Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvaženi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Stefanoviću sa saradnicama i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u Srbiji je registrovano više 11.500 bujičnih vodotokova, dok bujične poplave predstavljaju najčešću pojavu iz arsenala tzv. prirodnih faktora, odnosno prirodnih rizika.

Poplave koje su zadesile Srbiju od treće nedelje maja 2014. godine, napravili su zaista veliku materijalnu štetu koja se procenjuje na 1,7 milijardi evra.

Ja dolazim iz gradske opštine Rakovica, koja je takođe te treće nedelje, maja 2014. godine, bila pogođena poplavama i mogu reći da su iskustva sa terena bila takva da je zaista bila adekvatna reakcija i lokalnog štaba za vanredne situacije, na čelu sa tadašnjim predsednikom gradske opštine Rakovica, gospodinom Miličkovićem, ali i svim nadležnim organima i pripadnicima žandarmerije i pripadnicima vojske i pripadnicima policije i svim onim spasiocima koji su danonoćno bili uz građane Srbije, dovelo je do toga da se spasu ljudski životi, da se spasi imovina i da zaista suzbijemo to dalje širenje ove jedne velike istorijske pošasti koja je napala našu zemlju.

Zaista znam da ste nasledili jako teško stanje u MUP-u. Nasledili ste tako stanje samo ako uzmemo Sektor za vanredne situacije, dolazimo do činjenice da su oldtajmeri, vatrogasna vozila, koja su stara preko 40, 45 godina, vatrogasna vozila, tako stara, su gasili požare.

Mi se razlikujemo od prethodnika upravo po tome što o nama govore rezultati. A, kakvi su to bili rezultati MUP-a u ovih prvih sedam meseci 2018. godine želim da istaknem sledeće.

Zvanični podaci kažu da je zabeleženo smanjenje imovinskih delikata i razbojništva na čak 25%, da su krivična dela sa elementima nasilja smanjena za 22%, a što se tiče krađa i teških krađa, bilo ih je manje za 16%.

Molim vas, molim sve predstavnike MUP-a da se nastavi sa daljom reformom u MUP i kada je reč o nabavku opreme i kada je reč o daljoj modernizaciji reformi MUP. To je važno zbog građana Republike Srbije, to je važno zbog budućih investitora, sadašnjih investitora koji dolaze i ulažu u našu zemlju.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ove reformske zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvažena ministarko Kuburović sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, procenjuje se da oko 90% svih katastrofa koje se dese u svetu su katastrofe koje su izazvane prirodnim faktorom.

To je isto bila situacija sa majskim poplavama kada je u trećoj nedelji maja 2014. godine Srbija bila pogođena istorijskim poplavama.

Ove poplave su pogodile čitav jedan region, pored Republike Srbije, pogođena je Republika Hrvatska i Republika Srpska.

Čitav sistem bezbednosti je upravo tog meseca maja 2014. godine bio pred velikim testom.

Bujične poplave pogodile su 38 opština centralne i zapadne Srbije. Suština mog amandmana na član 1. je da se doda stav 3. koji će se više odnositi na sanaciju posledica bujica.

Ovaj amandman koji definiše sam Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Brojke nas opominju.

Brojke govore o tome da je potrebno da stanemo i da se zamislimo, da napravimo plan šta raditi dalje, kako da budemo efikasniji, kako da se sa ovim nedaćama na što bolji način uhvatimo u koštac.

Brojke su takve da pokazuju da je u Srbiji registrovano više od 11.500 bujičnih vodotokova, dok bujične poplave predstavljaju najčešću pojavu iz tzv. arsenala prirodnih rizika.

Erozija je glavni faktor za nastanak bujičnih poplava. Erozija je prisutna na 75% teritorije Srbije sa prosečnom godišnjom produkcijom erozionog materijala od oko 30 miliona metara kubnih, od čega čak osam miliona metara kubnih dospeva u naše reke, dospeva u naša rečna i potočna korita, i to je uzrok enormnih količina blata i kamena u poplavljenim mestima i gradovima.

Brojke su takve da govore da je čitav jedan period, čitave decenije od 1950. godine do 2014. godine bile razorne negativne posledice bujičnih poplava. Te bujične poplave u našoj zemlji odnele su čak 80 ljudskih života. Učinile su materijalnu štetu u enormnim razmerama, materijalna šteta se procenjuje od nekoliko milijardi evra.

Učestalost pojave bujičnih poplava, intenzitet i rasprostranjenost čini ih stalnom pretnjom, ne samo kada govorimo o ekologiji, već i kada govorimo o čitavoj jednoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji u Republici Srbiji. Tokom poplava 2014. godine, ali i poplava koje su nas zadesili 2016. godine i poplava koje su nas zadesile ove godine, znači 2018. godine, pripadnici sektora bezbednosti, pripadnici Sektora za vanredne situacije su zaista bili na visini zadatka i sve vreme su bili uz svoj narod i pružili su adekvatan odgovor jednom ovakvoj pošasti koja evo vidimo skoro svake godine ugrožava našu zemlju.

Zaista imam retku priliku da javno čestitam svim pripadnicima bezbednosnog sektora, svim onim spasiocima, vatrogascima, policajcima, srpskim vojnicima, koji su danonoćno bili uz svoj narod. Zaista bih želela sa ovog mesta, iz Doma Narodne skupštine, da im izrazim zaista veliko strahopoštovanje, zato što danonoćno rade, zato što se bave zaista jednim, obavljaju jedan jako težak i odgovoran posao, kako bi se mi, kao građani Republike Srbije osećali bezbednije i sigurnije.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su ti koji omogućavaju da građani Republike Srbije u ovoj zemlji žive bez straha. Oni su ti koji omogućavaju napredak čitavog društva, oni štite zakon i građane, bez obzira na pol, na versku ili drugu pripadnost, oni štite danonoćno našu decu, oni nam obezbeđuju sigurniju i bolju budućnost. Uloga policije je zaista značajna, naročito u 21. veku, u veku koji se suočava sa brojnim izazovima i na unutrašnjem i na međunarodnom planu.

Pozdravljam odluku predsednika Aleksandra Vučića, ali i ministra Stefanovića da se za pripadnike službe bezbednosti obezbede stanovi po povoljnijim cenama. Dobra vest je, evo u oktobru smo u svim medijima mogli da vidimo da će prvi stanovi krenuti da se grade u Vranju, 486 stanova, zatim u Nišu, gde će se izgraditi najviše stanova za pripadnike snaga bezbednosti, čak 2.400 stanova, ali i u Beogradu gde je određena lokacija u gradskoj opštini Zemun i da će se upravo izgraditi 1.000 stanova za pripadnike MUP.

Nakon 2014. godine sprovedena je temeljna reforma svih sektora MUP i rekla bih da se u javnom mnjenju promenio diskurs. Ponovo je postalo popularno biti policajac, vatrogasac, pripadnik žandarmerije. Za to je zaslužen jedan čovek. To je prvi čovek MUP, potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Stefanović, koji zaista svakodnevno radi da se ove reforme ubrzaju, da se ove reforme nastave i da srpski policajac konačno dobije svu neophodnu opremu, uniforme, obuću, zaista se nikada više nije ulagalo nego što se sada ulaže na modernizaciji srpske policije.

Kako smo stanje zatekli pre te 2014. godine? Pa, naši policajci su zaista bili bosi i goli, nisu imali osnovna sredstva za rad, a bave se zaista jednim teškim i specifičnim zanimanjem. Svakoga dana možemo da vidimo iz medija da zaista Ministarstvo radi punom parom, projekti poput „Sejf sitija“, bezbednih gradova, video nadzora u svi osnovnim školama, nabavke softvera, digitalizacija, ali i ići u korak ka pružanju usluga građanima.

Sada su konačno građani u fokusu MUP i o tome svedoči zaista veliki broj on-lajn usluga. Vi danas možete iz svoje dnevne sobe, iz svoje kuće, iz svoje kancelarije da preko svog kompjutera ili mobilnog telefona zakažete jednu od on-lajn usluga, što zaista u prethodnom periodu nije bilo moguće. Možete da zakažete vađenje ličnih dokumenata. Zaista se dosta radi na tome da se u velikom broju gradova i opština otvaraju nove policijske ispostave koje omogućavaju da se zaista građani u svom kvartu, u svom naselju, u svojoj ulici osećaju bezbednije.

Takođe, kao što sam već rekla, menja se nešto, kada je reč o javnom diskursu, sada je popularno biti srpski policajac i srpski vatrogasac. O tome svedoči velika navala na konkursima MUP. Samo tokom ove godine će biti zaposleno 275 novih vatrogasaca. Drago mi je što mogu kao građanin da kažem da je neophodno da nastavimo sa modernizacijom Sektora za vanredne situacije, da podmlađujemo sastav, jer upravo su vatrogasci ti koji svakog meseca gase na stotine i stotine požara u našim gradovima, u našim opštinama.

Važno je da radimo i na preventivi. Kada je reč o upravljanju u vanrednim situacijama, ali važno je da nastavimo sa edukacijama. O tim edukacijama vam je govorio moj kolega prof. Marko Atlagić. Više od 2.000 pripadnika MUP, neki su i penzioneri, nekadašnji policajci, svakodnevno rade edukacije i edukuju naše najmlađe mališane u osnovnim školama. Važno je da na vreme krenemo sa edukacijama i obukama kako bi decu, koja odrastaju u našoj zemlji, naučili da na adekvatan način reaguju u vanrednim situacijama, ali i kako da se zaštite i da budu bolji i da adekvatno postupaju na ulici, naselju i svom školskom dvorištu.

Ja bih sada želela da kažem šta je to što nudi ovaj drugi savez, koji je preko puta nas. Žao mi je što su samo dva predstavnika opozicije danas iz tog saveza za uništavanje Srbije preko puta nas. Oni su sastavljeni iz najrazličitijih stranaka i najrazličitijih pokreta. Znamo ko im je šef, ali se svakog dana vidi ko su im eksperti.

Juče smo imali u svim sredstvima javnog informisanja prilike da vidimo ko su im eksperti u oblasti bezbednosti, ko im je kandidat za buduće funkcije ako osvoje vlast u sektoru bezbednosti. Imali smo prilike da vidimo zaista čudo neviđeno, stručnjaka za bezbednosti iz rijalitija, gospodina koji se druži svakodnevno sa kriminalcima, a koji predlaže epohalna rešenja – da cena goriva u Srbiji bude pet evra, da građani umesto kolima i motornim vozilima dolaze na posao peške ili biciklima. To je zapravo njihova osnovna platforma za razvoj Srbije. Ja im poručujem sa ovog mesta, sa mesta narodnog poslanika, da krenu prvo od samih sebe. Prvo, oni koji se kriju iza skupocenih automobila sada savetuju građane kako će da odlaze na posao, neka oni krenu da dolaze na posao biciklama, prvo, neka oni krenu da smanje svoje stomake i da na posao idu peške, pa onda neka savetuju građane Beograda i ostalih gradova.

Zaista smo nasledili teško stanje u srpskoj policiji. Verujem da smo imali mnogo Lepomira na svakom ćošku, u svakom sektoru MUP. Pokazali smo i dokazali da zaista nema nedodirljivih i da u svakoj akciji pokazujemo nultu toleranciju ka kriminalu i ka korupciji u našoj zemlji. Zbog svega toga, zaista smatram sa ovog mesta da je zaista važno da usvojimo ove reformske zakone iz MUP i Ministarstva pravde. Želim sa ovog mesta da pozovem sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ove reformske zakone, kako bi građani ove zemlje bili sigurniji, bezbedniji, kako bi se ostvarili svi oni standardi koji su nam u prethodnom periodu nedostajali. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi potpredsedniče Vlade, gospodine Stefanoviću, sa saradnicima, ministarko Kuburović, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo, čitam danas se u ovom domu Narodne skupštine bavimo politikom prošlosti, ja želim da govorim o politici budućnosti, o politici koja će kroz usvajanje novih zakona zaista doneti benefite i višestruke koristi građanima Republike Srbije.

Ovo je trenutak da pokažemo da Republika Srbija zaista ima snage da se izbori sa svim onim nedaćama i nagomilanim problemima, koje nam je kao prtljag ostavio prethodni režim. Oni bi sad, videli smo danas na delu, da se ponovo vrate, da se dokopaju svojih fotelja i da nastave da haraju i očerupaju ono što su propustili da učine kada su bili na vlasti.

Oni za građane i za probleme građana, slobode i prava građana, zaista ni na koji način nisu marili. NJima je bilo važno nešto drugo. Oni su probleme građana gurali pod tepih. NJima je bilo važno nešto drugo, njima je bilo važno lično bogaćenje. Pogledajte im samo imovinske karte i apsolutno će vam sve biti jasno.

No, da se vratimo na dnevni red ovih zaista jako važnih zakona. Mi danas raspravljamo o važnim zakonima, setu zakona iz oblasti MUP i Ministarstva pravde. Reč je o novim zakonskim rešenjima, ali i izmeni i dopuni starih zakonskih rešenja.

Ovo je važna materija koja se odnosi, kako na bezbednost građana, podizanje kapaciteta, reagovanju u akcijama zaštite i spasavanja ljudi, ali i dalju reformu, nastavak reforme srpske policije kroz nastavak uvođenja koncepta karijernog napredovanja i svih onih pitanja koja se odnose na usaglašavanje plata u MUP.

Mi smo na neke Zakone iz oblasti Ministarstva pravde čekali čak 14-15 godina. Znači, reč je o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakonu o lobiranju, tako da je ovo zaista veliki uspeh i za vas, gospođo Kuburović, i za vas, gospodine Stefanoviću, što je Vlada Republike Srbije zaista uspela da sve relevantne institucije uveže i da mi danas raspravljamo o zaista značajnim zakonima, koji će i te kako koristiti građanima koji žive u ovoj zemlji.

Imali smo, zaista smo svedoci da skoro svake godine imamo sve veći broj elementarnih nepogoda, nedaća izazvanih klizištima, nedaćama izazvanim ili prirodnim ili ljudskim faktorima kao što su poplave, zemljotresi, elementarne nepogode. Sve to ukazuje da su teme klimatskih promena, teme zaštite životne sredine i teme što predstavljaju i civilnu zaštitu, važne teme i da ćemo se mi kao društvo i država i u narednim godinama i u narednim decenijama ovim temama i te kako baviti.

O tome svedoče i brojke u Srbiji, poplave koje su zadesile Republiku Srbiju 2014. godine. Napravile su materijalnu štetu koja se procenjuje na 1,7 milijardi evra.

Ove majske poplave odnele su veliki broj ljudskih života. Mnogobrojni građani ostali su bez krova nad glavom. Zaista, veliku štetu pretrpela je i privreda, pre svega mislim na energetski sektor, a između ostalog uništeno je i 74 objekata zdravstvene zaštite, bolnica, škola, obdaništa.

Procenjuje se da je majskim poplavama, znači istorijskim poplavama koje su zadesile moju zemlju, Republiku Srbiju, procenjuje se da su te štete imale uticaja na 1,6 miliona ljudi na posredan ili neposredan način.

Znači, govorimo o razornim posledicama majskih poplava koje su se odnosile na čak 22% stanovništva ljudi koji žive u našoj zemlji.

Upravo zbog svega ovoga što sam iznela, zato je važno da mi danas raspravljamo i da nađemo jedan adekvatan zakonski odgovor kao što predstavlja novi Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama.

Ovaj zakon se zapravo sastoji iz dva dela. Predlagač zakona je zaista vodio računa o svakom detalju i mi u ovom novom zakonu imamo deo postojećih rešenja koja su zaista bila dobra u praksi, ali možemo da govorimo i o delovima zakona koji predstavljaju jedan nov moderan evropski zakon koji ide u korak sa vremenom i sa svim izazovima novog doba. U tekst zakona ubačena su inovativna rešenja. Zaista je uklonjena sva ona nepotrebna birokratija, pojednostavljene su procedure i zaista se nadam, pratićemo primenu ovog zakona, da će njegova primena u praksi biti što efikasnija.

Želim da ukažem sada još na jednu stvar. Jako mali broj jedinica lokalnih samouprava je do sada izradio, ali i privrednih društava, je do sada izradio procenu rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja. Cilj predlagača Vlade Republike Srbije, ali pre svih i Ministarstva unutrašnjih poslova, je da se pomogne sada svim odgovornim subjektima u lancu da sačine svoje procene rizika od katastrofa i da sačine svoje planove zaštite i spasavanja. Na to nas obavezuju brojke. Zato je važno da nađemo adekvatan zakonski okvir na pojavu novih katastrofa i da na pravi način zaista zakonodavno uredimo upravljanje i situacije koje se odnose na reagovanje u vanrednim situacijama.

Vinston Čerčil je rekao – umesto da brinemo, bolje je da unapred razmišljamo i planiramo. Upravo je to uradio ministar Stefanović, koji je zajedno sa svojim stručnim timom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nakon zaista jedne detaljne analize, pripremio rešenja kako da se normativno unapredi ovaj sistem reagovanja u vanrednim situacijama i rešenja se danas nalaze pred nama, narodnim poslanicima. Zaista, evo, već ulazimo u drugi dan da imamo prilike da o njima konkretno i raspravljamo.

Rešenja se, pre svega odnose, u ovom novom zakonu, na jačanje kapaciteta zdravstvene zaštite, civilne zaštite, na modernizaciju i nabavku opreme, na reformu sektora vanrednih situacija, na podizanje kapaciteta štabova za vanredne situacije i jačanje obaveza jedinica lokalnih samouprava i privrede.

Zaista sam se trudila da ovaj zakon koji je danas pred nama čitam i kao građanin, kao građanin na koji će ovaj zakon da se odnosi i da prosto sebi i svima vama, svim našim dragim kolegama narodnim poslanicima, svim građanima i stručnoj javnosti odgovorim na pitanje šta želimo, zapravo, da postignemo ovim zakonom. Odgovori se nalaze pred nama, odgovori su u samom tekstu zakona. Želimo, najpre, da podignemo svest građana koji žive u našoj zemlji, da podignemo svest kada je reč o preventivi. Preventiva je, zapravo, u fokusu ovog jednog novog modernog zakona i o tome moramo u narednim godinama i u narednim decenijama pred nama da više razmišljamo.

Praksa je pokazala da naše društvo, lokalne samouprave, ali i deo privrede, prosto, da se nije dovoljno radilo kada je reč o reagovanju u vanrednim situacijama. Sada konačno imamo neku vrstu strateškog okvira, u koji smo uključili sve one međunarodne standarde koji su nam do sada nedostajali, sve one međunarodne standarde koji se sadrže u konvencijama Organizacije Ujedinjenih nacija i EU. Na centralnom mestu sada je upravo načelo supsidijarnosti. Mi želimo da upravo tu primarnu odgovornost na nereagovanje u vanrednoj situaciji ima ona vlast koja je najbliža svojim građanima, a to su jedinice lokalne samouprave, to je privreda koja posluje u datim jedinicama lokalne samouprave.

Novi tekst zakona će zaista biti jedan veliki iskorak i kad je reč o primeni i usvajanju svih međunarodnih standarda, reč je o usklađivanju direktiva sa Organizacijom Ujedinjenih nacija, ali smernice EU koje se nalaze u Poglavlju 27 kada je reč o zaštititi, civilnoj zaštititi, preventivi i u segmentu zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Brojke su takve da kada prema pokazateljima Organizacija Ujedinjenih nacija, kada pogledate jedan dinar uložen u preventivu, on vam se zaista višestruko vraća. Smatra se da je taj procenat 1:8.

Tako da, ukoliko uložimo i jedan dinar u preventivu u Republici Srbiji, on će nam se zaista kroz godine pred nama višestruko isplatiti i višestruko vratiti.

Otpornost pojedinca i zajednice na katastrofe zaista se podiže kroz jedan dijalog i kroz jednu vrstu međusobne saradnje sa svim relevantnim institucijama u našoj zemlji i na lokalnom i na nacionalnom nivou. I zaista, novinu predstavlja i formiranje nacionalne platforme za smanjenje od rizika, koja će u mnogome pomoći davanje adekvatnog odgovora na vanredne situacije i katastrofe u našoj zemlji.

Sada bih želela, takođe, da kažem da je jako važno da Srbija nije neko izolovano ostrvo, a to su pokazale i majske poplave iz 2014. godine. Procenjuje se da je oko 90% svih katastrofa koje se dese u svetu, su zapravo katastrofe koje su izazvane prirodnim faktorom. U te katastrofe upravo spadaju i majske poplave iz 2014. godine, kada nije bila samo pogođena Republika Srbija, kada je bio pogođen čitav jedan region, i Republika Srpska i Republika Hrvatska. Važno je da imamo međunarodnu saradnju, važno je da imamo zajednički međunarodni odgovor na sve katastrofe i da možemo da učestvujemo u svim onim programima i projektima međunarodne humanitarne pomoći.

Sada bih želela da ukažem na još jedan važan aspekt ovog predloženog zakona, a to je uloga građana. Praksa je pokazala da su u prethodnom periodu, kada su bile poplave u našoj zemlji 2014, 2016. pa i ove godine, 2018. godine, da građani na neki način ili nisu reagovali ili su reagovali inertno u vanrednim situacijama.

Imali smo, takođe, i prilike da vidimo i one nesavesne građane, koji su se kupali u svojim bazenima dok su drugi građani punili džakove vreća sa peskom i učestvovali u radu lokalnih štabova za vanredne situacije i pravili rečne nasipe, koji su zapravo predstavljali neku branu od daljih izlivanja reka.

To se sada menja i to je ono što je dobro u ovom novom zakonu. Propisuje se veća obaveza učešća građana u zaštiti od spasavanja na poziv nadležnog štaba, ali isto tako, uvodi se i obaveza postupanja građana po naredbi za evakuaciju ljudi, stoke i materijalnih dobara. Zaista smatram da je ovo novina koja je neophodna i to je nešto što je dobro i što je zaista neophodno u ovakvim situacijama.

Kao neko ko dolazi iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica, koja je, takođe, 2014. godine bila pogođena poplavama, želim takođe da ukažem i na jednu važnu novinu, a to je da se sva prava i obaveze koje su se odnosile na jedinice lokalnih samouprava sada odnose na beogradske opštine, znači, sva ona prava i obaveze koje su imale jedinice lokalnih samouprava širom Srbije, sada će se one odnositi na ukupno 17 beogradskih opština.

Tokom majskih poplava u Beogradu, podsetiću vas, pored Obrenovca, koji je zaista bio najviše pogođen, bili su pogođeni i Lazarevac, Rakovica i Grocka. I važno je da izmenimo ovaj zakon upravo zbog svih onih Beograđana koji žive, bez obzira da li žive na Vračaru, Savskom vencu, Paliluli ili Barajevu, Sopotu, Lazarevcu, Obrenovcu.

Glavna novina ovog zakona je i to da se uvodi mogućnost, pored jasnih i preciznih kaznenih odredbi, da se pojača kapacitet i uloga Republičkog štaba za vanredne situacije, koji sada u predloženom zakonskom rešenju može da raspusti lokalni štab za vanredne situacije. On, takođe, može da uvede privremeni štab za vanredne situacije, kako bi se na što bolji način, što efikasnije reagovalo u datoj krizi, u datoj katastrofi i na pravi način reagovalo u vanrednim situacijama.

Benefiti ovog zakona su zaista mnogi i možemo ih videti od početka do kraja kada čitamo ovo zakonsko rešenje. U članu 15. Predloga zakona, u stavu 4. uvodi se i obaveza da procenu rizika od katastrofa rade i privatna lica koja upravljaju poslovima trgovačkih, sportskih, ugostiteljskim, smeštajnim objektima i objektima za razonodu kapaciteta više od 100 lica, za boravak koji je namenjen deci do 14 godina, nezavisno od kapaciteta.

Ovo je jako važno da i privredni subjekti budu svesni, da preuzmu deo odgovornosti u sistemu odgovornosti, kao što je reč o upravljanju u vanrednim situacijama. Imali smo 2014. godine zaista nemile događaje sa fatalnim posledicama, poput onog incidenta u diskoteci u Novom Sadu, kada je čitav grad Novi Sad bio zavijen u crno, kada je šestoro mladih ljudi izgorelo u požaru i prosto smo želeli i na ovome vam zaista, gospodine Stefanoviću, odajem priznanje, vodili ste računa o svim detaljima i predupredili ste, preventivno želimo da reagujemo, da predupredimo sve ove negativne posledice i da deo odgovornosti moraju da preuzmu i privredni subjekti u našoj zemlji.

Sada bih se osvrnula na sve one benefite koje donose i ostali zakoni koji su danas pred nama, a iz delokruga MUP. Nastavićemo dalje da kao SNS reformišemo srpsku policiju. Nastavićemo da vršimo modernizaciju, profesionalizaciju kadra koji radi u srpskoj policiji. Omogući ćemo ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji da se zaista na jedan adekvatan način ceni karijerno napredovanje. Takođe, omogući ćemo formiranje operativnih dobrovoljnih vatrogasnih društava, afirmisaćemo dobrovoljno vatrogarstvo u Srbiji, ali i obavezu jedinica lokalne samouprave da u svojim lokalnim budžetima zaista opredele sredstava za ove pripadnike dobrovoljno vatrogasnih jedinica na lokalu koje će sada želeti da se ponovo registruju u APR, da formiraju svoju jedinicu i da ravnopravno učestvuju sa redovnim vatrogasnim službama u našoj zemlji.

Takođe, jedan jako značajan zakon koji je danas pred nama, a koji će dovesti do toga da imamo veći stepen bezbednosti na našim sportskim priredbama, gde ćemo pooštriti kaznenu politiku, da ćemo proširiti radnje u cilju suzbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja na našim sportskim priredbama. To je važno zbog naših građan, zbog porodičnih ljudi koji zaista žele da odlaze na utakmice, na derbije, da učestvuju i da sa tribina zdušno podržavaju svoj sportski klub. Donošenjem ovog zakona će se to omogućiti.

Polako ističe vreme koje je predviđeno za ovu raspravu, a da bih dala svojim kolegama priliku da se i oni aktivno uključe, želim da kažem sledeće. Kao neko ko gospodina Stefanovića zaista poznaje deset godina, znam da ni jedno rešenje nije dovoljno dobro ukoliko nije najbolje rešenje. Okupili ste stručan tim u MUP, detaljno ste se bavili analizama pre nego što je ovih deset zakona ušlo u Narodnu skupštinu. Znam da ćete imati sluha za predloge koji dolaze sa ove strane, za predloge koji dolaze od strane narodnih poslanika kako bi imali što bolja zakonska rešenja. Od tih zakonskih rešenja višestruke koristi će imati građani Republike Srbije, imaće koristi naši privredni subjekti, jer želimo da stvorimo Republiku Srbiju kao jedno bolje, bezbednije, sigurnije mesto. Želimo da usvojimo sve one standarde koji su nam do sada nedostajali. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre Nedimoviću sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, Srbija je dugo kaskala kada je reč o pravnoj regulativi i usvajanju Zakona o građevinskim proizvodima. Mnoge zemlje pre nas su u regionu, na jedan detaljan i podroban način regulisale ovu oblast.

Prethodna vlast se zaista ovim pitanjima nije bavila, njima je bilo važnije kako da brže, efikasnije i bolje rade propale projekte, kako da se obogate preko noći, kako da višestruko pojačaju svoju imovinsku kartu, ali za građane, privredu, kvalitet građevinskih objekata zaista nisu marili.

Usvajanjem ovog novog zakona, jednog modernog, evropskog zakona, korist će imati i privreda i proizvođači građevinskog materijala i distributeri i investitori i projektanti, kao i laboratorije za ocenu kvaliteta.

Pozitivne efekte ovog zakona imaćemo zaista jako brzo. Oni će vrlo brzo biti vidljivi samim građanima koji žive u ovoj zemlji, imaćemo kvalitetnije izgrađene objekte, kvalitetnije izgrađene škole, bolnice, obdaništa, mostove, auto-puteve.

Usvajanjem ovog zakona nećemo završiti posao. Čeka nas još dosta. Resorno ministarstvo, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture moraće da u narednih šest meseci od usvajanja ovog zakona usvoji i podzakonske akte i tek tada ćemo imati definisana pravila igre i listu standarda, kao i rokove za njihovu primenu.

Usvajanjem ovog zakona i usvajanjem podzakonskih akata možemo reći da će u narednom periodu ovo zaista biti pun pogodak za srpsku privredu, za državu Srbiju, koja će ulagati u oblast građevinarstva, definisati evropske standarde koji su nam do sada nedostajali. Ali, krajnje benefite od primene ovog zakona imaće građani koji žive u našoj zemlji, jer će oni imati kvalitetnije škole, bolnice, mostove i auto-puteve. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Srbija je napredovala za pet mesta na rang listi Indeksa globalne konkurentnosti, koju objavljuje svake godine Svetski ekonomski forum i u ovoj godini zaista beležimo sjajne rezultate, bolji smo za čak pet mesta.

Ja zaista sa ovog mesta i iz ovih poslaničkih klupa želim vama, gospođo Mihajlović, ali i svim resornim ministrima u aktuelnoj Vladi Republike Srbije da zaista čestitam na sjajnom rezultatu.

Usvajanjem ovog zakona, Zakona o građevinskim proizvodima, mi ćemo zapravo omogućiti da naši domaći građevinski proizvodi zaista budu konkretniji na domaćem i evropskom tržištu.

Ovaj zakon nas vodi i korak napred ka EU. Želim da podsetim sve svoje drage kolege, narodne poslanike, da kao član Odbora za evropske integracije mogu da kažem da je ovo jedan zaista važan zakon. Ne slažem se sa opozicijom da je ovo tehnički zakon. Ovaj zakon će nas dovesti do toga da usvojimo sav onaj korpus zakonodavstva koji je obuhvaćen u Poglavlju 1, koji se odnosi na slobodu kretanja robe.

Procenjuje se, Evropska komisija procenjuje da ima čak 120 procedura i propisa koje se odnose na slobodu kretanja i bezbednost građevinskih proizvoda. Ne slažem se sa opozicijom da je ovo tehnički zakon. Ja bih sve njih poslala u naše građevinske firme, gde su uposleni radnici, poslala bih im sve one građevinske firme da vide koliko je teško danas izvoziti građevinske proizvode, koliko je teško da se obezbede proizvodi koji su konkurenti na razvijenom tržištu EU. Onda i te kako ovo nisu tehnički zakoni, ovo su jedni moderni zakoni koji će omogućiti dodatni podsticaj razvoju građevinarstva u našoj zemlji, ali će i omogućiti da objekti koji se grade u ovoj zemlji budu bezbedniji i ekološki sigurniji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, usvajanjem Zakona o građevinskim proizvodima bolje ćemo urediti tržište građevinskih proizvoda. Takođe ćemo podići nivo kvaliteta materijala koji se koristi za izgradnju naših puteva, naših bolnica, naših zgrada, naših mostova, svega onoga što nam je nedostajalo u prethodnom periodu. Takođe, obezbediće se i povoljnija cena za investitore, čime će se povećati konkurentnost proizvođača. Uvešće se i kontrola kvaliteta građevinskog materijala da nam se više ne bi desili, npr. u Beogradu, loši, propali projekti.

Uzmimo npr. maketu Terazija na Novom Beogradu. Bio je dovoljan samo jedan jak vetar da se to čudo neviđeno Dragana Đilasa razleti na sve strane i da postane sve ono što nije bilo bombastično najavljivano. Bilo je najavljivano, da vas podsetim, da će to biti turistička atrakcija, mesto koje će privući sve domaće i strane investitore. Nije bilo. Bilo je dovoljno da dune jedan malo jači vetar i da prosto bude jedna ne bezbedna skalamerija u samom sedištu Novog Beograda.

Rekonstrukcija bulevara Kralja Aleksandra, takođe. Posekli su platane, stavili su ne bezbedne ploče koje su se ubrzo, nekvalitetno je rađeno, od korišćenja odlepile, „Pazlgrad“ na Voždovcu, podzemni kontejneri i mnogi drugi. Imali smo najskuplji most na čitavom svetu – Most na Adi Ciganliji.

Reč je o svim onim propalim projektima Dragana Đilasa i saveza za uništavanje Beograda i Srbiji kojima je jedini cilj da se ponovo vrate u fotelje i ponovo da vladaju ovom zemljom.

Zaista poslednja rečenica. Deo opozicije vas čitav dan napada da je vama jedini cilj da se slikate. Dolazim iz gradske opštine Rakovica i mogu da posvedočim o rezultatima rada vašeg ministarstva, rezultatima Vlade Republike Srbije. Nikada više nije ulagano u gradsku opštinu Rakovica, kao što se ulaže sada. Nije ulagano prethodnih 40 godina koliko se ulaže sada.

Izgrađen je pothodnik, modernizovan je beogradski železnički čvor. Imamo funkcionalne moderne pruge, perone, koloseke. Drugi su se slikali na beogradskoj obilaznici. Mi je sada završavamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Ovo je trenutak, da li shvatate, ovo je trenutak da pokažemo da država Srbija ima snage da se izbori sa nelegalnom gradnjom, ovo je trenutak i da pokažemo da država može da se izbori i da se poštuju svi oni zakoni i propisi koji važe u ovim zaista značajnim oblastima.

Ovo je trenutak da pokažemo našim građanima da oni mogu zaista da žive u urbanistički uređenim naseljima, kvartovima i ulicama.

Divlja gradnja je najveći problem u Republici Srbiji. Brojka više od dva miliona objekata nelegalno izgrađenih, a nisu izgrađeni ni za vreme Aleksandra Vučića, ni za vreme SNS, ni za vreme Ane, ni Zorane, izgrađeni su u nekom drugom vremenu, izgređeni su za vreme prethodne vlasti. Brojka od više od dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, deo su rezultata i karaktera vlasti, one prethodne vlasti, svih onih koji nas danas optužuju, da se igramo žmurke, svih onih koji nas optužuju da ne radimo dobro svoj posao, da nismo preuzeli odgovornost za ozakonjenje objekata u našoj zemlji.

Podsetiću vas, to su svi oni koji su dozvolili javašluk, koji su dozvolili urbanistički haos, svi oni koji su dozvolili bezakonje u ovoj državi i kršenje svih propisa i pravila zakona u ovoj zemlji.

Uzmimo npr. grad Beograd, mi možemo sada da ovde nacrtamo mapu svih 17 beogradskih opština i da idemo od opštine do opštine i da govorimo kakav je bio karakter vlasti Dragana Đilasa, i njihovog saveza za uništavanje Srbije i Beograda, kakav je bio karakter vlasti dok su oni imali prilike da vladaju Beogradom.

Uzmimo npr. „Pazl grad“ opštinu Voždovac, „Pazl grad“ čudo neviđeno koje se nalazilo u samom centru opštine Voždovac, „Pazl grad“ je koštao građane Voždovca, građane Beograda 350 hiljada evra. „Pazl grad“ čudo neviđeno je korišćeno isključivo u predizborne svrhe Dragana Đilasa, i lokalnih funkcionera iz DS na Voždovcu. Umesto mesta za dečiju igru i smeh, postalo je ruglo i stecište narkomana, građeno je bez građevinske dozvole, ova igraonica na otvorenom, građena je bez lokacijske dozvole, sve procedure javne nabavke su prekršene u gradnji ovog propalog Đilasovog objekta.

Zaista je ovo danas dobra prilika da se podsetimo o svim propalim projektima koji su urađeni u Beogradu. Mi danas raspravljamo o Zakonu o građevinskim proizvodima, o jednom modernom zakonu koji će zaista približiti i u naše domaće zakonodavstvo uneti sve one standarde koji važe u zemljama EU.

Svi materijali koji su izgrađivani u ovaj propali Đilasov projekat, „Pazl grad“ nisu imali sve neophodne standarde, nisu imali ateste, nisu imali standarde koji se tiču bezbednosti, nisu imali građevinske standarde.

Da li biste vi pustili, poštovane kolege, dragi građani Srbije, svoje dete da se igra u ovako jednoj nebezbednoj igraonici na otvorenom? Ja ne bih.

Slični primeri propalih projekata Dragana Đilasa, možemo naći u mnogim Beogradskim opštinama, u Rakovici, Novom Beogradu, na Zvezdari, na Voždovcu i ostalim delovima grad.

Ovi propali projekti su građane Beograda koštali 1,2 milijarde evra koliko nam je Dragan Đilas i njihov Savez za promene ostavio u amanet nakon silaska sa vlasti.

NJima je osnovni zadatak da se zapravo ponovo vrate nakon šest godina na vlast u Beogradu i Srbiji i da ponovo kreću da realizuju sve one propale projekte, ali prosto, to im kod građana Srbije ovog puta neće proći.

Da bi građani Srbije živeli dostojanstveno, da bi naša deca bila bezbednija, da bi stanari u stanovima i zgradama u Srbiji zaista bili sigurniji, neophodno je da usvojimo ove evropske zakone i ove evropske standarde i neophodno je da brže i efikasnije sprovedemo proces ozakonjenja objekata u našoj zemlji.

Ove zakone koji su svima, koji su pred nama, a podsetiću vas, ja sam 2015. godine digla ruku i glasala za zakon o ozakonjenju objekata, jer sam zaista verovala i dan danas verujem da je moguće da se u Republici Srbiji izvede jednostavnija i efikasnija procedura ozakonjenja objekata, legalizacija nelegalno izgrađenih objekata.

Gospođo Mihajlović, zaista, odajem vam priznanje. Vi ste, zapravo, stavili ruku u jedno osinje gnezdo. Kao predstavnik Vlade Republike Srbije ste se zaista drznuli sa svim nadležnim ministarstvima da konačno rešimo jedan od najvećih problema u našoj zemlji, jer kada usvojimo ove zakone, ove moderne zakone o kojima danas raspravljamo, neće se više desiti da imamo azbestne zgrade, da imamo zgrade sa zaista sumnjivim građevinskim proizvodima i materijalima.

Neće se dozvoliti da u takvim zgradama podižemo naše porodice, da porodice svih vlasnika stanova brinu da li će pasti plafon, šta će se desiti, kakav će imati pritisak vode, da li će imati kanalizaciju, trotoare i svu onu neophodnu komunalnu infrastrukturu.

Neće se dogoditi da dalje imamo urbanistički haos. Umesto toga, imaćemo planski izgrađene gradove, planski i dobro uređene urbanistički ulice, kvartove, naselja, sve ono što nalazimo u razvijenim zemljama EU.

Drago mi je da ćemo imati izmenama Zakona o ozakonjenju objekata i planiranju i izgradnji i adekvatnu i efektivnu kontrolu inženjerskih licenci kako se svi oni propusti ne bi dešavali na terenu.

Imaćemo vladavinu zakona, umesto vladavinu i pravilo ulice koji je bio karakter prethodne vlasti u ovoj zemlji. Imaćemo, konačno, adekvatan zakonski odgovor na bezobzirno ponašanje divljih graditelja u ovoj zemlji.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je trenutak da pokažemo da Republika Srbija zaista ima snage da se izbori sa nelegalnom gradnjom u našoj zemlji. Ovo je trenutak da pokažemo da možemo da se izborimo da se poštuju svi zakoni i propisi koji važe u ovoj zemlji. Hajde da iskoristimo taj trenutak.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, svesni smo činjenice da je privreda glavni nosilac i investitor u oblasti zaštite životne sredine, ali istovremeno i njen najveći zagađivač.

Najveći teret ekološke tranzicije nosi privreda. Takođe smo svesni situacije u privredi, ali i odgovornosti koju ona ima kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Trka za profitom domaćih i stranih kompanija je legitimna, ali ona ne može biti bez kontrole. Ona ne može biti na uštrb zagađenja. Ja dolazim iz GO Rakovica, čiji su građani naselja Kneževac zabrinuti za kvalitet životne sredine. Deo problema se odnosi na rad firme „Junirisk“ d.o.o. sa sedištem u Siminoj ulici i pogonom u ulici Oslobođenja broj 1. u naselju Kneževac.

Ova firma je 2007. godine potpisala sporazum o dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji sa nekadašnjom fabrikom „21. Maj“ u Rakovici i otvorila je postrojenje za preradu otpada u krugu njihove fabrike.

Iste godine, 2008. godine ova firma podnosi zahtev za studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine, tadašnje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja i dobija saglasnost od tog resornog ministarstva.

Takođe, ova firma je više puta od 2008. godine do danas resornim ministarstvima, koji su se menjali, ili zaštita životne sredine prosto se kretala kroz različita ministarstva, podnosili su zahtev za ažuriranje osnovne studije i to na sledeće teme. Godine 2010, kako bi se uvela nova tehnologija u tretiranju otpada za MID-MIKS reaktor, zatim, 2011. godine ova firma dobija od resornog ministarstva integralnu dozvolu za sakupljanje, skladištenje i tretman neopasnog i opasnog otpada, zatim, 2012. godine kako bi se povećao kapacitet prerade opasnog otpada sa 2.000 na 3.000 tona godišnje, zatim, 2015. godine, takođe izmene studija, kako bi se povećao kapacitet upravljanja otpadom sa 3.000 na čak 9.000 tona godišnje, što je, priznaćete, za jedno naseljeno mesto, poput Kneževca, zaista velika brojka u, ponavljam, gradskoj opštini Rakovica, na samo sedam kilometara od centra Beograda.

Takođe, šta je usledilo nakon toga? Prijave građana gradskoj opštini Rakovica i zahtevi za adekvatno postupanje dotiraju još od 2013. godine, tačnije 29. oktobra 2013. godine Inspekcija za zaštitu životne sredine je prosledila prijavu građana za inspekcijsku kontrolu rada. Odgovor republičkog inspektorata za zaštitu životne sredine kaže da u vazduhu nema zagađujućih materija. To je ponovo učinjeno 2015. godine, 10. novembra 2015. godine Inspekciji za zaštitu životne sredine je prosleđena prijava građana za inspekcijsku kontrolu rada postrojenja i mi kao gradska opština Rakovica, kao građani koji živimo u gradskoj opštini Rakovica, na samo sedam kilometara od centra Beograda, nismo dobili odgovor, te vas ja molim, ministre, da se apsolutno uključite u ovaj slučaj.

Ne možemo se igrati sa poverenjem građana. Ne može jedna institucija biti majka, a druga institucija biti maćeha. Neophodna je zaista kontinuirana saradnja i resornog ministarstva, novoformiranog Ministarstva za zaštitu životne sredine i Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i svih neophodnih inspekcijskih službi na svim nivoima, na nivou grada, na nivou Republike.

Opština Rakovica zaista servisira potrebe svojih sugrađana i prepoznala je ovaj problem kao jedan važan ekološki problem.

Mi smo kao gradska opština Rakovica dobili više od 600 potpisa nezadovoljnih građana, pre svega naselja Kneževac. Opština je inicirala jedan sastanak koji se održao 2016. godine u zgradi opštine Rakovica, gde su bili predstavnici resornog ministarstva, gde su takođe bili predstavnici firme „Junirisk“, predstavnici gradske opštine Rakovica, ali i građani, koji su tom prilikom zaista građani najugroženijeg dela Rakovice, građani naselja Kneževac, koji su izneli veliki broj primedbi na rad ovog postrojenja i na način na koji se skladišti otpad.

Takođe, su izrazili sumnju da vazduh koji udišu nije najodgovarajućeg kvaliteta. Oni su govorili i ukazivali na primedbe od neprijatnog mirisa, da se u vazduhu nalaze određene otrovne i zagađujuće materije.

Predstavnici tada resornog Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine su doneli zaključak da „Junirisk“ mora da preuzme dodatne mere zaštite životne sredine pri ažuriranju predmeta studija, o kojem sam već govorila. Takođe, zbog daljih pritužbi građana, gradska opština Rakovica se više puta obraćala nadležnim organima, pre svega tražeći inspekcijsku kontrolu poslovanja ovog postrojenja, koje se nalazi u Ulici Oslobođenja u naselju Kneževac.

To je vršeno više puta. Nismo dobili često adekvatne odgovore, te vas ja sada molim, ministre Trivan, kao ministra koji je odgovoran za jednu jako važnu temu, kao što je tema zaštita životne sredine, upravljanje otpadom. Rekli ste mom kolegi, gospodinu Komlenskom, da imate 30 godina iskustva, da zaista ne propuštate priliku da na adekvatan način reagujete, da nećete propustiti priliku da ispitate sve one sumnjive dozvole i sve one sumnjive radnje koje su bile pre vašeg stupanja na ovu ministarsku funkciju.

Takođe, radi se o tome da je 2. juna 2017. godine ponovljena urgencija Sektoru Inspekcije za zaštitu životne sredine za dostavljanje regulata monitoringa i obavljenog nadzora.

Takođe, imamo jedan jako specifičan slučaj, mislim, o ovome bih mogla zaista dugo da pričam, ali imamo jedan posebno zanimljiv slučaj o imanju, odnosno nemanju adekvatnih dozvola za rad ove firme u Rakovici.

Kako bi se osporilo ažuriranje studije iz 2016. godine, izvršen je uvid u dokumentaciju za izradu prve studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine i rada preduzeća „Junirisk“ od 13. juna 2008. godine, gde je pronađen podatak da je SO Rakovice, pored Direkcije za vode i Sekretarijata za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, u vezi podnetog zahteva za izradu studije. Znači, govorim od 2008. godine.

Uvidom u arhivu gradske opštine Rakovica, uvidom u sve predmete iz 2008. godine, zaključak se nameće da opština Rakovica nije pronašla niti jedan dokument u kome je dato mišljenje od strane SO Rakovica. I, mene dovodi do sledeće činjenice, da je reč o još jednoj neregularnost u radu ovog preduzeća, koje otvara prostor za dalje špekulacije, za dalje sumnje, te vas ja molim da adekvatno reagujete i da preuzmete odgovornost po pitanju rada ove firme.

Takođe, 07.06.2017. godine Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Sekretarijatu za zaštitu životne sredine grada Beograda upućeni su podaci da se dostave poziv, da li ovaj papir postoji ili ne postoji. Dobili smo 20.06.2017. godine odgovor od Sekretarijata za zaštitu životne sredine da ne postoji traženi dokument. Isti odgovor smo dobili i od resornog ministarstva, da ne poseduje traženi dokument, reklo nam je ministarstvo u svom odgovoru pisanim putem 27.06.2017. godine, ali da poseduje rešenje o izdavanju vodoprivredne dozvole investitoru „21.Maja“ od 24. 2008. godine i koje su nam dostavili u prilogu, a odnosi se na Republičku direkciju za vode.

Poslednje aktivnosti datiraju iz ove godine. Gradska opština Rakovica je 13. februara 2018. godine uputila Ministarstvu za zaštitu životne sredine prigovor na zahtev za izdavanje integrisane dozvole „Junirisku“. Ministarstvo nas obaveštava 17.08.2018. godine da je izrađen nacrt integrisane dozvole. Najnoviji razvoj događaja vodi nas dalje i kaže da je gradska opština Rakovica ponovo 17. septembra tražila obaveštenje od resornog ministarstva, od vašeg ministarstva, gospodine Trivan, Ministarstva za zaštitu životne sredine, kao odgovor na pitanje prema članu 15. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, nadležni organ koji odlučuje o izdavanju dozvole na zahtev operatera je dužan da u roku od 120 dana ili u izuzetnim slučajevima ne duži od 240 dana, odluči o izdavanju dozvole, pa vas molim da nas obavestite da li je u slučaju izdavanje integrisane dozvole ispoštovan ili je prekoračen rok?

Kao neko ko dolazi iz opštine Rakovica, ko je građanin i stanovnik te opštine, koji učestvuje u vršenju vlasti u toj opštini, mi do sada kao gradska opština Rakovica nismo dobili odgovor, te vas ja molim da zbog interesa javnosti i građana koji žive u mojoj opštini, da nam dostavite te odgovore. Jer, nadam se da ćutanje administracije nije odobravanje. Te vas molim da zaista što hitnije reagujete i da dobijemo adekvatan odgovor.

Takođe vas molim da angažujete sve stručne službe. Vidimo da smo imali, evo već 10 godine, čitava jedna decenija propusta u radu ove firme, i da angažujete sve raspoložive ekološke inspektore. Znam da ih imate malo, da ste novoformirano ministarstvo i da još jačate i bildujete vaše kapacitete, ali vas molim da inspektore pošaljete na teren i da dobijemo neke odgovore koji tište građane Rakovica, pre svega mislim na građane naselja Kneževac.

Molim vas, ministre Trivan, da imate razumevanja na moju zabrinutost, jer firma se nalazi u naseljenom području. Reč je o naselju Kneževac. Tu se nalazi i manastir Rakovica, koji posećuje veliki broj domaćih i stranih turista. Tu se nalazi i Topčiderka reka, tu se nalazi i manastirska šuma i nova privredna zona. Zaista vas molim da sa pažnjom slušate sve što ću vam reći. Ja ću ovo svoje pitanje dostaviti vama i u pisanom obliku.

Kao poslanik SNS koji je zaista uporan, ja ću postaviti ova pitanja onoliko puta koliko ne dobijem adekvatne odgovore na sva ova pitanja.

Srpskoj naprednoj stranci, zaista, zdravlje svojih sugrađana je jedan od svojih prioriteta. To nam je, prosto, na prvom mestu. Ne možemo se oglušavati, ne možemo neke probleme, pa i probleme koji se tiču zaštite životne sredine, gurati pod tepih. Moramo ih otvarati i naći adekvatne odgovore.

Ćutanje administracije i veliki virtuelni projekti poput onog projekta „Očistimo Srbiju“ prosto su deo prošlosti. Ja želim da vaše novo ministarstvo okrene novi list i da zaista punom snagom krene napred. Sve oči javnosti Rakovice su uprte u vas. Ja vas molim da nam dajete što hitnije odgovore i adekvatnu reakciju vašeg ministarstva poštujući sve zakone i sve propise koji važe u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Srbija u procesu evropskih integracija podigla kapacitet zakonodavne regulative i administracije u oblasti zaštite životne sredine na nivo koji je potreban za otvaranje Poglavlja 27. i tako je postala jedina zemlja kandidat koja je za ovako kompletno poglavlje dobila poziv za otvaranje pregovora, bez prethodnih uslova.

Podsetiću vas da su mnoge zemlje kandidati, dosta kaskali za otvaranjem Poglavlja 27, imali su brojne poteškoće, brojne izazove. Neke zemlje i kada su postale punopravne članice EU plaćale su tzv. penale, jer nisu na dobar i adekvatan način osmislili Poglavlje 27, nisu odradile dobru pripremu.

Smatram da u Republici Srbiji mi zaista imamo dobre zakone kada je reč o zaštiti životne sredine. Ono što svi zajedno moramo da uradimo, kao narodni poslanici, je da se staramo o njihovoj primeni. Prema ocenama Evropske komisije, u naše domaće zakonodavstvo, mi smo preneli više od 98% evropskih direktiva i to je više nego što je uradila ijedna zemlja zapadnog Balkana. Ono što nam nedostaje je novac. Znači, zaista je potrebno više novca za ulaganje u zaštitu životne sredine. Manje od 1%, odnosno 0,5% nije dovoljno, moramo iznaći nove načine finansiranja projekata zaštite životne sredine i upravo ove izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine idu u tom pravcu i to je dobro.

Čeka nas još dosta posla kako bi unapredili stanje u našoj životnoj sredini. Ovo je sada zaista pravo vreme, rekla bih, za kreiranje jednih ovakvih politika, ali i kreiranje budućih projekata gde ćemo mi kao država aplicirati od strane evropskih fondova, i ja zaista želim da mi, kao što svakoga dana otvaramo nove fabrike, i mi smo zemlja lider po direktnim stranim investicijama, želim da novoformirano Ministarstvo za zaštitu životne sredine svakoga dana ima novih fabrika, novih pogona za preradu voda, novih pogona kada je reč o upravljanju otpadom i brojne druge projekte koji se odnose na zaštitu životne sredine.

Svi zajedno moramo raditi više u ovoj oblasti. Ne možemo čekati da nam se promene dese preko noći. Moramo naći partnere i na drugoj strani, na strani međunarodne zajednice, kroz razne fondove, ali i privredi, javnim preduzećima.

Moj kolega Marko Parezanović napomenuo je te brojne projekte koje sada radi EPS, kada je reč o zaštiti životne sredine, kada je reč o povećanju energetske efikasnosti i kada je reč o tome da zaista na jedan adekvatan način pružimo odgovore na velike zahteve zaštite životne sredine.

Takođe, mi moramo pripremiti vlasnike poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, naše individualne poljoprivredne proizvođače, da se aktivnije uključe i pripreme za konkurisanje za IPARD fondove. To su, pre svega, osnovni zadaci Ministarstva poljoprivrede, ali i Ministarstva zaštite životne sredine. Mi ćemo, kao poslanici Srpske napredne stranke, zaista koristiti sve one demokratske mehanizme parlamentarne kontrole, i kroz resorne odbore u Narodnoj skupštini, i kroz postavljanje konkretnih poslaničkih pitanja, i kroz uključivanje zelene stolice i eksperata u ovoj oblasti, ali i kroz kontrolu finansiranja projekata iz Zelenog fonda.

Od vas se, zaista, ministre Trivan, očekuje mnogo. Rekla bih da su sve oči javnosti u ovom trenutku uprte upravo u vas. Nije dovoljno da samo pronalazimo otpad i da se pored njega slikamo, moramo našem društvu, našoj sredini, našim građanima, ponuditi adekvatne odgovore.

Mi smo danas videli veliki broj pitanja, veliki broj predloga, veliki broj sugestija koje su dolazile sa ove strane, iz naših poslaničkih klupa i ja vas molim da imate sluha, da se otvorite i da u narednom periodu dobijemo neki od odgovora na naše pitanje koje smo vam postavili ovde i uvidimo zaista te konkretne rezultate, šta je to novoformirano ministarstvo, od koga svi zaista mnogo očekujemo, uradilo u ovom periodu. Molim vas da vam taj semafor bude stalno upaljen, jer ja želim da mi kao Srbija zaista dosta toga uradimo u Poglavlju 27, kako ne bi bili ponavljači, kao što su to bile neke od punopravnih članica Evropske unije.

Sada bih se vratila na same izmene i dopune predloženog Zakona o zaštiti životne sredine, koji će upravo unaprediti i napraviti iskorak, jer će olakšati taj formalno-pravni osnov koji nam je do sada nedostajao i pomoći će našim poljoprivrednim gazdinstvima, vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, i omogućiće im da lakše konkurišu za IPARD fondove, kako bi oni ispunili sve neophodne propisane uslove u oblasti zaštite životne sredine. Smisao izmena je da se našim individualnim gazdinstvima i fizičkim licima pomogne da ispune sve što je potrebno, kako bi mogli da apliciraju i traže sredstva od fonda.

Predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine propisuju da nadležni organ za poslove zaštite sredine izda akt kojim se potvrđuje da investicija ispunjava propisane uslove u ovoj oblasti. To je standard koji želimo da postignemo ka našem putu ka EU.

Značajne izmene u ovom zakonu idu i u pravcu kako bi naši poljoprivrednici, kako bi naša poljoprivredna gazdinstva mogla da ostvare pravo na ova sredstva, jer pravo na sredstva iz IPARD-a mogu da ostvare fizička lica, podsetiću vas, vlasnici poljoprivrednih porodičnih gazdinstava, ali i privrednici i privredna društva, kao i zemljoradničke zadruge.

Neophodno je da sve ove četiri kategorije koje sam sada napomenula svakoga dana o tome edukujemo, svakoga dana o tome bolje informišemo. Jer, pitanja koja dobijamo kao narodni poslanici od naših građana su takva da oni žele, traže, vape za novim informacijama. Ja vas molim da imate više tribina, da imate više manifestacija, više događaja, kako bi sva ova sredstva i sve ove prednosti i mogućnosti koje sada kreiramo, najpre zakonodavnom regulativom, ali i svim ostalim pozivima, konkursima, približili svim našim zainteresovanim građanima.

Zaštita životne sredine je jedna od osnovnih tekovina modernog društva. Ukoliko želimo zaista da budemo aktivni partneri, kako na unutrašnjem planu tako i na međunarodnom planu, moramo da se pripremimo da povlačimo sredstva iz evropskih fondova koji su nam dostupni, ali moramo i kao država da imamo onaj neophodan uslov za velike projekte koji se odnosi na kontribuciju. Moramo kao država da obezbedimo sredstva za velike projekte, kako bi zaista partneri koji stoje preko puta nas, a to je Evropska unija, kako bi nam verovala da smo spremni da zaista velike projekte i sprovedemo u delo.

Ministre Trivan, moramo da nastavimo sa reformama finansiranja svih onih projekata, načina finansiranja svih onih projekata, kada je reč o životnoj sredini u Srbiji. Procene su takve da su ukupne investicije u zaštitu životne sredine u Srbiji trebalo da dostignu negde oko 14 milijardi evra, od koga bi samo na sektor voda trebalo da bude uloženo više od devet milijardi evra u narednih 15-20 godina. Plan je da se deo tog novca odvoji iz budžeta, da finansira Republika Srbija, ali da se značajniji deo finansira i od strane međunarodne zajednice i stranih investitora.

Moramo razvijati koncept javno-privatnog partnerstva. To je recept za uspeh i to su već uradile sve razvijene zemlje članice EU i zašto ne bi od njih prepisivali? To je jedini recept kako bi mi mogli da postignemo pun kapacitet jednog velikog, najskupljeg, najzahtevnijeg, najznačajnijeg, rekla bih, poglavlja, a to je Poglavlje 27.

Nadam se da ćete imati sluha za sve ove amandmane koje smo mi kao narodni poslanici podneli. Ne slažem se sa vama da politika zaštite životne sredine nije političko pitanje. I te kako je političko pitanje. Kad govorimo o kvalitetu voda, kad govorimo o klimatskim promenama, kad govorimo o neophodnosti daljeg pošumljavanja, kada govorimo o kvalitetu našeg zemljišta, naših oranica, i te kako su sve politička pitanja.

Podsetiću vas, Austrija je 1. jula ove godine preuzela predsedavanje Savetom EU. To se smatra zelenim predsedavanjem. I te kako su teme zaštite životne sredine visoko politička pitanja, visoko politička pitanja koja su na agendi i sadašnje konstelacije snaga u EU, ali, to će biti jedna od najvažnijih tema i za buduće izbore koji će se desiti na proleće sledeće godine, u okviru EU, Evropskog parlamenta i Evropske komisije.

Zahvaljujem i nadam se da ćemo dobiti odgovore na sve ove naše predloge i sugestije, jer želimo, kao što otvaramo fabrike i kao što ostvarujemo odlične rezultate, lideri smo u regionu jugoistočne Evrope kada je reč o direktnim radnim investicijama, želim da tako ostvarujemo brilijantne rezultate i kada je reč o zaštiti životne sredine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Izmena Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju predstavlja dobre vesti za sve penzionere u Republici Srbiji, jer će oktobarske penzije biti uvećane za između 9% i 13%, a one će sada biti više nego što su bile pre smanjenja 2014. godine.

Podsetiću vas na sledeće činjenice. Srbija je pre samo četiri godine bila pred bankrotstvom. Javni dug je iznosio 78% BDP, sada je on ispod 50% i to su zaista dobri rezultati Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

Sa ovog mesta želim da poručim da se zaista zahvaljujem svim penzionerima u Republici Srbiji koji su zaista bili strpljivi, trpeljivi, ali i bili puni razumevanja za sve one mere štednje, mere fiskalne konsolidacije. Mi danas kao država, kao društvo imamo čemu da se nadamo, imamo stabilnu državu, stabilne finansije i to su rezultati koje zaista opozicija ne može da nam zameri.

Penzioneri su zapravo ona grupa naših građana koji su otvorili vrata budućnosti Srbije, pokazali su požrtvovanje i Srbija danas zaista beleži dobre rezultate i kada je reč o direktnim stranim investicijama u čitavoj jugoistočnoj Evropi smo danas lideri i kada je reč o nezaposlenosti, po prvi put nakon 25 godina mi imamo nezaposlenost u Srbiji koja je ispod 12%. Dinar nam je stabilan, inflacija je zaista niska i privredni rast beleži značajan skok, on danas iznosi 4,9%.

Želim kao poslanik SNS da poručim svim građanima Srbije da ćemo nastaviti da reformišemo naše društvo, nastavićemo da reformišemo našu zemlju i da povećanje plata i penzija nije samo politička volja. Mi zaista sada u našoj kasi u budžetu Srbije imamo mogućnost i prostor da povećavamo plate i penzije. Zahvaljujem.

Gospodine Marinkoviću, uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija je čekala 50, gotovo 60 godina da se uloži u Klinički centar Srbije. Za tih 50, 60 godina gotovo da je samo zamenjena stolarija i da su okrečene određene prostorije.

To je ustanova, podsetiću vas, u koju svakog dana veliki broj naših građana ulazi i susreće se sa zdravstvenom zaštitom. Važno je da u Kliničkom centru Srbije budu bolji uslovi, važno je da prostorije budu čistije i urednije i da nastavimo sa boljom opremom i sa obučavanjem kadra.

Nastavićemo da ulažemo kao SNS u sve one domove zdravlja, bolnice, ambulante i da prosto ne ostanemo na primeru kod Kliničkog centra koji sada postoji u Nišu.

Zaista me je, ministre Lončar, obradovala vest koja je juče bila u svim srpskim medijima da će Srbija u naredne tri godine dobiti nov, velelepan klinički centar u Srbiji i da će radovi na uređenju Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije biti gotovi do Nove godine.

U obnovu Kliničkog centra Srbije država će uložiti 69 miliona evra, već je sad uložila 8,5 miliona evra. Ohrabruju vesti da ćemo nabaviti dva H noža. Oprema koju ćemo nabaviti za Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, izgradnja novog centra za H nož će nas koštati 800 miliona dinara. To je znači primer kako odgovorna vlast, kako odgovorna politička partija, kako odgovorna SNS brine o svojim građanima, brine o pacijentima, jer zaista nama su životi naših građana, nama je zdravlje naših građana zaista najvažnije.

Imala sam zaista priliku, time završavam, ulazimo u drugu nedelju kako raspravljamo o jako važnim zakonima. Ja bih pozvala sve ove kritičare iz opozicije da se stave u cipele, da se stave u kožu onih pacijenata koji sada leže na našim klinikama i koji čekaju nov organ. Ovo su zakoni koji prevazilaze visoku politiku. Ovo su zakoni koji vode računa i koji se staraju o životima naših građana. Dajmo šansu. Usvajanjem ovih zakona smanjujemo liste čekanja. Mi zapravo dobijamo, dajemo novu šansu svim pacijentima u ovoj Srbiji, novu šansu za nov život za nov organ. Pozivam sve svoje kolege narodne poslanike i pozicije i opozicije da podrže ova tri zaista kvalitetna zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre Lončar sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani, u Srbiji danas više od 1.500 pacijenata čeka na transplantaciju rožnjače. Kada je reč o transplantaciji bubrega, čeka oko 3.500 pacijenata. Na transplantaciju jetre čeka 200 pacijenata, a oko 30 pacijenata čeka novo srce.

Procenjuje se da zbog nedostatka organa godišnje umre 30 ljudi u Srbiji. Ni u EU, čijim propisima težimo, čijom regulativom težimo, nije najsjajnija situacija u svim zemljama članicama. U EU na organe čeka oko 30 hiljada ljudi, a svakoga dana, prema statističkim podacima, u EU umre 12 ljudi.

Nasledili smo katastrofalno stanje u svim našim zdravstvenim institucijama. Vlada Republike Srbije, na čelu sa našom premijerkom, ali i naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić, zaista je ogromne napore ulagao kako bi se izgradile zdravstvene ustanove poput Kliničkog centra u Nišu, ali i poput onih domova zdravlja i ambulanti.

Sa gospodinom ministrom Lončarem, sam imala prilike da nakon 40 godina u mojoj opštini, u opštini Rakovica, znači nakon 40 godina lažnih obećanja, izneverenih očekivanja, prošle godine otvorimo jedan moderan, funkcionalan, savremen Dom zdravlja na Labudovom brdu, u opštini Rakovica. To nije samo usamljen slučaj u okviru grada Beograda, zaista je mnogo učinjeno na obnovi ustanova i zdravstvenih institucija, poput ambulanti u Kumodražu, opštini Voždovac i brojne druge, nemam dovoljno vremena da nabrojim sve ono što je dobro urađeno u Beogradu.

Takođe, transplantacija bubrega, mi kao država imamo jednu zaista dobru tradiciju transplantacije. Prva transplantacija bubrega je urađena pre više od 30 godina u Srbiji. Podsetiću vas, to je uradila grupa mladih lekara Urološke klinike, koja je oformila Centar za transplantaciju bubrega.

U svetu se godišnje izvede oko 65 hiljada transplantacija organa. Prošle godine u našoj zemlji, znači tokom 2017. godine, u Srbiji je urađeno 48 transplantacija bubrega od čega je samo 15 kadaveričnih, odnosno sa umrlih davaoca. Presađeno je 17 jetri i pet pacijenata je dobilo novo srce. To su podaci koji govore da moramo više raditi kada je reč o transplantaciji organa, ljudskih ćelija i tkiva.

Statistički podaci govore o tome da Srbija na milion stanovnika godišnje ima manje od jednog davaoca. Podaci EU, odnosno zemalja članica EU, kažu da Hrvatska ima 12, da Nemačka ima između 15 i 20, da Austrija ima između 20 i 25, a da Španija zapravo ima najbolje svetske rezultate kada je reč o prikupljanju organa i da ima čak 35 donora na milion stanovnika, i da se u Španiji na transplantaciju organa čeka ili nekoliko nedelja ili samo nekoliko meseci.

Usvajanjem novih zakona, zakona o kojima danas razgovaramo i zakon o presađivanju organa i zakonima o ljudskim ćelijama i tkivima, Srbija se približava razvijenim zemljama sveta, razvijenim zemljama EU.

Ovo nije samo puko prepisivanje direktiva koje su sadržane u okviru Poglavlja 28, koje se odnose na zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja, već mi zaista želimo da unesemo jedan novi kvalitet, nove standarde koji su nam u zemlji nedostajali.

Usvajanjem novih zakona, pre svega mislim na ova dva zakona, na sistemski način će se uraditi oblast doniranja organa, rešiće se loša praksa koja je postojala u starim zakonskim rešenjima. Podsetiću vas, stari zakoni su usvojeni 2009. godine i zaista ih moramo menjati.

Novim zakonom o ljudskim ćelijama i tkivima smanjićemo liste čekanja, povećaćemo, poboljšaćemo zapravo novim zakonskim predlozima i onaj deo koji se odnosi na donaciju organa i ćelije i tkiva, i približićemo se razvijenim zemljama EU kakva je Srbija oduvek težila i želela da postane.

Mi kao država zaista svakoga dana radimo na poboljšanju kvaliteta zdravstva u našoj zemlji. Podsetiću vas, 2. marta ove godine, na VMA, otvorena je Očna banka. Država Srbija je uložila 13 miliona dinara u rekonstrukciju i nabavku opreme za Očnu banku na VMA. Ta Očna banka ne predstavlja samo budućnost, kada je reč o tkivima, kostima, membranama koja će se skladištiti u okviru ove institucije, znači ovo nije samo budućnost VMA, ovo je i budućnost zdravstva u Srbiji. Trinaest miliona dinara je država Srbija uložila, toliko košta samo 15 transplantacija rožnjača naših pacijenata u inostranstvu.

Ove dobre vesti koje stižu iz naše VMA nisu jedine vesti, mi zaista u svih pet zdravstvenih institucija za transplantaciju matičnih ćelija svakoga dana beležimo zaista dobre rezultate, sa našim dobro obučenim kadrom i u Institutu za majku i dete u Beogradu i u Kliničkom centru Srbije, u Kliničkom centru Vojvodine i Institutu za onkologiju Vojvodine.

Takođe, dobre rezultate beležimo i kada je reč o transplantaciji tkiva u dve državne klinike, u Klinici za oftamologiju, Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica, ali i u tri privatne klinike, kao što su Specijalna bolnica „Miloš“, Specijalna bolnica „Zenit“ i Specijalna bolnica „Opticus“. Podizanjem kvaliteta i kapaciteta naših zdravstvenih ustanova u Srbiji, svakoga dana država Srbija kroz odlične rezultate pokazuje da je spremna da nastavi sa ulaganjem u ove zdravstvene ustanove, približavamo se evropskim modelima, usvajamo evropske standarde, primenjujemo sve one pozitivne primere dobre prakse kada je reč o pružanju zdravstvene zaštite građana u Evropi. Sva ta iskustva primenjujemo i ka našim pacijentima.

Želim da kažem da dobra politika predsednika Aleksandra Vučića zaista pokazuje rezultate i mi smo 8. juna, ove godine, posao je našlo 100 najboljih diplomaca medicine, 100 najboljih diplomaca, 100 najboljih studenata medicinskih fakulteta u Srbiji, dobilo je priliku od države Srbije da potpiše ugovor, da nastave sa svojim usavršavanjima, da dobiju posao. To su pozitivni primeri i tako svaka odgovorna politika, svaka odgovorna država mora da se ponaša ako želi da zaštiti svoj dobro obučen kadar i ako želi da planira i razmišlja o budućnosti.

Na samom kraju želim da kažem sledeće, nekada su, ministre, vi to bolje znate od mene, ja sam politikolog, vi ste lekar, nekada je jedan dan, jedan sat, jedan minut dovoljan da se spase jedan ljudski život. Ako spasimo samo jedan ljudski život, spasićemo čitavo društvo. Meni je zaista žao što se ovi zakoni nisu ranije našli na dnevnom redu jer su stara zakonska rešenja bila nedovoljno precizna.

Srpska napredna stranka je tokom 2015. godine pokazala potpisivanjem u Narodnoj skupštini Republike Srbije da podržava transplantaciju organa. Svi poslanici u prethodnom sazivu SNS, velika većina, potpisala je donorsku karticu. Tako je SNS uputila i ostalim koalicionim partnerima i opoziciji neku vrstu donorskog izazova. Tada, podsetiću vas, bio je jedan drugi izazov, ledeni izazov, gde su se polivali hladnom vodom, ledenom vodom, tako se slikali i od toga pravili selfije. Mi smo pokazali da vodimo računa i da brinemo o zdravlju građana Republike Srbije, pacijenata koji žive u ovoj zemlji.

Srbija je juče, u medijima sam saznala informaciju, proglašena za svetskog lidera već drugu godinu za redom kada je reč o kreiranju novih radnih mesta i kroz projekte direktnih stranih ulaganja. To je na osnovu izveštaja IBM Global Location trendu koji je objavljen za 2017. godinu. Srbija je na šestom mestu u Evropskoj uniji i na 15. mestu u svetu.

Želim da Srbija i znam da Srbija zaista ima potencijale i kada je reč o našim banjskim lečilištima i kada je reč o dobro obrazovanom kadru, naučno-istraživačkim radnicima, ja sam zaista sigurna da mi možemo i hoćemo i želimo da svakoga dana pomeramo granice, pomeramo barijere i kada je reč o zdravlju naših građana i kada je reč o celokupnom zdravstvu u Srbiji.

Molim vas da svakog dana rušimo one stereotipe i predrasude koje postoje i kod naših građana i kog naših pacijenata i kod možda i ponekih zdravstvenih radnika i da imamo one pozitivne kampanje koje će dovesti do toga da proširimo svest kada je reč o doniranju organa, tkiva i ćelija u našoj zemlji. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, podnela sam amandman 2. na član Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima kojim se definiše primena ovog zakona dodajući novi stav koji se odnosi na dalju afirmaciju i razvoju naših medicinskih ustanova u Srbiji.

U svom prvom izlaganju danas govorila sam o rezultatima rada Ministarstva zdravlja, Vlade Republike Srbije i ja vas gospodine ministre molim da zaista punom parom nastavite dalje. Znam da ste zatekli katastrofalno stanje u našim zdravstvenim institucijama, ali moramo raditi svi zajedno kako bi se unapredio kvalitet zdravlja i kvalitet života svih građana u Republici Srbiji.

Zaista u pripremi svog današnjeg izlaganja želim da se dotaknem i ovog trećeg zakona o kome danas raspravljamo, reč je o Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, i rezultatima MUP kada je reč o borbi protiv suzbijanja trgovine narkoticima.

Tokom samo prvih 10 meseci prošle godine MUP Republike Srbije, pripadnici ovog ministarstva ostvarili su zaista impresivne rezultate. Policija je u prvih 10 meseci 2017. godine zaplenila 3,44 tone različitih narkotika, kao i 342.303 opijata u komadima. To stoji u izveštaju MUP koji je dostavljen svim narodnim poslanicima i sa kojim je i javnost mogla da se upozna.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čelu sa ministrom Nebojšom Stefanovićem, samo tokom prethodne 2017. godine, zaplenili su 3,27 tona marihuane, 50 kilograma amfetamina, otkrivene su 33 laboratorije, jedna laboratorija u Beogradu. Uveden je video nadzor u svim osnovnim školama u Beogradu i naši đaci, naši roditelji, naši nastavnici, naši direktori, dolazim iz opštine Rakovica, mogu da kažem da su zaista spokojni, jer znaju da je video nadzor uvezan sa svim osnovnim školama i zaista mogu biti spokojni.

Molim vas da nastavite i dalje i da ne stanete sa ovim zakonskim rešenjima, važno je da usvajamo ovako kvalitetne zakone i predloge, ne samo zato što su to samo naše obaveze ka članstvu u EU za Poglavlje 28 i Poglavlje 24, kada je reč o narkoticima, već kako bi građani ove zemlje zaista živeli bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi postiže se zaista bolje primena instituta neposredne demokratije, ali i veće uključivanje javnosti i građana. To će sve izmenama ovog zakona, mi ćemo zapravo postići i efikasniji rad od naših opština i gradova.

Pored reforme naših mesnih zajednica i odnosa mesnih zajednica prema jedinicama lokalne samouprave izmene će se odnositi i na jačanje međuopštinske saradnje. Koliko je važna međuopštinska saradnja upravo govore primeri iz Beograda, saradnja tri gradske opštine, opštine Barajevo, opštine Sopot i Voždovac. Kada se dogovore te tri opštine mi možemo da brže gradimo naše lokalne puteve, da ih povezujemo sa regionalnim i magistralnim putevima, da ih povezujemo i da dobijaju priključak sa Ibarskom magistralom.

Reč je o izgradnji deonice puta koja se trenutno realizuje, to je deonica puta Parcane, Parcanski vis, Guberevac, Barajevo, Ripanj, koji izlazi na Ibarsku magistralu.

Moja opština, opština iz koje ja dolazim, opština Rakovica ima dobru saradnju sa opštinom Voždovac i zajedničkim snagama ove dve opštine, dve gradske opštine u Beogradu radi se na izgradnji kanalizacije i fekalnog kolektora „Jelazovac“ koji će konačno rešiti problem građana naselja Miljakovac Tri i Sunčani breg.

Na samom kraju, kao član Odbora za evropske integracije želim da ukažem sledeće – moramo svi zajedno da radimo na lokalu kako bi sam proces evropskih integracija približili našim građanima, našim udruženjima, ali i svim onim akterima i organizacijama koje su uključene u proces evropskih integracija, ne samo da bi apsorbovali sredstva iz EU, već kako bi naši građani osetili benefite ovih integracija.