DARKO LAKETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 10. januara 1975. godine u Kosovskoj Mitrovici.

Završio je Medicinski fakultet u Prištini. Magistrirao 2005. godine na Medicinskom fakultetu u Nišu, gde je 2007. godine specijalizirao urologiju, a 2010. godina doktorirao.

Od 2000. godine zaposlen je u prokupačkoj Opštoj bolnici „Dr Aleksa Savić“.

U dva navrata je bio profesor u Medicinskoj školi „Dr Aleksa Savić“ u Prokuplju, a bio je i saradnik u nastavi-volonter na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Zadnjih godinu dana, do imenovanja za pomoćnika ministra zdravlja u oktobru 2013.godine, bio je direktor prokupačke „Gradske apoteke“.

Od 2010. godine je predsednik Srpskog lekarskog društva za Toplički okrug.

Član je prokupačkog SNS, a od 2011. godine i predsednik stranke u Prokuplju. Član je i Glavnog odbora SNS i potpredsednik saveta za zdravstvo SNS.

Oženjen je i otac troje dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 90
  • 3
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 23 dana i 20 sati

Poštovani gospodine Laketiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 18 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 20.01.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju.

Dobro se sećam momenta kada je tadašnji mandatar, a sadašnji predsednik republike, Aleksandar Vučić upravo na ovoj govornici izneo ekspoze. Dobar deo tog ekspozea se upravo ticao obrazovanja, konkretno dualnog obrazovanja. Zaista moram da izrazim svoje veliko zadovoljstvo zato što su te ideje zajedno sa ministrom, gospodinom Šarčevićem, pretočene u jednu realnu sliku našeg obrazovanja, govorim o dualnom obrazovanju i zato što postoji zaista jedan adekvatan pomak u ovoj sferi.

Ono što je veoma bitno jeste da danas mi govorimo već o zakonu koji je afirmisan u praksi, koji je zaživeo, o zakonu koji je doveo do toga da se nivo znanja učenika, govorim o realnom znanju značajno poveća. Podsetiću vas, sve skupa, i narodne poslanike, ali i građane Republike Srbije da smo pre donošenja ovog zakona imali ogromnu nezaposlenost jedne strane, a sa druge strane imali smo otvorena mesta u privredi. Na ta mesta poslodavci nisu mogli da zaposle određene kandidate, iz razloga što nisu ispunjavali određene kompetencije i nisu imali dovoljno veština. Taj problem ovim zakonom se postepeno rešava, a i kako da se učenici na adekvatan način osposobe u tom vremenskom periodu. To kažem zato što svi se dobro sećamo onih slika školskih radionica koje su ostale u nekim prošlim vremenima.

Ono što je vrlo bitno, a vezano je za to, jeste da te školske radionice nisu samo tipičan primer tih prošlih vremena, već i nastavnici i kadrovi, koji su radili u tim učionicama i u tim radionicama, nisu mogli da idu dalje. Niti su mogli da prate tehnološki, civilizacijski napredak, niti su mogli da prenesu adekvatno znanje učenicima.

Ono što je najbitnije, jeste da je to vreme iza nas. Sa modernim, reformskim zakonima koje smo mi ovde u Skupštini glasali, a zajedno sa vama ih radili i unapređivali, došli smo do situacije da se veliki broj i najveći broj školskih radionica rekonstruisao, došli smo do situacije da je veliki broj mašina kupljen, da je došlo do osavremenjivanja tog procesa, dakle edukacije. Došli smo do toga da je došlo do provere znanja, ne samo učenika, već nastavnika koji sprovode prakse i prenose znanje. Došli smo do toga da ste vi, gospodine ministre, predsednik republike, premijerka, otvorili veliki broj informatičkih kabineta i to je za ponos i ovoj Vladi i državi Srbiji.

Ono što je vrlo bitno jeste da ta sama činjenica o kojoj govorim, govori o ozbiljnosti jedne države i o ozbiljnosti u oblasti obrazovanja. Takođe, ono što je još bitnije, danas razgovaramo o izmenama i dopunama ovog zakona iz dva razloga.

Prvi je razlog, taj što su u samom zakonu od trenutka donošenja, do danas, prepoznate određene odredbe koje su loše lingvistički, proceduralno ili kako god i teži se da se to ispravi. Drugi razlog, koji je, rekao bih još bitniji, a to je prilagođavanje ovog zakona našim potrebama, odnosno prilagođavanje odredbi ovog zakona potrebama naših ljudi, našem mentalitetu, našim specifičnostima i svemu onome što je naše i što treba da bude usaglašeno.

Ja sam razgovarao sa većim brojem poslodavaca koji su aktivno uključeni u ovaj proces dualnog obrazovanja. Mogu vam reći da su njihova iskustva zaista pozitivna. Ono što naglašavaju najznačajnijim i najoptimalnijim za proizvodni proces firmi u kojima rade, jeste činjenica da mogu uticati na studijske programe, da mogu uticati na veštine, koje će deca, učenici učiti u školama i na taj način oblikovati, profesionalno oblikovati tu decu, odnosno buduće radnike u tim firmama. To je krucijalna stvar koju nosi ovaj zakon.

Paralelno sa tim, učenici takođe dobijaju mnogo. Dobijaju konkurentnost na tržištu rada. To je nešto što u savremenom svetu znači sve. Mi smo to dobili, a tek ćemo dobiti sa daljim usavršavanjem, ne samo ovog zakonodavnog okvira, već čitavog obrazovnog procesa u celini.

Ono što još želim da kažem jeste da zakon o Dualnom obrazovanju je već dao svoje efekte. Ti efekti su vidljivi i u školama koje su krenule sa uvođenjem modernih, afirmativnih studijskih programa. Takođe, već su vidljivi u samim školama na taj način što nastavnici i profesori žele da se usavršavaju. Ne samo što žele već to moraju ukoliko žele da prate taj savremeni obrazovni proces.

Ono što je još bitnije od svega jeste da škole imaju neposrednu komunikaciju sa poslodavcima, koji mogu neposredno da utiču na menjanje, na izmenu studijskih profila, na donošenje novih, na profilisanje budućih kadrova. Kao srž i kao suština cele ove priče, reći ću da su na dobitku najviše učenici, odnosno budući ljudi, radnici u određenim firmama, jer ne samo da su postali konkurentni na tržištu rada, već su dobili značajne veštine i kompetencije koje im znače, ne samo na teritoriji Republike Srbije u tom smislu.

Kao zaključak ove priče, moram da naglasim najveći značaj ovog zakona, a to je popravljanje i unapređenje relevantnosti obrazovanja. Suštinski, ovim zakonom, kao i svim onim obrazovnim zakonima, modernim i reformskim koje smo doneli u ovom domu, kao što je Zakon o visokom obrazovanju, o kompetencijama itd. uz ovaj Zakon o dualnom obrazovanju, mi smo doveli do toga da je popravljena ta relevantnost obrazovanja. Naime, mi smo na ovaj način uskladili sa jedne strane obrazovni sistem, a sa druge strane nesumnjive potrebe tržišta rada. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja pre svega želim da kažem da je vrlo značajno to što i Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije poštuju zakonske rokove u donošenju budžeta.

Naime, od kada je SNS stožer vlasti, dakle od 2012. godine, mi imamo jedno dešavanje, rekao bih, i jedan momenat da se budžet donosi u zakonskom roku.

Podsetiću građane Republike Srbije, podsetiću i narodne poslanike one koji se sećaju da pre 2012. godine budžeti su stizali u minut do 12 - 31. decembra. Sećate se one čuvene 2009. godine kada su predstavnici vlasti tadašnje, jurili predstavnike opozicije da povuku amandmane samo da bi budžet bio izglasan u zakonskom roku i da ne bi bilo privremenom finansiranja.

Danas ću govoriti, pre svega, o Razdelu 27 ovog budžeta, Razdelu koji se odnosi na zdravlje.

Ono što želim da naglasim jeste da se ovako nešto dešava, rekao bih, po prvi put u istoriji ove zemlje, a to je da Razdeo za zdravlje bude povećan 73,38% u odnosu na prethodnu godinu. Ono što je bitno jeste da je zdravstvo i zdravlje stanovništva prepoznato kao jedan od najznačajnijih delova našeg sistema.

Ono što je vrlo bitno jeste da u tom Razdelu 27 postoji nekoliko programa koji definišu oblasti u zdravstvu koje će biti popravljanje, poboljšanje upravo ovim predlogom budžeta. Za zdravstvo će se više izdvojiti 13.826.760 hiljada dinara.

Šta su najznačajnije promene i gde ide najveća količina sredstava o kojima govorim? Program 1801 jeste vrlo značajan program na Razdelu 27 koji se bavi preventivom, dakle preventivnom medicinom.

Naime, ovaj program, odnosno ova količina novca koja je usmerena na ovom programu će doneti povećanu upravljivost u zdravstvenom sistemu. Takođe, značajno poboljšan sanitarni nadzor, zdravstveni nadzor i što je još bitnije, nadzor nad prometom lekovima i medicinskim sredstvima. Dakle, razlika između prošle i ove godine iznosi skoro 400 miliona dinara.

Građani Srbije treba da očekuju čistije zdravstvene ustanove, kvalitetniju zdravstvenu uslugu upravo projektovano kroz ovaj program budžeta.

Takođe, pomenuću program 1802 koji govori o sredstvima koja idu Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, koja će biti usmerena ka očuvanju i unapređenju zdravlja stanovništva, koja će biti usmerena i ka tome da se prikupi dovoljan broj kvalitetnih inputa, odnosno kvalitetnih parametara, indikatora zdravlja stanovništva i na osnovu njih da budu sprovedene adekvatne mere u zdravstvenom sistemu.

Program 1807 koji obuhvata izgradnju zdravstvenih ustanova i kupovinu značajnih medicinskih aparata i opreme. Ovde je projektovano na tri milijarde i 200 miliona dinara. Podsetiću da i pored toga što smo u ovom ranijem periodu, na primer, kupili gama nož, kupili preko deset linearnih akceleratora, od kojih samo ona prva tura linearnih akceleratora, a to je četiri, je vredela 700 miliona dinara, pored intenzivnog ulaganja u zdravstveni sistem, postoji jedno značajno opredeljenje daljeg ulaganja i praćenja savremenih tokova u ovoj oblasti.

Takođe, ono što je vrlo bitno jeste, a podsetiću i građane Republike Srbije, da još 2002. godine i 2003. godine je prvi put država Srbija ne samo planirala izgradnju četiri klinička centra već je i potpisan jedan od prvih ugovora kada je plan bio da se sva četiri klinička centra završe do 2012. godine. Na našu žalost, na žalost građana Srbije, nisu uradili ništa do 2012. godine.

Upravo predlogom ovog budžeta, nastavlja se dinamika koja je zacrtana, a to je Niški klinički centar završen. Prvi sledeći koji se završava, Klinički centar Srbije u Beogradu 2022. godine, zatim Klinički centar u Novom Sadu i na kraju Klinički centar u Kragujevcu koji takođe ide brže nego što se očekivalo.

Osim ovog ulaganja, odnosno povećanja novčane mase za ovaj program možemo reći da je vrlo značajno povećanje količine novca koje će se usmeriti ka informacionom sistemu. Mi znamo da je na snazi, odnosno uveden je Informacioni zdravstveni sistem, IZS takozvani, uveden je elektronski recept, ali u svakom slučaju informacioni sistem u zdravstvu je veoma veoma značajan. Zašto? Ne samo da bi prikupili adekvatne informacije i indikatore zdravlja, govorim sada o teritoriji čitave Republike, već zato da bi dobili adekvatnu sliku zdravstvenog stanja na nivou države, regiona i lokala i da bi sproveli adekvatne zdravstvene mere tamo gde je to neophodno.

Vrlo značajan program je i 1809. To je program ovog Razdela 27 koji govori o hroničnim nezaraznim bolestima. Podsetiću vas da prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije vodeći uzrok smrtnosti u svetskoj populaciji jesu hronične nezarazne bolesti. Nažalost, takav slučaj je i u Srbiji. Tu pre svega spada dijabetes melikus, kardiovaskularna oboljenja, maligne neoplazme.

Ono što je vrlo bitno jeste da upravo ulaganjem u prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti, dakle, ulaganjem u preventivu mi ćemo dobiti i smanjenu učestalost i smrtnost od ovih oboljenja. Takođe, na ovaj način ćemo dobiti smanjenu smrtnost i od zaraznih bolesti jer ova razdeo, odnosno program govori i o tome, smanjenu učestalost i smrtnost i takođe nesposobnost kod različitih povreda itd.

Ovim programom obuhvaćeni su i marginalne grupe stanovništva, osetljive grupe stanovništva i zato je on naročito bitan.

Takođe, paralelno sa tim mi radimo i na zdravstvenom zakonodavstvu. Ono što je za nas poslanike od naročito velikog značaja jeste donošenje kvalitetnih zakonskih okvira, pre svega da bi se išlo u korak sa vremenom i potrebama i to je nešto što zaokružuje ovu celu priču.

Podsetio bih takođe i na Glavu 27. tačka 3. to je Budžetski fond za lečenje oboljenja i stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, koji je formirala Vlada Republike Srbije sredinom 2014. godine. Za samo tri godine lečenja upućeno je 58 pacijenata na lečenje, a upućeno je takođe 134 pacijenta na dijagnostiku u inostrane ustanove. Ono što je vrlo bitno jeste da je Ministarstvo zdravlja, odnosno država Srbija samo za prve tri godine formiranja ovog fonda, od formiranja ovog fonda uložila više od 32 miliona evra za lečenje ovakvih oboljenja ili stanja. To je nešto što ukazuje pre svega na odgovornost, na brigu i prema, govorim sada, svim građanima Republike Srbije, ali naročito prema osetljivim grupama stanovništva.

Na kraju ono što bih želeo da kažem jeste da postoji nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju, a to je intenzivno raditi na poboljšanju našeg mesta na listi Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, to je nešto što je vrlo značajno.

Takođe, ubrzano rešavati sve probleme koji se javljaju oko generičkih lekova. Zatim, rad na preventivnim merama, govorimo hroničnim nezaraznim oboljenjima. Mora da se intenzivira jer je suštinska stvar – u narednom periodu smanjiti učestalost i smanjiti smrtnost od hroničnih nezaraznih bolesti.

Takođe, ono što je vrlo bitno jeste da taj trend treba nastaviti. Govorim o trendu povećanja novčane mase koja se opredeljuje za Fond za lečenje određenih oboljenja i stanja koja se ne mogu lečiti u našoj zemlji. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažene kolege narodni poslanici, naime Komisiju za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja izabrali smo svi zajedno ovde prošle godine na predlog predsednika Narodne skupštine, gospođe Maje Gojković.

Na ovaj način nesumnjivo smo izašli u susret narodu i počeli na jedan ozbiljan način ozbiljno da pričamo o temi koja je vrlo bitna. Za razliku od ranijeg perioda kada se o tome uopšte nije pričalo, a još manje činilo, podsetiću vas i da je ova vlast upravo ona vlast koja je po prvi put počela da obeležava stradanje našeg naroda u NATO agresiji.

Pored stradanja našeg naroda u NATO agresiji i takve vrste obeležavanja, po prvi put ova vlast je počela da priča o odgovornosti onih koji su izvršili agresiju, ali i o posledicama, svim onim posledicama koje su izazvali i upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, ali što je još značajnije, koji su izazvali svi oni otrovi, toksini, kancerogeni, koji su se oslobodili prilikom gađanja industrijskih postrojenja koja su bila pod ekološkim rizikom i svih onih, da kažem, postrojenja, čije je razaranje dovelo do ekološke devastacije.

Ono što je takođe vrlo bitno, jeste da Komisija ima zadatak da utvrdi istinu upravo o svemu ovome i upravo ova Komisija to jedan značajan vremenski period radi od svog osnivanja.

Podsetiću vas da su članovi Komisije narodni poslanici koji su izabrani od strane građana i koji imaju zadatak da zajedno rade i da u tom radu i istraživanju dođu do rezultata kojeg bi svi zajedno opet razmatrali i doneli određene mere i zaključke.

Osim članova Komisije koji su narodni poslanici, mi smo po Poslovniku Narodne skupštine uključili u rad Komisije i sve relevantne stručne i naučne institucije u našoj zemlji. Osim toga, uključili smo i sve relevantne naučnike koji se bave odgovarajućom problematikom u zavisnosti od potreba i pravaca istraživanja komisije.

Ono što je naš zajednički cilj jeste da u ovom našem mandatnom periodu, dakle, sublimiramo i sumiramo sve naše rezultate do kojih smo došli i da ih prezentujemo u toku naredne godine, dakle, pre završetka ovog mandata.

Podsetiću vas i na to koje je aktivnosti Komisija imala. Naime, mi smo održali do sada sedam sednica. Svaka sednica je brižljivo pripremana, svaka sednica je, na njoj je predočeno i prikupljeno mnoštvo značajnih informacija i dokaza i ono što je jako bitno jeste da, pre svega, taj naš rad je vrlo značajan i taj naš rad već je dao određene rezultate.

Prva sednica Komisije je održana 15. juna 2018. godine. To je bila konstitutivna sednica na kojoj smo odredili metodologiju rada. Na drugoj sednici Komisije, koja je održana 5. i 6. jula 2018. godine kao prvi svedok pojavio se gospodin Đan Pjero Skanu, predsednik Komisije italijanskog parlamenta i savetnik te komisije, gospodin general Amodio Albino.

Ono što je bitno jeste da smo prilikom tog svedočenja, tog prvog svedočenja, imali i prikupili mnoštvo dokaza i informacija, mnoštvo značajnih iskaza, poput iskaza i svedočenja gospodina Đorđa Trente, gospodina Enija Letijerija. Đorđo Trenta podsetiću da je predsednik Nacionalne organizacije za borbu protiv raka Italije. Enio Letijeri je bio vojno lice, zdravstveni radnik, šef inače zdravstvenog sektora italijanskog KFOR-a, i ono što je još bitnije dobili informacije o određenim mehanizmima prilikom kojih je došlo do oboljevanja italijanskih vojnika na Kosovu i Metohiji.

Paralelno sa tim dokazima koje smo dobili od gospodina Đan Pjera Skanua, dobili smo i jedan obiman sudski materijal. Sudski materijal se tiče presuda italijanskih sudova, pri čemu su italijanski vojnici koji su bili u sastavu italijanskog KFOR-a tužili i dobili određene sporove i taj materijal je pohranjen u našoj arhivi.

Naime, italijanski sudovi su ustanovili princip kvalifikovane verovatnoće. Šta to znači? To znači da vojnik koji je oboleo od maligne bolesti, a službovao je na teritoriji Metohije, na Kosovu, on nije veštačen po principu zbog čega se razboleo, već po tom automatizmu je određivan samo stepen telesnog oštećenja i stepen oboljevanja i određivana naknada. To je veliki uspeh italijanske Komisije. Na osnovu izveštaja italijanske Komisije upravo se desio ovaj, rekao bih, presedan.

Ono što je vrlo bitno, vezano za ovo svedočenje, jeste da smo prikupili mnoštvo dokaza od Italijana, dobili celokupan njihov izveštaj koji smo preveli, dobili sva svedočenja, dobili sudske spise, mnogo stvari koje su bile neophodne za naš početak i za naš rad. Ali, tada smo čuli mnoge zlurade komentare, da je ta Komisija italijanskog parlamenta politička, da Italijani nemaju problem.

Reći ću vam i demantovaću takve tvrdnje. Ja sam inače 5. aprila 2019. godine učestvovao na jednoj konferenciji u Rimu. Ta konferencija se zvala „Uranijum“, godinu dana od četvrte Komisije italijanskog parlamenta. Tamo sam imao susret i sa ministarkom zdravlja gospođom Grilo i sa predsednikom Komisije za odbranu ili Odbora za odbranu parlamenta Italije, gospodinom Đanlukom Ricom. I, ono što je suštinska stvar, ta konferencija je držana pred porodicama i rodbinom, najbližom rodbinom preminulih i obolelih vojnika. Sala je bila ogromna, a broj ljudi jako veliki. Ja sam imao susrete nakon toga sa njima.

Dakle, priča da Italija nije imala problema sa oboljevanjem tih vojnika je laž. U ličnom razgovoru sam se uverio, prikupio dokumentaciju tih ljudi.

Dakle, suština je da je Italija ozbiljna država i da je Italija reagovala formiranjem Komisije na problem koji je nastao zbog nastanka malignih bolesti kod te populacije koja je najzdravija, redovno zdravstveno testirana.

Treća sednica Komisije je održana 18. septembra 2018. godine. Na toj sednici smo, opet po Poslovniku Narodne skupštine, predložili uključivanje najeminentnijih institucija u našoj zemlji, da nam pomognu i da zajedno radimo. Uključili smo Institut za nuklearne nauke Vinča, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agenciju za zaštitu životne sredine, Ministarstvo spoljnih poslova, Biološki fakultet, Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Šumarski fakultet, Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, VMA, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu, Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, Klinički centar Niš, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Vukan Čupić, Klinički centar Kragujevac. Uključili smo i sve relevantne naučnike i profesore koji su značajni za naš rad. U Komisiju je uključen i Medicinski fakultet u Prištini i njegov rektor prof. Zdravko Vitošević.

Zajedno sa ovim institucijama, zajedno sa značajnim pojedincima, naučnicima, Komisija je već došla do značajnih rezultata.

Četvrta sednica Komisije je održana van sedišta. Održana je u Vranju. Razlog zašto smo održali sednicu u Vranju je taj što je Pčinjski okrug upravo pogođen kontaminacijom sredine od strane projektila koji su spravljeni od osiromašenog uranijuma.

Mi smo imali sastanak ne samo sa zdravstvenim ustanovama na teritoriji Pčinjskog okruga, gde smo prikupili sve relevantne statističke podatke, gde smo imali direktan susret sa ljudima. Imali smo susrete sa ljudima iz sela Bratoselce, Košarno, Reljan itd.

Ono što je za mene bilo upečatljivo jeste da samo tog dana od ljudi iz sela Bratoselce, koje inače broji oko 300 stanovnika, mi smo tog dana na osnovu medicinske dokumentacije evidentirali tri tumora mozga. Ne može značajna statistika i naučni rad da se pravi na tako malom uzorku, ali zar nije to neki signal za sva ova dešavanja i vezano za životnu sredinu i vezano za zdravlje ljudi i stanovnika? Na 300 stanovnika, tri čoveka su imala tumor mozga. I našli smo još dvoje dece sa malignim bolestima krvi, i samo iz jednog sela. Dakle, 1% populacije samo tog dana smo otkrili da ima tu patologiju.

Takođe, imali smo sastanke tog dana sa radnicima JP Vodovod Vranje, koji su radili na izgradi žičane ograde oko kontaminirane zone Pljačkovica, oko releja Pljačkovica, i to neposredno nakon NATO bombardovanja. I to su radnici koji su u radnom odnosu, radnici koji su sada u penziji i razgovore sa porodicama preminulih, kojih je, nažalost, najviše.

Peta sednica Komisije održana je 18. marta 2019. godine. Na toj sednici gost je bila profesorica Darija Kisić Tepavčević, profesor epidemiologije i pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Srbije Milan Jovanović Batut. Ona je prezentovala jedno značajno istraživanje, koje je radila zajedno sa nama, na kojem smo ispitivali zdravlje dece pomoću jedne jako osetljive metode, a to je ispitivanje generacijskih kohorti. Šta to znači? Nažalost, i deca oboljevaju, ali možemo da izračunamo taj rizik oboljevanja za svaku generaciju dece u određenom uzrastu i taj rizik za različite generacije treba da bude sličan. Svako odstupanje od tih podataka pali lampicu, pali alarm i kod nas lekara izaziva sumnju i bojazan da je neki faktor delovao na tu decu i izazvao oboljenje. Upravo se to desilo u generaciji od pet do devet godina i tu smo dobili naznake statističke značajnosti, što je i profesorica predstavila.

Šesta sednica Komisije održana je 16. aprila u sali Skupštine grada Kragujevca. Tema je bila kontaminacija piralenom. Naime, „Lakirnica Zastave“ je bio pogon u kome su se nalazili veliki, ogromni industrijski transformatori koji su, rekao bih, ciljano gađani od NATO avijacije. Tada je došlo do izlivanja ogromnih količina piralena u reku Ždraljicu, prvo u pogon „Zastave“, nakon toga u reku Ždraljicu koja se uliva u Lepenicu i nakon toga u Moravu.

Mi smo imali sastanak u Skupštini grada Kragujevca, ne samo sa direktorima zdravstvenih institucija koji su doneli statističke podatke vezano za oboljevanje od onih bolesti koji su za nas značajni, za naše istraživanje, već smo imali sastanak i sa ljudima koji su neposredno čistili „Zastavu“, a živi su, i sa najvećim brojem ljudi koji predstavljaju porodice koji su čistili, a oni su preminuli.

Najveći broj lica koji su čistili „Lakirnicu Zastave“ preminuo je od karcinoma pluća. Ti ljudi su goloruki čistili pogon „Zastave“, pogon „Lakirnice“ nakon NATO agresije. Statističke posledice na osnovu ovih podataka su evidentne.

Sedma sednica Komisije je održana ovde u zdanju ovog parlamenta. Svedok je bio prof. dr Ivan Matić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu u penziji, jedan eminentni stručnjak, koji nam je pomogao i dao mnogo informacija i podataka koji su značajni upravo za Kragujevac i za Šumadiju.

Naime, 2002. godine je EU finansirala jedan projekat koji se sastoji iz sledećeg – analizirati kontaminaciju životne sredine piralenom u slivu reke Lepenice do ušća u Moravu. Da skratim, profesor je uradio istraživanje, materijal je nosio u Češku, poslat je u Češku jer se tamo nalaze referentne laboratorije za piralen i rezultati su katastrofalni. Deset puta je našao veće vrednosti od graničnih u nekim uzorcima, u nekim uzorcima pet puta veće vrednosti od interventnih.

Studija se završila 2005. godine i, na žalost, kao da nije ugledala svetlost dana. Država nije reagovala. Nije bilo nikakve reakcije. Niti je bilo pokušaja da se istraživanje nastavi i da se dobiju nove informacije o kretanjima koncentracije piralena. Na žalost, kažem, zato što je to bio idealan period za analizu, za dalji rad i za reakciju. Na žalost reakcija je izostala.

Mi smo dogovorili sa Ministarstvom životne sredine da se ta studija nastavi i da se uradi ispitivanje životne sredine, odnosno zemljišta na tom potezu i reke u narednom periodu. Ovo je ukratko o onome što smo radili više od godinu dana.

O NATO agresiji je do sada dosta toga rečeno. Dve decenije kasnije mi možemo da sagledamo NATO agresiju kao jednu, rekao bih, zločinačku akciju. Ono što je naročito bitno, mi danas možemo da prezentujemo upečatljive ilustracije o posledicama tog gnusnog čina.

Takođe, taj stravičan i stradalnički događaj u našoj istoriji mi pamtimo i obeležavamo, ali ne smemo samo da pamtimo i da obeležavamo. Mi moramo da ga posmatramo sa ove distance tako da se adekvatno odredimo prema njemu u svim dimenzijama. Zašto to kažem? Zato što je NATO agresija izazvala razvojno zaostajanje naše zemlje. Gađali su namerno industrijska postrojenja. Gađali su vitalna industrijska postrojenja.

Takođe imamo nerešiv kosovski problem. To je posledica NATO agresije, najviše. Imamo mnogo raseljenih, izbeglih i prognanih sa KiM kojima je uništena i devastirana imovina. Imamo zdravstvene posledice, imamo ekološku devastaciju.

Pored toga, mi imamo ozbiljnu pristrasnost i apsolutnu naklonjenost zapadne civilizacije da Albanci dovrše ono što su započeli, a to je etničko čišćenje Srba na KiM. Takođe, NATO agresija je dovela do toga da je stimulisala i pohranila separatističke ambicije određenih grupacija u našoj zemlji. I to je sve činjenica.

Posledice dejstva tih bombi koje su padale na nas, na žalost, mi već osećamo. Isto tako suočavamo se sa jednom, rekao bih, ekološkom i zdravstvenom katastrofom koja će uvek biti i ostati jedna neizbrisiva mrlja na savesti zapadne civilizacije. Mi smo država žrtva, to moramo uvek znati. Plaši me samo da će broj žrtava, nakon NATO agresije, sa protokom vremena biti mnogo veći od broja žrtava koje su nastale direktnom zločinačkom akcijom.

Isto tako neutešno je, bar za mene, što i pored ovolikog protoka vremena ja nisam čuo ikoga od onih zemalja koje su bombardovale Saveznu Republiku Jugoslaviju da je spreman da prihvati makar i deo odgovornosti, a još gore je i to što vidim da im je sada naročito stalo do toga da se dovrši ono prekomponovanje u našem regionu koje su započeli i da ga dovedu do svoje krajnje zamisli.

Na kraju, želim samo da vam kažem da zaista i ja lično i Komisija dajemo sve od sebe da ono što nam je povereno od strane Narodne skupštine Republike Srbije dovedemo do kraja, na nepristrasan i objektivan način. Hvala.

Imovinska karta

(Prokuplje, 28.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27000.00 RSD 05.10.2016 -
- Fakultet za sport i fizičko vaspitanje - Leposavić Republika mesečno 110000.00 RSD 05.10.2016 -
Pomoćnik direktora za medicinske poslove KBC Dr Dragiša Mišović, Dedinje Republika mesečno 9000.00 RSD 05.10.2016 -