mogu da ostanem nem na izrečenu rečenicu da smo isti. Ne možemo biti isti i nećemo nikad biti isti, zato što su otimali od polumrtve Srbije kao sa leša. Ali, moraju da znaju da u istoriji, u budućnosti, dakle, u istoriji Srbije, neće se to više nikada desiti. Prvo, Srbija se uzdigla. Srbija je nikad jača i Srbiju nikada više nećete voditi takvi.

Ali, javio sam se, pre svega, da bih govorio o današnjem setu zakona, pre svega o Zakonu o vojnom obrazovanju. Zakon o vojnom obrazovanju i današnji set zakona su na dnevnom redu, između ostalog, da bi došlo do neophodnog usklađivanja ovog zakona i ovog seta zakona sa zakonima iz oblasti vojske, policije i obrazovanja. Naime, Zakon o vojnom obrazovanju upravo u ovom smislu je neophodno uskladiti sa Zakonom o visokom obrazovanju, jer je vojno obrazovanje jedan vrlo, vrlo značajan deo obrazovanog sistema Republike Srbije.

Ja ću reći moja zapažanja najznačajnijih delova ovoga zakona. To je, rekao bih, zajednički studijski program. Zajednički studijski program za vojni i civilni sektor je vrlo značajan iz više razloga. Prvi razlog, koji je vrlo bitan, jeste dobiti praktično znanja koja će biti univerzalna, dobiti diplome koje će biti univerzalne. Osim ovog segmenta, dakle, zajedničkog programa, studijskog, rekao bih da je i odnos prema kadetima, odnosno prema licima, učenicima koji pohađaju vojne škole, vrlo značajna stvar koja se definiše ovim zakonom. Naime, učenici u srednjevojnoj školi, njima se obezbeđuju udžbenici, školski pribor, smeštaj, ishrana, odeća, obuća, zdravstvena zaštita, troškovi prevoza i mesečna primanja i to se zakonom reguliše. Za kadete, dakle, prava i obaveze kadeta uređuje se ugovorom o školovanju u skladu sa propisima.

Osim ovih delova koji se tiču upravo Zakona o vojnom obrazovanju, ja bih naglasio još nekoliko segmenata koji se tiču vojnomedicinskog obrazovanja iz razloga što sam po vokaciji lekar i iz razloga što smatram da je taj transfer znanja i angažovanje naših predavača koji su imali iskustva u tzv. ratnoj medicini i prenošenju, dakle, transfer tog znanja na naše kadete i na naše učenike od krucijalnog značaja za ne samo vojni sistem, već za državu u celini.

Paralelno sa tim, nešto ću reći i o međunarodnim mirovnim misijama, pre svega o učešću sanitetskih delova našeg vojnog sistema. Naime, učešće u mirovnim misijama za svaku državu je obaveza. Ta obaveza nije eksplicitna. Dakle, ta obaveza nije po principu država se pozove i ona mora da učestvuje, ali je za državu veoma dobro, veoma značajno, ne samo politički, već u svakom smislu, da učestvuje u mirovnim misijama.

Zašto ovo kažem? Zato što sam upoznat da sanitetski delovi, dakle, sanitetske čete naše vojske učestvuju u Čadu, u Liberiji, u Obali Slonovače, u Kongu i da imaju odlične rezultate, da su tamo zaista dobili najviše ocene za svoj angažman. To je ono što naša država mora da poštuje i ubeđen sam da Ministarstvo odbrane čini sve za te ljude i pripadnike Vojske koji učestvuju u mirovnim misijama.

Zašto je to bitno za VMA? To je bitno iz dva razloga, najmanje dva. Prvi razlog je taj zato što VMA na taj način praktično se promoviše na najbolji mogući način u svetu. Drugi razlog je taj zato što učesnici iz sanitetskih timova dobijaju nova iskustva, stiču nova znanja i na taj način praktično obogaćuju svoju profesionalnu karijeru i svoje znanje.

Ono što bih, takođe, naglasio i pohvalio i mislim da ministar odbrane o tome brine jako dobro, a to je, moramo shvatiti jednu činjenicu, naši zdravstveni radnici u vojsci, naše sanitetlije, kako se drugačije zovu, kako ih vi nazivati u vojsci, imaju izuzetno veliki ugled u svetu. Ti sanitetski radnici, ti zdravstveni radnici, ono što su učili na zapadu teoretski, oni su primenjivali u praksi.

Naša medicina, vojna medicina je jedna od najboljih u svetu, to moramo poštovati i zato vas molim da se upravo taj aspekt adekvatno implementira u obrazovne programe i da naši kadeti, da naši učenici u vojnim školama uče sve ono što su naši zdravstveni radnici naučili, nažalost, u nekim okolnostima koje nisu bile baš i najbolje.

Zato apsolutno podržavam ovaj zakon, za koji smatram da je više nego dobar. Još jednom, želim vam svu sreću. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, upravo ovaj zakon o planiranju možemo reći da predstavlja osnov i temelj za razvoj, ne samo lokalnih samouprava, već i države u celini. Zašto to kažem? Zato što je adekvatno planiranje razvoja u stvari preduslov za napredak lokalnih samouprava. Sa napretkom lokalnih samouprava, dakle de fakto se dešava i razvoj države u celosti.

Međutim, pored mog ovog apostrofiranja značaja planiranja naglasio bih i ono na šta smo se suočili svojevremeno 2012. godine sa preuzimanjem vlasti. Naišli smo na praktično, rasulo, anarhiju i bahatost neviđenih razmera u većini lokalnih samouprava. Samo ću pomenuti šta smo zatekli u opštini Prokuplje, a u svetlu planiranja kadrova.

Dakle, pre svega ono što je zatečeno jeste višak zaposlenih na neodređeno radno vreme i to 300, oko 320 ljudi je bilo u tom trenutku zaposleno na određeno vreme u lokalnoj samoupravi.

Lokalna samouprava, dakle opština Prokuplje zajedno sa direktnim budžetskim korisnicima zapošljavala je oko 1000 ljudi. To je jedan apsurd, zato što je lokalna samouprava izdvajala oko 80% transfera samo za plate zaposlenih.

Došli smo u situaciju kada smo zatekli takvo stanje, da praktično lokalna samouprava nije imala dovoljan broj stolica da sednu ti ljudi. Znači, jedan veliki broj ljudi je stajao, neki nisu ni dolazili.

Jednostavno, moramo da shvatimo, pre svega, govorim o opoziciji da je planiranje suštinska stvar i da je sve ovo o čemu pričam o anarhiji, bezvlašću, rasulu, prošlost u ovoj zemlji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, lično smatram da je najznačajnije za svaku državu, najznačajniji element predstavlja adekvatno planiranje.

Predloženim amandmanom sam pre svega želeo da ukažem na ovu istinu, ali takođe samo želeo da stavim do značaja i da dam do značaja jednoj činjenici da je adekvatno planiranje neophodno i na lokalnim nivou, dakle na nivou lokalnih samouprava.

Najznačajniji segmenti dugoročnog i kratkoročnog planiranja jesu lokalne, odnosno javne politike. Upravo na nivou lokalnih samouprava jako je teško napraviti jednu dugoročnu i kratkoročnu projekciju, da kažem, ulaganja, prevashodno ulaganja u infrastrukturu, zato što svojevremeno 2012. godine najveći broj lokalnih samouprava je zatekao jedno vrlo loše, rekao bih katastrofalno, finansijsko stanje.

Inače dolazim iz Prokuplja i narodni sam poslanik iz Topličkog okruga i mogu reći da 2012. godine, dug koji je zatečen u opštini Prokuplje, iznosio je preko dve i po milijarde dinara. Na ovakav dug vrlo je teško napraviti adekvatan plan, govorim o planu ulaganja u infrastrukturu, ali i pored toga uspeli smo da u ovom vremenskom periodu završimo u potpunosti dom kulture i novo obdanište i još jedno obdanište koje je urađeno uz pomoć Ministarstva za populacionu politiku i uz pomoć „Srbija voda“ kompletno sanirano korito reke Toplice. Oko sto miliona, samo u prošloj godini, je uloženo u putnu infrastrukturu i pored tolike dubioze koja je najvećim delom vraćena.

Zato smatram da je pre svega ovaj zakon uvod u adekvatno planiranje, koje će pre svega biti dugoročnog karaktera i uvod u jedan, rekao bih, značajno brži rast i razvoj od lokala pa do cele države. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega ovim predloženim amandmanom želeo sam da dodatno ukažem na značaj zadataka i ciljeva nacionalnog, odnosno funkcionalno-nacionalnog sistema kvalifikacija.

Ono što smatram da je najbitniji institut ovog zakona, jeste obezbeđivanje kvalitetnog osposobljavanja odnosno kvalifikacija ljudskih potencijala. Za SNS ljudi predstavljaju resurs koji treba čuvati i treba negovati. Naravno da taj resurs treba i profesionalno oblikovati u skladu sa potrebama tržišta. Ako govorimo o profesionalnoj transformaciji i ulaganju u taj resurs.

Ono što smatram, takođe, vrlo značajnim jeste da je došao trenutak da konačno država obezbedi kvalitet kvalifikacija u smislu i diploma i sertifikata, jer u jednom dužem vremenskom intervalu, nažalost, taj upravo element je nedostajao u našem obrazovanju, obezbeđivanje kvaliteta.

Pored kadrova kojima se obezbeđuje taj kvalitet, siguran sam da je neophodno obezbediti i valjana učila, s jedne strane, ali i valjan prostor. Upravo taj prostor o kome govorimo, a vezan je za ustanove obrazovanja, navešću šta je to Ministarstvo prosvete uradilo i Kancelarija za javna ulaganja u gradu odakle ja dolazim, a to je Prokuplje.

Kompletno je rekonstruisana škola „Ratko Pavlović Ćićko“, rekonstruisana je škola „Nikodije Stojanović Tatko“, kompletna rekonstrukcija srednje poljoprivredne škole, rekonstruisana sva isturena odeljenja sa toaletima.

Za ovu godinu odobrena sredstva za gimnaziju i medicinsku školu u visini preko 100 miliona i sportska sala „9. Oktobra“. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, dakle, ovim članom zakona definiše se NOKS kao standard.

Ono što sam želeo ovim amandmanom jeste pre svega da se unapredi i obezbedi jedan adekvatan sistem kvaliteta u procesu sticanja kvalifikacija. Međutim, ideja mi nije bila samo ta. Dakle, pored ove ideje koju sam izrekao, paralelno, ideja mi je bila da na neki način utičem ovim amandmanom i na razvoj standarda u kvalifikacijama u odnosu na tržište rada.

Zašto mislim da je ovo vrlo značajno? Ovo je vrlo značajno upravo za lokalne samouprave i za sve one delove naše zemlje gde dolaze investitori i gde planiraju ulaganje određenog kapitala. Naime, sistem kvalifikacija, odnosno sistem kvaliteta tih kvalifikacija sa jedne strane i potrebe tržišta rada moraju da budu jako usklađene i isto tako jedno mora da prati drugo.

Naime, potrebe poslodavca koje se kroz tržište rada definišu određenim njihovim potrebama možemo reći da moraju biti propraćene određenim sistemom kvaliteta u sticanju kvalifikacija.

Osim toga, smatram da je veoma bitna, ako ne i najbitnija, činjenica da je neophodno afirmisati ključne kompetencije koji su sastavni deo procesa učenja tokom celog života. Naime, ne samo u mojoj struci, koja je zdravstvena, ja sam lekar po profesiji, već smatram da je neophodno da u svakoj delatnosti proces učenja tokom celog života moramo usvojiti kao osnovni put ka ostvarenju cilja, a to je dobrobit našeg zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, ovaj amandman i u sklopu ovog amandmana koji govori o tome da se dodatno definišu obaveze države Srbije i državnih organa, fizičkih i pravnih lica, dakle, tu bih apostrofirao stimulativne mere države Srbije prema ne samo inostranim, već i domaćim investitorima. Te stimulativne mere nisu selektivne, kao što neki žele da prikažu, već te stimulativne mere su univerzalne, tiču se, dakle, i domaćih i stranih investitora.

Ono što je značajno, vezano za te stiulativne mere, jeste da, da nije bilo njih, ne bi bilo ni ovakvog privrednog razvoja u našoj zemlji i ne bi bilo, pre svega, ovakve dugoročne projekcije privrednog razvoja.

Ono što je vrlo bitno jeste da su investitori u našoj zemlji izjednačeni po svemu. Citiraću deo Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, koji je potpisala Razvojna agencija Srbije, dakle RAS, to je da se direktna investicija održi na istoj lokaciji u jedinici lokalne samouprave u periodu od najmanje pet godina nakon realizacije investicionog projekta za velike privredne subjekte, odnosno najmanje tri godine za male i srednje privredne subjekte. Ovo je veoma značajno.

Ovo je veoma značajno iz razloga što lokalna samouprava na ovaj način i država Srbija imaju zagarantovan period u kojem će sam investitor biti prisutan i obavljati privrednu aktivnost. Jer, lokalna samouprava ne samo da ubira određene dohotke, dakle, ne samo putem administrativnih taksi, komunalnih taksi, poreza na imovinu, već i putem različitih naknada, koje su usmerene ka privrednim subjektima.

Takođe, drugi uslov jeste da se dostignuti broj zaposlenih kod korisnika sredstava nakon realizacije investicionog projekta ne smanjuje u periodu od pet godina za velike, odnosno tri godine za male privredne subjekte. Ovo je takođe vrlo bitno, jer se na ovaj način utvrđuje striktna vremenska dinamika u kojoj će sigurno biti isplaćena sva ona sredstva koja je država stimulativno dala, s jedne strane, a sa druge strane, i ostati dodatna količina sredstava koja će ostati i u lokalnoj samoupravi, ali i u republičkim organima.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, amandman na član 9. dodatno definiše materiju koja je već opisana u članu 9. Zakona o strancima.

Taj član 9, pak, govori o zajedničkoj putnoj ispravi i, osim što govori o njoj, reguliše prava i obaveze u vezi utvrđivnja identiteta lica koje koristi zajedničku putnu ispravu.

Ovih dana smo čuli, zaista, više nego dovoljno izlaganja koja govore o svim administrativnim, odnosno birokratskim prednostima koje budući investitor ima ukoliko dođe u našu zemlju. Osim svih tih administrativnih prednosti, velika stvar za svakog investitora je svakako državni podsticaj.

Reći ću vam koliki je državni podsticaj za određene grupe. To je podsticaj za opravdane troškove bruto zarada za nova radna mesta 20% za prvu grupu opština, 25% za drugu, 30% za treću, 35% za četvrtu i 40% za devastirana područja. To u novčanom iznosu izgleda ovako – 3.000 evra za prvu grupu, 4.000 evra za drugu grupu, 5.000 evra za treću grupu, 6.000 evra za četvrtu grupu i 7.000 evra po novootvorenom radnom mestu za investitora. Rekao bih da je to jedan najznačajniji podsticaj za ulaganje.

Takođe, ono što bih naglasio, što je vrlo značajno jeste podsticaj za opravdane troškove i ulaganja u osnovna sredstva koja kada se može odobriti povećanje iznosa bespovratnih sredstava i to u visini do 10% za prvu grupu, 15% za drugu grupu opština, 20% za treću grupu, 25% za četvrtu grupu i 30% za devastirana područja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, zaista se pitam kako je moguće da oni koji su besomučno ulagali amandmane „briše se“, danas komentarišu smislenost amandmana koje su uložili poslanici SNS? Da li može da se poredi prazan papir s jedne strane sa svim onim suštinskim rečenicama koje smo čuli u toku jučerašnjeg i današnjeg izlaganja?

Govoriću o ovom amandmanu. Pre svega, neophodno je da se ovim amandmanom jasno definiše zakonski pojam i terminologija stranca investitora iz razloga zato što po prvi put se uvodi taj termin stranca investitora. Neophodno je na jedan brižljiv način, detaljniji način, upravo definisati taj pojam i šta taj termin podrazumeva.

Ono što je već predloženo jeste da se pod ovim terminom podrazumeva bilo koje lice koje nema državljanstvo Republike Srbije, a koje svojim poslovanjem i radom podstiče razvoj i države Srbije i lokalnih samouprava. Mislim da je termin adekvatan, definicija je adekvatna i upravo na željeni način definiše investitora, odnosno stranca koji želi da uloži u našu zemlju.

Isto tako, ovde sam u nekim ranijim izlaganjima, čuo komentar da su na taj način isključeni domaći investitori. Ono što mogu da kažem jeste da apsolutno demantujem sve to iz razloga što su investitori i domaći i strani u ovoj zemlji jednaki na apsolutno bilo koji način i zakonskim aktom niti se prejudicira primat, prioritet stranih investitora niti domaćih, već ako se uvodi nešto kao pojam, kao novi pojam, neophodno je da postoji jedna tačna i detaljna definicija svega. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega iz razloga što smo predložili uvođenje novog instituta, novog termina, to je stranac investitor, mišljenja sam da ga trebamo i dodatno definisati. Kako i ovaj član Zakona o strancima govori upravo o rodnoj definiciji samog termina, ovim amandmanom želeo sam da i na taj način taj termin dodatno dakle definišem.

Međutim, ono što se mora sagledati, a u sklopu je i ovog ne samo zakona, već i člana zakona i amandmanskog predloga jeste da se mora sagledati značaj svih tih stranih i transnacionalnih investicija. Pre svega, da se sagleda značaj u smislu značaja za nacionalnu ekonomiju, ali i da se sagleda značaj ovih investicija na tokove, da kažem, globalnog kapitala.

Ono što je pozitivan efekat svih tih stranih investicija o kojima smo govorili ovih dana jeste ne samo upošljavanje, dakle, naših ljudi, ne samo punjenje republičkog ili lokalnih budžeta, već može se reći jedan transfer tehnologije. Dakle, naša zemlja u jednom dužem vremenskom periodu bivše vlasti nije imala značajan transfer tehnologije. Mi sa značajnim transferom tehnologije omogućićemo i napravićemo jedan ubrzan razvoj i na taj način, dakle, i uopšte u celini gledano, ubrzati napredak našeg društva. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, kada govorimo i o ovom amandmanu, dakle, pre svega naglasio bih još jednu drugu stvar koja je vrlo značajna za svaku državu. Osnovni cilj svake zemlje domaćina jeste da pre svega ostvari jedan dugoročni privredni rast. Taj dugoročni privredni rast se najčešće ostvaruje i može biti zasnovan na povećanju investicija s jedne strane, na tehnološkom transferu s druge strane, ali i na povećanju konkurentnosti na svetskom tržištu.

Najznačajniji način i najznačajniji momenat upravo u ovom transferu jesu direktna strana ulaganja. Direktna strana ulaganja i direktne strane investicije su najznačajnije, najoptimalniji i najkorisniji vid izvora kapitala, mnogo značajniji i mnogo bolji vid unosa, odnosno izvora kapitala nego što je to zaduživanje države, podizanje kredita ili pak strana pomoć. Upravo iz tih razloga država Srbija poštuje svoje investitore, bez obzira da li se radi o domaćim ili stranim. U ovom slučaju govorimo o stranim investitorima. U ovoj državi svako ko uloži novac se poštuje i mislim da je to recept za naš dalji uspeh. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici. Dakle, u skladu sa sadržajem ovog amandmana pre svega rekao bih da je vrlo značajna, ta veza između države sa jedne strane i investitora, s druge strane. Zato što svaka ozbiljna država pre svega teži da dovede, da privuče što veći broj stranih investitora.

Naime, jedino na taj način u adekvatnom roku, je moguće da se ostvari jedan dugoročni i održivi privredni razvoj.

Međutim, u praksi nije sve tako jednostavno. U praksi se i republička administracija, ali lokalna administracija susreće sa mnoštvom problema. Naime, jedan od najznačajnijih problema sa kojima se susreću, da kažem, lokalne samouprave jeste problem infrastrukture. Jeste problem putne infrastrukture, jeste problem mreža autoputa.

Naime, najčešće se investitori odlučuju za određeni grad, određeni region, jedino ukoliko ima adekvatnu putnu povezanost sa ostalim deloma zemlje. To je ono na čemu je ova vlast radila intenzivno.

To je ono na čemu je naša država, naša zemlja, Vlada Republike Srbije uspela da napravi zaista fascinantne rezultate.

Ova vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem je uspela da dovede do kraja Koridor 10 istočni krak, Koridor 10 južni krak i završetak tih radova se očekuje već u toku ove godine.

Međutim, ono što je još bitnije, pre svega za građane Toplice, ali taj značaj prevazilazi granice ovog regiona, jeste izgradnja autoputa Niš-Priština, koji će pre svega omogućiti opstanak naroda na tim prostorima, koji će omogućiti adekvatnu industralizaciju tog regiona, jedan ravnomeran i sa druge strane, u ovom trenutku jedan intenzivni privredni rast u Topličkom regionu.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministra sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega u svetlu značajnog ekonomskog rasta u Srbiji, upravo bih apostrofirao jedan adekvatan odnos države prema investitorima. Morao bih da podsetim i kolege narodne poslanike, ali i naš auditorijum, dakle, građane Republike Srbije koji ovo gledaju i slušaju, da je rast BDP u januaru mesecu ove godine iznosi 4,2%, da je čak iznad projektovanih vrednosti.

Da li mislite da je odnos države Srbije prema investitorima drugačiji da bi uopšte postojao rast? Ne samo u tom sigurnosnom aspektu o kome je govorio kolega Filipović, već govorim sada i o odnosu države u smislu i pomoći tim investitorima i obezbeđivanju adekvatnog privrednog ambijenta za njihov rad.

Upravo u tom duhu predlažem i ovaj amandman kojim se olakšava budućim investitorima dobijanje ličnih dokumenata. Mislim da je prirodno da skraćujemo te birokratske procedure, naročito za one ljudi koji na, rekao bih, jedan značajan i adekvatan način doprinose rastu privrede u našoj zemlji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, lično smatram da je u državnom interesu da sva strana lica odnosno strana preduzeća koja posluju na teritoriji Republike Srbije i svojim poslovanjem pomažu ekonomski razvoj naše zemlje, treba da imaju određene olakšice.

Podsetiću i građane Srbije i vas, narodni poslanici, da je u toku 2017. godine ta ukupna suma direktnih stranih investicija u Srbiju bila 2,1 milijardu evra. Ono što je značajno jeste da su čak i ekonomski analitičari prognozirali rast, odnosno taj nivo ulaganja do 1,7 milijarde evra.

Ono što je takođe činjenica na osnovu svih ovih parametara koje iznosim, jeste da upravo adekvatnim odnosom Vlade Republike Srbije, Ministarstva privrede i stvaranja jednog sveukupnog privrednog i tržišnog ambijenta, taj nivo investicija je upravo na ovom nivou koji sam izrekao. Prošle godine je bio 2,1 milijardu evra, ove godine se očekuje i veći.

Što se tiče ovih olakšica o kojima govorim, pre svega smatram da kroz ove olakšice, govorim u smislu bržeg dobijanja ličnih dokumenata, ali sve one olakšice koje se već vrše na nivou lokalnih samouprava u smislu smanjenja lokalnih poreza kroz određeni vremenski period, smanjenja poreza ukoliko se plati odjednom, zatim, plaćanje poreza na rate. Dakle, govorimo pre svega o efektima koji takav način odnosa prema stranim investitorima ima na našu privredu.

Ono što je takođe vrlo bitno jeste da se ovaj problem shvata vrlo ozbiljno i na nivou lokalnih samouprava. Imamo zaista mnogo primera u našoj zemlji gde lokalne samouprave upravo takvim pristupom privlače nove investitore. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, naime, član 9. Zakona o budžetskom sistemu upravo govori o novčanim sredstvima budžeta koji pripadaju lokalnim samoupravama i ne samo o tim novčanim sredstvima, već i o novčanim sredstvima koji pripadaju direktnim i indirektnim korisnicima budžeta lokalnih samouprava.

Naime, svaka lokalna samouprava opredeljuje jedan deo sredstava za obrazovanje, odnosno prosvetu i ono što je bitno jeste da efikasnost i uspeh svake lokalne samouprave ogleda se, pre svega, u toj oblasti. Ogleda se u tome da li je učinjena sanacija, rekonstrukcija, popravka svih škola, svih objekata, svih ustanova koje pripadaju obrazovanju praktično od predškolskog dela i segmenta obrazovanja, pa sve do kulturnih ustanova.

Zaista se mogu pohvaliti time da smo uspeli u opštini Prokuplje da, delom iz sopstvenih sredstava, a najvećim delom iz sredstava budžeta Republike Srbije, a preko Kancelarije za javna ulaganja, da učinimo i uradimo rekonstrukciju svih škola, tako da imam praktično najbolje objekte u južnoj Srbiji, upravo zahvaljujući tim sredstvima.

Osim toga, moram da pohvalim i ministarstvo koje se bavi populacionom politikom, Ministarstvo bez portfelja, koje vodi gospođa Slavica Đukić Dejanović, gde je, pre svega, ona imala velikog razumevanja za to da jedan dobar deo sredstava iz njenog Ministarstva dođe i do Prokuplja i mi danas praktično završavamo novi objekat obdaništa zahvaljujući tim sredstvima i probleme koje imamo u kapacitetu predškolskih ustanova na taj način ćemo zajedno prevazići. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, član 10. Zakona o budžetskom sistemu upravo govori o investicijama, odnosno o investiranju sredstava.

Možemo reći da je jedno od najznačajnijih investiranja sredstava upravo investiranje u komunalnu infrastrukturu. Naime, članom 2. Zakona o komunalnim delatnostima je propisano da je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta komunalnih delatnosti, kao i da su komunalne delatnosti delatnosti od opšteg interesa.

Naime, problem infrastrukture je jedan značajan problem koji, uz problem komunalnih delatnosti, odnosno problem kvaliteta, obima i dostupnosti komunalnih usluga, predstavlja jedan od najznačajnijih problema na lokalu, a samim tim i u državi u celini.

Pre svega, u lokalnim samoupravama, koje su izuzetno razuđene po svom geografskom prostranstvu, postoji veliki problem vodosnabdevanja. Mi danas u Srbiji imamo još uvek na selima tzv. seoske vodovode, koji se ili ne kontrolišu ili se retko kontrolišu, te pre svega investiranje budžetskih sredstava, ali i sredstava lokalnih samouprava u ovu namenu i u ovu svrhu, mislim da treba da predstavlja prioritet. Hvala.