Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nećemo se baviti kvazi aferama, bavićemo se suštinskom politikom koja rešava probleme građana Srbije. Ja biram da govorim o dnevnom redu i današnjem setu međunarodnih sporazuma i izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, koje će poboljšati protok ljudi, informacije, ubrzati komunikaciju sa zemljama kao što su SAD, Bugarska, Tunis, ali i učvrstiti saradnju sa Evropolom, tj. Evropskom policijskom komisijom i saradnju sa zemljama Crnomorske ekonomske saradnje u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe.

Želela bih u svom uvodnom izlaganju da kažem par činjenica o srpskom pasošu. Srpski pasoš je danas cenjen u svetu i to pokazuju brojna međunarodna merenja. A prema indeksu pasoša u protekloj 2018. godini, srpski pasoš je rangiran na 31. mestu od ukupno 190 država u svetu. Srbija se nalazi na 31. mestu i to je skok od sedam mesta u odnosu na 2017. godinu, kada se Srbija nalazila na 38. mestu.

To su podaci koji su dostupni javnosti i svi građani Srbije jednim klikom sada mogu da odu na sajt indeksa pasoša, "pasport indeks" i da vide o uspešnoj reformi, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, validnim putnim ispravama koje predstavlja srpski pasoš.

Građani Srbije mogu da koriste svoj pasoš i mogu da bez problema uđu u 126 zemalja na svetu. Nosiocima srpskog pasoša nije potrebna nikakva viza za čak 83 zemlje, dok se za 43 zemlje viza dobija odmah po ulasku. To su rezultati rada MUP-a, Vlade Republike Srbije, to su te reforme koje sprovodimo u korist i za račun građana Republike Srbije i nikakve afere nas ne mogu u tome sprečiti, niti napraviti neki zastoj.

Postojeći zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, menjan je 2014. godine i primenom je uočena potreba da se neke odredbe preciznije definišu na taj način da će doprineti boljem funkcionisanju državnih organa, pre svega mislim na bolje funkcionisanje organa MUP-a, ali i svakako će omogućiti bolju zaštitu i efikasnije ostvarivanje prava građanima Srbije.

Sledeće izmene na koje želim da ukažem i koje su ključne izmene u ovom postojećem zakonu, tiču se rokova od šest meseci do prestanka važenja pasoša, kao najraniji momenat za podnošenje zahteva za izdavanje dokumenta i to je zaista ocenjeno kao neka vrsta optimalnog roka.

Vi sada ako želite da putujete u neku od zemalja članica EU, ako želite da putujete u SAD, kod apliciranja i popunjavanja neophodnih formulara, doći ćete do one kolone koja se odnosi na to do kada vam ističe vaš pasoš. Mnoge zemlje poput SAD uslovljavaju da pasoš mora da važi više od šest meseci, pre vašeg boravka u datu zemlju.

Da je predlagač izmena i dopuna ovog zakona, zaista mislio o svakom detalju, govori još jedna novina koju ove izmene predviđaju, a to se odnosi na rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglasiti putnu ispravu koja je proglašena nevažećom. Napušta se dosadašnja praksa da je nevažeća putna isprava morala da se oglasi u „Službenom glasniku“ Republike Srbije na teret i o trošku građana Srbije. Sada će to mnogo biti olakšano, sada se građani oslobađaju troška koji su imali do sada i mogu da se oglašavaju na internet stranici Ministarstva.

Takođe, želela bih da kažem da napredak na listi srpskog pasoša, to je ovaj indeks o kome sam govorila, nije jedini dokaz dobre reforme koje sprovodi, pre svega predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, ali i čitav tim u Vladi Republike Srbije, pre svih rekla bih MUP na čelu sa dr Nebojšom Stefanovićem. Vi sada imate pasoš, srpski pasoš, i možete da putujete u 126 zemalja u svetu. To do sada niste mogli. Zaista sam ponosna na rezultate Vlade Republike Srbije i MUP-a.

Takođe, svim građanima Republike Srbije, kao narodni poslanik koji dolazi iz redova SNS, mogu da kažem i sledeće podatke. Vi danas imate sve više građana iz čitavog sveta, ljude iz regiona, poslovnih ljudi, biznismena koji žele da dođu do srpskog pasoša što ukazuje, zaista, ugled koji naša zemlja uživa u svetu, a i pokazuje neku vrstu stabilnosti međunarodnog kredibiliteta koji kao zemlja imamo.

Srbija je sada lider u regionu. Moj kolega Vlada Marinković je govorio o brojnim pokazateljima našeg razvoja. Mi smo druga zemlja u Evropi po privrednom rastu. Zaista smo lideri u jugoistočnoj Evropi po direktnim stranim investicijama. Mi smo sada jedan reprezentativan, pouzdan partner, neko na koga se može osloniti i zemlje članice EU i Kina i Rusija i mnoge druge zemlje, ne samo iz Evrope, nego i iz čitavog sveta. Oni žele sa nama da sarađuju, žele sa nama da posluju, one žele da ulože u našu zemlju i to su zaista činjenice koje niko ni iz opozicije ne može da pogazi.

Srbija štiti svoje interese i zaista se trudi da na najbolji način olakša život svojim sugrađanima, da se ubrza protok ljudi, da se olakša protok robe i usluga, kapitala, nešto na čemu se bazira jedinstveno tržište EU. To su te četiri slobode na kojima se bazira celokupno zakonodavstvo EU i nešto što čini četiri kamena temeljca same EU.

S tim u vezi, zaista podržavam inicijativu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, o osnivanju malog Šengena, koji je od strateškog značaja za razvoj celokupnog regiona i za bolji život svih naših građana u Republici Srbiji. Sastanci u Novom Sadu i Ohridu zaista su iznedrili inicijativu o malom Šengenu. Reč je o slobodnom protoku ljudi, što je dobro za čitav region. Rekla bih da najveće benefite od malog Šengena će upravo imati Republika Srbija i njeni građani.

Kao poslanik koji dolazi iz redova SNS i koji je član Odbora za evropske integracije, zaista mogu da kažem da se Evropska unija u ovom trenutku zaista nalazi pred brojnim izazovima. Mi imamo jednu zemlju članicu EU koja želi da napusti uniju, Velika Britanija koja želi da sprovede Bregzit. Imamo jednu od ključnih zemalja jezgra EU, kakva je Francuska, koja govori sve više o neophodnosti unutrašnjih reformi same EU i imamo utisak da je proces evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana u ovom trenutku ukočen, da prosto ne ide onom dinamikom i onom brzinom kako je administracija Republike Srbije u ovom trenutku spremna.

Takođe, želela bih da kažem da mi reforme sprovodimo zbog naših građana, a ne zbog Brisela, ne zbog Evropske komisije, ne zbog ostalih institucija EU. U fokusu naših reformi su naši građani. Mi želimo da izvršimo digitalizaciju, da na jednom kliku zaista budu dostupne brojne usluge, kako to postoji u brojnim zemljama EU, na primer u Estoniji. Mi želimo da skratimo vreme i novac, a sve u korist građana ove zemlje.

Pozdravljam ideju o malom Šengenu. To će biti neka vrsta nove alternative i neka vrsta dubljih balkanskih integracija, jer je u fokusu malog Šengena, kao što sam već rekla, slobodan protok ljudi. Dobar primer ovakvih dubljih integracija pre nego što je zemlja kandidat postala punopravna članica EU, imali smo i davne 1991. godine, kada su se 15. februara tri tada države, Čehoslovačka, Poljska i Mađarska se okupile oko višegradske grupe. Te tri zemlje u tom trenutku, te davne 1991. godine, želele su dublje da se ekonomski integrišu, želele su dublje da se vojno i energetski sarađuju, da se povežu i nakon ulaska u EU, maja 2004. godine one su zaista nastavile da i dalje sarađuju i unapređuju svoju saradnju i kada su postale punopravne članice EU, što je dobro.

Iz takvih iskustava moramo da učimo. Nikada nam ništa neće pasti sa neba, nemamo čaroban štapić da neke reforme neko umesto nas sprovede umesto nas. Moramo sami da zasučemo rukave i sami da radimo na tome da poboljšamo poslovni ambijent i da poboljšamo život svih naših građana.

Takođe, želela bih da kažem da čitav prostor zapadnog Balkana teži da se ekonomski poveže i dublje integriše. Srbija će imati najveće benefite od ovih integracija. Izgradnja puteva je nešto što nas spaja. Kada imate razvijenu putnu infrastrukturu, onda ubrzavate i olakšavate poslovanje.

Drago mi je da smo ostvarili san brojnih generacija, na koji smo čekali više od 50 godina, da smo konačno završili Koridor 10. Za vreme Tadića, završeno je samo 2% Koridora, putne strukture.

Moram vam reći, ministre Stefanoviću, da zaista nisam verovala da ćemo uspeti da završimo jedan ovakav istorijski poduhvat kakav je Koridor 10. Vi danas za samo tri sata možete da dođete do Bugarske, za samo par sati možete da dođete do makedonske granice i to su benefiti za naše građane i za našu privredu.

Sada želim da govorim o sledećoj stvari, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD, unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija koji je, želim da vas podsetim, potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine.

Osnovni cilj ovog memoranduma je borba protiv terorizma. Bili smo svedoci ozbiljnih terorističkih napada u svetu. Terorizam danas postaje globalni problem i zaista se očekuje brza i adekvatna akcija i reakcija država.

Imali smo brojne nemile slike u medijima, poput onih u SAD-u i terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine, zatim teroristički napad u Beslanu, u Ruskoj Federaciji 2004. godine i mnogi drugi. Imajući u vidu međunarodnu komponentu terorizma, jasno je da samo bliska saradnja između država može omogućiti efikasnu borbu protiv ovog zla.

Moramo, pored onih standardnih kanala, kao što je stalna komunikacije sa Evropolom i Interpolom, ići korak napred i učvrstiti tu međusobnu saradnju između država u regionu, između država i sveta, između najvećih država na svetu kakve su SAD.

Drago mi je što nećemo stati samo na sporazumima koje smo potpisali sa državama članicama EU u borbi protiv terorizma, već je u planu i izvestan je i sporazum koji je ispregovaran sa Ruskom Federacijom i koji će se nadam se uskoro naći na ratifikaciji i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kada je kod migracija reč, svrha ovog memoranduma je upravo unapređenje saradnje između Republike Srbije i SAD u cilju sprečavanja putovanja terorista i nezakonitih migracija. Želim sve svoje drage kolege i sve građane Srbije da podsetim na sledeći podatak, da je tokom 2015. i 2016. godine kroz Srbiju prošlo više od dva miliona migranata, da su se naše institucije, naši organi zaista odgovorno ponašali prema migrantima, da je naša zemlja pokazala zaista jedan humanitarni tretman na šta sam zaista ponosna.

Ovaj memorandum će omogućiti Ministarstvu unutrašnjih poslova u slučaju nekog eventualnog novog velikog migratornog talasa poput onog iz 2015. godine, da biometrijske podatke svakog lica koje bude prolazilo kroz Republiku Srbiju proveri sa podacima koji se nalaze u američkim evidencijama, tako ćemo znati da li je neko lice učestvovali u ratnim sukobima ili je povezano za terorističkim aktivnostima.

Jasno je da će navedeno direktno uticati na bezbednost Republike Srbije i svih naših građana, jer ćemo u takvom trenutku znati ko su lica koja se nalaze na ovoj teritoriji, na teritoriji Republike Srbije i mi ćemo se kao građani zaista osećati bezbednije i sigurnije.

Iskoristila bih ovu priliku da na samom kraju pohvalim rad MUP-a. Zaista idete u korak sa zahtevima i potrebama građana Srbije. Pokrenuli ste brojne reforme. Zaista vam odajem počast na tome. Ulažete zaista nadljudske napore u profesionalizaciju srpske policije, u nabavku neophodne opreme, uniformi, digitalizaciju i reforme koje idu u korist građana, koje štede i vreme i novac, ali i vodite računa da rasterećujete građane i da oslobađate plaćanja onih nameta koji zaista nisu potrebni, kakva je izmena ovog Zakona o putnim ispravama.

Pokazali ste i na delu i svakoga dana u medijima u Srbiji možemo da vidimo da ste pokazali da nikoga više u Srbiji ne može da štiti partijska knjižica, niti položaj, niti status koji uživaju u društvu. Tražila sam od mojih saradnika iz poslaničke klupe da mi samo u ova dva dana kratko izvadi pres kliping o uspešnim akcijama srpske policije. Četiri osobe su uhapšene zbog malverzacije u fabrici „Prvi partizan“, a pripadnici MUP-a i Odeljenja za borbu protiv korupcije u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštvu u Nišu, uhapsili su 13 osoba zbog postojane osnovane sumnje da su izvršili više koruptivnih krivičnih dela. Jutros, pripremajući se za dolazak u Narodnu skupštinu Republike Srbije, saznala sam da su pripadnici policije u Beogradu uhapsili počinioca koji je pokušao da opljačka poštu u Surčinu, tako da su to te dobre vesti koje, nažalost, možda ste nas navikli, rekla bih, i možda nekada i nedovoljno pažnje poklanjamo njima zbog ovih kvaziafera kojima smo preplavljeni na društvenim mrežama i u medijima koje neopravdano zaslužuju preveliki prostor, po mom ličnom mišljenju.

Takođe, želela bih da kažem da su korupcija i kriminal zaista rak-rana svakog društva i mnogih razvijenih društava od Srbije i zaista moramo dati adekvatne odgovore na brojne izazove koje donosi 21. vek. Radujem se što ćemo u Danu za glasanje ratifikovati sporazum koji je Republika Srbija potpisala, a reč je o dopuni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji Republike Srbije sa Evropolom, koji je potpisan u Beogradu 16. juna 2014. godine i koji se odnosi na dopunu Aneksa 1 u članu 3. o novim teškim kriminalnim radnjama i delima koja su sve više i više prisutna ne samo na nivou EU, nego i u čitavom regionu.

Neko od rešenja nude upravo ovi međunarodni sporazumi. Iskoristila bih priliku da na samom kraju, to je poslednja rečenica, pozovem sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira da li dolaze iz redova pozicije ili opozicije, da podrže izmene i dopune Zakona o putnim ispravama i da ratifikujemo ove važne međunarodne sporazume, kako bi građani Republike Srbije živeli u jednoj sređenijoj, sigurnijoj i bezbednijoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, drage koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam odlučila da svoje današnje izlaganje počnem jednim citatom iz knjige „Putevi srpske diplomatije“ od Mihaila Vojvodića, koji u uvodnom delu ove knjige u samom predgovoru govori o tim istorijskim prilikama koje su vladale u mladoj Srbiji koja se borila za svoju nezavisnost u 19. veku.

Citat kaže sledeće - Srbija je potpuno tokom više decenija 19. veka uspela politički i u svakom drugom pogledu da se izgrađuje, da svoje oslobođenje rešava u etapama i da 1878. godine dobije međunarodno priznanje, dobije nezavisnost. To znači da je skoro svaka generacija, jedna od etapa završavala sa uspehom.

Nisu o tome odlučivali samo ratni napori. Jedno od glavnih sredstava u toj borbi bili su instrumenti njene spoljne politike. Bilo je i tada, a rekla bih i sada potrebno puno veštine da se zaključe i ostvare razni dvostrani ili višestrani međunarodni ugovori, da se zadobije ili osnaži autonomni status zemlje, da se ukida turska administracija i da se učvršćuje međunarodni položaj zemlje. Najbolje primere takvog vođenja politike pružili su knez Mihailo i knez Miloš, kraj citata.

Imam utisak da posle priznavanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu, Srbija se stalno bavila upravo tim političkim i ekonomskim osamostaljenjem političkim i ekonomskim osnaživanjem. Srbija se danas više nego ikada, čini mi se bori da zaštiti svoje vitalne, nacionalne interese, da se politički i ekonomski osnaži, samostalno vodi svoju spoljašnju i unutrašnju politiku, da uspostavlja prijateljstva i partnerstva i na istoku i na zapadu i sa susedima i sa čitavim regionom.

Politika predsednika Aleksandra Vučića je upravo pokazala razliku u odnosu na prethodni režim i mi sada zaista imamo vidno bolju, regionalnu saradnju, formiramo carinsku uniju i zaista dobro sarađujemo sa svim našim susedima u regionu, ali i u čitavoj jugoistočnoj Evropi, sarađujemo sa zemljama EU i sarađujemo sa čitavim svetom.

Upravo je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić povratio međunarodni ugled naše zemlje. Otvorio je vrata za saradnju sa svim vodećim silama u svetu i sa Nemačkom i sa Francuskom, Italijom, Mađarskom, Kinom, Rusijom,

11/2 MG/MP

Amerikom, rekla bih sa čitavim svetom. Nema za nas velikih i malih država, velikih ili malih sinova, zaista vodimo računa da uspostavimo dobre bilateralne odnose sa svim zemljama sveta.

Imamo svoju politiku koju je podržao narod na izborima, koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i koju sprovodi čitava Vlada na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. To samo ne može neko ko je maliciozan da vidi i da prizna kao rezultat.

Sada bih htela da ukažem na sledeće stvari. U eri globalizacije, kada dolazi zaista do zgrušavanja vremena, osnovni cilj svakog državnika, svakog diplomate ili poslovnog čoveka je da u budućnosti ostvare uspešnu saradnju sa inostranim partnerima, da rade na uspostavljanju dobrih državnih odnosa, diplomatije, spoljne politike zasnovane na čvrstim temeljima, kako bi se obezbedio dalji razvoj naše zemlje i kako bi se obezbedio dalji napredak svih naših građana.

Sporazume koje danas usvajamo, reč je o četiri sporazuma koji su danas pred nama, idu upravo tome u prilog. I sporazum sa Republikom Mjanmarskom unijom, sa Paragvajem, Surinamom, Dominikanskom republikom. U međunarodnim odnosima, zaključivanje bilateralnih sporazuma kojim se ukidaju vize smatra se najznačajnijim korakom u pravcu stvaranja što povoljnih uslova za dalje unapređenje političkih, ekonomskih odnosa, ali rekla bih i jedne vrste svestrane saradnje u kulturnim, naučnim i drugim odnosima, u međunarodnom interesu i značaja za sve relevantne partnere.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih zvaničnih službenih pasoša. Potpisan je, želim da podsetim sve kolege narodne poslanike u Asunsionu 25. marta 2019. godine. Ovi sporazumi će stupiti na snagu nakon što ih Narodna skupština usvoji, njihov glavni cilj je da se stvore što bolji uslovi za intenziviranje dalje saradnje i daljih odnosa između ove četiri države sa Republikom Srbijom.

Kada smo kod diplomatije i diplomatskih odnosa, želim sve građane da podsetim da diplomatija nije nova pojava. Ona postoji od kada postoji i rat i trgovina. Reč diplomatija potiče od grčke reči diploma, a odnosila se na dvostruko presavijenu hartiju koja je služila kao dokaz završnog studija. Kasnije je označavala službena dokumenta, da bi savremeno značenje dobila tek u 18. veku. Moderna diplomatija je proizvod našeg vremena, 21. vek je snažno uticao na dalji razvoj diplomatije i diplomatskih odnosa. Od kada se pojavio internet i globalizacija, diplomatske aktivnosti su doživele i te kako promene, i te kako procvat. To se posebno odnosi na samu organizaciju diplomatije, diplomatske procese, kao i diplomatska sredstva i metode.

Prema pristupu autora Stanka Nika, diplomatija se izjednačava sa veštinom pregovaranja i razvijanja međunarodnih odnosa. Upravo je to nešto što je ključno. Upravo pregovaranje čini glavnu aktivnost svakog dobrog državnika, svakog dobrog diplomate i ona se uvek odnosi na politiku države koju predstavlja. Diplomatija često prevazilazi okvire samog pregovaranja, veštine pregovaranja. Ona je uvek i nešto više od toga.

Američki Stejt department u 21. veku definiše diplomatiju kao državništvo 21. veka. Ima i različitih stavova i u teoriji i u praksi o tome šta zapravo diplomatija danas jeste i šta bi trebala da bude.

Ja sam najbliža definiciji diplomatije koju daje Barston, koji smatra da je diplomatija vezana za menadžment odnosa između država i drugih aktera i da se odnosi na savetovanje, uobličavanje, sprovođenje spoljne politike. Njena funkcija je upravo da se ubrza komunikacija između država, političkih lidera i drugih učesnika u svetskoj politici. Konceptualno, diplomatija se shvata i kao umeće, znanje, veština, praksa i funkcija institucija i uvek je vezana za dobre državnike, za dobre diplomate.

Srpska istorija je zaista bogata dobrim državnicima, dobrim diplomatama, od Ilije Garašanina, Nikole Pašića, Jovana Ristića, Stojana Novakovića, Jovana Dučića.

Želim sve građane i sve narodne poslanike da upravo na današnji dan pre 120 godina preminuo je Jovan Ristić, jedan od rekla bih sive eminencije naše spoljne politike, čovek koji je jedan od najzaslužnijih za Berlinski kongres i za sticanje nezavisnosti naše države.

Danas se kao narodni poslanici i kao građani zaista suočavamo sa fenomenom obilja informacija, ali i dezinformacija koje se šire sajber prostorom, brzina koje su bile nazamislive kroz istoriju. Upravo za taj 19. vek o kome sam na početku svog izlaganja govorila. Komunikacija je danas postala gotovo trenutka, na klik možemo da saznamo informacije.

Smatra se da savremeni čovek danas samo u jednom danu dobije više od 30 hiljada informacija, rekla bih i dezinformacija. Internet je uveo državu i u velike probleme, jer ne poznaje državne granice, izmenio se taj klasični pojam države koja je nekada bila monopolista na informacijama i danas savremena država se susreće sa brojnim izazovima, jer njeni građani imaju mogućnost i da se obaveste iz drugih izvora i da se suočavaju i sa neistinama u javnom prostoru. Manipulacije podacima, informacijama više nisu lista ista iz jednostavnog razloga, jer na internetu su dostupne o tzv. istine ma ko ih plasirao.

Opasnost po državne tajne mogu izazvati korisnici novih informacionih komunikacionih tehnologija, najbolje je pokazala afera „Vikiliks“, kada su poverljivi diplomatski kablovi američkog Ministarstva spoljnih poslova, postali dostupni javnosti upravo preko interneta. Ni u Srbiji nismo pošteđeni lažnih vesti, svakojakih izmišljotina. Osvrnuću se na najnovije primere plasiranje lažnih vesti, lažne vesti da je predsednik naše države Aleksandar Vučić navodno rekao da Srbiji nisu potrebni stručnjaci, kako je svetski poznat genetičar Miodrag Stojković, što naravno nije istina. To vam je dragi gledaoci, dragi narodni poslanici, drage kolege upravo najbolji primer plasiranja lažnih vesti, štetočinske vesti koji ima za cilj da se na klasičan način zloupotrebi ime jednog šefa države, ime predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića.

Ja zaista verujem u naše nadležne organe, u tužilaštvo, pre svega da će oni ispitati čitav ovaj slučaj. Vidim da je Tanjug reagovao da objava nije njegova, da je agencija Tanjug reagovala da objava nije njegova, da oni to nisu plasirali, ali zaista verujem u tužilaštvo Republike Srbije, da će ispitati, rekla bih, motive koji su doveli do plasiranja jedne ovakve lažne vesti.

Ovo nije jedini primer lažnih vesti u Srbiji. Ja dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica i sećam se da je nedavno bilo informacija da voda za piće u beogradskom vodovodu nije za piće. Takođe, bile su i lažne informacije da je 3.000 mrtvih spaljeno u obrenovačkoj elektrani i mnoge druge gluposti i izmišljotine. Zaista je na potezu poput neke šahovske table u ovom trenutku Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal, jel su ove i ovakve vesti pogubne za Srbiju i sve njene građane.

Takođe, želim da kažem, mi sa jedne strane imamo hiperprodukciju, rekla bih lažnih vesti, satanizacije javnog prostora sa jednim osnovnim ciljem da se nanese šteta SNS, svih odgovornih ljudi u SNS od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministara u Vladi, Ane Brnabić, do svih onih lokalnih funkcionera SNS. Dok sa druge strane želi da se zabašuri nešto drugo, istorijsko bogaćenje na reklamama, na minutima, sekundima reklamnog prostora od strane Dragana Đilasa, koji i dan danas ćuti i nije nam dao odgovore kako je zaradio svoje novce, kako je zaradio nekretnine koje je sam prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije i koji iznose, samo u nekretninama, Đilas je zaradio 25 miliona evra.

Istina je sledeća, on se samo smenjivao sa funkcije na funkciju, bio je na čelu direktor Narodne kancelarije, ministar za MIP, nakon toga i gradonačelnik Beograda i mi možemo da vidimo taj razvojni put Dragana Đilasa, kako je išao sa stepenice na stepenicu, sa funkcije na funkciju, i kako je u periodu od 2004. do 2013. godine zgrnuo i obrnuo zaista ogromno bogatstvo.

Istina, na ove istine i na malverzacije oko reklamnog prostora je ukazivala najviše pokojna Verica Barać u izveštaju o stanju u medijima, koja je na jedan najbolji, rekla bih na plastičan način, dokazala na koji način je Dragan Đilas upotrebljavao najviše državne funkcije samo za ličnu korist, za korist svojih firmi koje su poslovale sa državnim preduzećima, a najveću zaradu Đilasove firme ostvarile su upravo u saradnji sa državnim preduzećima, kao državnim javnim servisom kakav je bio RTS i kakav je bio Telekom, kroz račune „Dajrekt medije“, „Multikom grupe“, štamparije „ Big Print“ zavrteli su se milioni, zgrnule su se pare zaista munjevitom brzinom. Prošlo je više od 60 milijardi dinara kroz ruke, kroz račune Đilasovih firmi.

Ja bih zaista želela da pozovem, ja pripadam nekoj mlađoj generaciji ljudi koji žive u Srbiji, znam koliko je teško raditi i zaraditi, platiti porez državi i od tog profita krenuti dalje, želela bih da zaista pozovem tog ekonomskog Hudinija, da nam objasni tu češku arhimiju kako je zaradio novce trgujući u Češkoj žvakama i prava za emitovanje različitih emisija.

Dok danas raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima i uspostavljanju na intenzivnije saradnje sa zemljama koje nisu priznale Kosovo i nisu glasale za prijem samoproglašene države Kosovo u UNESKO, poput Paragvaja ili Mijanmara ili Surinama koji je na primer jedna od 15 država koje su povukle priznanje Kosova.

Hajde nešto da naučimo iz naših istorijskih grešaka. Prilike u svetu se zaista menjaju, niko nas ne može kao Srbe više da voli, ceni nego što mi možemo da se volimo, poštujemo i cenimo kao mi sami. U međunarodnim odnosima poput one stare Čerčilove, ne postoje naši stalni prijatelji ili naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi, a naši interesi i interesi Republike Srbije, naši nacionalni interesi su očuvanje našeg naroda naše kulture, tradicije, jezika, naših korena. Jer, ako to izgubimo, bojim se da ćemo izgubiti sve.

Videli smo na svojoj koži kako nas to Vuk Jeremić, Tadić, Đilas predstavljaju, zastupaju i na unutrašnjem, ali još gore, rekla bih, na međunarodnom planu, koji su to rezultati njihove pogubne politike. To nije, rekla bih, ni politika, to je politikanstvo, to je strančarenje, daj sve, prodaj odmah ni za šta, za šaku dolara, za šaku ničega. Njima nije bilo do međunarodnog ugleda zemlje, njima nije bilo do zaštite Srba na KiM. Pitam se ko je postavio te administrativne prelaze između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku? Nismo ih postavili mi, postavili su ih oni. Nismo mi ti koji su izbacili rešavanja pitanja KiM iz okrilja UN i uveli EU. Mi smo nasledili od njih ove probleme, a oni sada ne nude apsolutno nikakvu platformu za rešavanje ovih problema, oni nude bojkot izbora u centralnoj Srbiji i Vojvodini, ali su za izbore na KiM 6. oktobra. Pitam sve svoje drage kolege – ko je ovde lud? Znači, podržavaju izbore 6. oktobra na KiM. Imaju svoju listu koju podržavaju, a neće da glasaju i da imaju listu na izborima u centralnoj Srbiji i Vojvodini.

Srbija je zahvaljujući Aleksandru Vučiću zaista ojačala politički, ekonomski i finansijski, ako hoćete u svakom drugom pogledu. Srbija je danas relevantan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni. Srbiji se danas veruje. Malo-malo imamo prilike da vidimo u medijima, na srpskim ulicama veliki broj svetskih državnika, predsednika, premijera, velikih sila Kine, Rusije, Francuske, Nemačke.

Rezultat naše spoljne politike je vidljiv. To što je 15 država povuklo priznanje Kosova je pre svega, rekla bih, zasluga jednog čoveka. Ne slažem se sa mojim prethodnim govornikom, gospodinom Markovićem, koji je rekao da je to isključivo zasluga Ivice Dačića. To je zasluga jednog čoveka, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je povratio međunarodni ugled i kredibilitet naše zemlje i to je za svaku pohvalu.

Mi danas moramo razgovarati sa celim svetom kako bi zaštitili i zadovoljili naše interese, kako bi osnažili našu zemlju, povratili međunarodni ugled, kako bi zaštitili naše građane i na KiM i u centralnoj Srbiji i u Vojvodini, kako bi zaštitili naše manastire, naše crkve, našu kulturnu baštinu, kako bi zaštitili naš jezik.

Sa Srbijom sada svako hoće da pregovara, da posluje, da sedi za istim stolom. Hajde da budemo i dalje privlačni za direktne strane investicije, jer smo po tome lideri i želim da vas podsetim, na osnovu „Financial Times“ Srbija je lider u jugoistočnoj Evropi po privlačnosti direktnih stranih investicija. Upravo ta privlačnost je ta koja je često mnogo lakše doći do postizanja ciljeva, nego uz pomoć prinude kako je pisao čuveni Džozef Naj kada je govorio o nekoj moći do postizanja ciljeva, nego uz pomoć prinude kako je pisao čuveni Džozef Naj kada je govorio o mekoj moći. Meka sila je sposobnost postizanja svojih ciljeva uz pomoć privlačnosti, a ne putem prinude, tj. da drugi rade kako ti hoćeš, a ti ih ne prinuđujueš na to.

Naj tvrdi da je američka moć po svom kontinuitetu i kvalitetu drugačiji od moći koje je Amerika ranije imala i moći koje su imale pređašnje sile.

Takođe, jedno od najpoznatijih dela diplomatije, umeće ratovanja, napisano pre mnogo vekova, govori o tome da ne može da se zapazi da se jedino tehnologija promenila, a da je sve ostalo na međunarodnom planu, vođenju politike, spoljne politike i diplomatije ostalo isto.

Sun Cua misao drevnog i vojnog stratega kaže da je najbolje pobediti bez borbe i danas vredi, danas može da se primeni.

Ja bih želela da kažem da je jako važno da iskoristimo priliku, iskustvo drugih država i da ne budemo ponavljači, kako smo možda nekada bili tokom istorije. Srpski narod je pobednički narod, srpski narod je ponosan narod, bili smo na strani saveznika, sila pobednica u oba svetska rata i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Nekako imam osećaj da smo u diplomatiji i međunarodnim odnosima često kroz istoriju gubili, da nismo dobili dovoljno, koliko nam je možda pripadalo. Hajde da nastavimo da pobeđujemo i na ovim poljima.

Na kraju, time završavam svoje današnje izlaganje, želim da iskoristim priliku da pozovem sve Srbe da izađu i podrže Srpsku listu na izborima na KiM, koji se održavaju 6. oktobra ove godine. Svima nam je jasno da svi koji učestvuju van Srpske liste na nekoj drugoj listi rade isključivo za Albance, a protiv je interesa Srba i srpskog življa na KiM, protiv interesa Republike Srbije, protiv interesa naše zemlje.

Pozivam sve Srbe sa KiM i one koji žive u centralnoj Srbiji, Vojvodini, dijaspori da iskoriste svoje biračko pravo i glasaju i podrže Srpsku listu na vanrednim parlamentarnim izborima 6. oktobra kako bi nastavili sa onim sa čim sam počela današnje izlaganje, a to je reč izgradnja bolje, izvesnije budućnosti za sve na KiM, ali i drugim delovima naše prelepe Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uskoro se navršava 17 godina uspostavljanja institucije Poverenika za informacije od javnog značaja u našoj zemlji.

Podsetiću vas, Narodna skupština Republike Srbije je 5. novembra 2004. godine usvojila Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja. Zakonom je uspostavljena institucija Poverenika, kao samostalnog državnog organa, nezavisnog u vršenju nadležnosti radi ostvarivanja prava na slobodan pristup informacija od javnog značaja.

Takođe, Narodna skupština Republike Srbije 22. decembra 2004. godine za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izabrala je Rodoljuba Šabića, diplomiranog pravnika, koji je dobio na taj način svoj prvi mandat. Šabić je na čelo ove ustanove bio ukupno 14 godina, ali u ukupno dva mandata od po sedam godina.

Sam Šabić je na početku svog mandata isticao da je od ličnih sredstava platio izradu pečata, da mu stranački drugari iz tadašnje DOS nisu obezbedili uslove za rad, da nije imao prostorije, opremu, neophodan materijal i ljude i da je sve vreme početka tog njegovog mandata na mestu Poverenika jedne ovako važne institucije u Srbiji, da je njegov rad bio sve vreme blokiran.

Šabiću je drugi mandat na mestu Poverenika istekao prošle godine, 22. decembra 2018. godine sa stabilnim izvorima finansiranja, sa velikim brojem ljudi zaposlenih u ovoj instituciji i sa dobrim uslovima za rad.

Želela bih takođe da podsetim sve građane Srbije o političkoj biografiji i radnoj biografiji Rodoljuba Šabića, a i da vas uverim činjenicama da je Šabić bio sve samo ne nezavistan, nepristrasan i politički neopterećen u svom radu. Prema podacima portala „E-izbori“ stoji zvanična biografija Rodoljuba Šabića.

Šabić je politikom počeo da se bavi osamdesetih godina prošlog veka, kada je u Vladi Ante Markovića bio podsekretar za zakonodavstvo. Bio je jedan od osnivača socijaldemokratije, 1997. godine partije pokojnog Vuka Obradovića. Kasnije se priklonio socijaldemokratskoj partiji Nebojše Čovića. U januaru 2001. godine izabran je za potpredsednika Skupštine Srbije, a na predlog Zorana Đinđića, preuzima Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu i tada postaje ministar.

Godine 2004. izabran je za Poverenika za informacije od javnog značaja i tada je morao, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija, da podnese ostavku u stranci i da preuzme funkciju Poverenika, jer ne može na tom mestu biti izabrana osoba koja obavlja neku političku funkciju.

Zajedno sa sedam advokata osnovao je CESID, kako bi se navodno dokazale izborne krađe, što je prema njegovim rečima doprinelo pobedi DOS na izborima 2000. godine. Podsetiću sve građane Srbije, to je bila opozicija koja je bila protiv režima tadašnjeg predsednika, Slobodana Miloševića.

Dakle, iz svih iznetih podataka, mogu reći da Šabić nije bio nikakav nezavisni ekspert na čelu institucije Poverenika, već je na krilima DOS-a, 19 partija okupljenih u koaliciji, osokoljen da i on dobije nakon 5. oktobra svoj deo vlasti, svoj deo kolača koji je smatrao sam da mu pripada.

Opterećenost politikom, prisutna je sve vreme njegove vladavine na čelu ove institucije, a naročito u poslednjih par godina, dolaskom SNS na vlast. Šabić se tada profiliše kao politička ličnost koji je vodio orkestrirane napade, jednu, rekla bih, zaista prljavu kampanju protiv vlasti i protiv predsednika Republike Srbije, premijerke, ministara u Vladi Republike Srbije, ali i narodnih poslanika, pre svega onih narodnih poslanika koji su iz redova SNS.

Kreću istupi u medijima povodom svih zakona koji se predlažu. Šabić nastupa kao politička ličnost komentarišući zakone uvek isključivo na negativan način, često iskrivljujući, falsifikujući prave činjenice i sam sadržaj zakona, kao i razloge za njegovo donošenje.

Nije problem ta ostrašćenost Šabića sa politikom. Jedan političar, uvek političar, uvek ta želja za politikom. Problem je jer je taj političar u pokušaju plaćen novcem građana Srbije da štiti njihova prava, prava na dostupnost informacija od javnog značaja.

Nisu ga građani Srbije plaćali da u radno vreme tvituje, retvituje, lajkuje i objavljuje gadosti o državnim organima u Srbiji, da kritikuje, vređa sve one koji misle i rade drugačije, koje su ti isti građani svojom voljom izabrali na demokratski način na izborima.

Počeo je bez pečata, prostorije, opreme, kadrova. Završio je drugi mandat sa prostorijama, sa kadrovima, sa opremom za vreme vlasti koju je svakoga dana sve više i više kritikovao.

Stalno se žalio da nema dovoljno kapaciteta i finansija u radu ove ustanove, a istina je sledeća. Zaista, kao član Administrativnog odbora sa svim svojim kolegama i predsednikom Administrativnog odbora, gospodinom, dr Aleksandrom Martinovićem, ali i njegovim prethodnikom, Zoranom Babićem, mogu da potvrdim da nikada ni jednu inicijativu Rodoljuba Šabića, dok je bio Poverenik za informacije od javnog značaja nismo odbili.

Podaci takođe govore i o tome da je za zapošljavanje u službi Poverenika potrošeno 33 miliona dinara novca građana Srbije, a kada se iskontroliše njegovo poslovanje, zaista dolazimo do zaista čudnih stvari, od ugovora sa suprugom, dobavljača para Vuka Jeremića, preko službenih putovanja, do nabavke najskupljeg mobilnog telefona. To su činjenice koje su zaista lako dostupne, koje su proverljive i da ima časti i obraza on bi do sada to i potvrdio u javnosti i to bi priznao.

Potrošio je na konferencijama za štampu na kojima je brutalno napadao ministre i narodne poslanike, ukupno 207.430 dinara. Kada se saberu svi Šabićevi troškovi i rasipništvo dok je bio na čelu ovog tela, dolazimo zaista do basnoslovnih cifara.

Pitam se ovako javno, pitam sve vas narodne poslanike, sve građane Srbije, šta smo mogli sve da uradimo sa tim novcem, koliko bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara smo mogli da izgradimo i uradimo sa tim novcem koji je Rodoljub Šabić tako lako proćerdao?

Prošlo je vreme demagogije, praznih priča, politikanstva. Danas ljudi žele da zaista vide opipljive rezultate rada Vlade Republike Srbije, ljudi koji su na odgovornim političkim funkcijama. Ljudi zaista, narod u Srbiji želi da vidi da li ima pomaka u društvu ili nema. Danas ljudi žele, takođe, da vide da li imaju most, da li imaju ulicu, da li imaju auto-put, da li imaju kanalizaciju u svom naselju, da li njihova deca i oni imaju posao za sebe i za svoju porodicu, da li su redovne plate i penzije. To je ono što građane Srbije zanima, a ne politikanstvo, strančarenje i trošenje, bahato trošenje novca poreskih obveznika Republike Srbije, kako je bilo za vreme Rodoljuba Šabića, dok je u dva mandata bio na čelu ove jako važne institucije.

Rezultati Vlade Srbije, čiju odgovornost za vršenje vlasti, pre svih, ima SNS, pokazuju da je nama zaista semafor uvek upaljen i da se samo rezultati računaju. Upravo te rezultate građani potvrđuju dajući podršku našoj politici i našim rezultatima na svim izborima od 2012. godine na ovamo. Nezavisna tela ne odlučuju, Šabić, Janković i njima slični, videli smo, ne dobijaju izbore, propao je taj eksperiment i građani ih neće, građani su ih kaznili na izborima.

Narod Srbije odlučuje na izborima, ma koliko se to liderima iz Saveza za Srbiju svidelo ili ne, Šabić je deo stare DOS ekipe, ekipe Jeremića, Đilasa, Tadića i Šutanovca. Što nije reagovao na pronevere isisavanja nova od strane Đilasa i njegovih firmi, „Dajrekt medije“, „Multikom grupe“, štamparije „Big print“, koja je bila u vlasništvu Dragana Đilasa, koja je štampala ogromnu količinu propagandnog materijala i koja je bila na grbači na pupku, kako bih rekla, isisavajući novac iz gradske kase, dok je on bio gradonačelnik Beograda, a institucije koje su koristile usluge njegove štamparije, štamparije „Big print“ su bile institucije čiji je osnivač bio grad Beograd, dok je Dragan Đilas bio na vlasti.

Zašto Šabić nije jače reagovao 2010. i 2011. godine kada je direktor RTS, pokojni Tijanić, odlučio da ćuti i da mu je bolje da plati kaznu nego da dostavi informacije o štetnim ugovorima, štetnom poslovanju RTS i prodaji reklamnog prostora na RTS Đilasovim firmama?

Šabić je tada imao pametnija posla, trčao je drugi mandat, promenio adresu od DOS-ovog dresa obukao je dres navodnog nezavisnog Poverenika i najduže je, rekla bih, od svih u tom propalom žutom preduzeću bio na vlasti, bio na funkciji, sve do decembra prošle godine. Ispade da se Šabić od svih žutih funkcionera i DOS-ovih funkcionera ipak najduže zadržao.

Žao mi je što nemam dovoljno vremena da do detalja raskrinkam do kraja ovog lažnog borca za ljudska prava, lažnog zaštitnika informacija od javnog značaja. Njegova uloga nije uvek bila da štiti prava građana na informacije od javnog značaja. On je sebi sam dodelio ulogu da se sa ove funkcije bavi politikom, da napada predsednika, premijerku, ministre, preko tvitera i medija, da skokne do posla, pa da popije kafu i odmah da ode na tviter da vidi šta se dešava, da mu nešto ne promakne.

Kada smo kod tvitova i korišćenja mobilnih telefona, Šabić je sam sebi od državnog novca, novca poreskih obveznika Republike Srbije, obezbedio telefon od 160 hiljada dinara, državnog novca, da bi mogao natenane da tvituje, retvituje, lajkuje do mile volje u radno vreme za basnoslovnu platu.

Sve građane Republike Srbije, sve narodne poslanike, koji možda to ne znaju, želim da podsetim na informaciju da je plata Poverenika 194 hiljade dinara i da je jednaka plati Vrhovnog suda. Dok sudija radi dan i noć da zaradi tu platu, Rodoljub Šabić tvituje, slika cveće i putuje, kači raznorazne tvitove i na taj način troši vreme dok ga građani Srbije plaćaju u toku radnog vremena.

Sada bih se osvrnula na radnu biografiju predloženog kandidata Milana Marinovića, kojeg je u ime SNS predložio šef poslaničkog kluba prof. dr Aleksandar Martinović za mesto Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Mi smo zaista svi kao narodni poslanici i članovi Odbora za kulturu i informisanje imali priliku da se detaljno upoznamo sa zaista impozantnom i impresivnom biografijom predsednika Prekršajnog suda u Beogradu. Zaista je bez mrlje u karijeri. Kada uporedimo ove dve biografije, biografije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića i advokata i pravnika Rodoljuba Šabića, možemo da vidimo upravo te dve Srbije i tu glavnu razliku po čemu se mi kao SNS razlikujemo od njih.

Takođe, rekla bih da je upravo ta radna i profesionalna biografija sudije Milana Marinovića čista kao suza, o čemu svedoči i odluka Visokog Saveta sudstva o postupku redovnog ocenjivanja i vrednovanja rada sudije Prekršajnog suda u Beogradu, kojem je Komisija Prekršajnog apelacionog suda izjasnila se sledeće, citiram – rad Milana Marinovića, predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, redovno se vrednuje ocenom izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju za period od 1. jula 2015. godine do 30. juna 2018. godine.

Ovome svedoči i statistički izveštaj o kvalitetu i kvantitetu rada i statistički izveštaj o radu suda za navedeni period od kada Marinović na njegovom čelu. Ti podaci su zaista proverljivi i ti podaci su dostupni svim narodnim poslanicima, svim građanima Srbije i oni kažu da je procenat uspešno rešenih slučajeva u odnosu na ukupan broj predmeta za vreme dok je Milan Marinović bio predsednik Prekršajnog suda, bili zaista impozantni, čak 97,18% uspešno rešenih slučajeva u odnosu na ukupan broj predmeta, što je zaista dobar i fantastičan rezultat.

O samoj kandidaturi sudije Milana Marinovića pozitivno su se izrazile i njegove kolege sudije, sudije Visokog saveta sudstva, ali i ostali, poput predsednika Udruženja sudija i tužilaštva.

Smatram da bi izborom Milana Marinovića zaista bio učinjen korak napred, jer je za kandidata predložen sudija sa dugogodišnjim iskustvom, ali činjenica da se on nikada nije bavio politikom, za razliku od ranijih rešenja, za razliku od Šabića koji se više bavio politikanstvom i strančarenjem, a sve manje svojim poslom za koji je bio debelo plaćen.

Moramo raditi na depolitizaciji nezavisnih tela, jer ćemo tek tada kao društvo ići napred i istinski napredovati u razvoju demokratije i osvajanju prava za sve naše građane.

Na kraju, ne bih da zvučim kao da delim nekakve lekcije novom Povereniku, ali želim da kažem sledeće. Uspeh nezavisnog tela u budućnosti, institucije Poverenika, će zavisiti od više faktora – da ne prodaje tajne i da ne trguje informacijama i tajnim podacima, da se ne samokandiduje za gradonačelnika Beograda ili neke druge javne funkcije dok je na funkciji Poverenika, da nenamenski ne troši novac poreskih obveznika kupujući skupe telefone ili trošeći novac na skupa službena putovanja, da ne tvituje za vreme radnog vremena i da ne vodi borbu na tviteru protiv predsednika, premijerke, narodnih poslanika, sve ono što je u prethodnih punih 14 godina radio bivši, evo danas govorimo o prestanku njegovog mandata i u formalnom smislu, bivšeg Poverenika Rodoljuba Šabića.

Na kraju, zaista, poruka koja se prosto prožima, poruka za kraj, da Srbija hrabrim koracima korača napred ka jednoj modernoj, uređenoj, međunarodno priznatoj i poštovanoj državi. Ne možemo usvajati predloge i nova rešenja samo zato što od nas traži Savet Evrope, kakav je bio slučaj pre 15 godina, kada se zakonom uspostavila institucija Poverenika. Ne možemo se samo baviti formama, a ne i sadržajima jedne ovako važne institucije kakva je institucija Poverenika za informacije od javnog značaja.

Moramo zajedno uložiti napore da instituciju Poverenika učinimo boljom, nezavisnijom, kako bi buduća osoba koja će biti na čelu te institucije savesno obavljala svoj posao, posao obavljala pre svega profesionalno, nezavisno, neopterećena političkim dešavanjima, nepristrasno. I to je recept za uspeh. Ja verujem da će sudija Marinović to uspeti da prevaziđe i da će usvojiti u svom radu na čelu ove važne institucije kakva je institucija Poverenika u Srbiji.

Poslanička grupa SNS, a danas u današnjoj debati vidim i da ćemo dobiti podršku za naše rešenje i od JS, SPS, SDPS, će podržati kandidata sudiju i predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Uverena sam da će sudija Marinović taj posao obavljati u najboljem interesu građana Republike Srbije, jer se u njegovoj radnoj biografiji jasno vidi da je reč o pravom profesionalcu, časnom čoveku, neopterećenom politikom, koji je kao sudija Prekršajnog suda od 1998. godine kontinuirano i neprestano štitio ljudska prava građana koja su zaštićena važećim propisima.

Kao dugogodišnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu u svojstvu odgovornog lica, stoji u radnoj biografiji Milana Marinovića, postupao je i po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, starajući se pri tome da se istovremeno poštuje zaštita podataka o ličnosti.

Pozivam sve svoje kolege u danu za glasanje da podrže kandidata SNS predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, gospodina Milana Marinovića, za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u prethodne četiri godine Srbija je izgradila 300km autoputeva i u tom periodu se broj vozila povećao sa 37 miliona na blizu 57 miliona, koliko je zabeleženo na osnovu podataka u prošloj 2018. godini.

Iako smo zaista nasledili katastrofalno stanje na našim putevima, železničkim prugama, mi se kao jedna odgovorna stranka, SNS, zaista, iz dana u dan borimo da poboljšamo uslove za život našim građanima, da se bolje regionalno povežemo, da se regionalno povežemo boljim putevima, železničkim prugama, novim mostovima ali i novim rečnim i vazdušnim lukama.

Dobra vest za građane Republike Srbije je da ćemo nastaviti da jačamo kapacitete izgradnjom novih međunarodnih graničnih prelaza, da ćemo raditi na olakšicama i, kao što je potpredsednica Vlade rekla u svom uvodnom obraćanju, da ćemo raditi na tome da uklanjamo te fizičke barijere koje postoje na našim međunarodnim graničnim prelazima i da ćemo uspostaviti jednu jedinstvenu kontrolu, jednu kontrolu bilo da se radi o ulasku ili izlasku iz naše zemlje.

Takođe ohrabruju i vesti koje sam danas uspela da pročitam u srpskim medijima, a to je da je Svetska banka odobrila Srbiji 40 miliona dolara u okviru jednog jako važnog regionalnog projekta koji uključuje i Republiku Srbiju i Albaniju i Severnu Makedoniju. Ukupna vrednost ovog projekta koji će Svetska banka ponuditi ovim državama je 90 miliona dolara, od čega će Srbija dobiti 400 miliona dolara zajma. Korisnici ovih sredstava su Uprava carina, Infrastruktura železnice Srbije, JP „Putevi Srbije“, Koridori Srbije i tako to radi odgovorna vlast kada imamo jasan plan, jasnu viziju šta želimo dalje.

Takođe, brojni su izazovi pred nama, vi to jako dobro znate, moramo raditi još dalje na razvoju inteligentnih transportnih sistema na našem Koridoru 10 i unaprediti prelaze, granične prelaze, puteve preko železničkih pruga. Čeka nas dosta posla, ali kad imamo jasnu viziju i jasan plan lako je ići napred. Treba samo da gledamo na taj semafor koji se stalno upaljen i da realizujemo sve započete i ambiciozne planove koje Vlada Republike Srbije iz dana u dan zaista uspešno sprovodi.

Takođe, ukazala bih na još jednu činjenicu da pripadnici MUP, pripadnici granične policije, fitosanitarni inspektori, naši carinici zaista neumorno rade 24 sata kako bi zaštitili bezbednost građana Srbije i omogućili efikasniji prelaz preko srpskih granica.

Izgradnjom novih drumskih, železničkih, rečnih prelaza naša zemlja postaje zaista konkurentnija i bolje mesto za poslovanje domaćim i stranim firmama. Na taj način se olakšava poslovanje našim firmama, skraćuje se vreme čekanja na našim granicama, na bolji i efikasniji način se vrši kontrola prevoza robe, hrane, putnika, teretnjaka.

Vlada Republike Srbije čini sve zaista da proširi kapacitete naših drumskih, rečnih i vazdušnih prelaza i usvajanje upravo ovog zakona. Reč je o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnim prelazima Preševo-Tabanovci, koji ide tome u prilog i ja vas molim da istrajemo i da ne ostanemo samo na ovom primeru, već kao u ovih prethodnih, rekla bih par, godina nastavimo da modernizujemo i unapređujemo, povećavamo kapacitete naših međunarodnih graničnih prelaza.

Na još jednu stvar bih želela u današnjem izlaganju da skrenem pažnju. To je pitanje bezbednosti naše zemlje i naših građana, koje je jako važno. Na to moramo uvek da mislimo i da se zajedničkim snagama zaista trudimo da naša zemlja, da našoj zemlji i svim naših građanima omogućimo što je efikasniji prolaz, a isto tako da uz pomoć granične policije, uz pomoć naših carinika, fitosanitarnih inspektora obavimo i kontrolu kako bi se zaštitili, kako bi se naša zemlja zaštitila od unošenja narkotika, šverca oružja ili ilegalnih migracija.

Imamo dobru komunikaciju. Uspostavljamo zaista dobru međunarodnu saradnju sa policijama iz regiona, iz Evrope, što dokazuje činjenicu da je Srbija danas zaista pouzdan partner i zemljama EU, ali i zemljama koje se trude i koje su na putu i na procesu evropskih integracija.

Naša policija ima zaista dobru saradnju sa Fronteksom i mi svi kao građani koji živimo u našoj zemlji se zaista osećamo bezbednije i sigurnije svakog dana.

Danas pored Zakona o izgradnji stanova za snage bezbednosti raspravljamo o još jednom važnom sporazumu o kome ću detaljnije govoriti. Reč je o sporazumu koji je potpisala Vlada Republike Srbije i Vlada Severne Makedonije. Inicijator ovog sporazuma bio je predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić. Potpredsednik Vlade Republike Srbije, doktor Nebojša Stefanović je 12. jula je potpisao ovaj sporazum i danas raspravljamo o zakonu koji će potvrditi važan međunarodnom sporazumu, čime ćemo napraviti neku vrstu pravnog okvira, zakonodavnog okvira koji nam je nedostajao i nastaviti sa modernizacijom međunarodnih graničnih prelaza.

Takođe, izgradnja ovog graničnog prelaza, reč je o graničnom prelazu Preševo-Tabanovci, omogući će brži protok ljudi, vozila, teretnih vozila, kamiona. Mi smo danas u letnjoj sezoni. Veliki broj putnika, domaćih i stranih turista planira da ide na more, planira svoje godišnje odmore. Mi se nalazimo na tranzitnim koridorima. Veliki broj kamiona, teretnjaka prolazi svakodnevno kroz našu zemlju. Moramo stvoriti uslove da smanjimo čekanje na našim graničnim prelazima.

Srbija zaista ulaže u izgradnju graničnih prelaza i nedavno je otvoren jedan moderan i funkcionalan granični prelaz Batrovci. Podaci ukazuju da je preko ovog prelaza prešlo gotovo sedam miliona putnika, što pokazuje koliko posla imaju naši policijski službenici, naši carinici, naši inspektori na granicama.

Takođe, izgradnja graničnih prelaza je opremljena sa novom i modernom opremom, dobro obučenim graničnim policajcima, carinicima, što je dovelo do fenomenalnih rezultata koje granična policija ostvaruje na ovom novom modernizovanom obnovljenom graničnom prelazu koji ima čak 18 traka.

Takođe, policija dosta radi, ulaže se novac u reformu MUP-a i kada je reč o nabavci nove opreme, novih uslova koje koriste naši policajci. Policija je na obnovljenom i proširenom graničnom prelazu Batrovci imala dobre rezultate kada je reč o zapleni narkotika. Samo prošle godine zaplenjeno je 65 kilograma droge, od čega dva kilograma heroina, što je jedan od boljih rezultata kada je reč o graničnim prelazima Srbije.

Ovo je najbolji podatak koji govori o tome kako se može kada se hoće i kako se može kada se na jedan planski način zaista ulaže i kada sve relevantne institucije u lancu odgovornosti odgovorno i savesno rade svoj posao.

Pored, zaista neumornog rada, rekla 24 časa rade naši graničari, zaista bi odala priznanje i našim carinicima koji se trude da na jedan profesionalan način organizuju rad carinske službe. U eri kada je vreme novac i kada biznis zaista ne može da čeka zajednička kontrola će zaista omogućiti da putnici, tovar i robe da se zaustavljaju na jednom mestu, radi kontrole, što će značajno uticati na ubrzanje prometa preko granice i smanjiti zadržavanje na najmanju moguću meru.

Raduju me podaci iz medija o izgradnji novog graničnog prelaza Preševo-Tabanovci za putnike i teretnjake koji iz Srbije idu ka Severnoj Makedoniji i granične službe Republike Srbije će sprovodi izlaznu kontrolu na teritoriji Republike Severne Makedonije na graničnom prelazu Tabanovci, dok će za oni koji putuju iz Severne Makedonije ka Srbiji izlazna kontrola makedonskih graničnih službi biti sprovedena na teritoriji Republike Srbije, na graničnom prelazu Preševo.

U ovom trenutnu na graničnom prelazu Preševo sa srpske strane granice ubrzano se radi na proširenju ostrva na kojima se nalaze kontrole kabine. Potvrđeno je da će na tom mestu biti postavljeno šest kućica za rad pograničnih službi u putničkom prometu, dok se dve kabine za kontrolu teretnih vozila proširuju.

Zaista, mi imamo odličnu saradnju sa našim susedima. Mi smo zemlja koja se nalazi na spoljašnoj granici EU. Zemlje pre nas koje su postale članice EU i Hrvatska i Mađarska i Bugarska i Rumunija, zaista žele kroz jednu bolju komunikaciju i saradnju sa Vladom Republike Srbije da olakšaju promet robe, usluga, kapitala na našim granicama. Često se dešava da naša granična policija da naša carina nije odgovorna za to dugo čekanje, već je odgovornost na onoj drugoj strani, na strani zemalja članica EU, pre svega mislim na Mađarsku i Hrvatsku.

Mnogo smo pobošljali kapacitete rada na graničnim prelazima prema Rumuniji. Želim da podsetim sve drage kolege narodne poslanike, ali i sve građane Srbije, da su 2014. godine su obnovljena tri nova međunarodna granična prelaza između Srbije i Rumunije, u jednoj zaista svečanoj atmosferi. To je zaista bio veliki poduhvat koji je ojačao ekonomsku saradnju na taj način što je rešen problem koji je postojao više od 20 godina.

Izgradnjom za nešto manje od 10 meseci izgrađena su tri nova međunarodna granična prelaza Nakovo-Lugno, u opštini Kikinda, Jaša Tomić-Fenk kod Sečnja, Vrbica-Balkan u Čokanjskoj opštini, čime su stvorene mogućnosti za još čvršću saradnju dve države, reč je o Republici Srbiji i Rumuniji i dvaju zaista komšijski naroda čiji su odnosi u celini nikada bolji. Rumunska strana često voli u komunikaciji sa narodnim poslanicima iz SNS da apostrofira da Rumunija ima zaista dva prijatelja tokom čitave istorije nastanka ove države, gde su ta dva prijatelja Republika Srbija i Crno more. Tako da nam je važno da jačamo te veze i da imamo jasnu volju i jasan plan kako ćemo krenuti dalje.

Da imamo plan i da imamo zaista političku volju o tome svedoče i sledeći podaci. Pored projekta Svetske banke, zaista i EU u Republici Srbiji ulaže značajna finansijska sredstva za modernizaciju graničnih prelaza. Vrednost radova na izgradnji i rekonstrukciji novih graničnih prelaza u Srbiji premašiće ove godine cifru od 19,3 miliona evra. Cilj ove investicije je rešavanje problema dugog zadržavanja, najčešće teretnih vozila prilikom izlaska iz Srbije, odnosno njihovog ulaska u EU.

Kao što sam rekla, problem često nastaje sa one druge strane, odnosno kod graničara u EU. Pripadnici uprave carine, graničari rade na graničnim prelazima u Srbiji i problem vide u nedovoljnoj propusnoj moći graničnih službi, pre svega Mađarske, Hrvatske, a donedavno i Rumunije. Transportna industrija Srbije, naši kamioni, šleperi, prevoznici zbog dugog zadržavanja na granici trpe značajnu štetu. Prema podacima do kojih sam došla kamioni potroše 26 miliona časova da pređu sa jedne na drugu stranu.

Dobri primeri iznalaženja rešenja predstavljaju zajedničke sednice Vlade koju smo imali u Subotici kada su bile i Mađarska i srpska Vlada, ali i predsednici srpske i Mađarske carine koji su predstavili neke nove odgovore na ove izazove sa kojima se na zajedničkim granicama susrećemo. Takođe, na tom sastanku izneta je ideja da prazni kamioni koji izlaze iz Srbije preusmeravaju se na granične prelaze ka Mađarskoj ako u tom trenutku nisu opterećeni saobraćajem.

Znači moramo, zaista, kao odgovorna vlast i kao SNS da iznalazimo odgovore na potrebe transportne industrije Srbije, jer domaći i strani kapital, domaća sfera usluga zaista ne može da čeka, jer će preusmeriti svoje poslovanje, bojim se, na druga tržišta.

Takođe, u februaru 2019. godine, želim da podsetim sve svoje drage kolege narodne poslanike, ali i sve svoje građane Republike Srbije da je otvoren novi granični prelaz Bajmok, koji je napravljen na istom mestu na kojem je bio i stari. U pitanju je jedan od osam graničnih prelaza sa Mađarskom, u koji je uloženo oko dva miliona evra. Ohrabruju i dobre vesti, dobre vesti za građane Republike Srbije da se radi o novom graničnom prelazu i da se radi i na graničnim prelazima kao što su Sot, Gostun, Kotroman.

Počela je rekonstrukcija graničnog prelaza Sot sa Hrvatskom. Plan je da radovi budu završeni za oko šest meseci, što bi trebalo da rastereti prelaze kod Šida i Batrovca, znači, sada svim onim putnicima domaćim i stranim turistima koji žele da idu ka Hrvatskoj. Takođe nismo stali na tome. Imamo plan i sprovedeni su radovi koji su obavljaju na prelazu Gostun. Reč je o najvećem graničnom prelazu sa Crnom Gorom, a trebalo bi da budu završeni za oko 18 meseci.

Pored ovih prelaza u toku je rekonstrukcija graničnog prelaza Kontroman sa BiH. U sklopu investicija je izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo i delova puta prema Sremskoj Mitrovici, Kuzminu, prema Rači, a sledi i rekonstrukcija prelaza Sremska Rača, odnosno mosta koji spaja Srbiju i BiH. Smatram da će ovi radovi doprineti da transport putnika i robe sa susednim zemljama, da se obavlja efikasnije nego što je to bio slučaj ranije.

Zaista mogu da posvedočim, kao građanin ove zemlje, kako smo katastrofalno stanje zatekli na našim graničnim prelazima, na našim putevima, na našim autoputevima, a o železnici, i podacima kako smo železničke pruge, počnite od beogradskog železničkog čvora pa nadalje, kakve smo pruge nasledili.

Koliko je ovo zaista važno, svedoče i podaci Svetske banke koji kažu koliko transportna industrija Srbije gubi vremena i novca zbog zadržavanja na graničnim prelazima, sa ekonomijama regiona, pored problema koje imaju prilikom ulaska u EU, reč je zapravo o spoljašnjoj granici EU. Možda najbolje ilustruje podatak Svetske banke koji kaže da u regionu zapadnog Balkana je potrebno pet puta više vremena da se pređe preko granice, nego u mnogim zemljama EU.

Kamioni u regionu troše 26 miliona časova, što je oko tri hiljade godina, čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu. To su poražavajući podaci i to je nešto na čemu moramo raditi bolje, efikasnije u narednom periodu.

Ovaj sporazum o kome danas raspravljamo ide tome u prilog. To su rezultati koje građani očekuje od nas, SNS i od ljudi koji je predstavljaju, na odgovoran način vrše politiku.

Takođe, očekuje se da će vreme i troškovi reagovanja na zapadnom Balkanu biti smanjeni, zahvaljujući upravo realizacijom ovog projekta Svetske banke, ali i brojnih projekata koji se realizuju pod pokroviteljstvom EU. Sredstva iz kredita će se koristiti za izradu i sprovođenje mera koje će povećati transparentnost, smanjiti troškove, poboljšati saradnju raznih institucija i skratiti vreme potrebno da se trguje preko granice.

Zbog svega navedenog, ja bih pozvala sve svoje kolege narodne poslanike iz redova pozicije i opozicije da podrže ove jedne važne zakone, kako bi građanima Republike Srbije, svim putnicima, naši transportnim preduzećima olakšali bolje poslovanje i funkcionisanje. Ne možemo uvek biti u središtu, prosto, u nekoj vrsti klopke, moramo i te kako raditi da olakšamo i da osluškujemo potrebe i naših građana i naše privrede.

Sada bih, na samom kraju, želela da iskoristim priliku, dok ste ovde prisutni u Narodnoj skupštini, gospođo Mihajlović, da ukažem na jedan problem koji se zaista dešava na javnoj sceni u Srbiji, iako je Vlada Republike Srbije 30. oktobra 2014. godine osnovala Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem ste vi čelu, imam neki utisak, kao narodna poslanica, da nismo dovoljno reagovali na napad na žene i u politici i u medijima i u novinarstvu i na svakom koraku. Napad na jednu ženu je napad na sve žene u Srbiji. Imamo svakoga dana situacije, i na Tviteru i u medijima i u javnom prostoru da se žene na sve načine diskriminišu, omalovažavaju, da se iznose brojne gadosti, izmišljotine koje izgovaraju ljudi iz Saveza za Srbiju, koje su zaista i ponižavajuće i sramotne za žene u Srbiji. Sramota je da to sve čine i govore lideri opozicije u našoj zemlji i da zaista tu spiralu nasilja svakoga dana zapravo šire i povećavaju.

Takođe, mi smo juče reagovali kao narodne poslanice iz redova Srpske napredne stranke jednim saopštenjem, gde smo osudili najsvežije napade na državnu sekretarku u MUP-u, gospođu Biljanu Popović Ivković, jer smatramo da sve ustanove, sve institucije u ovoj zemlji moraju da ustanu i da se jasno i glasno bore protiv nasilja koje propagiraju lideri iz Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović.

Molim vas da Koordinaciono telo reaguje. Znam da radite dosta na poboljšanju uslova za naše devojčice, dečake, da se borite za rodnu ravnopravnost u Srbiji, ali vas molim da reagujete i na nasilje, i to političko nasilje koje se dešava nad ženama u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi, gospodine Sikimiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u Srbiji se zaista svakoga dana beleže sve bolji i bolji rezultati kada je reč o borbi protiv korupcije. U prethodnih godinu dana, ugroženo je i procesuirano više od 500 lica koji su bili optuženi za krivična dela korupcije i kriminala.

U toj borbi nisu bili pošteđeni ni visoki državni funkcioneri, pomoćnici ministara iz prethodnog perioda, predsednici opština, direktori javnih preduzeća.

U Srbiji više nikoga neće štiti partijska knjižica, niti materijalni položaj koji neko zauzima u društvu. I, po tome se mi kao SNS, zaista razlikujemo od prethodnika koji su vladali ovom Srbijom i od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Tadića i od Obradovića.

Pokazali smo na delu, zaista i tome služi ovaj Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije kako se zaista bespoštedno vodi borba protiv korupcije u našem društvu. Slučajevi u Požegi, Leskovcu, Nišu i Beogradu od ove godine idu tome u prilog, kao i stari slučajevi iz perioda kada je DS žalila i palila nad Srbijom, mislim na sudsku presudu koja je nedavno bila u vezi kažnjavanja pomoćnika ministra Olivera Dulića za zloupotrebu službenog položaja kada je bio na čelu ministarstva za zaštitu životne sredina.

U vašim preporukama koje ste dali na strani 15 Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije stoje stvari koje smo mi kao Narodna skupština već uradili. Usvojili smo Zakon o sprečavanju korupcije, zaista smo i kao članovi Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radili na tome da se pojačaju kapaciteti vaše Agencije, svake godine imamo preporuke koje dolaze sa vaše strane kada je reč o povećanju broja zaposlenih, jačamo kapacitete i ka opremi, kadrovima, vidim da ste zaista i vi nastavili da organizujete veliki broj treninga, edukacija, da imate dobru međunarodnu saradnju i to je nešto na čemu moramo nastaviti i u narednom periodu.

Jako nam je važna ta međuinstitucionalna saradnja i dobra saradnja između Narodne skupštine i vaše Agencije, ali i između svih institucija u lancu borbe protiv korupcije, pre svega mislim na policiju, tužilaštvo, pravosuđe, sudove koji procesuiraju onu visoku korupciju, ali i na nižu korupciju koja se javlja za dela koja ne prelaze više od 200 miliona dinara.

Podsetiću vas, mi kao narodni poslanici iz redova SNS i koalicije, zaista smo u prethodnom periodu dosta radili, kada je reč o regulisanju i toj nekoj vrsti zakonodavnog okvira koji nam je nedostajao. Pored zakona o sprečavanju korupcije, mi smo usvojili i Zakon o zaštiti od uzbunjivača, izmenili smo i dopunili Zakon o javnim nabavkama, usvojili smo Zakon o lobiranju. Mnoge zemlje članice Saveta Evrope nemaju Zakon o lobiranju, a jedna Srbija koja hrabrim koracima ide napred, koja želi da se modernizuje, ima jedan tako važan zakon.

Takođe, želim sve građane ali i sve narodne poslanike ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da podsetim da je od 1. marta prošle godine, 2018. godine, počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma i da, kako vidimo po izveštajima Ministarstva pravde, zaista beležimo sjajne rezultate kao država.

Izveštaj je dobra prilika i da se prisetimo kako je to bilo ranije, kada govorimo o jednoj ovako jako značajnoj temi, temi korupcije u srpskom društvu, kako je to bilo, kako se zloupotrebljavao službeni položaj, kako se to isisavao novac iz budžeta za reklame, za oglašavanje, kako smo imali propale projekte širom Beograda, Srbije, propale projekte DS, Dragana Đilasa, na svakom koraku.

Hajka koju sada imamo u medijima svakoga dana, ali i na ulicama Beograda, hajka na ministra Stefanovića i na rad Ministarstva unutrašnjih poslova, sprovodi se danima, upravo zato što se ministar Stefanović usudio da udari na to osinje jezgro. Svima nam je do sada jasno da se predsednik Aleksandar Vučić i potpredsednik Vlade, dr Nebojša Stefanović, zaista ne napadaju zato što čine nešto loše za Srbiju, već da se neko iz opozicije uporno trudi da zaustavi naš napredak i želi da zaustavi dalji rast i razvoj moderne i napredne Srbije.

Svima nam je do sada jasno da Dragan Đilas zaista nema ni obraza, ni dostojanstva, ni morala i da je najbolji primer dala moja koleginica Milena Turk u današnjem izlaganju, da je zaista to primer i u svetskoj istoriji, u svetskim okvirima, kako se jedan čovek u politici na jedan brz i lak način može obogatiti kada je bio na vlasti, jer tada nije vladala nikakva kontrola. Čiste izmišljotine su one priče koje priča svakoga dana u medijima, da se obogatio u Češkoj, valjda na nekakvoj, gospodine Orliću, prodaji žvaka ili čega već. Bogatio se tako zato što je prelazio sa funkcije na funkciju.

Mi možemo preklopiti sve njegove firme u kojima je Dragan Đilas bio vlasnik ili imao vlasnički udeo sa njegovom političkom biografijom od 2003. godine naovamo i tako možemo videti kako je rastao neto dobit njegovih firmi od kada je on na vlasti i od kada je on menjao političke funkcije.

Ja ću vam sada izneti podatke na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije, koje je bilo savetodavno telo Vlade Mirka Cvetkovića, 2011. godine, na čijem čelu je bila pokojna Verica Barać. "Multikom grupa" je osnovana 2004. godine i "Multikom" i "Dajrekt medija", od vodećih Đilasovih firmi, pored "Emoušona" i "Big printa" koje je Đilas imao ili i dalje ima u svom posedu, beležile su zaista rast neto dobitka iz godine u godinu. Tako je "Dajrekt medija" prema podacima APR u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 558 miliona 628 hiljada dinara, dok je u prethodnoj godini, 2007, taj prihod bio manji za gotovo 200 miliona.

Iz biografije Dragana Đilasa možemo videti da je on 2007. godine obavljao različite funkcije. Počeo je najpre 2004. godine u kancelariji predsednika Borisa Tadića, da bi nakon toga bio ministar bez portfelja, zadužen za Nacionalni investicioni plan, nakon toga je postao i gradonačelnik Beograda i na toj funkciji je bio od avgusta meseca 2008. godine pa sve do 2013. godine.

Slično se dešava i sa njegovom drugom firmom, reč je o "Multikom grupi", koja je zajedno sa povezanim preduzećima 2008. godine ostvarila neto dobitak od čak 498 miliona 432 hiljade dinara. U 2009. godini taj dobitak je rastao i on je iznosio 563 miliona 130 hiljada dinara, dok je u 2010. godini neto dobitak iznosio 790 miliona 216 hiljada dinara.

Zanimljivi su zaista i podaci koje smo dobili od Trezora Narodne banke Srbije, a na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije još 2011. godine, kada je utvrdio da štamparija "Big print" koja je članica "Multikom grupe" ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama, među kojima su one koje se najviše finansiraju iz budžeta grada Beograda, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Ta firma je pružala usluge Skupštini grada Beograda, gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta, Turističkoj organizaciji grada Beograda, Biblioteci, Kulturnom centru, Domu omladine i svim onim institucijama čiji je osnivač grad Beograd, dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

Takođe, Verica Barać, ukazuje u svom izveštaju na jedan fenomen, da je Dragan Đilas preko svojih agencija kontrolisao zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji. Kako bi proverio ove informacije, Savet je tražio 27. septembra 2010. godine od RTS pristup informacijama od javnog značaja. Te informacije Savet nije dobio. Tijanić je, prosto, doneo odluku da traženu dokumentaciju ne dostavi, da je bolje da kao direktor tadašnjeg RTS plati novčanu kaznu za nepoštovanje zakona i da informaciju od javnog značaja ne dostavi.

Deo zahteva RTS-u upućen je i radi provere koju je Savetu dostavilo i Udruženje „Ujedinjeni televizijski eksperti“. U tim zahtevima je zaista Udruženje „Ujedinjeni televizijski eksperti“ zaista iznelo navode o ozbiljnim zloupotrebama službenog položaja, korupciji, sukobima interesa, kadrovskim manipulacijama, finansijskim malverzacijama, kršenja Zakona o radu, javnim nabavkama.

Zbog tog ćutanja u RTS, rad Saveta je bio pod blokadom i Verica Barać je zaista trpela ogromne pritiske i nije mogla da dođe do tačnih informacija i do ugovora na koji način posluje RTS za vreme dok je Tijanić vodio ovu kuću.

Takođe, RTS poverava poslove nezavisnim produkcijama u netransparentnoj proceduri, što izaziva sumnju da pojedine interesne grupe ostvaruju finansijsku korist, čija se vrednost meri desetinama miliona evra. Jednom godišnje se formalno raspisuju konkursi za izbor programa nezavisnih radio i televizijskih produkcija, ali rezultati ovih konkursa se ne saopštavaju javnosti. Toliko o transparentnosti finansiranja RTS, Javnog servisa, koji plaćaju građani Republike Srbije i koji se finansira iz budžeta Republike Srbije.

Ja bih sada želela da na jedan slikovit način, kroz dva primera, objasnim i manir i karakter tadašnje vlasti Borisa Tadića, Dragana Đilasa, ali i čelnih ljudi u RTS-u. NIRA film i „Television consalting“, serijal „Vreme je za bebe“, ta firma je istovremeno i suvlasnik multigrupe, zajedno su sa Draganom Đilasom pokrenuli serijal „Vreme je za bebe“, iako je više meseci pre potpisivanja ugovora između RTS i ove firme NIRA film i „Television consalting“, postojao identičan serijal sa identičnim sadržajem koji je pripremala ekipa RTS-a po nalogu direktora TV Beograd, Nikole Mirkova. Međutim, pre nego što je snimanje počelo, generalni direktor RTS, Aleksandar Tijanić, zaključio je ugovor sa privatnom produkcijom.

Isto je bilo i sa serijalom „Četrdeset osam sati svadba“. Imali smo situaciju da je firma „Emoušn prodakšn“ dobila da snima ovaj film i da je sklopljen prvo Aneks ugovora, 19. juna 2006. godine, između firme „Emoušn prodakšn“, tada u vlasništvu Dragana Đilasa, i RTS, kojim se predviđa da RTS za prava i emitovanje 104 epizode ovog serijala emisije „Četrdeset osam sati svadba“ isplati „Emoušnu“ čak 12.948 evra po jednoj epizodi.

Znači, RTS je plaćao 13.000 evra, znači skoro 13.000 evra, za jednu epizodu serijala „Četrdeset osam sati svadba“. Što je još gore, 29. juna 2007. godine zaključen je i Aneks o produženju važenja ovog Ugovora za još 104 epizode.

Takođe, suvlasnik te produkcije do nedavno je bila i „Multikom grupa“ Dragana Đilasa. Kako se navodi u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, Đilas je u ovoj firmi imao 49% udela. Prema navodima ovih nezavisnih eksperata televizijskih, RTS serijski igrani program nezavisnim produkcijama plaća još i više, od 80 do čak 130 hiljada evra po epizodi, navodi se u izveštaju Verice Barać.

Mi danas raspravljamo treći dan o izveštajima nezavisnih regulatornih tela. To prate mnogi mediji, mnogi vredni novinari koji zaista svakodnevno informišu građane Republike Srbije objektivno, istinito i tačno. I u ovoj sali danas imamo i kamermane, u sali pored nas imamo režiju koja emituje ovaj naš današnji program. Zaista sam ubeđena da tu ima dosta vrednih, sposobnih, kreativnih novinara, ljudi koji rade u medijima, kamermana, snimatelja, ljudi koji se bave o tonu, slici, rasveti i zaista sam sigurna i ubeđena da i oni imaju šanse, da i oni imaju prava da kreiraju sadržaje, ali prosto tu šansu nisu imali za vreme Dragana Đilasa, jer je njegov manir vlasti bilo apsolutno i lično bogaćenje. Taj za istinu, objektivno, istinito novinarstvo apsolutno nije mario.

Takođe, mi smo danas ovde imali prilike da od predstavnika SRS često čujemo imovinska karta političara, koliko to novca je imao Dragan Đilas. Kao što sam već rekla, Dragan Đilas svoj novac nije zaradio prodajući žvake ili televizijska prava za određene emisije u Češkoj.

Pre svega, želim da vas podsetim na imovinsku kartu koju je on prijavio na početku vladavine, kada je bio Koštuničin ministar. Tada je prijavio sledeću imovinu: ženinu kuću na Dedinju, polovni auto marke „Sab“ i ušteđevinu od oko 70.000 evra. Danas, prema njegovom priznanju, ima imovinu vrednu 25 miliona evra, i to isključivo u nekretninama, nismo zalazili u drugu imovinu.

Da su ti podaci zaista tačni i da sve ovo što su danas iznosili i gospodin Martinović i gospodin Orlić, a o tome je pisao i portal KRIK koji je govorio o toj radnoj biografiji Dragana Đilasa, ukazivao je više puta. Portal KRIK je sabrao celokupnu imovinu Dragana Đilasa. Ta celokupna imovina, prema portalu KRIK iznosi 1.649 metara kvadratnih, odnosno 24 miliona 375 hiljada 347 evra. To je imovina Dragana Đilasa kada je sišao sa vlasti i kada je odlučio da bojkotuje izbore, da pravi ove cirkuse koje pravi u javnom prostoru.

Završila sam političke nauke i studirala sam sa brojnim novinarima, sa ljudima koji se danas zaista bave politikom i istraživačkim novinarstvom na jedan ozbiljan i kvalitetan način. Tada su nas na fakultetu učili da je moć sklona korupciji i da apsolutna moć korumpira i kvari apsolutno. Isto tako srpski jezik je bogat jednom starom narodnom izrekom, jednom starom narodnom poslovicom koja kaže – daj čoveku vlast, pa da vidiš kako je. Znači, daj čoveku moć, daj čoveku vlast, pa će proći neko izvesno vreme i ti ćeš moći da utvrdiš kakav je on zaista u stvari. Zato što moć oslobađa, moć pokazuje kakav je čovek u stvari. Mi smo imali prilike da vidimo kakvi su to ljudi dok su bili na vlasti i Dragan Đilas, i Vuk Jeremić, i Boris Tadić, a i ljudi jako bliski njemu.

Nakon svih ovih podataka i najava koje sam vam rekla, želela bih da kažem da sve ovo što se dešava na javnoj sceni i sve ovo što se dešava u medijima plod je, inicijalnu kapislu za to zapalio je ministar Nebojša Stefanović kada je pokrenuo jednu jako dalekosežnu istragu i koordiniranu akciju između policije i tužilaštva oko ispitivanja malverzacija, oko prodaje i preprodaje reklamnog prostora, isisavanja novca i finansija iz javnog servisa, kakav je RTS.

Lično je taj Dragan Đilas, glavom i bradom, doneo rijaliti u Srbiju. U Pionirskom gradu, u mestu nadomak Beograda, u Košutnjaku, na mestu koje je bilo namenjeno za prostor za igru, rekreativni sport, zabavu dece Beograda, on je napravio skalameriju, doveo prvi rijaliti u Beograd. Reč je o rijaliti programu „Veliki brat“ i na taj način zagadio javni prostor, a danas nam on priča o reakcijama REM, danas nam on priča o rijaliti programima i komentariše programe u Srbiji.

Zaista, ja sam se detaljno pripremala za ovo današnje izlaganje. Pročitala sam dosta materijala. Jedna od informacija do koje sam došla je i situacija kako se RRA, znači reč je o Republičkoj radiodifuznoj agenciji, koja je preteča REM, kako se RRA ponašala te 2011. godine i da li su članovi RRA radili svoj posao ili ne.

Tek 2011. godine počinje da reaguje RRA, kada podnosi prekršajne prijave protiv medija u Srbiji, uključujući i RTS zbog kršenja Zakona o oglašavanju. U 2010. godini najveći prekršaj u radu RTS koji je RRA utvrdila odnosio se na zaštitu srpskog jezika u programu, jer se često dešavalo, kako RRA naglašava, da natpisi budu na latiničnom pismu, ali se tvrdi da RTS ispunjava sve nadzirane programske obaveze. Znači, jedina prekršajna prijava koja je bila protiv RTS i programa tada na javnom servisu i kod ostalih emitera je bila zašto se natpisi ne pišu na ćirilici, nego na latinici. Toliko o radu RRA.

Takođe, imamo situaciju da su u vreme Vuka Jeremića, Dragana Đilasa državne institucije zaista velika finansijska sredstva izvajale za reklame. Moj kolega Vlada Orlić je juče izneo podatak da je čak 2,5 miliona plaćeno za reklamiranje Đilasa i tzv. uspeha njihove vlasti. Ja dolazim iz Beograda i zaista taj uspeh nisam sve ovo vreme mogla da vidim. Mogla sam da vidim samo propale projekti koji su ostali iza nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, od „Pazl grada“, makete Terazija, podzemnih kontejnera, najskupljeg mosta u istoriji, najskupljeg mosta u svetu, mosta na Adi, koji ni dan danas nije završen, nego ga mi završavamo kao SNS.

Na kraju, želela bih da završim, ta kvazi elita je pokrala milion i milione evra. Ja dolazim iz radničke Rakovice, više od 600 hiljada građana je ostalo bez posla. Radnici koji su vredno radili, koji su izgarali, koji su stvarala te fabrike su tokom noći postali gubitnici, izbačeni na ulice, bez plate, bez novca da finansiraju svoju porodicu, budućnost svoje dece.

Šta je radila ta kvazi elita u međuvremenu i zašto oni zapravo ponovo žele da se dograbe fotelja, zašto ponovo žele da dograbe vlasti i zašto svakoga dana na najrazličitije načine vređaju svoj narod, nazivajući ih pogrdnim imenima da smo kao narod, glupi, ružni, krezubi. To je ono što je karakter vlasti lidera i sadašnjih lidera opozicije koji.. Zašto im je narod kriv? Pa, narod im je kriv zato što se usudio da im uskrati poverenje i zato što se srpski narod i svi građani Republike Srbije zato što su se usudili da im otkažu poverenje i da im uskrate glasanje na svim izborima od 2012. godine na ovamo. Nećete više potcenjivati narod u ovoj zemlji. Nećete ih nazivati pogrdnim i pežorativnim imenima. Mi smo narod koji se diže i mi smo narod koji zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću ponovo dobijamo ponos koji nam je u prethodnim decenijama, prethodnim vekovima, možda nekada i bio poljuljan. Mi smo narod koji zaista veruje u budućnosti i koji će zaista svakog dana sa odgovornom politikom predvođenom predsednikom Aleksandrom Vučićem i SNS zaista zalagati da Srbija ide napred i da bude deo modernog sveta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Apsolutno se slažem sa svojim kolegom Aleksandrom Markovićem da je reč o amandmanu koji nikako ne možemo prihvatiti. Prosto više je razloga za to. Ja bih želela sve narodne poslanike, a pre svega i sve građane Republike Srbije, sve Beograđane da podsetim na suštinu izmena koje je više od godinu dana, na kome je više od godinu dana radilo ministarstvo, ali i čelni ljudi iz grada Beograda. Suština izmena se upravo tiče procesa decentralizacije, prenošenje nadležnosti sa Republike na Grad Beograd, kao i Grada Beograda na opštine, odnosno izmenom statuta Grada Beograda koji, videla sam iz medija, da će se uraditi novi statut do kraja juna ove godine, i sa opština na mesne zajednice, a to je nešto o čemu ovaj amandman govori.

Ja sam zaista pažljivo slušala narodnu poslanicu koja je podnela amandman koji zaista je iznela niz neistina. Pre svega, govorila je o tome da je Beograd sveden na beogradski distriht, i ja prosto sa tim ne mogu da se složim. Beograd je administrativni centar. U Beogradu živi više od dva miliona stanovnika. Beograd je otvorio širom vrata za sve investitore, turiste, studente i prosto apsolutno nije distriht. Distriht govori da je nešto zatvoreno, da je nešto klaustrofobično. Naša prestonica je otvorena za sve studente, mlade ljude, stare ljude, bez obzira na pol, rasu, finansijsku situaciju, materijalni status i ostalo.

Takođe, prethodna govornica je govorila da se ovde ne priča dovoljno, da se samo priča o krugu dvojke. Evo ja dolazim iz kruga trojke, iz gradske opštine Rakovica i prosto nikada se u mojoj opštini nije toliko ulagalo koliko se ulagalo u ove četiri godine. Do sada smo imali situaciju, tome može da vam posvedoči državni sekretar gospodin Bojan Stević kakvi su to budžeti bili gradskih opština u prethodnom periodu kada je neko drugi vladao gradom i Republikom, kako se novac dobijao, o tome zaista najbolje opisuje izveštaj pokojne Verice Barać, koja je govorila da se zahvatalo kako je ko hteo, da su mediji bili zatvoreni i da je 25% odlazio na reklame iz budžeta Republike Srbije. Znači, oni za građane budžeta lokalnih opština apsolutno nisu marili.

Takođe, govorili ste o tome da imamo određene delove bez kanalizacija, bez asfalta, bez vodovoda. Tako je, slažem se sa vama to je faktičko stanje na terenu, ali želela bih da vas pitam ko je do takve situacije doveo? Ko nas je uveo u takvo u stanje?

Mi smo u Beogradu imali virtuelne projekte, propale projekte. Znači, možete da uzmete mapu svih 17 opština, sedam prigradskih i deset gradskih, i da idemo od opštine do opštine da navodimo sve one primere propalih projekata koje su imali samo za cilj isisavanje novca iz grada, iz gradskih opština koje apsolutno ničemu nisu koristili - od "Pazl zgrade" na Voždovcu, makete Terazija na Novom Beogradu, podzemnih kontejnera, rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra i mnogih drugih. Nemam dovoljno vremena poslaničkog kluba pa vam iznesem šta je sve radilo to propalo preduzeće na nivou grada Beograda.

Govorili ste o tome da ne vidite razvoj Beograda. Ja bih mogla da kažem da ste vi onda kratkovidi. Možete da odete u bilo koji deo Beograda i da vidite da se Beograd zaista razvija, menja iz dana u dan.

Govorili ste o tome da se ovde ne radi ni o kakvoj suštinskoj decentralizaciji, to je ono što mi želimo da promenimo. Mi smo imali od 2008. godine na ovamo neku vrstu piramide, da je Dragan Đilas zajedno sa DS, tadašnjom koalicijom na vlasti u Beogradu apsolutno sve izmene statuta, Zakona o glavnom gradu išao u pravcu tzv. centralizacije. Prigrabio je sve apsolutno za sebe i svitu oko sebe. Otuda nas i ne čude ove brojne afere koje su ostale i koje dan danas naša policija i naši nadležni državni organi, organi koji se bave pravosuđem i te kako procesuiraju. Mi svakoga dana u medijima možemo da vidimo kako je neki bivši državni sekretar, neki bivši pomoćnik gradonačelnika optužen i procesuiran za korupciju i zloupotrebu službenog položaja.

Rekli ste da te kancelarije ne funkcionišu, da mesne zajednice moraju kancelarije u kojima građani moraju dobiti odgovore. Želim da vas upoznam sa sledećom činjenicom - rukovodstvo Gradskog odbora SNS u Beogradu svakog dana komunicira sa svojim sugrađanima. Mi u Gradskoj opštini Rakovica zaista svakog vikenda imamo zborove građana, uvažavamo mišljenja naših sugrađana i to nisu nikakvi politički skupovi. Mi ne dovodimo tu naše političke aktiviste. Mi dovodimo, apsolutno pozivamo sve građane koji žele da iznesu neki predlog, sugestiju, pitanje, problem kako brže i efikasnije može da se reši problem u njihovom naselju, kako bi se unapredio kvalitet života svih delova Beograda.

Nama su isti i građani koji žive u Resniku, Kneževcu, Jajincima, Besnom Foku, kao i oni što žive na Vračaru, Starom gradu i Savskom vencu. Po tome se mi kao SNS i te kako razlikujemo od prethodnika koji su vodili ovaj grad. Prosto kod nas nema građana prvog i drugog reda, odnosno kao što ste vi naveli građana iz kruga dvojke. Nama su svi građani podjednako važni i mi želimo da pokažemo zaista suštinsku brigu o problemima svih naših građana bez obzira iz kog dela Beograda ili Srbije dolaze.

Takođe, govorili ste o tome da imamo veliki broj problema sa legalizacijom, sa podnetim zahtevima za ozakonjenje. Zaista sa tim mogu da se složim, ali zvanični podaci Sekretarijata za legalizaciju govore o tome da je u prethodnih 30 godina Sekretarijatu ostavljeno u amanet 250 hiljada predmeta, da je u roku od tri godine 23 hiljade predmeta do kraja 2018. godine rešeno.

Podsetiću svoju prethodnu koleginicu i sa sledećim informacijama - mi smo kao SNS i te kako radili na tome da olakšamo proces legalizacije, da približimo proces ozakonjenja građanima, da nema više korupcije. Uveli smo različite oblike digitalizacije. Vezali smo brojne baze. Imamo elektronsku građevinsku dozvolu. Po tome smo zaista lideri u Jugoistočnoj Evropi. Doveli smo do tzv. E katastra. Zašto štrajkuju građani? Zašto štrajkuju radnici u Katastru? Zato što više nema korupcije, nema više mita da se neki predmet izvadi iz zapećka i da se stavi da bude prvi. To je ona sa čim se ponosimo i to su naši rezultati.

Takođe, nisam toliki pesimista kao što je bila prethodna govornica kada je reč o prenošenju procesa legalizacije, odnosno usklađivanje sa Zakonom o ozakonjenju objekata i prenošenjem nadležnosti ka gradskim opštinama, odnosno ono što nas očekuje to je izmena statuta koja će prateći ove izmene i dopune Zakona o glavnom gradu to i te kako omogućiti.

Vama je jako važno, to je suština procesa decentralizacije, da vi čekanje na šalterima, odlazak do centra grada, odlazak do Sekretarijata za legalizaciju, odlazak do Katastra vi zapravo u vašoj opštini tamo gde građani žive omogućite kroz te tzv. uslužne centre gde na jednom mestu, vi ne maltretirate građane da idu od jednog do drugog šaltera, i da ih sačekuju administrativni radnici koji će stalno iznova tražiti da fali jedan papir.

Ne, mi smo olakšali legalizaciju, ona je sada moguća u par koraka i mi ćemo sve te predmete iz Sekretarijata za legalizaciju prebaciti u svih 17 Beogradskih opština, sedam prigradskih i 10 gradskih, na taj način što ćemo olakšati i približiti proces legalizacije krajnjim korisnicima, a to su građani, vlasnici koji su podneli zahteve za ozakonjenje svojih stanova, kuća, garaža, poslovnih objekata.

Takođe, prethodna govornica je govorila o tome da ona smatra da će izmena ovog zakona, jako važnog Zakona o glavnom gradu, koju smatram da je ministarstvo uradilo zaista dobar posao, reč je o dobrim rešenjima koja se nalaze pred nama narodnim poslanicima, da će zaposliti određeni stranački kadrovi.

Želela bih da kažem da je država sada ozdravila i jako se radujem i ohrabruje ova informacija koja je došla, u medijima saopštenje Ministarstva za rad, gospodina ministra Đorđevića, koji je rekao da se razmatra da od januara 2020. godine se ukine zabrana zapošljavanja u državnim organima.

To je dobra vest, to znači da je država ozdravila, da imamo novca, da možemo da radimo na profesionalizaciji našeg kadra, da možemo da zapošljavamo neke mlade ljude koji su završili fakultete, škole u našoj zemlji, a ne da celog života budemo klaustrofobični, pesimisti i prosto populizam ne donosi ništa novo. Populizam može da donese par nekih jeftinih političkih poena, ali dugoročno populizam se ne maže na hleb i ne može građanima doneti apsolutno ništa dobro. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dragi Beograđani, najvažnija izmena Zakona o glavnom gradu je decentralizacija Beograda, odnosno prenos nadležnosti sa Republike na grad, odnosno sa grada na svih 17 beogradskih opština.

Koja je glavna prednost decentralizacije? Glavna prednost decentralizacije je da želimo da približimo institucije građanima, želimo da sam proces donošenja odluka približimo građanima na koje se te odluke odnose. Decentralizacijom mi ćemo izvršiti neku vrstu ubrzanja sprovođenja svih onih procedura i postupaka koji se vode na lokalnom nivou.

Politička teorija ukazuje da se primenom decentralizacije vrši prilagođavanje lokalnih potreba građana i da je ona značajan činilac demokratizacije jedne države i jednog društva, ali i njenog političkog i pravnog poretka. O tome je govorio i Sejmur Martin Lipset u svom delu „Politički čovek“, koji je govorio o tom odnosu zapravo između decentralizacije i visine bruto društvenog proizvoda i same demokratizacije u jednom društvu.

Preduslov uspešne decentralizacije, odgovarajuća kultura i svest o zajedništvu građana određene teritorije. Donosioci odluka su bliži predmetu odlučivanja i otkrivanje grešaka je lakše i brže, a transparentnost samog postupka odlučivanja, procedure, donošenje odluka je mnogo veća.

Nakon godinu dana, rekla bih, uspešnog rada Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samouprava i čelnih ljudi iz grada Beograda, mi danas govorimo o ovim izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Reč je o dobrim rešenjima koja će olakšati život svim Beograđanima, ali i domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u razvoj naše prestonice. Samo tako grad može da se razvija po meri građana, a ne po meri tajkuna kakav je bio, rekla bih, manir, dok su ovim gradom vladali oni drugi koji se sada nisu udostojili da uđu u Narodnu skupštinu i da raspravljaju o jednom jako važnom zakonu, kakve su izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Samo odgovarajuća decentralizacija može povećati efikasnost gradske uprave i na način da podstakne razvoj i društveni boljitak svih građana jedne prestonice kakav je Beograd.

Samim tim, izmenama i dopunama ovog zakona mi ćemo svim beogradskim opštinama, ukupno njih 17, omogućiti i sprovođenje ono, o čemu je i ministar Ružić govorio, lokalnog i ekonomskog razvoja, i mi ćemo imati jednu direktnu komunikaciju sa svim onim domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u otvaranje poslovnih objekata, magacina, pogona, preduzeća, različitih ritejl parkova, industrijskih zona u našem glavnom gradu.

Takođe, u prethodnom periodu, ja kao Beograđanka, sam svedok različitih eksperimenata, rekla bih, koji su vođeni u glavnom gradu. Znači, sve je išlo u pravcu sve veće decentralizacije, zapravo, to bih najbolje mogla plastično da opišem da je to neka vrsta piramide. Na čelu te piramide u gradu Beogradu je bio prethodni gradonačelnik Dragan Đilas, sva vlast, sva moć je bila koncentrisana u njegovim rukama i rukama njegove svite. Bivši gradonačelnik je prigrabio za sebe i svoje firme apsolutno sve, ostavljajući za sobom dug Gradu Beogradu, dug od 1,2 milijarde evra.

Želela bih da vas podsetim na tu 2008. godinu, 19. avgusta 2008. godine na Skupštini grada Beograda Dragan Đilas je izabran tesnom većinom odbornika gradske Skupštine. On je tada obećavao da će se boriti protiv korupcije i kriminala, a završio je mandat tako što je imao korupciju i kriminal u svojim redovima. Takođe, govorio je o tome da će biti transparentnost trošenja svakog dinara. Mi ni dan danas ne znamo koliko je koštao most na Adi, govorio o napretku, o brzom razvoju prestonice, a prosto imam osećaj da samo privatni novčanici, privatni džepovi su sve veći i veći, a da se prestonica nije razvijala u onom tempu i po onoj dinamici kako je mogla da se razvija.

Imamo i situaciju da je on tada te 2008. godine kada je izabran za gradonačelnika Beograda govorio da će biti otvoren za sve kritike građana. Svedoci smo da nije bio otvoren za kritike, da su njegovi ljudi tukli čoveka u Sopotu, u mestu Ralja, takođe ignorisao je izveštaj pokojne Verice Barać, Saveta za borbu protiv korupcije, koja je govorila da je čak 25% budžeta Republike Srbije odlazilo za reklame za dve firme koje su bliske tadašnjem predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, mislim na Šapera i Đilasa.

Obećavao je da članovi njegove stranke, on je bio tada, podsetiću sve građane Srbije on je tada bio potpredsednik DS, ne mogu da se skrivaju iza sopstvene stranke. Imali smo brojne afere, korupcionaške afere u samom vrhu DS u Beogradu, afera Aleksandra Bjelića, koji je oštetio budžet grada Beograda u iznosu od šest miliona evra, o čemu je više govorio moj kolega Aleksandar Marković. Imali smo i ostale korupcionaške afere, zloupotrebe službenih položaja, imali smo kampanju „Očistimo Srbiju“, gde je samo sajt Ministarstva za zaštitu životne sredine u vreme kada je Oliver Dulić bio ministar koštao građane Srbije, poreske obveznike ove zemlje 500 hiljada evra.

Brojne zloupotrebe službenog položaja imamo i sada i policija i svi oni organi koji se bore na suzbijanju korupcije u našoj zemlji, danonoćno rade na rasvetljavanju ovih afera. Nedavno sam u medijima pročitala da je okončan jedan sudski spor i da je pomoćnik ministra Olivera Dulića procesuiran za zloupotrebu službenog položaja dok je bio na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Mogu da vam ovde nacrtam mapu grada Beograda, svih 17 beogradskih opština i da idem od jedne do druge beogradske opštine i da vam ukazujem na sva ona nedela i sve one propale projekte bivše vlasti na čelu sa Draganom Đilasom, i pazl grad na Voždovcu, i maketa Terazija na Novom Beogradu ali i brojne javne dugove koji su nam ostavili, pre svega mislim na dugove javnih gradskih preduzeća i mnogo toga. Na žalost nemam dovoljno vremena da taksativno navedem sve ono što je Dragan Đilas uništio u gradu Beogradu.

Prosto manir, odnosno karakter tadašnje vlasti da se zahvatalo iz budžeta, iz kase, ko je i kako hteo, bez ikakve kontrole. Pomenuti izveštaj pokojne Verice Barać iz 2011. godine svedoči o tome da je jedna četvrtina budžeta išla za reklame, da se nije vršila nikakva kontrola trošenja tog budžetskog novca i da prosto kada je pokušala da govori sa tadašnjim gradonačelnikom i potpredsednikom DS, nailazila je na ignorisanje, nailazila je na to da je on izjavljivao da to nema nikakve veze. Pa, evo, dozvolite mi gospodine Marinkoviću da budem ironična i da kažem – pa, naravno da nema veze kada novac završava u privatne džepove ljudi bliskih tadašnjoj DS.

Ostavio nam je dugove, ostavio je Beograd u svom programu koji je izneo tada izabrani gradonačelnik Beograda, govorio je o tome da će izgraditi grad sa komunalnom infrastrukturom. Ja bih ga odvela u sve one gradske opštine, pre svega mislim na prigradske opštine, ali i gradske opštine koje ni dan danas nemaju adekvatnu vodovodnu mrežu, kanalizacionu mrežu. Znači, ostavio je totalni urbanistički haos u našem gradu. Ostavio je ulice bez asfalta.

Dolazim iz gradske opštine Rakovica. Imamo jedno naselje Sunčani breg koje 15 godina nije imalo asfalt. Znači, ministre Ružiću, 15 godina naselje Sunčani breg koje se nalazi na samo deset kilometara od centra Beograda nije imalo adekvatan put, ljudi u zimskom periodu su se zaista mučili i maltretirali kako bi zadovoljili svoje svakodnevne potrebe, hitna pomoć nije mogla da uđe u to naselje i da ukaže zdravstvenu negu građanima, ljudima koji su bili teško bolesni. Tako da je to ono što nam je ostavio Dragan Đilas i na to želim da vas podsetim, njega nije apsolutno zanimalo koje su stvarne potrebe građana Beograda, koje su to zapravo usluge koje gradske opštine da servisiraju, njegov manir je bio da je on samo par dana posekao više od 400 platana prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra koji se nalazi ovde nadomak Narodne skupštine Republike Srbije. Na to ću vas ja iz dana u dan u svim svojim izlaganjima i te kako podsećati.

Sada bih se vratila na razloge zašto je važno da izvršimo izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Ministar Ružić je u svom uvodnom izlaganju zaista napomenuo koji su to glavni elementi, reč je zapravo o usaglašavanju sa sektorskim zakonima. Reč je o usaglašavanju sa Zakonom o javnoj svojini, Zakonu o ozakonjenju objekata, Zakona o stanovanju i uređenju zgrada, Zakonu o zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave.

Želela bih da kažem da ćemo tek kada usvojimo ove izmene i dopune Zakona o glavnom gradu mi omogućiti da se naše prestonica, naš grad Beograd zaista brže i bolje razvija po meri svih Beograđana, a ne po meri tajkuna, kakav je bio manir za vreme prethodne vlasti i DS. Starim statutom grada Beograda, bivša gradska vlast je grad apsolutno centralizovala čime su zaista beogradske opštine bile svedene na nivo mesnih zajednica. Nažalost opštine Mladenovac, Lazarevac, Vračar ili Stari Grad imaju manja ovlašćenja od bilo koje druge male opštine u Srbiji.

To je i te kako otežavalo funkcionisanje grada i funkcionisanje gradskih opština, ali to je bila politika prethodne vlasti u gradu Beogradu i mi se kao SNS, protiv toga i te kako borimo.

Po tome se, ja bih rekla, i mi kao SNS razlikujemo od politike koju nam je nudio Dragan Đilas i slični njemu. Naša politika je da se izvrši decentralizacija grada, ali ne na uštrb efikasnosti grada, gradske uprave i naših opštinskih uprava.

Izmenama zakona grad će biti podeljen u dve zone. Imaćemo sedam prigradskih opština, 10 gradskih opština. Gradske i prigradske opštine imaće veća ovlašćenja i po pitanju prostornih planova, legalizacije i izdavanja građevinskih dozvola.

Rekla bih da je u prethodne tri godine izvršena neka vrsta popisa nelegalno izgrađenih objekata i Sekretarijat za legalizaciju grada Beograda je došao do podatka da trenutno postoji 250.000 zahteva za ozakonjenje, koji su nastali u prethodnih 30 godina.

Znači, prethodnu vlast, apsolutno legalizacija i ozakonjenje objekata nije zanimalo, nisu želeli da omoguće i olakšaju građanima kako da legalizuju svoje stanove, svoje poslovne objekte, svoje kuće, svoje garaže. Njih je zanimalo nešto drugo. Imali smo prilike da se uverimo i šta je sve to.

Jedna od važnih izmena zakona na koju želim da ukažem, da ćemo omogućiti prigradskih opštinama uz saglasnost grada da imaju svoja javna preduzeća, kao i da grad svoje izvore nadležnosti može da prenese na prigradske opštine, što do sada nije bio slučaj.

To je, zapravo, ta suštinska decentralizacija kojoj mi kao SNS težimo. Želimo da prenesemo nadležnosti sa Republike na grad, ali i sa grada, izmenom Statuta i grada Beograda i ka beogradskim opštinama.

Mi smo do sada nešto radili. Gospodin Ružić je u svom uvodnom izlaganju govorio o uslužnom centru koji se nalazi u Kaluđerici, opštini Grocka, ali podsetiću vas ministre, mi smo u prethodnom periodu otvorili kancelarije za brze odgovore privredi, čime smo apsolutno olakšali komunikaciju između privrednika, domaćih i stranih koji posluju u gradu Beogradu, beogradskim opštinama i servisa koji pružaju naše opštine.

Takođe, želim da kažem da je grad preuzeo i niz drugih ovlašćenja. Dobiće ovim izmenama poljoprivrednu inspekciju, dobiće ovlašćenje u oblasti obrazovanja, u oblasti sporta, ovlašćenja u pitanju splavova i plovnih objekata.

Zaista, neka vrsta suštinske decentralizacije biće izvršena tek onda kada sve opštine, pogotovo prigradske opštine, budu krenule u pravcu uslužnih centara.

Ono što, takođe želim da kažem, sada se radi planski i ja sam neko ko dolazi iz gradske opštine Rakovica i mogu vam reći da se nikada nije toliko gradilo na teritoriji moje opštine koliko se gradilo u prethodne četiri godine.

Želim samo da vas podsetim na par kapitalnih projekata koje uspešno SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima, ostvarila u gradskoj opštini Rakovica. Nakon 40 godina dobili smo Dom zdravlja na Labudovom brdu. Reč je o jednom modernom, funkcionalnom objektu primarne zdravstvene zaštite. Otvorena je policijska stanica u Resniku, čime smo približili da građani mogu sada, ne da dolaze do centra opštine Rakovica ili do neke druge gradske opštine, već da mogu u svom mestu, svom naselju da izvade svoja lična dokumenta.

Takođe, uveden je video nadzor u svim rakovičkim osnovnim školama i povezan je sa policijskom stanicom na Vidikovcu. Asfaltiran je veliki broj puteva, ne kategorisanih puteva, izgradili smo veliki broj modernih parkića, sportskih terena, teretana na otvorenom. Izgradili smo pothodnik u Resniku, modernizovali beogradski železnički čvor i uveli nove linije Beovoza, uspostavili smo čitavu mrežu novih autobuskih linija, čime je Rakovica, kao jedna od južnih opština i te kako bolje povezana sa ostalim delovima naše velike prestonice kakva je Beograd.

Nećemo stati na tome. Mi kao jedna odgovorna vlast ispunjavamo obećanja data građanima i imamo i te kako planove za svaku mesnu zajednicu šta ćemo uraditi do kraja ovog mandata na nivou grada Republike, na nivou Republike, na nivou grada ali i na nivou svih beogradskih opština.

Nastavićemo sa izgradnjom kanalizacione mreže u naselju Ljubiše Jelenković, Jelazovačkoj i Uroševačkoj ulici. Rekonstruisaćemo dve osnovne škole na teritoriji opštine Rakovica. Reč je o osnovnoj školo „Branko Ćopić“ na Vidikovcu i osnovnoj školi „Vladimir Rolović“ na Petlovom brdu. Rekonstruisaćemo i vrtić „Petlić“ koji se, takođe nalazi u naselju Petlovo brdo. Nastavićemo da osluškujemo koje su to potrebe i mladih ali i starih ljudi. Nastavićemo da ulažemo u klubove za penzionere, za naše starije sugrađane, ali i nastavićemo da radimo sve ono što prethodna vlast nije uradila.

Gospodine Marinkoviću, sigurna sam da vi ne znate ni dan danas tačne podatke koliko košta most na Adi, e, pa istina je sledeća da most na Adi nije završen i da mi sada završavamo taj deo posla zajedno sa odgovornom vlašću u gradu Beogradu. Završavamo rekonstrukciju Bulevara Patrijarha Pavla, čime ćemo zaista omogućiti bolju saobraćaju povezanost Rakovice sa ostalim delovima Beograda.

Na samom kraju, naš cilj kao SNS je da želimo da se grad Beograd ravnomerno razvija, da nema više građana prvog i drugog reda. Nama su svi građani, zaista, prioritet podjednako, bez obzira da li dolaze sa Vračara, Starog Grada, Savskog venca, Rakovice, Palilule, Lazarevca, Obrenovca ili Mladenovca.

Decentralizacija je, rekla bi poput nekog jakog leka. Jako je važno da na vreme dobijemo adekvatnu terapiju u pravom trenutku i u pravoj dozi kako bi ta terapija bila usmerena na rešavanje problema građana Beograda.

U danu za glasanje, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podrže izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u Srbiji nikoga više neće štiti partijska knjižica ni materijalni status, ni položaj koji zauzima u društvu, i to je suštinska razlika nas iz redova SNS i onih preko puta nas koji su predstavljali i ponovo žele da predstavljaju vlast u Srbiji, a koji su oličeni u liku i delu Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Dragana Đilasa i njima sličnih koji su žarili i palili Srbijom.

Naše opredeljenje kao SNS je zaista bespoštedna borba protiv kriminala i korupcije, i to se zaista ne dovodi u pitanje. Uverena sam da ćemo u godinama pred nama zaista ostvariti još bolje rezultate, kada je reč o borbi protiv korupcije i kriminala.

Pokazali smo da imamo političku volju i da stvari u ovoj zemlji možemo promeniti na bolje i kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, kada je reč o Zakonu lobiranju koji, da podsetim vas, i mnoge razvijene zemlje Saveta Evrope nisu usvojile i nemaju kao deo svog pravosudnog sistema. Isto je i kada je reč o jednom jako važnom zakonu koji predstavlja antikorupcijsku meru, a pre svega mislim na Zakon o zaštiti uzbunjivača.

Takođe, želim sve građane Srbije i svoje drage kolege narodne poslanike da podsetim da je 1. marta prošle godine, 2018. godine, na snagu stupio i počela je primena Zakona o organizaciji i nadležnosti organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, a akcenat u ovom zakonu je zaista stavljen na otkrivanje koruptivnih i finansijskih krivičnih dela. Na čelu je Tužilaštvo za organizovani kriminal. Pored sedišta u Beogradu, postoji još tri regionalna centra koji imaju zadatak da procesuiraju one slučajeve tzv. visoke korupcije, a gde imovinska vrednost prelazi više od 200 miliona dinara.

Dosta je rađeno u Ministarstvu pravde u ovom prethodnom periodu, kada je reč o edukaciji naših sudija, naših tužilaca. Uvode se nove funkcije, a to su finansijski forenzičari i tako pokazujemo da naše društvo, naše pravosuđe ide u korak sa trendovima razvijenih zemalja EU, ali i dobrih praksi koje postoje u svetu.

Šta je za to vreme radio deo srpske opozicije? Nadali su se da nećemo prihvatiti inicijativu Igora Jurića, osnivača Fondacije pokojne Tijane Jurić. Ta Fondacija je, podsetiću vas, prikupila više od 160 hiljada potpisa. Deo srpske opozicije nas optužuje da to nećemo da prihvatimo, a danas na ovoj sednici, svih ovih dana, ove nedelje, kada raspravljamo na Petom redovnom zasedanju i kada je upravo izmena Krivičnog zakonika i inicijativa te Fondacije na dnevnom redu, vidite klupe preko puta nas su prazne. Oni biraju da se na drugačiji način bore. Umesto parlamenta, biraju ulicu, skupe restorane i različite performanse koje izvode u svakom delu naše Srbije.

Takođe, manir prethodne vlasti, rekla bih, je bio da se okoriste, odnosno da pokušavaju da se okoriste na tragedijama, na gubitku ljudskih života, na smrti dece, kako bi pokušali da dobiju jeftine političke poene.

Na dnevnom redu je i izmena i dopuna Krivičnog zakonika, ali je važan i Zakon o sprečavanju korupcije. Šta radi deo srpske opozicije? Odsustvuje i sa današnje sednice, bira da kampuje u Beogradu, da napada gradilišta u Beogradu, da sprečava radnike da rade svoj posao, da vode borbu protiv saobraćajnih znakova u ovoj zemlji i prosto spremni su za svakojake ulične performanse, ali mi smo te ulične performanse, dragi gospodine Arsiću, imali prilike da gledamo i u drugim zemljama u okruženju i u Severnoj Makedoniji, u Ukrajini. To su prosto već viđeni scenariji koji se nalaze i u našem okruženju i u zemljama na svetu, tako da nas prosto ne može iznenaditi.

Sa ovog mesta želim da podržim inicijativu predsednice Narodne skupštine gospođe Maje Gojković, a koja je govorila o tome da je parlament mesto gde se suočavaju različita mišljenja i pozvala je sve narodne poslanike da se vrate u parlament, jer je parlament mesto gde se debatuje, a ne ulica, strane ambasade, a ne skupi restorani u kojima možemo videti lidere dela opozicije.

U nastavku sednice današnjeg redovnog zasedanja, reč je o drugom delu dnevnog reda, mi raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima, o zajmovima koje je naša zemlja Republika Srbije potpisala sa važnim finansijskim institucijama i bankama.

Danas ću govoriti o tački 11. dnevnog reda, a odnosi se na usvajanje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, koji se odnosi na projekat unapređenja trgovine i saobraćaja zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Podsetiću vas, ovaj važan međunarodni Sporazum o zajmu, potpisan je 7. maja ove godine. U ime Vlade Republike Srbije njega je potpisao ministar finansija, Siniša Mali.

Osnovni cilj ovog zakona je zapravo da produbimo tu trgovinsku integraciju Zapadnog Balkana, koji će se na osnovu ovog programa sprovoditi u dve faze koje će trajati po pet godina. U prvoj fazi obuhvaćena je Republika Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Visina ovog zajma iznosiće 35 miliona evra, a rok za realizaciju ovog zajma je 2025. godina.

Reč je o jednom važnom regionalnom projektu sa ciljem smanjenja troškova trgovine i povećanjem efikasnosti transporta na Zapadnom Balkanu. Ovaj sporazum će učiniti našu zemlju još više atraktivnijim mestom za strana ulaganja, jer nikako ne smemo, kada govorimo o Zapadnom Balkanu, zanemariti tržište, veličinu tog tržišta. Reč je o 20 miliona stanovnika. Mnoge naše firme sada imaju teškoće, barijere kada posluju i kada izvoze proizvode mimo granica ove zemlje. Imaju zaista velike redove na graničnim prelazima. Sada će se ovakvim sporazumom i realizacijom ovog uspešnog projekta ove barijere i te kako otkloniti u praksi.

Kada je reč o evropskim integracijama zaista vodimo računa i želimo da one primere pozitivne prakse primenimo i kada je reč o našoj regionalnoj saradnji. Dobar primer je regionalne saradnje i svakako predstavlja uspostavljanje Višegradske grupe 1991. godine. Zemlje potpisnice u mađarskom gradu Višegradu su se 1991. godine dogovorili, Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, da žele da razvijaju svoju regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti, ekonomije i energetike i velikim proširenjem 2013. godine, kada su ove zemlje postale punopravne članice EU, one su se brže-bolje, razvijale i sada imaju stalnu komunikaciju, što se pokazalo kao dobro.

Rezultati rada Vlade Republike Srbije su zaista vidljivi i nije samo reč o regionalnoj saradnji i brojnim realizovanim infrastrukturnim projektima. Konačno, u svim medijima možemo videti da je savladana Grdelička klisura, da je probijena Grdelička klisura, da je realizovan taj južni krak Koridora 10 i na taj način se menja slika Srbije. Ona je sada moderna, bolja, uspešnija. Pokazali smo da možemo više i bolje i kada je reč o realizaciji kapitalnih infrastrukturnih projekata.

Srbija je napredovala i zaista verujem da ćemo nastaviti da je realizujemo, da transformišemo naše društvo, da ga reformišemo u najboljem pravcu, kako bi građani koji žive u našoj zemlji živeli bolje i kvalitetnije.

Na dnevnom redu Petog redovnog zasedanja, nalazi se i Zakon o sprečavanju korupcije koji i te kako menja nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Uvode se novi slučajevi koje će Agencija ispitivati, proširuje se krug lica na koje se izveštaj odnosi, uvode se anonimne prijave i vanredne provere izveštaja o prihodima i imovini funkcionera.

Želimo ovim novim zakonom da uklonimo sve one nedostatke starog zakona, da pooštrimo kontrolu imovine javnih funkcionera. Borba protiv korupcije nije samo uslov naših evropskih integracija, već mora da bude borba koja se nezavisno odvija od procesa evropskih integracija. Mora biti naša svakodnevna borba, jer je korupcija zaista najveće zlo u našem društvu.

U doba digitalizacije, možete sada samo jednim klikom na vašoj tastaturi da saznate koje su to zemlje koje imaju najveću percepciju korupcije kod svojih građana, koje su to korupcionaške afere. Imate i brojne zemlje članice EU koje nisu imune od korupcije u svojim redovima kada govorimo o visokim državnim funkcionerima. Imali smo korupcionašku aferu Sanader u Hrvatskoj, imali smo takođe i dan danas imamo jednu veliku aferu „Atlas grupe“ u Crnoj Gori, koji i te kako politički potresa Crnu Goru i čije bitke, te hobotnice korupcionaške su 2008. godine imali i u redovima vrha vlasti u Srbiji.

Kakva je situacija u Srbiji i kakvo je stanje u Srbiji, kada je reč o korupciji? Globalni indeks percepcije korupcije iako nije najidealnija metoda, on je pokazao da ima prostora da se još dosta radi u borbi protiv korupcije. Srbija je na osnovu ovog indeksa rangira na 87 mestu od ukupno 180 zemalja i to mesto delimo sa Republikom Kinom.

Kakva je situacija bila ranije kada je reč o borbi protiv korupcije, možda najbolje svedoči izveštaj pokojne Verice Barać, koja je na konferenciji za medije, podsetiću vas, 1. juna 2011. godine, na najbolji način opisala tadašnju situaciju u Srbiji, kada je reč o korupciji.

Znači, podsećam vas, govorim o 2011. godini. Citiram – mediji u Srbiji su zarobljeni, a tadašnja vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Srđana Šapera i Dragana Đilasa, najbližeg saradnika tadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića. Izjavila je tada, 2011. godine, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać, na Regionalnoj konferenciji - Partnerstvo protiv korupcije, i tada iznela zaista zastrašujuće podatke, da čak 25% budžeta Republike Srbije ide na reklame bez ikakve kontrole. Ono što je takođe zabrinjavajuće, kada je tadašnji Savet za borbu protiv korupcije ukazivao na sve ove negativne posledice i negativne slučajeve, kod tadašnje vlasti je nailazio na ignorisanje. Prosto, oni su se oglušivali o ovakve izveštaje. Rekli su da to nema veze. Naravno da nema veze kada se novac od reklama itekako prelio u privatne džepove. Kada su nam samo, na primer, u gradu Beogradu ostavili dug od 1,2 milijarde evra.

U tako kontrolisanim i zarobljenim medijima te 2011. godine nije bilo ni govora o efikasnoj borbi protiv korupcije jer mediji su tada javljali šta vlast hoće da čuje, a nikako šta su zaista realni problem. Tako u medijima te 2011. godine niste mogli da čujete ni podatke koji su se odnosili na nakaradnu reformu pravosuđa, koja je itekako dovela do ovakvog stanja u korupciji, ovakvog stanja u kojem se naše društvo nalazi.

Tada je preko jedne noći 840 sudija ostalo bez posla, bez prava na pravni lek i bez obrazloženja zašto su ostali bez posla, a u srpskim medijima niste imali dovoljno informacija o tome, prosto javnost nije dovoljno informisana, a to je, rekla bih, jedan od najvećih problema koji je zadesio naše društvo, naš politički sistem u prethodnih 10 godina.

Mi ostvarujemo zaista dobre rezultate ne samo kada je reč o regionalnoj saradnji i infrastrukturnim projektima, čiji su zajmovi i sporazumi danas na dnevnom redu, već ostvarujemo i zaista vidljive rezultate i kada je reč o borbi protiv korupcije.

Ministarka pravde Nela Kuburović je iznela juče podatke da je za godinu dana, od marta prošle godine do sada, procesuirano više od 500 lica kada je reč o borbi protiv korupcije i nisu bili pošteđeni ni visoki državni funkcioneri, direktori javnih preduzeća ili nekadašnji pomoćnici ministara, predsednici opština.

Pokazali smo kao SNS da zaista vodimo i da imamo nultu toleranciju kada je reč o borbi protiv korupcije. Slučajevi u Požegi, Leskovcu, Nišu i Beogradu od ove godine, ali i oni stari slučajevi iz perioda DS kada je ova stranka žarila i palila Srbijom najbolje govore da su dobili sudski epilog i mi smo ove nedelje u medijima saznali da je okončan sudski spor i da smo dobili epilog na sudu kada je reč o pomoćniku ministra Olivera Dulića, koji je radio u nekadašnjem Ministarstvu za zaštitu životne sredine, koji je itekako zloupotrebio svoj službeni položaj.

Mi ostvarujemo i radimo dosta na unapređenju onih međunarodnih obaveza. Usvajamo međunarodne standarde, o čemu svedoče i GREKO preporuke. Reč je o jednom antikorupcijskom telu Saveta Evrope. Od 13 preporuka Srbija je delimično ispunila 10 preporuka. Nema sumnje da je korupcija najveće zlo u našem društvu i da se moramo svakoga dana boriti protiv njega.

Kada govorimo o ekonomskim posledicama korupcije, korupcija i te kako je u direktnom odnosu sa smanjenjem rasta i rekla bih, što je kolač manji, što je BDP manji u jednoj zemlji, to su negativni efekti korupcije veći i vidljiviji. Zato se pridružujem predsedniku Republike Srbije, kada je objavio nultu toleranciju prema korupciji u našoj zemlji na svim poljima.

Takođe, podržavam izjavu predsednika Aleksandra Vučića, kada je rekao da ne želimo da ličimo na DS, da ne želimo da ličimo na kriminalce i otimače narodnog novca, kakvi su bili ljudi iz DS, ali i sadašnji ljudi iz Saveza za promenu. Zaista, ne mogu da shvatim kako ih nije sramota, za ono što su radili dok su bili na vlasti. Ne želimo da ličimo na DS, jer se zbog svojih nedela DS tako brzo raspala. I danas možemo da vidimo da se svakog dana sve više i više raspada.

Dosta posla nas očekuje u budućnosti, ne možemo stati kada je reč o borbi protiv korupcije, jer je to svakodnevna borba u našem društvu. U svom današnjem izlaganju sam se i te kako konsultovala u svojoj pripremi i sa prošlogodišnjem istraživanjem, koji su uradili USSAID i CESID, da moramo povratiti poverenje u institucije za borbu protiv korupcije.

Isti rezultati istraživanja pokazuju da je jedna institucija prepoznata od najvećeg poverenja, reč je o instituciji predsednika Republike Srbije. Upravo je Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije, po mišljenju građana Srbije, najposvećeniji u borbi protiv korupcije. Čeka nas još dosta posla, kada je reč o borbi protiv nepotizma, kada je reč o borbi protiv korišćenja prijateljskih veza radi lakšeg obavljanja posla u državnim institucijama.

Zaista, poslednja rečenica i time završavam svoje današnje izlaganje, a to je korupcija nikada ne pada sa neba, ona je posledica i odluka pojedinca. Pojedinci uvek imaju izbor, ponekad je taj izbor težak, ponekad je taj izbor lak, ali je uvek izbor. U korupciji nema naših i njihovih, već su to uvek korumpirani državni funkcioneri i javni službenici, bez obzira na režim ili političku partiju.

Ono što razlikuje nas iz redova SNS, što nikoga partijska knjižica u Srbiji više ne može zaštititi od nepoštovanja, kršenja zakona, od bavljenja kriminalom ili korupcijom. Ovo je trenutak da zaboravimo naše partijske razloge i želela bih da iskoristim priliku da pozovem sve svoje kolege, narodne poslanike da podržimo ove zaista dobre i kvalitetne zakone i međunarodne sporazume, koji se zaista tiču svih nas. Hajde da iskoristimo taj trenutka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je zaista dobar trenutak da pokažemo po čemu se mi kao SNS razlikujemo od dela opozicije koji je danas doneo odluku da bojkotuje rad srpskog parlamenta, dok su na dnevnom redu zaista jako važni i jako značajni zakoni koji će ići u korak napred, koji će modernizovati srpsko društvo, koji će zaista poboljšati poslovni ambijent. Mi danas raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima, raspravljamo o značajnim izmenama i dopunama zakona iz oblasti prosvete, studentskog standarda, Srpskoj književnoj zadruzi i mnogo značajnim zakonima koji će i te kako unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije.

S druge strane, imamo one koji bojkotuju svoj posao, ali rekla bih, ne bojkotuju svoju platu, ne bojkotuju paušal, ne bojkotuju sve one privilegije koje imaju kao narodni poslanici. Ali, mogla bih da kažem kao neko ko dolazi iz Beograda da je to već viđen manir Dragana Đilasa, koji iako nije radio niti u gradskoj Skupštini, niti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i te kako je podizao dnevnice, i te kako je primao platu.

No, ja ću se vratiti na važne međunarodne sporazume, na sporazume i zakone koji će modernizovati srpsko društvo.

Jedan od takvih sporazuma je sporazum koji je pred nama. Reč je o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice. Podsetiću vas, to je nastavak sprovođenja Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je Narodna skupština usvojila decembra 2017. godine.

Šta nam donosi Transportna zajednica zapadni Balkan i koje su to koristi za građane i srpsku privredu? Transport je generator razvoja svakog društva. Transportna zajednica zapadnog Balkana će predstavljati zaista jednu novu energiju u regionu zapadnog Balkana, koja nam je i te kako nedostajala.

Slušamo decenijama, ja od kada sam se rodila, u Beogradu i Republici Srbiji, zaista slušam decenijama o našem geostrateškom položaju, o prednostima koje ima takav položaj, ali hajde da se pogledamo u oči i da vidimo šta smo zaista uradili po pitanju naših ključnih koridora, po pitanju saobraćajne povezanosti, po pitanju izgradnje naše infrastrukture. Kakvo smo to stanje nasledili i šta smo u ovom prethodnom periodu mi kao SNS uradili? To su odgovori na pitanja kojima ću se ja u svom današnjem izlaganju baviti.

Želela bih da sve narodne poslanike i sve građane Srbije i te kako upoznam kakva je to svakodnevica na srpskim putevima i na našim graničnim prelazima. Prema podacima MMF, procenjuje se da gubimo 26 miliona sati godišnje zbog čekanja kamiona sa robom na granici. Od 22 dana, kamioni u Srbiji čekaju u proseku od sedam do dva dana, odnosno 48 sati.

Kada gledamo nivo realizacije, realizacija je 50% manja nego kolega kamiondžija u inostranstvu. Rekla bih da imamo jednu zemlju koja nije članica EU, mislim na Republiku Gruziju, gde na graničnim prelazima kamioni čekaju samo sedam minuta.

To su stvari o kojima moramo razmišljati. To su stvari na koje moramo ponuditi adekvatne odgovore i naći adekvatna rešenja i ovaj sporazum o kome danas raspravljamo, Sporazum između Republike Srbije i Transportne zajednice o osnivanju Stalnog sekretarijata sa sedištem u Beogradu, će itekako ukloniti ove, rekla bih, fizičke, ali i administrativne barijere koje su do sada postojale na našim graničnim prelazima i kada je reč o transportu, ne samo u Republici Srbiji, nego u čitavom regionu zapadnog Balkana.

Ne smemo zanemariti ovo tržište. Reč je o obimu poslovanja reda veličine oko 800.000.000 evra, koliko se plaća za različite vrste usluga na graničnim prelazima. Moramo nastaviti da razvijamo naše putne pravce, železnički saobraćaj, da proširujemo naše granične prelaze, poput graničnog prelaza Batrovac čime je povećan kapacitet protoka saobraćaja za čak 50%. Republika Srbija, Vlada Republike Srbije je realizovala uspešno rekonstrukciju graničnog prelaza Batrovac, čime je povećan nivo saobraćaja sa 12 na 18 saobraćajnih traka.

Prošle nedelje imali smo prilike da u sredstvima javnog informisanja vidimo da je, takođe, rekonstruisan i granični prelaz Bajmok koji je finansiran sredstvima EU, i to su te dobre vesti za građane Republike Srbije i za srpsku privredu koje su nam itekako u ovim prethodnim godinama nedostajali.

Ulaganjem u infrastrukturu mi ćemo zaista imati i više benefita. Sa jedne strane privući ćemo nove strane investitore i kreiraćemo nova radna mesta. Sa druge strane, u uslovima svetske globalizacije važan preduslov svake zemlje je upravo da ima dobro razvijenu transportnu infrastrukturu i efikasan transport.

Međutim, izgradnja transportne infrastrukture je jedan zaista zahtevan, obiman, kompleksan posao, posao pun izazova. Vi morate kreirati dugoročne planove. Ti planovi se moraju odnositi na period od četiri, od osam godina. Morate imati dobre projekte. Morate imati stabilne izvore finansiranja. Takođe, morate imati i kontrolu čitavog procesa kako ne bi došlo do raznih zloupotreba.

Naš cilj je da zaista stvorimo jedan atraktivan ambijent i za naše domaće investitore, kako bi imali nove tehnologije, nova radna mesta, veću produktivnosti i otvaranje naših tržišta.

S obzirom na malopre pomenut strateški položaj naše zemlje, mogla bih reći da u čitavom ovom regionu zapadnog Balkana zaista imamo veliki broj kompanija koje posluju u EU, ali i domaćih kompanija koje svoje proizvode, svoje usluge, svoju robu izvoze na regionalno tržište, evropsko tržište i svetsko tržište i njima moramo ponuditi adekvatne odgovore. Oni više ne mogu da čekaju, jer ako budu čekali bojim se da će pogledati na drugu stranu i da će pravac svog poslovanja usmeriti na drugu stranu, čime će zaobići ovaj region.

S obzirom na taj strateški položaj naše zemlje, same evropske integracije Republike Srbije, doprineće jednom dubljem integrisanju transportnog sistema u regionalni transportni sistem, a konačno i u sam sistem EU. Dobar pokazatelj za to pored ovog Sporazuma o osnivanju Transportne zajednice koji je Narodna skupština potpisala decembra 2017. godine predstavlja još i Dunavska strategija, ali i Jadransko-jonska strategija. Ugovor koji je Narodna skupština Republike Srbije potpisala decembra 2017. godine, a koji se odnosi na formiranje transportne zajednice, je prosto jedna vrsta novog zamajca za čitav ovaj region.

Podsetiću vas, na Samitu u Londonu, jula meseca prošle godine, Republika Srbija je zajedno sa Evropskom komisijom potpisala Sporazum o osnivanju Stalnog sekretarijata Transportne zajednice sa sedištem u Beogradu i Beograd će postati jedno čvorište regionalne transportne povezanosti čitavog regiona zapadnog Balkana, što je zaista odlična vest za građane i za privredu naše zemlje.

Takođe, ovaj i prethodni Sporazum o kome danas raspravljamo će na jedan bolji način definisati dugoročne planove izgradnje transportnih, infrastrukturnih projekata i zajedno ćemo ih realizovati sa svim potpisnicima zapadnog Balkana, ali kao garant svega toga će biti EU.

Podsetiću vas, onog trenutka kada je doneta Odluka da će sedište biti u Beogradu obezbeđeni su stabilni izvori prihoda, 80% finansijskih sredstava će obezbediti EU, deo koji se odnosi na transport, dok će ostali novac biti obezbeđen kroz finansiranje kotizacija, odnosno Republika Srbija, kroz nabavku neophodne opreme i nameštaja.

Ti projekti koji se tiču bolje transportne povezanosti odnosi će se na modernizaciju železnice, na izgradnju luka, puteva, aerodroma, kontejnerskih terminala i logističkih centara, svega onoga što nam je na prostoru bivše Jugoslavije u prethodnim godinama, prethodnim decenijama, prethodnim vekovima zaista nedostajalo. Mi možemo danas da vidimo mnoge azijske zemlje koje su ispred nas. I Azerbejdžan i Gruziju i mnoge druge azijske zemlje koje i te kako mogu da nam budu dobri primeri kako možemo da koristimo benefite tranzitne zemlje i benefite zemlje koja se zaista nalazi na strateškim koridorima.

Takođe, na Ministarskom samitu, želela bih da podsetim sve svoje narodne kolege, u Briselu je 6. decembra 2017. godine doneta ta značajna Odluka da Stalni sekretarijat transportne zajednice bude u Beogradu. Ovo su sporazumi koji zaista, mogla bih reći, predstavljaju politiku budućnosti, a ne politiku prošlosti, politiku linča, nasilja, prostakluka, različitih uvreda, politiku vešala koje svakoga dana možemo videti i na ulicama Srbije, koje deo srpske opozicije, deo Saveza za Srbiju propagira.

Po tome se mi razlikujemo od njih. Mi se razlikujemo od njih zato što zaista nudimo konkretne odgovore na probleme građana Srbije, na probleme srpske privrede. Mi nudimo konkretna rešenja i ovi zakoni predstavljaju jednu vrstu sistemskog pristupa kako možemo da poboljšamo infrastrukturu u našoj zemlji, kako možemo da kreiramo dualno obrazovanje, kako možemo da zapošljavamo neku novu mladu snagu i da sprečimo odliv mozgova, odliv mladih visoko obrazovanih ljudi iz naše zemlje. Nikada se nije toliko, rekla bih, ulagalo, kao što se ulaže u ove prethodne četiri godine.

Možemo da vidimo statistiku u prethodnih 40 godina, ministre Šarčeviću, kada je reč o izgradnji autoputeva. U samo četiri godine u Republici Srbije, Vlada Republike Srbije je zajedno sa svojim inostranim partnerima zaista pokazala kako se sa pažnjom ulaže u izgradnju infrastrukture. U prethodne četiri godine uloženo je 200 kilometara autoputeva. Nećemo stati sa tim radovima. Odgovorna politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića je takva da ćemo mi započete projekte, koje su neke druge vlasti u prethodnom periodu počele, završiti.

Dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica, živim blizu beogradske obilaznice, i zaista sam mogla da ispratim brojne ministre, brojne funkcionere prethodnih režima koji su se slikali na beogradskoj obilaznici i rekli su – završena je, samo što nije, evo biće završena. Ni do dana danas beogradska obilaznica nije završena, a gradi se. Vlada Republike Srbije je obezbedila značajna finansijska sredstva za završetak projekta beogradske obilaznice, za sektor B u dužini od 19,5 kilometara. Grade se i brojni drugi pravci i zaista odgovorna politika SNS počiva na realnim obećanjima. Sve ono što obećavamo narodu, mi to do kraja realizujemo, bez obzira ko je taj projekat započeo ili ne.

Da se vratim na Transportnu zajednicu, projekti Transportne zajednice zaista počivaju na dobro isplaniranim i utvrđenim projektima koji imaju za cilj, realizaciju, izgradnju autoputeva.

Ti autoputevi će se graditi u prethodnom periodu i Republika Srbija je pokazala da je odgovorna i da je spremna da zaista ima dobro projekte. Reč je o autoputu Mir, koji će spajati Beograd-Niš-Merdare i Prištinu, ali i autoputu Beograd-Sarajevo, rekonstrukcija železničke pruge koja će povezivati Beograd-Niš ali i bolju saobraćajnu povezanost sa našim susedima, sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i ostalim zemljama koje se nalaze u našem susedstvu.

Usvajanjem ovog sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o osnivanju stalnog sekretarijata sa sedištem u Beogradu, mi ćemo zapravo pravno uokviriti jednu dinamiku koju smo započeli Ugovorom o osnivanju Transportne zajednice, a benefiti od usvajanja ovog i prethodnog sporazuma će zaista biti višestruki.

Iz svih ovih razloga, ja podržavam formiranje jedinstvene Transportne zajednice koja će funkcionisati po standardima EU. To su oni standardi u poslovanju koji su nam i te kako u prethodnom periodu nedostajali.

Smatram da je ovo zaista dobra prilika i da povećamo efikasnost i smanjimo troškove poslovanja naših privrednih subjekata u Republici Srbiji, bilo da su oni domaći ili inostrani, da roba bude jeftinija, ali i da domaća transportna preduzeća budu konkurentnija i da mogu zaista da odmere ravnopravno snage sa svojim kolegama iz EU.

Dobrobiti te višestruke koristi se ne ogledaju samo u tome da ćemo mi zapravo prepisivati i harmonizovati određene propise sa EU, da ćemo usklađivati naše zakonodavstvo, već ćemo otklanjati sve one administrativne barijere koje su se odnosile na uklapanje u evropsku carinsku uniju, takođe i nastavak izgradnje autoputeva, nastaviti izgradnje luka, carinskih terminala, kontejnerskih terminala, ali i kreiranje jednog novog poslovnog ambijenta koji će i te kako privući nove strane investicije i koji će kreirati nova radna mesta u našoj zemlji.

Pored političkih interesa, koji su zaista važni, rekla bih da su još značajnija zadovoljenja tih ekonomskih interesa Republike Srbije, kada govorimo o transportnoj zajednici. Ekonomski interesi se ogledaju u toj regionalnoj povezanosti, jel je regionalno povezivanje jedini pravi put da se potpisnice, a to su potpisnice zapadnog Balkana i tako i za samu EU.

Rekla bih, Republika Srbija, odnosno EU, zaista imaju veliki interes da se tranzit kroz Zapadni Balkan ubrza, jel želim da podsetim sve svoje kolege narodne poslanike, sve građane Republike Srbije da kada govorimo o tranzitu i transportu kroz Zapadni Balkan govorimo o ruti koja je najjeftinija i ruti koja je najkraća. Pogrešno je mišljenje cele srpske javnosti da Transportna zajednica obuhvata samo oblast infrastrukturnih projekata. To je uvek nešto više, kroz realizaciju ovog projekta imamo važne dodirne tačke i sa ostalim oblastima, sa ostalim aspektima. Transport je često povezan i sa onim evropskim standardima koji nam nedostaju u našem poslovanju, na carinskim olakšicama. To se često odnosi i na ona socijalna pitanja, na zaštitu životne sredine i pristup tržištu.

Na prostoru Zapadnog Balkana zaista postoji veliki broj kompanija iz EU, ali i domaćih kompanija, kojima moramo dati odgovor na probleme sa kojima se u svom poslovanju svakodnevno suočavaju. Moramo dovesti do bolje regionalne povezanosti i otkloniti sve one fizičke i administrativne barijere koje su bile u prethodnom periodu kako bi domaći privrednici koji posluju i koji tranzitiraju sa svojom robom, uslugama, kapitalom, mogli da budu konkurentniji sa svojim kolegama na evropskom tržištu.

Na samom kraju želim da vas podsetim na jednu činjenicu. Ne možemo zanemariti ovo tržište. Kada govorimo o Zapadnom Balkanu govorimo o tržištu koje je oko 20 miliona ljudi, koje se nikako ne sme potcenjivati. Moramo kreirati ove standarde koji nam do sada nedostaju i moramo kreirati slobodan protok roba i usluga, kako bi se olakšalo poslovanje, jer posao ne može da čeka.

Oni koji ulažu novac, koji ulažu u nove investicije, koji posluju van naše zemlje, koriste ovaj prostor i za tranzit svoje robe i za plasman svoje robe i vrlo lako mogu da donesu odluku da pogledaju na drugu stranu i da se okrenu ka drugom pravcu.

Još jedna važna napomena. Izgradnjom boljih autoputeva mi ćemo zaista i u prvi plan staviti taj aspekt bezbednosti, sigurnosti na našim putevima u Srbiji, uklonićemo i smanjićemo one crne tačke i smanjićemo broj smrtnih slučajeva na našim putevima, uklonićemo sva ona uska grla na našim graničnim prelazima, da, kako pomenuti u mom uvodnom izlaganju, kamiondžije ne bi čekali od sedam do dva dana kako bi prešli granični prelaz.

Čitava EU počiva na jedinstvenom tržištu na četiri osnovne slobode, na slobodu kretanja roba, radne snage, kapitala i usluga. Imamo pozitivne primere tokom istorije evropskih odnosa. Mnoge zemlje EU su se prvo integrisale zajedno a onda su postali sastavni deo EU. Primer za to je Višegradska grupa koja je formirana u mađarskom gradu Višegradu, podsetiću vas, 1991. godine, koja se zajedno udružila. Nakon toga im je prišla i Slovačka i onda su kao delo velikog proširenja zemalja kandidata postali 1. maja 2004. godine i punopravne članice EU. Tako da u regionalnoj povezanosti vidimo zaista šansu kako možemo da pokrenemo čitav razvoj našeg društva, Republike Srbije ali i čitavog regiona Zapadnog Balkana.

S tim u vezi pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, da podrže usvajanje ovog jako važnog međunarodnog sporazuma koji će omogućiti našoj zemlji, našim građanima zaista poboljšanje kvaliteta života, koji će našim privrednicima omogućiti humanije i bolje uslove za poslovanje.

Po tome se mi kao SNS razlikujemo od dela srpske opozicije jer mi pokazujemo politiku budućnosti na delu, mi radimo svakoga dana da kreiramo bolji poslovni ambijent za naše firme koje posluju u našoj zemlji, ali i za sve naše građene kojima želimo da imaju bolje uslove i bolji kvalitet života. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre Mali sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi danas, evo već drugu nedelju za redom, raspravljamo o modernim zakonima koji će i te kako unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije.

Zaista, sa ovog mesta pozdravljam napore ministra finansija, gospodina Malog, za sve one reformske procese i sve one pozitivne rezultate koje svakog dana možemo zaista da vidimo na svakom mestu. Zaista ohrabruju veliki napori koje Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić čini, ali i predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić.

Podnela sam amandman na član 2. koji se odnosi na definisanje pojedinačnih izraza Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Želim da informišem sve građane Republike Srbije šta je to zapravo Centralni registar o kome mi raspravljamo.

Centralni registar je elektronska baza podataka koja uvezuje četiri važne baze, četiri važne institucije u Republici Srbiji, reč je o Republičkom fondu za PIO, reč je o Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali i Nacionalne službe za zapošljavanje i poreske uprave.

Sada će građanima jako biti lako, dovoljan je samo jedan klik da se poseti portal Centralnog registra i da se provere podaci koji su zaista neophodni našim zaposlenim građanima, da se provere podaci o privrednim preduzećima, institucijama koje posluju i koje su u obavezi da prijavljuju i da izveštavaju građane Republike Srbije o svom radu, da nam se ne bi desile sve one negativne efekte i negativne pojave koje smo imali u prethodnom periodu, kada je reč o nepovezivanju radnog staža, kada je reč o tome da građani nisu dovoljno imali informacija o tome koje su im neophodne.

Poslednja rečenica.

Sve reforme koje činimo, činimo kako bi naši građani u Republici Srbiji bili bolji i kako bi kao Republika Srbija bili moderniji.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Srbija je danas 10 puta bolja nego što je bila. Svakoga dana beležimo značajne pobede i u ekonomiji, i u kreiranju novih radnih mesta, i u otvaranju. Svake nedelje otvaramo novu fabriku u nekoj od opština i gradova u našoj prelepoj Srbiji.

Nakon fiskalne konsolidacije, nakon smanjenja javnog duga, zaista svakoga dana beležimo brojne rezultate u oblasti ekonomije. Srbija je danas među tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi. Ja vam to mogu potvrditi, kao član Odbora za evropske integracije. Mi se nalazimo na trećem mestu, i to treće mesto delimo zajedno sa Mađarskom, ispred nas su samo Poljska i Irska, i to su zaista fantastični rezultati Vlade Republike Srbije, Ministarstva za finansije, ali i svih resornih ministarstava.

Mnoge zemlje članice EU se svakoga dana zaista suočavaju sa brojnim izazovima, sa brojnim teškoćama. Jedna mala Srbija i njena ekonomija beleži pobede i beleži rezultate i zaista to je za svaku pohvalu.

Podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, koji definiše načela ovog jako važnog zakona. Reč je o modernom zakonu, o jednom evropskom zakonu koji će nas na korak približiti svim onim standardima koji nedostaju. Od usvajanja ovog zakona korist imaju svi i građani, privreda i državne institucije.

Ovo je elektronska baza koja predstavlja Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Uvezaće četiri institucije – Poresku upravu, Republički fonda za penziono i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Nacionalnu službu za zapošljavanje. Neće nam se više desiti sve one negativne situacije da se građani Srbije hvataju za glavu kada treba da odu u penziju. Sada će oni jednim klikom moći da provere svoje stanje i sada će oni moći da kontrolišu i državne institucije, ali i svoje poslodavce. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Gojković.

Uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, ja ću se vratiti na temu današnjeg dnevnog reda, a to je rasprava o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Podnela sam amandman na član 1. ovog zakona koji se odnosi na osnovne odredbe. Moj amandman ide u pravcu davanja unapređenja uslova osiguranih lica. Mogu vam reći, iako je ovaj Zakon o Centralnom registru usvojen još 2010. godine, Centralni registar 2013. godine je počeo sa svojim radom. Međutim, u praksi je zaista bilo brojnih poteškoća, brojnih nedoumica i otuda potreba za ovim novim zakonom, da se prosto sve one poteškoće koje su postojale u praksi uklone.

Donošenjem novog Zakona o Centralnom registru višestruko je značajno za prevazilaženje brojnih problema koji prate sistem naplate doprinosa za socijalno osiguranje, s obzirom na to da kontrola naplate doprinosa nije bila dovoljno efikasna.

Ja sam neko ko dolazi iz grada Beograda i mogu vam govoriti o naplati doprinosa za socijalna davanja, kako je to bilo za vreme prethodne vlasti. Godine 2013. kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti u gradu Beogradu, bivši gradonačelnik grada Beograda ostavio nam je dug u iznosu od 1,2 milijarde evra. Struktura tog duga je bila takva da je prethodni gradonačelnik, ta perjanica i lider opozicije, bio dužan i svoj deci, porodiljama, trudnicama u glavnom gradu. Struktura duga grada Beograda za vreme Dragana Đilasa bila je takva da je iznosila 662 miliona evra za kredit sa kamatama koje će svi Beograđani isplaćivati do 2036. godine.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nasledili smo teško stanje u MUP. To nas je dovelo da je Sektora za vanredne situacije gasio požare sa oldtajmerima, vatrogasnim vozilima koja su bili stari između 40 i 45 godina. Prethodnom režimu zaista nije bilo važno da se stara o potrebama naših sugrađana, možete da im pogledate samo imovinske karte, vozni park i sve će vam bit jasno. Oni za potrebe građana za gašenje požara zaista nisu marili.

Sada je situacija mnogo bolja u srpskom društvu i u MUP se vidi zaista napredak. MUP je izvršio nabavku 33 vatrogasno spasilačkih vozila, tipa MAZ od kojih je 11 isporučeno ove godine, dok je ugovoreno 25 vatrogasnih vozila koje očekujemo da se obezbede i isporuče do kraja godine. Više od tri hiljade pripadnika za vanredne situacije ima sada redovnu i zaštitnu uniformu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je nastavilo i korak dalje, otvorilo se ka svim onim onlajn uslugama koje su usmerene ka građanima, koji žive u ovoj našoj zemlji i to je dobro, tako radi odgovorna vlast, tako radi SNS koja svakog dana pokazuje da je zaista briga o građanima na prvom mestu.

Nabavkom ove opreme, srpski vatrogasci će zaista moći da pruže pomoć u slučaju opasnosti našim građanima. Oni će moći da pruže jedan brz i jedan adekvatan odgovor na vanredni događaj i samim tim će se doći do smanjenja štete koja je prouzrokovana vanrednim događajem.

Reforma srpske policije, modernizacija opreme, obuka naših najmlađih sugrađana, dovešće do toga da se mi zaista kao društvo, kao građani, osećamo sigurnije i bezbednije u našoj zemlji.

Na samom kraju, želim da kažem jednu rečenicu – ovo su zakoni koji prevazilaze visoku politiku. Zaista nam je potreban opšti konsenzus.

Ja bih iskoristila ovu priliku da iz poslaničke klupe SNS, pozovem poslanike koji sede preko puta nas da podržimo ove reformske zakone i MUP i Ministarstvo pravde, kako bi kao društvo išli napred. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvažena ministarko Kuburović sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo, već ulazimo u drugu nedelju kada raspravljamo o jednom jako važnom zakonu – Predlogu zakona o smanjenju katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Ovo je zaista dobra prilika da se podsetimo svih onih dobrih rezultata i pomaka koji su učinjeni u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je zaista izuzetnim zalaganjem obezbedilo da se policijskim službenicima nabavi oprema koja ispunjava visoke standarde bezbednosti, i kada je reč o kvalitetu, ličnoj i opštoj zaštiti i sigurnosti, a sve u cilju uspešne realizacije postavljenih zadataka.

Kroz realizaciju kapitalnog projekta koji nosi naziv „Osavremenjavanje informacionih sistema“ Ministarstvo unutrašnjih poslova je zaista poboljšalo komunikaciju i usluge koje idu ka građanima. Znači, konačno je MUP u svoj fokus postavilo on-lajn usluge, sve one usluge koje građani od kuće, iz svoje fotelje, sa mobilnog telefona ili kompjutera mogu da zakažu kada je reč o vađenju ličnih dokumenata i ostalih usluga koje ovo zaista značajno ministarstvo pruža.

Takođe, reforme srpske policije pokrenute su 2014. godine, želim da na to podsetim sve građane Republike Srbije, kada je na čelo Ministarstva došao dr Nebojša Stefanović. Modernizacija opreme je tada nabavljena i izvršena nabavka sve neophodne opreme, a reč je o 1.034 patrolnih vozila, 20 motocikala, 65 terenskih vozila, 72 marice, 56 kombi vozila, devet terenskih vozila, pet autobusa, ukupno 442 putnička vozila i 33 vatrogasno-spasilačka vozila tipa „MAZ“ za reagovanje u vanrednim situacijama. Ovo nam je zaista neophodno.

Važno je da nastavimo i dalje sa reformom i modernizacijom srpske policije, a ključne benefite od ovih nedostajućih zakona, i kada je reč o zakonima iz oblasti MUP i kada je reč o Ministarstvu pravde, imaju građani Republike Srbije. Zahvaljujem.