Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Darko Laketić

Darko Laketić

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodi poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o dualnom obrazovanju, ali pre nego što nešto više kažem o tome, zaista želim da podsetim i narodne poslanike, ali i građane Republike Srbije na nekoliko vrlo značajnih zakonskih akata koje smo doneli u prethodnom periodu, a tiču se upravo i ovog zakona.

Naime, pre donošenja Zakona o dualnom obrazovanju 2017. godine mi smo imali jedan više nego realan problem, a taj problem je bio u stvari takav da određena slobodna radna mesta kod poslodavaca nismo mogli popuniti upravo zbog toga što sami radnici, dakle, i oni koji su trebali da ih popune nisu imali dovoljno znanja i veština i dovoljno kompetencija.

Pored toga, podsetiću javnost da smo do donošenja ovih zakona, ovog seta o dualnom obrazovanju imali mnoštvo školskih radionica koje su ostale u nekom prethodnom vremenu, koje su ostale sa mašinama, sa opremom, mobilijarom koji pripada Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno SFRJ. Dakle, to je bio jedan vrlo značajan i realan problem sa kojim smo se suočavali donošenjem ovih zakona, ali nije bio jedini. Podsetiću da pored opreme i mobilijara mi smo imali nastavni kadar koji je opet ostao u nekim prošlim vremenima, koji je znao da radi obuku na tim mašinama koje su bile neupotrebljive, a čiji učenici su, dakle, naši učenici koji su pohađali takvu vrstu nastave, izlazili iz tog dela obrazovanja sa nekim znanjem koje je bilo ne samo neupotrebljivo, već praktično to znanje im nije donelo nikakvu benefit, nikakvu dobrobit, niti je igralo uticaja i ulogu u njihovom budućem zapošljavanju.

Od tog trenutka do danas, dakle, govorim o usvajanju Zakona o dualnom obrazovanju koji smo imali 2017. godine do danas mi smo napravili, rekao bih, jedan zaista veliki i kvalitativni iskorak. Zašto to kažem? Zato što sam svedok otvaranja velikog broja informatičkih kabineta, zato što sam svedok otvaranja i renoviranja i modernizacije velikog broja školskih radionica. Dakle, mi smo konačno, da kažem, progledali, progledali u smislu da smo shvatili da jednostavno isključivo modernizacija, praćenje svih savremenih naučnih tokova može da donese dobrobit našoj naciji i ono što je najbitnije mladoj generaciji koja stasava i koja jednostavno učestvuje u tom procesu obrazovanja kao učenici, odnosno studenti.

Ono što je još bitnije i što bih naročito pohvalio jeste da se ovde ne radi o prepisivačkoj filozofiji, kada govorimo o Predlogu zakona. Dakle, nije tu reč samo o kopi-pejst tekstovima i zakonima koji se kopiraju od razvijenih zapadnih zemalja. Ono što je najbitnije, Zakon o dualnom obrazovanju mora biti prilagođen našem čoveku, mora biti prilagođen našim specifičnostima, našim potrebama. Primećujem da je jedan veliki napredak učinjen u tom smislu i da je ovaj zakon bolji negoli onaj 2017. godine, jer su verovatno ljudi koji su pisali prepoznali manjkavosti onog prethodnog.

Takođe, bit ovog zakona jeste mogućnost da visokoškolske ustanove potpišu ugovore sa privrednim subjektima i da oni, u skladu sa njihovim realnim potrebama, stipendiraju studente, plaćaju školarinu ili na drugi način učestvuju u olakšicama za vreme njihovog razvoja i obrazovanja. To je vrlo bitna stvar, jer smo imali do sada da prilikom školovanja praktično studenti i učenici nisu imali mogućnost da zarade. Ovo je jedna dobra stvar zato što se pruža realna šansa toj deci da kroz školovanje ne samo nauče, već imaju mogućnost i određenog finansijskog priliva i samim tim olakšanje života i njihovog, ali i roditelja.

Ono što je, rekao bih, najveća tekovina ovog Predloga zakona jeste relevantnost obrazovanja. Ovde je objašnjeno da je relevantnost obrazovanja u stvari usaglašavanje tržišta rada sa visokoškolskim ustanovama. Rekao bih da je relevantnost obrazovanja u stvari značaj tog znanja, tih veština koje svaki učenik, svaki student dobije u životnoj borbi, a to je nalaženje posla. Dakle, sa povećanjem relevantnosti obrazovanja mi dolazimo do situacije da mladi ljudi mnogo lakše dolaze do posla zato što privredni subjekti, dakle, preduzeća, pre svega zahvaljujući njihovim veštinama, veštinama tih mladih ljudi, ih lakše upošljavaju zbog sopstvenih potreba, i to je jasno.

Ono što je posebno bitno jeste da smo mi zakonskim rešenjima, dakle, Ministarstvo za prosvetu, odnosno za obrazovanje, zajedno sa svim subjektima koji su zajedno učestvovali u tome, a tu smatram i ovaj naš zajednički parlament, dakle, relevantnost obrazovanja uskladili sa drugim zakonskim aktima koje smo usvojili i koji su na snazi. Ja bih tu naveo pre svega Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija koji je takođe značajan u sklopu svega ovoga, koji zajedno sa dualnim obrazovanjem, dakle, u srednjoškolskom obrazovanju, i ovim današnjim Predlogom zakona čini u stvari jednu zaokruženu celinu u ovom celokupnom obrazovnom segmentu.

Ono što je vrlo bitno i što bih potencirao kao značaj jeste da sam Predlog zakona će neposredno uticati na visokoškolske ustanove. Dakle, to je nesumnjivo. Mislim da će visokoškolske ustanove biti stimulisane da bolje rade. Kako? Tako što će morati da prate nove potrebe preduzetnika odnosno proizvodnog sektora, zato što će morati da ustanove nove profile obrazovanja. Dakle, suštinska stvar je da i stimulišu obrazovne ustanove na reforme. Ovo je jedan od načina.

Isto tako kroz atraktivne studijske programe, kroz uvođenje novih metoda, kroz uvođenje novih smerova, mi na taj način stimulišemo studente da uče. Mi na taj način dobijamo kvalitetan visokoškolski i srednjoškolski kadar. Tako da je zakon apsolutno ne samo kvalitetan, već mislim da će stimulativno delovati od visokoškolskih ustanova preko studenata koji će, pre svega, imati mogućnost da dobiju više znanja i veština da dobiju naknadu za ono što rade, što do sada nije slučaj i ono što je naročito bitno, da dođu lakše do zaposlenja.

Poslodavci, s druge strane, dobijaju opet mogućnost da kroz svoje potrebe neposredno ili posredno deluju na visokoškolske ustanove i usmeravaju ih i kanališu u kom smeru treba da se razvijaju školski profili, uz to sa dobijanjem jednog visokoškolca, jednog mladog obrazovanog čoveka koji ima više veština, više znanja, praktičnog znanja uz teoretsko. Definitivno se otvara prostor za dobijanje novih inovativnih ideja za razvoj itd.

Ono što bih apelovao na Ministarstvo obrazovanja jeste da se obrati pažnju na kontrolu poslodavaca vezano za obavljanje poslova koji nisu u opisu, govorim o visokoškolskom kadru. Dakle, ne može student koji je pri kraju studija na primere na Elektrotehničkom fakultetu da obavlja poslove vozača. To je opisano u zakonu, ali pre svega treba obratiti pažnju i na inspekcijski nadzor tih stvari.

Opet, tu se vraćamo na onaj momenat odabira poslodavaca koju uvodimo u sistem dualnog obrazovanja. Dakle, taj odabir poslodavaca mora da bude valjan uz dobru analizu, dakle, firme koje se uključuju u proces dualnog obrazovanja moraju biti reprezentativne i svako negativno iskustvo sa bilo kojim poslodavcem kazniti raskidanjem ugovora ili nekom drugom merom.

Kao zaključak ovog mog izlaganja, ja bih pre svega naveo izmenu kvaliteta obrazovnog procesa. Dakle, sa ovakvim reformskim zakonima mi dobijamo zaista jedan obrazovni proces u kome ćemo imati značajno motivisanijeg studenta i đaka i značajno motivisanijeg predavača. Na taj način, mislim da u celini obrazovni sistem biće bolji. Hvala vam.
Zaista razumem izlaganja prethodnih govornika. Čuli smo i Miliju Miletića, narodnog poslanika, koji je inače i poljoprivrednik, koji živi od toga i koji najbolje se i razume u problematiku o kojoj govorimo.

Svakako da ovde ovi problemi koji su iznešeni, deo tih problema nije nešto što je u nadležnosti Ministarstva zdravlja, ali upravo iz tih razloga što razumem ovu problematiku, javio sam se samo zbog toga da kažem na šta je sve administracija u Ministarstvu zdravlja naišla od 2012. godine da bi razumeli pre svega šta je ono što je učinjeno, šta je ono što se učinilo, šta je ono što nije moglo da se učini, a šta je ono što se ovim zakonskim rešenjem reguliše.

Naime, ovo zakonsko rešenje je odlično, ali zakon ne deluje retroaktivno. Svi ovi zakonski predlozi će doneti promenu u trenutku usvajanja, odnosno od trenutka stupanja na snagu.

Samo ću podsetiti javnost da pre 2012. godine imali smo ogromne liste čekanja, redne liste na zračenje, nismo imali dovoljan broj linearnih akcelatora, govorim o osnovnim ljudskim potrebama, ne govorim samo o zdravstvenom osiguranju, govorim o tome da preko 1.500 ljudi u određenim gradovima su bili na listi čekanja. Vi se sećate dobro šta se dešavalo. Kupovala su se mesta na tim listama. Sećate se dobro Kamenice. To su problem koji su bili neverovatno veliki. To su dramatične situacije, dramatične ljudske sudbine.

Pođite od tog momenta, od te situacije, od te drame na kraju krajeva, došli smo u situaciju da ne raspravljamo o tome. Danas raspravljamo o modelitetima zdravstvenog osiguranja, o tome na koji način i kako da unapredimo zdravstvenu zaštitu. Ova zakonska rešenja upravo vidim na taj način i zato ovaj predlog gospodina ministra za ovim trojnim sastankom, ili kako se već zove, mislim da je pravi put, zato što limiti Ministarstva zdravlja jesu takvi da ne može da zadire u nadležnosti drugog ministarstva i sektor za zdravstveno osiguranje sa ljudima iz drugih delova sistema, mislim pre svega na Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i Ministarstvo poljoprivrede, mislim da će rešiti ovaj problem u celini. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, u svoje lično ime i u ime poslanika SNS izražavam zadovljstvo zato što su se zdravstveni zakoni ponovo našli u skupštinskim klupama i ovde raspravljamo o njima.

Ono što je vrlo značajno jeste da danas govorimo o zakonima koji su noseći, odnosno krovni, vezano za oblast zdravstvene zaštite. Naime, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju regulišu vitalne oblasti zdravstvene zaštite i zato je neophodno da u današnju raspravu uđemo sa maksimalnom dozom ozbiljnosti.

Takođe, ono što želim da kažem, jeste da mišljenja sam da kada se govori o zdravstvu, kada se govori o zdravlju stanovnika u ovoj skupštinskoj sali nekako više govorimo sa aspekta građanina i sa aspekta jednog ljudskog aspekta, nego sa pozicije političara i narodnog poslanika.

Ono što bih želeo reći jeste da današnji Predlog zakona posmatram tako da zaista shvatam želju predlagača, s jedne strane, da uskladi stalno rastuće potrebe građana za zdravstvenom zaštitom, zatim potrebe takođe građanina da se poveća obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja s jedne strane, i realnih finansijskih mogućnosti naše države s druge strane.

Pre svega ću sumirati i ukratko izložiti nekoliko najznačajnih izmena u ovim predlozima zakona, a to su sledeće – znamo gde se nalazimo trenutno na svetskim listama, govorim o oboljevanju od malignih bolesti i govorim o umiranju od malignih bolesti. Ono što je vrlo bitno jeste da moramo da uskladimo te trendove, govorim o ovom drugom parametru, to je mortalitet od malignih bolesti, i to je definitivno najbolje uraditi pre svega intenzivnim insistiranjem na krininzima. Ono što je vrlo bitno, što sam primetio u predlogu oba zakona jeste njihova usklađenost, posebno apropo ove teme.

Naime, u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti mi imamo član Predloga zakona koji govori o tome da skrining treba da bude obavezan za osiguranika, govorim o ciljanim zdravstvenim pregledima, a pak u Zakonu o zdravstvenom osiguranju su već naglašene kaznene odredbe. Inače, nisam pristalica kaznenih odredbi, ali u ovom slučaju analizom obuhvata različitih skrininga mogu reći da je to jedini mogući put da dođemo do većeg obuhvata i da dođem u sutrašnjici do rezultata u smislu smanjenja mortaliteta od malignih bolesti. To je veoma bitno i zato ovo je jedini način da preventivne preglede učinimo obavezujućim i mislim da je to jedini mogući put.

Paralelno sa ovim predlozima mislim da su jako dobra rešenja vezana za bolesnike koji se leče na palijativnim odeljenjima, odnosno obolele od neizlečivih bolesti, gde se u Predlogu zakona praktično nalazi jedan član koji govori o tome da svi palijativni bolesnici će imati kompletno rešeno to obavezno zdravstveno osiguranje, kompletno rešeno o trošku fonda. Mislim da sa takvim zakonskim rešenjima i u takvom obimu dolazimo do jedne situacije da naše društvo činimo humanijim i mesto boljim za život. Kao i uostalom i predlogom koji se tiče visine naknade od 100% za sva ona lica koja su obolela od profesionalnih bolesti, za sva ona lica koja su donatori tkiva, ćelija i organa, kao i za pre svega roditelje koji imaju decu obolelu od teških malignih bolesti. Mislim da i ovaj Predlog zakona, ovaj član zakona koji govori o problematici je duboko human i sa ljudskog aspekta ga apsolutno podržavam.

Ono što smo dugo čekali, a što vidim u Predlogu zakona jeste konačno prebacivanje osnivačkih prava ustanove primarne zdravstvene zaštite na Republiku. Naime, većina nas su bili svedoci jednog nažalost teškog i ružnog perioda vršenja bivše vlasti kada smo nažalost bili svedoci dezintegracije postojećih zdravstvenih centara i tih krupnih ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite. Zašto kažem – nažalost? Kažem zato što je to učinjeno isključivo iz političkih razloga, zato što je učinjeno da bi se napravile male političke prćije u tim ustanovama primarne zdravstvene zaštite za prijem kadrova, za ne znam šta sve.

Ono što imamo kao rezultat svega toga, imamo nagomilane dugove, dugovanja ustanova primarne zaštite, imamo problem funkcionisanja zdravstvenog sistema u domovima zdravlja, imamo problem neracionalnog korišćenja svih zdravstvenih resursa, imamo problem dezorganizacije. To je sve nešto što definitivno je moralo da nas nagna na pomisao da je vraćanje na organizacije u smislu zdravstvenog centra jedino moguće.

Očekujem sve suprotno od ovoga što sam rekao. Očekujem bolju organizaciju, bolje pružanje zdravstvene zaštite, racionalniju primenu svih onih resursa koji poseduju te ustanove i ono što je najbitnije – zadovoljnijeg pacijenta jer, zapamtite, gospodo, ono što je najbitnije jeste pacijent i pacijent mora biti u sedištu zdravstvenog sistema. Mislim da je ovo samo jedna stepenica ka tom put.

Osim toga, pomenuo bih i nekoliko rešenja koja su vrlo značajna, a za koja mogu reći da će pružiti efikasniju zdravstvenu zaštitu. Da krenemo redom. Predloženo je da lekar specijalista odgovarajuće grane medicine koji leči osigurano lice po uputu izabranog lekara, može neposredno uputiti to lice na stacionarno lečenje, ako proceni da je to potrebno.

Ovo je vrlo bitna izmena zakona zato što skraćuje put. Skraćuje put pacijentu od momenta postavljanja dijagnoze do trenutka hospitalizacije i lečenja, a to je suštinska stvar, složićete se.

Zatim, utvrđen je paket zdravstvenih usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja. Mislim da je to dobra polazna osnova za dalje. Utvrditi paket osnovnih usluga je nešto što smo trebali imati i ranije, ali je suštinski važno da to bude sadržano u ovom zakonu i suštinski važno da znamo da svaki stanovnik ove zemlje, svaki građanin ove zemlje zna sa čime raspolaže, zna na šta može od usluga zdravstvenih da računa.

Uvodi se mogućnost produženja prava na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice od teških bolesti deteta do 18-te godine. To sam već pomenuo i to je nešto što je nesumnjivo od velikog značaja i postoji human aspekt ovog dela zakona.

Zatim, preciznije se uređuje ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu. Do sada je to bilo uređeno. Ovim aktom se detaljnije i preciznije uređuje.

Zatim, proširuje se obim postojećih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Mi imamo sada jedan vrlo značajan momenat u državi. Naime, naša ekonomija unazad nekoliko godina pokazuje izvanredne rezultate. Imamo značajan porast BDP. Prošle godine taj porast je bio 4,2%. Od suštinskog značaja je da taj porast BDP prati proširenje osnovnog paketa usluga Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Dakle, da svaki građanin oseti kroz zdravstvenu zaštitu to što nam ide bolje. Ono što je vrlo bitno jeste da se to i zakonski reguliše u smislu ovog zakona, odnosno Predloga zakona o kome govorim a to je da se taj osnovni paket definitivno proširio.

Uređeno je, takođe, dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Naime, važećim zakonom, dakle u važećem zakonu dobrovoljno zdravstveno osiguranje je bilo regulisano podzakonskim aktom. Obavezno zdravstveno osiguranje je bilo regulisano zakonom, dobrovoljno podzakonskim aktom. Na ovaj način mislim da se i u pravnom smislu uspostavlja jedna ravnoteža i dobrovoljnog i obaveznog. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je našlo svoje mesto u Predlogu ovog zakona. Takođe, produžen je period za koji izabrani lekar može utvrditi dužinu bolovanja sa 30 dana dosadašnjih na 60 dana, bez promene regulative u smislu plaćanja obaveza. Dakle, i dalje je ostalo prvih 30 dana plati poslodavac, nakon toga plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zašto je ovo bitno? Opet je bitno zbog pacijenata. Na ovaj način će se urediti na jedan drugačiji način ova oblast. Pacijent više neće morati više puta da izlazi na komisiju itd. Suštinski je da on može do 60 dana produžiti privremenu sprečenost za rad kod svog izabranog lekara.

Zatim, olakšani su uslovi za osnivanje privatne prakse. Naime, ukoliko želimo jedan kvalitetan i zdrav zdravstveni sistem moramo imati, pored zakonskih odredbi, koji tangiraju državni sektor, moramo imati relaksirajuće i adekvatne zakonske odredbe koje se tangiraju odnosno koje tangiraju privatni sektor.

U ovom slučaju olakšano je formiranje uže specijalističke ordinacije, takođe poliklinike, privatne prakse, u svakom smislu regulisano je i to, a ukoliko privatna praksa može u jednom periodu i zamrznuti period svoga delovanja, odnosno svoga rada, svog obavljanja delatnosti, naravno to je oročeno na određeni vremenski period, što je apsolutno razumljivo.

Upravo zbog ograničenja vremenskog, osvrnuću se sada i na dva druga zakona, dakle pored zdravstvenog osiguranja odnosno zdravstvene zaštite ovde postoji predlozi zakona koji se tiču i tangiraju predmet opšte upotrebe i prekursore.

Što se tiče Predloga zakona o predmetima opšte upotrebe, mogu reći da je zakon vrlo kvalitetan i mislim da je suština njegovim dolaskom ovde u parlament ne samo usaglašavanje sa zakonodavstvom EU i regulacija te oblasti po ugledu na razvijene evropske zemlje, već, rekao bih, i jedno sagledavanje i kontrola svih onih predmeta koje se postojećim zakonskim aktima i regulativom nisu sagledavale i nisu bili obuhvaćeni postojećim zakonskim aktima.

Mislim da ovim zakonskim rešenjima, iz ovog Predloga zakona, govorim o Predlogu zakona opšte upotrebe, da će se na adekvatan način regulisati i ova oblast. Ovde posebno govorim i naglašavam značaj ovog zakona vezano za carinu, za granične prelaze itd. jer sa ovim zakonom ćemo imati i visoku bezbednost u ovoj oblasti.

Slična situacija je i sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotrofnih supstanci. Najbitnija stvar u ovom zakonu jeste sledivost, odnosno mogućnost da pratimo prekursor od proizvodnje, preko prometa i to radimo zajedno za MUP i naravno Kancelarijom za međunarodnu kontrolu narkotika. Tako da što se tiče ovog zakona, takođe je definisan i usaglašen sa svom nomenklaturom zakonodavnom EU i nešto što je će svakako biti jedan od zakona za ponos ovom parlamentu.

Sve u svemu, predlažem prvo, mislim da će biti jako plodna rasprava. Neću da govorim samo u načelu, već i u pojedinostima. Nemam dilemu da ću se u danu za glasanje izjasniti sa da za ova četiri predloga. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, nakon ove iscrpne rasprave koju smo slušali u ovom periodu, dakle, i narodnih poslanika čija izlaganja smo mogli da čujemo ovom prilikom, zaista kao zaključak se nameće jedna činjenica, a to je da u ovom trenutku imamo zaista vrlo ozbiljne i konstruktivne predloge od strane predlagača, a to znači da i ova zakonska rešenja koja su predložena upravo pokazuju i ozbiljnost sa kojim sagledan problem u zdravstvenoj zaštiti, govorim u celini, ne samo o zdravstvenom osiguranju, predmetima opšte upotrebe, prekursorima, već govorim o svim onim stvarima koje se dešavaju na dnevnom nivou u našem zdravstvenom sistemu.

Ono što je najbitnije, jeste da se ovim zakonskim rešenjima oslikava i želja da sve ono što je u nekom ranijem periodu vezano za važeći zakon prepoznato kao loše zakonsko rešenje, želja je da se to promeni i da se to izmeni i praktično nakon ovog zakonskog rešenja kao rezultat svega toga, svih naših zajedničkih napora dobijemo jedan značajno bolji zdravstveni sistem. Tako da posle, kažem još jednom, ovako intenzivne rasprave u načelu, očekujem jednu jako kvalitetnu raspravu u pojedinostima, kada bude došao trenutak i da nakon toga izađemo pre svega pred građane sa nečim što oni očekuju, a to je činjenica da u središtu zdravstvenog sistema mora da se nalazi svaki čovek koji je državljanin ove zemlje, svaki građanin ove zemlje, i ono što je vrlo bitno da se trudimo zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da ne samo zdravstveni sistem, već popravimo sve segmente onoga što možemo i gde učestvujemo kao pojedinci i kao građani.

Kao zaključak mogu samo reći apsolutna podrška vladajuće većine za ovaj zakon i ja želim puno uspeha u daljem radu, a u danu za glasanje podržaćemo predlog.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ali i o Predlogu budžeta za 2019. godinu.

Naime, ovaj budžet treba sagledavati iz onih najosetljivijih grana, društvenih grana, pre svega, iz oblasti zdravstva, socijale, obrazovanja i kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, mogu reći da je upravo ovaj budžet, za razliku od onih budžeta koji su bili karakteristični za bivšu vlast, dao napredak upravo u ovim oblastima.

Dovoljno je pogledati razdeo 27, konkretno program 1802, koji govori o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti, gde je 2018. godinu predviđena milijarda i 31 milion 950 hiljada dinara, a za 2019. godinu milijarda 141 milion 920 hiljada dinara. Svi znamo, pre svega, mi koji se bavimo zdravstvom i medicinom koliko znači preventivna zdravstvena zaštita i da praktično ulaganje u preventivnu zdravstvenu zaštitu znači ulaganje u budućnost i ulaganje u zdravstveni sistem u celini.

Osim toga, skoro duplo povećanje vidimo na jednom razdelu koji je značajan, a govori o razvoju kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite. Naime, sa 379 miliona 18 hiljada dinara, ta suma, dakle, koja će pripasti upravo ovoj delatnosti u zdravstvu sada je trenutno, odnosno u Predlogu je 787 miliona 598 hiljada dinara. To upravo govori o tome da je namera Vlade, dakle, da pre svega zdravstvena zaštita bude dostupna svima. Da zdravstvena zaštita, ne samo bude dostupna svima, nego da pacijent bude u središtu zdravstvenog sistema i da on dobije maksimalnu uslugu u odnosu na količinu novca koji se izdvaja po pacijentu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega ovaj budžet o kome govorimo već više dana zaista predstavlja jedan svetli primer i pravi primer adekvatne raspodele sredstava.

Ja ću još jednom govoriti o tome kolika briga je pre svega posvećena zdravstvu i govoriću o tome koja novčana masa, koja finansijska sredstva su predviđena, ne samo za opremu, koja predstavlja takođe jedan stub zdravstvenog sistema, ne samo za kadrove i usavršavanje kadrova već i za onaj treći stub zdravstvenog sistema, a to su infrastrukturni objekti.

Dakle, kroz faktor vreme, ukoliko sagledamo budžet, videćemo da 2018, odnosno 2107. godini, prvo za razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova predviđeno je četiri milijarde 651 milion 984 hiljade. Sledeće godine, dakle, 2108. godine ta suma je bila već značajno veća, to je šest milijardi i 582 miliona 489 hiljada i vidimo da u projekciji sadašnjeg budžeta, ovog budžeta za 2019. godinu predviđena suma novca je šest milijardi 211 miliona 939 hiljada dinara. Zašto je to tako? Mi na terenu zaista imamo veliki kvalitativni iskorak vezano za infrastrukturu.

Na jugu Srbije, svi smo svedoci da je završen jedan od najsavremenijih kliničkih centara, Klinički centar u Nišu, da su dva velika zdravstvena objekta u najavi, to je objekat opšte bolnice u Vranju i objekat opšte bolnice u Prokuplju i to je nešto što će u svakom slučaju zdravstveni sistem naše zemlje učiniti značajno boljim.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ali takođe govorimo i o Predlogu budžeta za narednu godinu. To je moj utisak, ali ne samo utisak, već jedna činjenica da je ovaj Predlog budžeta značajno bolji nego prethodni. Jedan od razloga zašto tako mislim jeste i činjenica da ja od opozicije nisam čuo značajne argumente koji bi govorili protiv ove moje konstatacije.

Pored toga, dovoljno je pogledati Razdeo 27 ovog budžeta. U Razdelu 27, koji se tiče zdravstva, moram podsetiti građane Republike Srbije o kakvim promenama se radi i o kojoj količini finansijskih sredstava koja su namenjena zdravstvu je reč.

Naime, u 2017. godini za ovaj razdeo, dakle, za zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji, u bilo kom smislu, opredeljeno je 11.594.666.000 dinara. Već u idućoj godini, dakle, u 2018. godini, ta cifra je bila 17.380.099.000 dinara. Projektovana suma u ovom budžetu je 18.712.691.000 dinara. Same brojke govore sve. Razlika između 2017. godine i ove sume koja je projektovana u ovom budžetu, a vezana je za zdravstvo je sedam milijardi dinara.

Moram da podsetim građane Republike Srbije, da za vreme vladavine bivše vlasti u opšte nije bilo fonda, budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu lečiti uspešno u našoj zemlji. Mi, naime imamo fond danas pomoću čijih sredstava se leče, pre svega, najpre deca, dakle najpre deca koja su obolela od onih oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji i taj fond neprestano kroz godine, dakle za taj fond se neprestano povećava novčana masa koja je namenjena upravo ovim indikacijama. Naime, u 2017. godini ta suma je bila 261.402.000 dinara, 2018. godine 268.946.000 dinara, dok je za ovu godinu suma koja je predviđena za lečenje ovakvih lica, koji se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji 475.161.000 dinara.

Na osnovu ovih primera koje vam govorim se upravo vidi ta briga o građanima, briga o tome da pacijent bude uvek u središtu zdravstvenog sistema, briga da ono što je nedostajalo u nekom proteklom periodu, vezano za zdravstvenu zaštitu na ovaj način bude nadoknađeno. Ovo se ne tiče samo budžetskog fonda o kome govorim, ovo se tiče i sredstava koja su vezana za primarnu zdravstvenu zaštitu, za sekundarnu zdravstvenu zaštitu, za nabavku opreme u zdravstvu, za kapitalno ulaganje u zdravstvu itd. itd.

Kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, kao lekar po struci mogu samo da pozdravim ova povećanja, moram da apelujem da i u narednom budžetu bude sagledano makar na sličan način kao što je to danas i apsolutno želim vam uspeha. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre pravosuđa sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona koji je vrlo značajan, Predlog zakona kojim će se na adekvatan način unaprediti odgovor države prilikom vanrednih situacija i eventualnih prirodnih nepogoda, odnosno katastrofa.

Naime član 3. ovoga zakona na koji sam podneo amandman, upravo govori o dva aspekta ovog problema. Prvi aspekt ovog problema jeste upravo sprečavanje, odnosno definisanje svih onih mera bez ikakve diskriminacije po bilo kom osnovu. I ono što je posebno bitno jeste, tu postoji jedna činjenica na koju treba da budemo ponosni svi zajedno, naročito stranke vlasti, a to je 2014. godine, prilikom katastrofalnih majskih poplava, da nije bilo reakcije države i uvođenja štaba za vanredne situacije u Šapcu, Šabac kao grad bi bio poplavljen. Dakle, i pored toga što drži opozicija, i pored toga što postoje primedbe razno-razne i kritike na tu temu, ovo je činjenica sa kojom će se evidentno svi složiti.

Ono što je takođe vrlo bitno, jedan vrlo bitan aspekt ovog zakona koji je definisan u članu 3. Možemo reći da je to jedan aspekt, u stvari gde se čovek, ljudsko biće, ljudski život i ljudsko zdravlje postavljaju u sedište ovog sistema, odnosno ovog zakona u ovom slučaju. Naime, po ovom zakonu u članu 3. spašavanje ljudskih života, dakle čovek kao najbitniji resurs predstavljaju suštinu ovog zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas ovom raspravom u pojedinostima mi govorimo o Predlogu zakona o upravljanju rizicima, odnosno o smanjenju rizika od katastrofa, kao i upravljanju u vanrednim situacijama.

Naime, član 2. na koji sam podneo amandman govori upravo o terminima koji se upotrebljavaju u ovom zakonu i ti termini su vrlo značajni zato što na adekvatan način definišu određene prirodne katastrofe o kojima se govori. Naime, u stavu 1. definisan je termin katastrofa. Dakle, katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu, ali takođe može predstavljati i tehničku nesreću, pre svega misli se na određenu situaciju ukoliko dođe do određenih neželjenih momenata u radu određene fabrike ili postrojenja. Ono što je vrlo bitno, u drugom stavu se nastavlja sa definisanjem ovih termina. Tu se govori o elementarnoj nesreći, odnosno nepogodi koja može biti meteorološkog, hidrološkog, geološkog ili nekog drugog porekla, ali je suštinska stvar da ugrožava život zajednice koja živi na odgovarajućem terenu.

Upravo jedan od termina koji je od posebnog značaja u ovom zakonu, a koji je značajan ne samo retorički, već i suštinski jeste smanjenje rizika od katastrofa, odnosno definisanje svih onih mera koje mogu biti i socijalne i ekonomske i zdravstvene i političke i institucionalne, dakle, sve one mere koje zajedno obuhvataju redosled poteza koji je u takvim situacijama neophodan da bi se sprečile žrtve, da bi se smanjila materijalna šteta ili na bilo koji način ublažio efekat elementarne nepogode. Hvala.
Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Naime, podneo sam amandman na član 1. ovog zakona, koji upravo govori o uređivanju smanjenja rizika od katastrofa, ali takođe govori o tome na koji način mora da se uspostavi valjana koordinacija između Sektora za vanredne situacije, s jedne strane, i svih onih relevantnih subjekata koji učestvuju u procesu zaštite i stanovništva i dobara u Republici Srbiji učestvuju u svemu tome.

Ono što je takođe bitno za ovaj zakon jeste da on na jedan vrlo značajan i detaljan način definiše obaveze lokalnih samouprava u ovakvim okolnostima. Zašto je to bitno? Pa, zato što se upravo svaka neželjena situacija koja se može nazvati prirodnom katastrofom upravo dešava na određenoj teritoriji koja pripada odgovarajućim lokalnim samoupravama. Iz tih razloga lokalne samouprave moraju na adekvatan način da budu pripremljene za tako nešto.

Pre svega ću se osvrnuti na ovaj značaj, upravo zato što dolazim iz mesta koje je više puta bilo ugroženo poplavama, reč je o Prokuplju, i unazad deset godina karakteristično je da su najmanje dve godine bile izuzetno rizične i da je najmanje dve godine sam grad bio ugrožen visokim vodostajem reke Toplice.

Naime, u takvim okolnostima, pre svega, jedna prisebna, adekvatna i vrlo značajna reakcija lokalne samouprave, bila je, rekao bih, dominantna, uz to bih pohvalio i jedan veliki odziv građana koji je u takvim okolnostima dobrovoljno, praktično se javio i stavio na raspolaganje i lokalnoj samoupravi, ali i sektoru za vanredne situacije i tada smo na jedan težak, ali u svakom slučaju, koordiniran i vrlo marljiv način uspeli da zaustavimo ovu pošast i ovu vanrednu situaciju održimo u nekim okvirima, tako da nije bilo neke značajne štete.

Ono što bih želeo još da kažem jeste da vezano za ovaj zakon, da pored toga i pored te definicije i dodatnih uslova, koje lokalne samouprave moraju da ispunjavaju, ovaj zakon dodatno definiše i upravo obaveze privrednih društava. Hvala.
Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Zakonu o građevinskim proizvodima i ono što je veoma bitno i o čemu diskutujemo sve ovo vreme jeste upravo ta standardizacija i taj proces koji je dugo očekivan i koji je definitivno bio neophodan u našem građevinarstvu.

Ono o čemu bih hteo danas više da kažem jeste nekoliko infrastrukturnih projekata koji su ne samo planirani, već je, što se nekih tiče, i realizacija već počela da se ostvaruje, to je projekat nove regionalne bolnice u Prokuplju, za koji je deo projektne dokumentacije već spreman.

Zašto je to bitno? Zato što je sadašnja bolnica u Prokuplju izgrađena 1923. godine, oronula i uprkos jednom kvalitetnom održavanju, zaista se više ne nalazi u stanju da može da se adekvatno pruži zdravstvena zaštita u njoj. Ovo je bitno zato što bi se na taj način zaista dugoročno rešio problem sprovođenja zdravstvene zaštite i zato što bi se na taj način higijenski uslovi podigli na jedan mnogo viši nivo u odnosu na sadašnji.

Osim ovog projekta, čija realizacija se očekuje krajem ove i početkom sledeće godine, moram da naglasim značaj projekta nove zelene pijace. Taj projekat je vredan 200 miliona dinara, finansira se iz sredstava Ministarstva privreda, ali i iz sredstava Evropske investicione banke. Otvaranje nove pijace se očekuje već tokom naredne godine.

To su dva projekta koji nesumnjivo imaju, uz auto-put, uz industrijsku zonu, najveći značaj za razvoj našeg regiona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, i danas smo nastavili da govorimo o Zakonu o građevinskim proizvodima i ono što je naročito bitno jeste da se, pre svega, odredbama, predloženim odredbama ovog zakona, očekuje ujednačavanje kvaliteta građevinskih materijala, samim tim očekuje se uspostavljanje jedne standardizacije, čiji rezultat će definitivno biti kvalitet infrastrukturnih objekata koji se grade na teritoriji Republike Srbije.

Ono o čemu bih takođe želeo da govorim danas, jeste jedan infrastrukturni projekat koji sam pomenuo u svom prošlom izlaganju, a koji se tiče pre svega života i opstanka srpskog naroda u Topličkom okrugu.

Naime, pored onih vrlo značajnih razloga koji su vezani za infrastrukturu, moram da pomenem da i komercijalni razlozi su vrlo značajni. Zašto to kažem? Zato što veliki broj automobila koji se kreće od Merošine do Merdara praktično, ovde pre svega mislim na automobile koji prolaze u vremenu letnje turističke sezone, raspusta dečijeg, to su automobili, pre svega, lica, onih lica, stranih državljana koji prelaze na teritoriju Kosova i Metohije, kojima se ne naplaćuje nikakva putna naknada, odnosno putarina od Niša do Merdara iz razloga što je od Merošine do Merdara praktično magistralni put.

Na ovaj način, izgradnjom ovog puta, odnosno auto puta u punom profilu, ta naplata putarine bi bila regularna i na taj način bi država imala značajnog interesa u svemu tome. Pre svega da kažem da će stručna lica dati o tome završnu reč.

Još jednom samo da naglasim da je industrijska zona koja je planirana u Prokuplju, a odluka Vlade je donesena na sednici Vlade koja je održana u Prokuplju. Planira se da se izgradi na 16,5 hektara i potreban je pun profil auto puta. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, diskusija koja se razvija o ovom zakonu u pojedinostima, gde se praktično i osvrćemo na najznačajnije infrastrukturne projekte u regionima, gradovima odakle dolazimo, mogu reći da je nešto što definitivno nije bio slučaj sa prethodnom vlašću.

Naime, Srbija je zaista postala veliko gradilište i nikada, rekao bih čak i u istoriji ove zemlje, na ovaj način se nije pristupalo rešavanju problema ne samo u ovoj oblasti, već uopšte u celini.

Neću govoriti o autoputu, jer je ova tema već eksploatisana, ali zbog svog značaja zaista je imala jedno od najbitnijih mesta u mojoj diskusiji. Govoriću o privrednoj zoni koja definitivno treba da postane motor razvoja Topličkog okruga.

Ono što je vrlo bitno jeste da ta privredna zona, za koju zemlju, koja treba da postane industrijsko zona, već je Vlada rešila, donela odluku na sednici Vlade koja je održana u Prokuplju, ta zemlja je prebačena u vlasništvo opštine Prokuplje.

Ono što je bitno jeste da planirana industrijska zona treba da se prostore na površini od 16,5 hektara, treba da bude isparcelisana na sedam parcela, sedam delova. Ono što je vrlo bitno jeste da je plan da upravo na toj jednoj zoni treba da bude zastupljeno više oblasti privrede, upravo iz razloga što na ćemo taj način ugasiti čitavu nezaposlenost u Topličkom okrugu. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, dakle danas govorimo o Predlogu zakona o građevinskim proizvodima i lično smatram da je ovo jedan vrlo bitan zakon. Upravo zbog toga što na jedan adekvatan način će urediti ovu oblast i što je još bitnije konačno uvesti ključne parametre standardizacije u oblasti građevinskih materijala i građevinskih proizvoda. Zašto je ovo bitno?

Pre svega, veoma je bitno zato što se u Srbiji nikada više nije gradilo, zato što u Srbiji nikada više nije bilo građevinskih kranova, građevinskih radnika zato što mi imamo fantastične podatke upravo u ovo oblasti, govorim o oblasti infrastrukture, oblasti izgradnje objekata i ja bih morao da apostrofiram nekoliko vrlo značajnih infrastrukturnih projekata na prostoru odakle ja dolazim, dakle to je prostor Topličkog okruga.

Dakle, još jednom bih pružio podršku i ministarstvu vašem koje vodite gospođo Zorana Mihajlović, dakle i vama za projekat autoputa ka Merdaru odnosno Priština-Drač zato što je to jedan od projekata koji znače život za taj narod koji živi dole. To je nešto jednostavno nema alternativu, iz razloga što kompletna infrastruktura u stvari predstavlja samo preduslov za dolazak investitora, za jedan ravnomerni razvoj koji svi zajedno zagovaramo. Lično smatram da je to jedan od najvažnijih projekata u državi, ne samo za naš region.

Osim toga, i na sednici Vlade koja je održana u Prokuplju vi ste razgovarali sa predsednikom opštine i na spisak prioriteta stavili dva vrlo bitna magistralna puta, put Prokuplje-Žitni Potok i put Prokuplje-Kruševac preko Ribarske banje, koji definitivno će značiti ovaj prvi za Žitni Potok, opstanak stanovništva u Žitnom Potoku i tom kraju, a ovaj drugi će značiti mnogo za turizam. To je nešto na čemu narod Toplice definitivno insistira.

Osim ovih infrastrukturnih radova koji su veoma značajni za nas, pomenuću i taj čuveni spomen park koji je zaista jedan od najvelelepnijih u našoj zemlji, koji je posvećen čuvenom Gvozdenom puku. Pomenuću projekat velike zelene pijace koji je trenutno u fazi izgradnje i plan je da se ta nova pijaca otvori tokom iduće godine.

Pomenuću i dva projekta koji znače zaista mnogo za taj kraj, a to je projekat industrijske zone i odluka na sednici Vlade je takođe donešena i taj projekat industrijske zone je buduća žila kucavica Topličkog regiona, projekat koji će praktično ugasiti nezaposlenost u našem regionu.

Zato uz projekat bolnice koji je takođe dogovoren na sednici Vlade, mislim da sve ovo i u skladu sa ovim zakonom koji govori, na kraju krajeva, o standardizaciji svih građevinskih materijala na teritoriji Republike, lično smatram da će upravo ovakav način rada doneti dobrobit i našoj državi i našem narodu. Hvala.
Zahvaljujem se.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. odnosno povredu dostojanstva Narodne skupštine. Pre svega, zašto reklamiram povredu ovog člana? Zato što na ovaj način kako je govorio gospodin Vukadinović se vređa ne samo dostojanstvo Skupštine, već i inteligencija nas narodnih poslanika koji dolazimo iz tih krajeva koje on opisuje. Zašto to kažem?

Gospodine Vukadinoviću, u Toplici žive Srbi, dominantno Srbi i ti Srbi, moram iskreno da kažem, da zaista su pozdravili i željni su početka izgradnje ovog autoputa. Zašto tako mislim i zašto tako kažem? Zato što, pre svega, ta infrastruktura znači napredak. Ta infrastruktura znači sve. Znači dovođenje stranih investitora. Znači život. Ukoliko ne razumete potrebu naroda Toplice da budu ravnopravni u infrastrukturi, u regionalnom razvoju, dakle u nečemu što predstavljaju, rekao bih, civilizacijske vrednosti, onda zaista ne znam kakva vam je to politika.

Ako je to politika koju zastupate, politika kozjih staza a ne autoputa, onda zaista nemamo o čemu da razgovaramo.