DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 52
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 19 dana i 17 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 29 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dragi Beograđani, najvažnija izmena Zakona o glavnom gradu je decentralizacija Beograda, odnosno prenos nadležnosti sa Republike na grad, odnosno sa grada na svih 17 beogradskih opština.

Koja je glavna prednost decentralizacije? Glavna prednost decentralizacije je da želimo da približimo institucije građanima, želimo da sam proces donošenja odluka približimo građanima na koje se te odluke odnose. Decentralizacijom mi ćemo izvršiti neku vrstu ubrzanja sprovođenja svih onih procedura i postupaka koji se vode na lokalnom nivou.

Politička teorija ukazuje da se primenom decentralizacije vrši prilagođavanje lokalnih potreba građana i da je ona značajan činilac demokratizacije jedne države i jednog društva, ali i njenog političkog i pravnog poretka. O tome je govorio i Sejmur Martin Lipset u svom delu „Politički čovek“, koji je govorio o tom odnosu zapravo između decentralizacije i visine bruto društvenog proizvoda i same demokratizacije u jednom društvu.

Preduslov uspešne decentralizacije, odgovarajuća kultura i svest o zajedništvu građana određene teritorije. Donosioci odluka su bliži predmetu odlučivanja i otkrivanje grešaka je lakše i brže, a transparentnost samog postupka odlučivanja, procedure, donošenje odluka je mnogo veća.

Nakon godinu dana, rekla bih, uspešnog rada Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samouprava i čelnih ljudi iz grada Beograda, mi danas govorimo o ovim izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Reč je o dobrim rešenjima koja će olakšati život svim Beograđanima, ali i domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u razvoj naše prestonice. Samo tako grad može da se razvija po meri građana, a ne po meri tajkuna kakav je bio, rekla bih, manir, dok su ovim gradom vladali oni drugi koji se sada nisu udostojili da uđu u Narodnu skupštinu i da raspravljaju o jednom jako važnom zakonu, kakve su izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Samo odgovarajuća decentralizacija može povećati efikasnost gradske uprave i na način da podstakne razvoj i društveni boljitak svih građana jedne prestonice kakav je Beograd.

Samim tim, izmenama i dopunama ovog zakona mi ćemo svim beogradskim opštinama, ukupno njih 17, omogućiti i sprovođenje ono, o čemu je i ministar Ružić govorio, lokalnog i ekonomskog razvoja, i mi ćemo imati jednu direktnu komunikaciju sa svim onim domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u otvaranje poslovnih objekata, magacina, pogona, preduzeća, različitih ritejl parkova, industrijskih zona u našem glavnom gradu.

Takođe, u prethodnom periodu, ja kao Beograđanka, sam svedok različitih eksperimenata, rekla bih, koji su vođeni u glavnom gradu. Znači, sve je išlo u pravcu sve veće decentralizacije, zapravo, to bih najbolje mogla plastično da opišem da je to neka vrsta piramide. Na čelu te piramide u gradu Beogradu je bio prethodni gradonačelnik Dragan Đilas, sva vlast, sva moć je bila koncentrisana u njegovim rukama i rukama njegove svite. Bivši gradonačelnik je prigrabio za sebe i svoje firme apsolutno sve, ostavljajući za sobom dug Gradu Beogradu, dug od 1,2 milijarde evra.

Želela bih da vas podsetim na tu 2008. godinu, 19. avgusta 2008. godine na Skupštini grada Beograda Dragan Đilas je izabran tesnom većinom odbornika gradske Skupštine. On je tada obećavao da će se boriti protiv korupcije i kriminala, a završio je mandat tako što je imao korupciju i kriminal u svojim redovima. Takođe, govorio je o tome da će biti transparentnost trošenja svakog dinara. Mi ni dan danas ne znamo koliko je koštao most na Adi, govorio o napretku, o brzom razvoju prestonice, a prosto imam osećaj da samo privatni novčanici, privatni džepovi su sve veći i veći, a da se prestonica nije razvijala u onom tempu i po onoj dinamici kako je mogla da se razvija.

Imamo i situaciju da je on tada te 2008. godine kada je izabran za gradonačelnika Beograda govorio da će biti otvoren za sve kritike građana. Svedoci smo da nije bio otvoren za kritike, da su njegovi ljudi tukli čoveka u Sopotu, u mestu Ralja, takođe ignorisao je izveštaj pokojne Verice Barać, Saveta za borbu protiv korupcije, koja je govorila da je čak 25% budžeta Republike Srbije odlazilo za reklame za dve firme koje su bliske tadašnjem predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, mislim na Šapera i Đilasa.

Obećavao je da članovi njegove stranke, on je bio tada, podsetiću sve građane Srbije on je tada bio potpredsednik DS, ne mogu da se skrivaju iza sopstvene stranke. Imali smo brojne afere, korupcionaške afere u samom vrhu DS u Beogradu, afera Aleksandra Bjelića, koji je oštetio budžet grada Beograda u iznosu od šest miliona evra, o čemu je više govorio moj kolega Aleksandar Marković. Imali smo i ostale korupcionaške afere, zloupotrebe službenih položaja, imali smo kampanju „Očistimo Srbiju“, gde je samo sajt Ministarstva za zaštitu životne sredine u vreme kada je Oliver Dulić bio ministar koštao građane Srbije, poreske obveznike ove zemlje 500 hiljada evra.

Brojne zloupotrebe službenog položaja imamo i sada i policija i svi oni organi koji se bore na suzbijanju korupcije u našoj zemlji, danonoćno rade na rasvetljavanju ovih afera. Nedavno sam u medijima pročitala da je okončan jedan sudski spor i da je pomoćnik ministra Olivera Dulića procesuiran za zloupotrebu službenog položaja dok je bio na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Mogu da vam ovde nacrtam mapu grada Beograda, svih 17 beogradskih opština i da idem od jedne do druge beogradske opštine i da vam ukazujem na sva ona nedela i sve one propale projekte bivše vlasti na čelu sa Draganom Đilasom, i pazl grad na Voždovcu, i maketa Terazija na Novom Beogradu ali i brojne javne dugove koji su nam ostavili, pre svega mislim na dugove javnih gradskih preduzeća i mnogo toga. Na žalost nemam dovoljno vremena da taksativno navedem sve ono što je Dragan Đilas uništio u gradu Beogradu.

Prosto manir, odnosno karakter tadašnje vlasti da se zahvatalo iz budžeta, iz kase, ko je i kako hteo, bez ikakve kontrole. Pomenuti izveštaj pokojne Verice Barać iz 2011. godine svedoči o tome da je jedna četvrtina budžeta išla za reklame, da se nije vršila nikakva kontrola trošenja tog budžetskog novca i da prosto kada je pokušala da govori sa tadašnjim gradonačelnikom i potpredsednikom DS, nailazila je na ignorisanje, nailazila je na to da je on izjavljivao da to nema nikakve veze. Pa, evo, dozvolite mi gospodine Marinkoviću da budem ironična i da kažem – pa, naravno da nema veze kada novac završava u privatne džepove ljudi bliskih tadašnjoj DS.

Ostavio nam je dugove, ostavio je Beograd u svom programu koji je izneo tada izabrani gradonačelnik Beograda, govorio je o tome da će izgraditi grad sa komunalnom infrastrukturom. Ja bih ga odvela u sve one gradske opštine, pre svega mislim na prigradske opštine, ali i gradske opštine koje ni dan danas nemaju adekvatnu vodovodnu mrežu, kanalizacionu mrežu. Znači, ostavio je totalni urbanistički haos u našem gradu. Ostavio je ulice bez asfalta.

Dolazim iz gradske opštine Rakovica. Imamo jedno naselje Sunčani breg koje 15 godina nije imalo asfalt. Znači, ministre Ružiću, 15 godina naselje Sunčani breg koje se nalazi na samo deset kilometara od centra Beograda nije imalo adekvatan put, ljudi u zimskom periodu su se zaista mučili i maltretirali kako bi zadovoljili svoje svakodnevne potrebe, hitna pomoć nije mogla da uđe u to naselje i da ukaže zdravstvenu negu građanima, ljudima koji su bili teško bolesni. Tako da je to ono što nam je ostavio Dragan Đilas i na to želim da vas podsetim, njega nije apsolutno zanimalo koje su stvarne potrebe građana Beograda, koje su to zapravo usluge koje gradske opštine da servisiraju, njegov manir je bio da je on samo par dana posekao više od 400 platana prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra koji se nalazi ovde nadomak Narodne skupštine Republike Srbije. Na to ću vas ja iz dana u dan u svim svojim izlaganjima i te kako podsećati.

Sada bih se vratila na razloge zašto je važno da izvršimo izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Ministar Ružić je u svom uvodnom izlaganju zaista napomenuo koji su to glavni elementi, reč je zapravo o usaglašavanju sa sektorskim zakonima. Reč je o usaglašavanju sa Zakonom o javnoj svojini, Zakonu o ozakonjenju objekata, Zakona o stanovanju i uređenju zgrada, Zakonu o zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave.

Želela bih da kažem da ćemo tek kada usvojimo ove izmene i dopune Zakona o glavnom gradu mi omogućiti da se naše prestonica, naš grad Beograd zaista brže i bolje razvija po meri svih Beograđana, a ne po meri tajkuna, kakav je bio manir za vreme prethodne vlasti i DS. Starim statutom grada Beograda, bivša gradska vlast je grad apsolutno centralizovala čime su zaista beogradske opštine bile svedene na nivo mesnih zajednica. Nažalost opštine Mladenovac, Lazarevac, Vračar ili Stari Grad imaju manja ovlašćenja od bilo koje druge male opštine u Srbiji.

To je i te kako otežavalo funkcionisanje grada i funkcionisanje gradskih opština, ali to je bila politika prethodne vlasti u gradu Beogradu i mi se kao SNS, protiv toga i te kako borimo.

Po tome se, ja bih rekla, i mi kao SNS razlikujemo od politike koju nam je nudio Dragan Đilas i slični njemu. Naša politika je da se izvrši decentralizacija grada, ali ne na uštrb efikasnosti grada, gradske uprave i naših opštinskih uprava.

Izmenama zakona grad će biti podeljen u dve zone. Imaćemo sedam prigradskih opština, 10 gradskih opština. Gradske i prigradske opštine imaće veća ovlašćenja i po pitanju prostornih planova, legalizacije i izdavanja građevinskih dozvola.

Rekla bih da je u prethodne tri godine izvršena neka vrsta popisa nelegalno izgrađenih objekata i Sekretarijat za legalizaciju grada Beograda je došao do podatka da trenutno postoji 250.000 zahteva za ozakonjenje, koji su nastali u prethodnih 30 godina.

Znači, prethodnu vlast, apsolutno legalizacija i ozakonjenje objekata nije zanimalo, nisu želeli da omoguće i olakšaju građanima kako da legalizuju svoje stanove, svoje poslovne objekte, svoje kuće, svoje garaže. Njih je zanimalo nešto drugo. Imali smo prilike da se uverimo i šta je sve to.

Jedna od važnih izmena zakona na koju želim da ukažem, da ćemo omogućiti prigradskih opštinama uz saglasnost grada da imaju svoja javna preduzeća, kao i da grad svoje izvore nadležnosti može da prenese na prigradske opštine, što do sada nije bio slučaj.

To je, zapravo, ta suštinska decentralizacija kojoj mi kao SNS težimo. Želimo da prenesemo nadležnosti sa Republike na grad, ali i sa grada, izmenom Statuta i grada Beograda i ka beogradskim opštinama.

Mi smo do sada nešto radili. Gospodin Ružić je u svom uvodnom izlaganju govorio o uslužnom centru koji se nalazi u Kaluđerici, opštini Grocka, ali podsetiću vas ministre, mi smo u prethodnom periodu otvorili kancelarije za brze odgovore privredi, čime smo apsolutno olakšali komunikaciju između privrednika, domaćih i stranih koji posluju u gradu Beogradu, beogradskim opštinama i servisa koji pružaju naše opštine.

Takođe, želim da kažem da je grad preuzeo i niz drugih ovlašćenja. Dobiće ovim izmenama poljoprivrednu inspekciju, dobiće ovlašćenje u oblasti obrazovanja, u oblasti sporta, ovlašćenja u pitanju splavova i plovnih objekata.

Zaista, neka vrsta suštinske decentralizacije biće izvršena tek onda kada sve opštine, pogotovo prigradske opštine, budu krenule u pravcu uslužnih centara.

Ono što, takođe želim da kažem, sada se radi planski i ja sam neko ko dolazi iz gradske opštine Rakovica i mogu vam reći da se nikada nije toliko gradilo na teritoriji moje opštine koliko se gradilo u prethodne četiri godine.

Želim samo da vas podsetim na par kapitalnih projekata koje uspešno SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima, ostvarila u gradskoj opštini Rakovica. Nakon 40 godina dobili smo Dom zdravlja na Labudovom brdu. Reč je o jednom modernom, funkcionalnom objektu primarne zdravstvene zaštite. Otvorena je policijska stanica u Resniku, čime smo približili da građani mogu sada, ne da dolaze do centra opštine Rakovica ili do neke druge gradske opštine, već da mogu u svom mestu, svom naselju da izvade svoja lična dokumenta.

Takođe, uveden je video nadzor u svim rakovičkim osnovnim školama i povezan je sa policijskom stanicom na Vidikovcu. Asfaltiran je veliki broj puteva, ne kategorisanih puteva, izgradili smo veliki broj modernih parkića, sportskih terena, teretana na otvorenom. Izgradili smo pothodnik u Resniku, modernizovali beogradski železnički čvor i uveli nove linije Beovoza, uspostavili smo čitavu mrežu novih autobuskih linija, čime je Rakovica, kao jedna od južnih opština i te kako bolje povezana sa ostalim delovima naše velike prestonice kakva je Beograd.

Nećemo stati na tome. Mi kao jedna odgovorna vlast ispunjavamo obećanja data građanima i imamo i te kako planove za svaku mesnu zajednicu šta ćemo uraditi do kraja ovog mandata na nivou grada Republike, na nivou Republike, na nivou grada ali i na nivou svih beogradskih opština.

Nastavićemo sa izgradnjom kanalizacione mreže u naselju Ljubiše Jelenković, Jelazovačkoj i Uroševačkoj ulici. Rekonstruisaćemo dve osnovne škole na teritoriji opštine Rakovica. Reč je o osnovnoj školo „Branko Ćopić“ na Vidikovcu i osnovnoj školi „Vladimir Rolović“ na Petlovom brdu. Rekonstruisaćemo i vrtić „Petlić“ koji se, takođe nalazi u naselju Petlovo brdo. Nastavićemo da osluškujemo koje su to potrebe i mladih ali i starih ljudi. Nastavićemo da ulažemo u klubove za penzionere, za naše starije sugrađane, ali i nastavićemo da radimo sve ono što prethodna vlast nije uradila.

Gospodine Marinkoviću, sigurna sam da vi ne znate ni dan danas tačne podatke koliko košta most na Adi, e, pa istina je sledeća da most na Adi nije završen i da mi sada završavamo taj deo posla zajedno sa odgovornom vlašću u gradu Beogradu. Završavamo rekonstrukciju Bulevara Patrijarha Pavla, čime ćemo zaista omogućiti bolju saobraćaju povezanost Rakovice sa ostalim delovima Beograda.

Na samom kraju, naš cilj kao SNS je da želimo da se grad Beograd ravnomerno razvija, da nema više građana prvog i drugog reda. Nama su svi građani, zaista, prioritet podjednako, bez obzira da li dolaze sa Vračara, Starog Grada, Savskog venca, Rakovice, Palilule, Lazarevca, Obrenovca ili Mladenovca.

Decentralizacija je, rekla bi poput nekog jakog leka. Jako je važno da na vreme dobijemo adekvatnu terapiju u pravom trenutku i u pravoj dozi kako bi ta terapija bila usmerena na rešavanje problema građana Beograda.

U danu za glasanje, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podrže izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u Srbiji nikoga više neće štiti partijska knjižica ni materijalni status, ni položaj koji zauzima u društvu, i to je suštinska razlika nas iz redova SNS i onih preko puta nas koji su predstavljali i ponovo žele da predstavljaju vlast u Srbiji, a koji su oličeni u liku i delu Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Dragana Đilasa i njima sličnih koji su žarili i palili Srbijom.

Naše opredeljenje kao SNS je zaista bespoštedna borba protiv kriminala i korupcije, i to se zaista ne dovodi u pitanje. Uverena sam da ćemo u godinama pred nama zaista ostvariti još bolje rezultate, kada je reč o borbi protiv korupcije i kriminala.

Pokazali smo da imamo političku volju i da stvari u ovoj zemlji možemo promeniti na bolje i kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, kada je reč o Zakonu lobiranju koji, da podsetim vas, i mnoge razvijene zemlje Saveta Evrope nisu usvojile i nemaju kao deo svog pravosudnog sistema. Isto je i kada je reč o jednom jako važnom zakonu koji predstavlja antikorupcijsku meru, a pre svega mislim na Zakon o zaštiti uzbunjivača.

Takođe, želim sve građane Srbije i svoje drage kolege narodne poslanike da podsetim da je 1. marta prošle godine, 2018. godine, na snagu stupio i počela je primena Zakona o organizaciji i nadležnosti organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, a akcenat u ovom zakonu je zaista stavljen na otkrivanje koruptivnih i finansijskih krivičnih dela. Na čelu je Tužilaštvo za organizovani kriminal. Pored sedišta u Beogradu, postoji još tri regionalna centra koji imaju zadatak da procesuiraju one slučajeve tzv. visoke korupcije, a gde imovinska vrednost prelazi više od 200 miliona dinara.

Dosta je rađeno u Ministarstvu pravde u ovom prethodnom periodu, kada je reč o edukaciji naših sudija, naših tužilaca. Uvode se nove funkcije, a to su finansijski forenzičari i tako pokazujemo da naše društvo, naše pravosuđe ide u korak sa trendovima razvijenih zemalja EU, ali i dobrih praksi koje postoje u svetu.

Šta je za to vreme radio deo srpske opozicije? Nadali su se da nećemo prihvatiti inicijativu Igora Jurića, osnivača Fondacije pokojne Tijane Jurić. Ta Fondacija je, podsetiću vas, prikupila više od 160 hiljada potpisa. Deo srpske opozicije nas optužuje da to nećemo da prihvatimo, a danas na ovoj sednici, svih ovih dana, ove nedelje, kada raspravljamo na Petom redovnom zasedanju i kada je upravo izmena Krivičnog zakonika i inicijativa te Fondacije na dnevnom redu, vidite klupe preko puta nas su prazne. Oni biraju da se na drugačiji način bore. Umesto parlamenta, biraju ulicu, skupe restorane i različite performanse koje izvode u svakom delu naše Srbije.

Takođe, manir prethodne vlasti, rekla bih, je bio da se okoriste, odnosno da pokušavaju da se okoriste na tragedijama, na gubitku ljudskih života, na smrti dece, kako bi pokušali da dobiju jeftine političke poene.

Na dnevnom redu je i izmena i dopuna Krivičnog zakonika, ali je važan i Zakon o sprečavanju korupcije. Šta radi deo srpske opozicije? Odsustvuje i sa današnje sednice, bira da kampuje u Beogradu, da napada gradilišta u Beogradu, da sprečava radnike da rade svoj posao, da vode borbu protiv saobraćajnih znakova u ovoj zemlji i prosto spremni su za svakojake ulične performanse, ali mi smo te ulične performanse, dragi gospodine Arsiću, imali prilike da gledamo i u drugim zemljama u okruženju i u Severnoj Makedoniji, u Ukrajini. To su prosto već viđeni scenariji koji se nalaze i u našem okruženju i u zemljama na svetu, tako da nas prosto ne može iznenaditi.

Sa ovog mesta želim da podržim inicijativu predsednice Narodne skupštine gospođe Maje Gojković, a koja je govorila o tome da je parlament mesto gde se suočavaju različita mišljenja i pozvala je sve narodne poslanike da se vrate u parlament, jer je parlament mesto gde se debatuje, a ne ulica, strane ambasade, a ne skupi restorani u kojima možemo videti lidere dela opozicije.

U nastavku sednice današnjeg redovnog zasedanja, reč je o drugom delu dnevnog reda, mi raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima, o zajmovima koje je naša zemlja Republika Srbije potpisala sa važnim finansijskim institucijama i bankama.

Danas ću govoriti o tački 11. dnevnog reda, a odnosi se na usvajanje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, koji se odnosi na projekat unapređenja trgovine i saobraćaja zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Podsetiću vas, ovaj važan međunarodni Sporazum o zajmu, potpisan je 7. maja ove godine. U ime Vlade Republike Srbije njega je potpisao ministar finansija, Siniša Mali.

Osnovni cilj ovog zakona je zapravo da produbimo tu trgovinsku integraciju Zapadnog Balkana, koji će se na osnovu ovog programa sprovoditi u dve faze koje će trajati po pet godina. U prvoj fazi obuhvaćena je Republika Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Visina ovog zajma iznosiće 35 miliona evra, a rok za realizaciju ovog zajma je 2025. godina.

Reč je o jednom važnom regionalnom projektu sa ciljem smanjenja troškova trgovine i povećanjem efikasnosti transporta na Zapadnom Balkanu. Ovaj sporazum će učiniti našu zemlju još više atraktivnijim mestom za strana ulaganja, jer nikako ne smemo, kada govorimo o Zapadnom Balkanu, zanemariti tržište, veličinu tog tržišta. Reč je o 20 miliona stanovnika. Mnoge naše firme sada imaju teškoće, barijere kada posluju i kada izvoze proizvode mimo granica ove zemlje. Imaju zaista velike redove na graničnim prelazima. Sada će se ovakvim sporazumom i realizacijom ovog uspešnog projekta ove barijere i te kako otkloniti u praksi.

Kada je reč o evropskim integracijama zaista vodimo računa i želimo da one primere pozitivne prakse primenimo i kada je reč o našoj regionalnoj saradnji. Dobar primer je regionalne saradnje i svakako predstavlja uspostavljanje Višegradske grupe 1991. godine. Zemlje potpisnice u mađarskom gradu Višegradu su se 1991. godine dogovorili, Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, da žele da razvijaju svoju regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti, ekonomije i energetike i velikim proširenjem 2013. godine, kada su ove zemlje postale punopravne članice EU, one su se brže-bolje, razvijale i sada imaju stalnu komunikaciju, što se pokazalo kao dobro.

Rezultati rada Vlade Republike Srbije su zaista vidljivi i nije samo reč o regionalnoj saradnji i brojnim realizovanim infrastrukturnim projektima. Konačno, u svim medijima možemo videti da je savladana Grdelička klisura, da je probijena Grdelička klisura, da je realizovan taj južni krak Koridora 10 i na taj način se menja slika Srbije. Ona je sada moderna, bolja, uspešnija. Pokazali smo da možemo više i bolje i kada je reč o realizaciji kapitalnih infrastrukturnih projekata.

Srbija je napredovala i zaista verujem da ćemo nastaviti da je realizujemo, da transformišemo naše društvo, da ga reformišemo u najboljem pravcu, kako bi građani koji žive u našoj zemlji živeli bolje i kvalitetnije.

Na dnevnom redu Petog redovnog zasedanja, nalazi se i Zakon o sprečavanju korupcije koji i te kako menja nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Uvode se novi slučajevi koje će Agencija ispitivati, proširuje se krug lica na koje se izveštaj odnosi, uvode se anonimne prijave i vanredne provere izveštaja o prihodima i imovini funkcionera.

Želimo ovim novim zakonom da uklonimo sve one nedostatke starog zakona, da pooštrimo kontrolu imovine javnih funkcionera. Borba protiv korupcije nije samo uslov naših evropskih integracija, već mora da bude borba koja se nezavisno odvija od procesa evropskih integracija. Mora biti naša svakodnevna borba, jer je korupcija zaista najveće zlo u našem društvu.

U doba digitalizacije, možete sada samo jednim klikom na vašoj tastaturi da saznate koje su to zemlje koje imaju najveću percepciju korupcije kod svojih građana, koje su to korupcionaške afere. Imate i brojne zemlje članice EU koje nisu imune od korupcije u svojim redovima kada govorimo o visokim državnim funkcionerima. Imali smo korupcionašku aferu Sanader u Hrvatskoj, imali smo takođe i dan danas imamo jednu veliku aferu „Atlas grupe“ u Crnoj Gori, koji i te kako politički potresa Crnu Goru i čije bitke, te hobotnice korupcionaške su 2008. godine imali i u redovima vrha vlasti u Srbiji.

Kakva je situacija u Srbiji i kakvo je stanje u Srbiji, kada je reč o korupciji? Globalni indeks percepcije korupcije iako nije najidealnija metoda, on je pokazao da ima prostora da se još dosta radi u borbi protiv korupcije. Srbija je na osnovu ovog indeksa rangira na 87 mestu od ukupno 180 zemalja i to mesto delimo sa Republikom Kinom.

Kakva je situacija bila ranije kada je reč o borbi protiv korupcije, možda najbolje svedoči izveštaj pokojne Verice Barać, koja je na konferenciji za medije, podsetiću vas, 1. juna 2011. godine, na najbolji način opisala tadašnju situaciju u Srbiji, kada je reč o korupciji.

Znači, podsećam vas, govorim o 2011. godini. Citiram – mediji u Srbiji su zarobljeni, a tadašnja vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Srđana Šapera i Dragana Đilasa, najbližeg saradnika tadašnjeg predsednika Srbije, Borisa Tadića. Izjavila je tada, 2011. godine, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać, na Regionalnoj konferenciji - Partnerstvo protiv korupcije, i tada iznela zaista zastrašujuće podatke, da čak 25% budžeta Republike Srbije ide na reklame bez ikakve kontrole. Ono što je takođe zabrinjavajuće, kada je tadašnji Savet za borbu protiv korupcije ukazivao na sve ove negativne posledice i negativne slučajeve, kod tadašnje vlasti je nailazio na ignorisanje. Prosto, oni su se oglušivali o ovakve izveštaje. Rekli su da to nema veze. Naravno da nema veze kada se novac od reklama itekako prelio u privatne džepove. Kada su nam samo, na primer, u gradu Beogradu ostavili dug od 1,2 milijarde evra.

U tako kontrolisanim i zarobljenim medijima te 2011. godine nije bilo ni govora o efikasnoj borbi protiv korupcije jer mediji su tada javljali šta vlast hoće da čuje, a nikako šta su zaista realni problem. Tako u medijima te 2011. godine niste mogli da čujete ni podatke koji su se odnosili na nakaradnu reformu pravosuđa, koja je itekako dovela do ovakvog stanja u korupciji, ovakvog stanja u kojem se naše društvo nalazi.

Tada je preko jedne noći 840 sudija ostalo bez posla, bez prava na pravni lek i bez obrazloženja zašto su ostali bez posla, a u srpskim medijima niste imali dovoljno informacija o tome, prosto javnost nije dovoljno informisana, a to je, rekla bih, jedan od najvećih problema koji je zadesio naše društvo, naš politički sistem u prethodnih 10 godina.

Mi ostvarujemo zaista dobre rezultate ne samo kada je reč o regionalnoj saradnji i infrastrukturnim projektima, čiji su zajmovi i sporazumi danas na dnevnom redu, već ostvarujemo i zaista vidljive rezultate i kada je reč o borbi protiv korupcije.

Ministarka pravde Nela Kuburović je iznela juče podatke da je za godinu dana, od marta prošle godine do sada, procesuirano više od 500 lica kada je reč o borbi protiv korupcije i nisu bili pošteđeni ni visoki državni funkcioneri, direktori javnih preduzeća ili nekadašnji pomoćnici ministara, predsednici opština.

Pokazali smo kao SNS da zaista vodimo i da imamo nultu toleranciju kada je reč o borbi protiv korupcije. Slučajevi u Požegi, Leskovcu, Nišu i Beogradu od ove godine, ali i oni stari slučajevi iz perioda DS kada je ova stranka žarila i palila Srbijom najbolje govore da su dobili sudski epilog i mi smo ove nedelje u medijima saznali da je okončan sudski spor i da smo dobili epilog na sudu kada je reč o pomoćniku ministra Olivera Dulića, koji je radio u nekadašnjem Ministarstvu za zaštitu životne sredine, koji je itekako zloupotrebio svoj službeni položaj.

Mi ostvarujemo i radimo dosta na unapređenju onih međunarodnih obaveza. Usvajamo međunarodne standarde, o čemu svedoče i GREKO preporuke. Reč je o jednom antikorupcijskom telu Saveta Evrope. Od 13 preporuka Srbija je delimično ispunila 10 preporuka. Nema sumnje da je korupcija najveće zlo u našem društvu i da se moramo svakoga dana boriti protiv njega.

Kada govorimo o ekonomskim posledicama korupcije, korupcija i te kako je u direktnom odnosu sa smanjenjem rasta i rekla bih, što je kolač manji, što je BDP manji u jednoj zemlji, to su negativni efekti korupcije veći i vidljiviji. Zato se pridružujem predsedniku Republike Srbije, kada je objavio nultu toleranciju prema korupciji u našoj zemlji na svim poljima.

Takođe, podržavam izjavu predsednika Aleksandra Vučića, kada je rekao da ne želimo da ličimo na DS, da ne želimo da ličimo na kriminalce i otimače narodnog novca, kakvi su bili ljudi iz DS, ali i sadašnji ljudi iz Saveza za promenu. Zaista, ne mogu da shvatim kako ih nije sramota, za ono što su radili dok su bili na vlasti. Ne želimo da ličimo na DS, jer se zbog svojih nedela DS tako brzo raspala. I danas možemo da vidimo da se svakog dana sve više i više raspada.

Dosta posla nas očekuje u budućnosti, ne možemo stati kada je reč o borbi protiv korupcije, jer je to svakodnevna borba u našem društvu. U svom današnjem izlaganju sam se i te kako konsultovala u svojoj pripremi i sa prošlogodišnjem istraživanjem, koji su uradili USSAID i CESID, da moramo povratiti poverenje u institucije za borbu protiv korupcije.

Isti rezultati istraživanja pokazuju da je jedna institucija prepoznata od najvećeg poverenja, reč je o instituciji predsednika Republike Srbije. Upravo je Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije, po mišljenju građana Srbije, najposvećeniji u borbi protiv korupcije. Čeka nas još dosta posla, kada je reč o borbi protiv nepotizma, kada je reč o borbi protiv korišćenja prijateljskih veza radi lakšeg obavljanja posla u državnim institucijama.

Zaista, poslednja rečenica i time završavam svoje današnje izlaganje, a to je korupcija nikada ne pada sa neba, ona je posledica i odluka pojedinca. Pojedinci uvek imaju izbor, ponekad je taj izbor težak, ponekad je taj izbor lak, ali je uvek izbor. U korupciji nema naših i njihovih, već su to uvek korumpirani državni funkcioneri i javni službenici, bez obzira na režim ili političku partiju.

Ono što razlikuje nas iz redova SNS, što nikoga partijska knjižica u Srbiji više ne može zaštititi od nepoštovanja, kršenja zakona, od bavljenja kriminalom ili korupcijom. Ovo je trenutak da zaboravimo naše partijske razloge i želela bih da iskoristim priliku da pozovem sve svoje kolege, narodne poslanike da podržimo ove zaista dobre i kvalitetne zakone i međunarodne sporazume, koji se zaista tiču svih nas. Hajde da iskoristimo taj trenutka. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je zaista dobar trenutak da pokažemo po čemu se mi kao SNS razlikujemo od dela opozicije koji je danas doneo odluku da bojkotuje rad srpskog parlamenta, dok su na dnevnom redu zaista jako važni i jako značajni zakoni koji će ići u korak napred, koji će modernizovati srpsko društvo, koji će zaista poboljšati poslovni ambijent. Mi danas raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima, raspravljamo o značajnim izmenama i dopunama zakona iz oblasti prosvete, studentskog standarda, Srpskoj književnoj zadruzi i mnogo značajnim zakonima koji će i te kako unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije.

S druge strane, imamo one koji bojkotuju svoj posao, ali rekla bih, ne bojkotuju svoju platu, ne bojkotuju paušal, ne bojkotuju sve one privilegije koje imaju kao narodni poslanici. Ali, mogla bih da kažem kao neko ko dolazi iz Beograda da je to već viđen manir Dragana Đilasa, koji iako nije radio niti u gradskoj Skupštini, niti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i te kako je podizao dnevnice, i te kako je primao platu.

No, ja ću se vratiti na važne međunarodne sporazume, na sporazume i zakone koji će modernizovati srpsko društvo.

Jedan od takvih sporazuma je sporazum koji je pred nama. Reč je o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice. Podsetiću vas, to je nastavak sprovođenja Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je Narodna skupština usvojila decembra 2017. godine.

Šta nam donosi Transportna zajednica zapadni Balkan i koje su to koristi za građane i srpsku privredu? Transport je generator razvoja svakog društva. Transportna zajednica zapadnog Balkana će predstavljati zaista jednu novu energiju u regionu zapadnog Balkana, koja nam je i te kako nedostajala.

Slušamo decenijama, ja od kada sam se rodila, u Beogradu i Republici Srbiji, zaista slušam decenijama o našem geostrateškom položaju, o prednostima koje ima takav položaj, ali hajde da se pogledamo u oči i da vidimo šta smo zaista uradili po pitanju naših ključnih koridora, po pitanju saobraćajne povezanosti, po pitanju izgradnje naše infrastrukture. Kakvo smo to stanje nasledili i šta smo u ovom prethodnom periodu mi kao SNS uradili? To su odgovori na pitanja kojima ću se ja u svom današnjem izlaganju baviti.

Želela bih da sve narodne poslanike i sve građane Srbije i te kako upoznam kakva je to svakodnevica na srpskim putevima i na našim graničnim prelazima. Prema podacima MMF, procenjuje se da gubimo 26 miliona sati godišnje zbog čekanja kamiona sa robom na granici. Od 22 dana, kamioni u Srbiji čekaju u proseku od sedam do dva dana, odnosno 48 sati.

Kada gledamo nivo realizacije, realizacija je 50% manja nego kolega kamiondžija u inostranstvu. Rekla bih da imamo jednu zemlju koja nije članica EU, mislim na Republiku Gruziju, gde na graničnim prelazima kamioni čekaju samo sedam minuta.

To su stvari o kojima moramo razmišljati. To su stvari na koje moramo ponuditi adekvatne odgovore i naći adekvatna rešenja i ovaj sporazum o kome danas raspravljamo, Sporazum između Republike Srbije i Transportne zajednice o osnivanju Stalnog sekretarijata sa sedištem u Beogradu, će itekako ukloniti ove, rekla bih, fizičke, ali i administrativne barijere koje su do sada postojale na našim graničnim prelazima i kada je reč o transportu, ne samo u Republici Srbiji, nego u čitavom regionu zapadnog Balkana.

Ne smemo zanemariti ovo tržište. Reč je o obimu poslovanja reda veličine oko 800.000.000 evra, koliko se plaća za različite vrste usluga na graničnim prelazima. Moramo nastaviti da razvijamo naše putne pravce, železnički saobraćaj, da proširujemo naše granične prelaze, poput graničnog prelaza Batrovac čime je povećan kapacitet protoka saobraćaja za čak 50%. Republika Srbija, Vlada Republike Srbije je realizovala uspešno rekonstrukciju graničnog prelaza Batrovac, čime je povećan nivo saobraćaja sa 12 na 18 saobraćajnih traka.

Prošle nedelje imali smo prilike da u sredstvima javnog informisanja vidimo da je, takođe, rekonstruisan i granični prelaz Bajmok koji je finansiran sredstvima EU, i to su te dobre vesti za građane Republike Srbije i za srpsku privredu koje su nam itekako u ovim prethodnim godinama nedostajali.

Ulaganjem u infrastrukturu mi ćemo zaista imati i više benefita. Sa jedne strane privući ćemo nove strane investitore i kreiraćemo nova radna mesta. Sa druge strane, u uslovima svetske globalizacije važan preduslov svake zemlje je upravo da ima dobro razvijenu transportnu infrastrukturu i efikasan transport.

Međutim, izgradnja transportne infrastrukture je jedan zaista zahtevan, obiman, kompleksan posao, posao pun izazova. Vi morate kreirati dugoročne planove. Ti planovi se moraju odnositi na period od četiri, od osam godina. Morate imati dobre projekte. Morate imati stabilne izvore finansiranja. Takođe, morate imati i kontrolu čitavog procesa kako ne bi došlo do raznih zloupotreba.

Naš cilj je da zaista stvorimo jedan atraktivan ambijent i za naše domaće investitore, kako bi imali nove tehnologije, nova radna mesta, veću produktivnosti i otvaranje naših tržišta.

S obzirom na malopre pomenut strateški položaj naše zemlje, mogla bih reći da u čitavom ovom regionu zapadnog Balkana zaista imamo veliki broj kompanija koje posluju u EU, ali i domaćih kompanija koje svoje proizvode, svoje usluge, svoju robu izvoze na regionalno tržište, evropsko tržište i svetsko tržište i njima moramo ponuditi adekvatne odgovore. Oni više ne mogu da čekaju, jer ako budu čekali bojim se da će pogledati na drugu stranu i da će pravac svog poslovanja usmeriti na drugu stranu, čime će zaobići ovaj region.

S obzirom na taj strateški položaj naše zemlje, same evropske integracije Republike Srbije, doprineće jednom dubljem integrisanju transportnog sistema u regionalni transportni sistem, a konačno i u sam sistem EU. Dobar pokazatelj za to pored ovog Sporazuma o osnivanju Transportne zajednice koji je Narodna skupština potpisala decembra 2017. godine predstavlja još i Dunavska strategija, ali i Jadransko-jonska strategija. Ugovor koji je Narodna skupština Republike Srbije potpisala decembra 2017. godine, a koji se odnosi na formiranje transportne zajednice, je prosto jedna vrsta novog zamajca za čitav ovaj region.

Podsetiću vas, na Samitu u Londonu, jula meseca prošle godine, Republika Srbija je zajedno sa Evropskom komisijom potpisala Sporazum o osnivanju Stalnog sekretarijata Transportne zajednice sa sedištem u Beogradu i Beograd će postati jedno čvorište regionalne transportne povezanosti čitavog regiona zapadnog Balkana, što je zaista odlična vest za građane i za privredu naše zemlje.

Takođe, ovaj i prethodni Sporazum o kome danas raspravljamo će na jedan bolji način definisati dugoročne planove izgradnje transportnih, infrastrukturnih projekata i zajedno ćemo ih realizovati sa svim potpisnicima zapadnog Balkana, ali kao garant svega toga će biti EU.

Podsetiću vas, onog trenutka kada je doneta Odluka da će sedište biti u Beogradu obezbeđeni su stabilni izvori prihoda, 80% finansijskih sredstava će obezbediti EU, deo koji se odnosi na transport, dok će ostali novac biti obezbeđen kroz finansiranje kotizacija, odnosno Republika Srbija, kroz nabavku neophodne opreme i nameštaja.

Ti projekti koji se tiču bolje transportne povezanosti odnosi će se na modernizaciju železnice, na izgradnju luka, puteva, aerodroma, kontejnerskih terminala i logističkih centara, svega onoga što nam je na prostoru bivše Jugoslavije u prethodnim godinama, prethodnim decenijama, prethodnim vekovima zaista nedostajalo. Mi možemo danas da vidimo mnoge azijske zemlje koje su ispred nas. I Azerbejdžan i Gruziju i mnoge druge azijske zemlje koje i te kako mogu da nam budu dobri primeri kako možemo da koristimo benefite tranzitne zemlje i benefite zemlje koja se zaista nalazi na strateškim koridorima.

Takođe, na Ministarskom samitu, želela bih da podsetim sve svoje narodne kolege, u Briselu je 6. decembra 2017. godine doneta ta značajna Odluka da Stalni sekretarijat transportne zajednice bude u Beogradu. Ovo su sporazumi koji zaista, mogla bih reći, predstavljaju politiku budućnosti, a ne politiku prošlosti, politiku linča, nasilja, prostakluka, različitih uvreda, politiku vešala koje svakoga dana možemo videti i na ulicama Srbije, koje deo srpske opozicije, deo Saveza za Srbiju propagira.

Po tome se mi razlikujemo od njih. Mi se razlikujemo od njih zato što zaista nudimo konkretne odgovore na probleme građana Srbije, na probleme srpske privrede. Mi nudimo konkretna rešenja i ovi zakoni predstavljaju jednu vrstu sistemskog pristupa kako možemo da poboljšamo infrastrukturu u našoj zemlji, kako možemo da kreiramo dualno obrazovanje, kako možemo da zapošljavamo neku novu mladu snagu i da sprečimo odliv mozgova, odliv mladih visoko obrazovanih ljudi iz naše zemlje. Nikada se nije toliko, rekla bih, ulagalo, kao što se ulaže u ove prethodne četiri godine.

Možemo da vidimo statistiku u prethodnih 40 godina, ministre Šarčeviću, kada je reč o izgradnji autoputeva. U samo četiri godine u Republici Srbije, Vlada Republike Srbije je zajedno sa svojim inostranim partnerima zaista pokazala kako se sa pažnjom ulaže u izgradnju infrastrukture. U prethodne četiri godine uloženo je 200 kilometara autoputeva. Nećemo stati sa tim radovima. Odgovorna politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića je takva da ćemo mi započete projekte, koje su neke druge vlasti u prethodnom periodu počele, završiti.

Dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica, živim blizu beogradske obilaznice, i zaista sam mogla da ispratim brojne ministre, brojne funkcionere prethodnih režima koji su se slikali na beogradskoj obilaznici i rekli su – završena je, samo što nije, evo biće završena. Ni do dana danas beogradska obilaznica nije završena, a gradi se. Vlada Republike Srbije je obezbedila značajna finansijska sredstva za završetak projekta beogradske obilaznice, za sektor B u dužini od 19,5 kilometara. Grade se i brojni drugi pravci i zaista odgovorna politika SNS počiva na realnim obećanjima. Sve ono što obećavamo narodu, mi to do kraja realizujemo, bez obzira ko je taj projekat započeo ili ne.

Da se vratim na Transportnu zajednicu, projekti Transportne zajednice zaista počivaju na dobro isplaniranim i utvrđenim projektima koji imaju za cilj, realizaciju, izgradnju autoputeva.

Ti autoputevi će se graditi u prethodnom periodu i Republika Srbija je pokazala da je odgovorna i da je spremna da zaista ima dobro projekte. Reč je o autoputu Mir, koji će spajati Beograd-Niš-Merdare i Prištinu, ali i autoputu Beograd-Sarajevo, rekonstrukcija železničke pruge koja će povezivati Beograd-Niš ali i bolju saobraćajnu povezanost sa našim susedima, sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i ostalim zemljama koje se nalaze u našem susedstvu.

Usvajanjem ovog sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o osnivanju stalnog sekretarijata sa sedištem u Beogradu, mi ćemo zapravo pravno uokviriti jednu dinamiku koju smo započeli Ugovorom o osnivanju Transportne zajednice, a benefiti od usvajanja ovog i prethodnog sporazuma će zaista biti višestruki.

Iz svih ovih razloga, ja podržavam formiranje jedinstvene Transportne zajednice koja će funkcionisati po standardima EU. To su oni standardi u poslovanju koji su nam i te kako u prethodnom periodu nedostajali.

Smatram da je ovo zaista dobra prilika i da povećamo efikasnost i smanjimo troškove poslovanja naših privrednih subjekata u Republici Srbiji, bilo da su oni domaći ili inostrani, da roba bude jeftinija, ali i da domaća transportna preduzeća budu konkurentnija i da mogu zaista da odmere ravnopravno snage sa svojim kolegama iz EU.

Dobrobiti te višestruke koristi se ne ogledaju samo u tome da ćemo mi zapravo prepisivati i harmonizovati određene propise sa EU, da ćemo usklađivati naše zakonodavstvo, već ćemo otklanjati sve one administrativne barijere koje su se odnosile na uklapanje u evropsku carinsku uniju, takođe i nastavak izgradnje autoputeva, nastaviti izgradnje luka, carinskih terminala, kontejnerskih terminala, ali i kreiranje jednog novog poslovnog ambijenta koji će i te kako privući nove strane investicije i koji će kreirati nova radna mesta u našoj zemlji.

Pored političkih interesa, koji su zaista važni, rekla bih da su još značajnija zadovoljenja tih ekonomskih interesa Republike Srbije, kada govorimo o transportnoj zajednici. Ekonomski interesi se ogledaju u toj regionalnoj povezanosti, jel je regionalno povezivanje jedini pravi put da se potpisnice, a to su potpisnice zapadnog Balkana i tako i za samu EU.

Rekla bih, Republika Srbija, odnosno EU, zaista imaju veliki interes da se tranzit kroz Zapadni Balkan ubrza, jel želim da podsetim sve svoje kolege narodne poslanike, sve građane Republike Srbije da kada govorimo o tranzitu i transportu kroz Zapadni Balkan govorimo o ruti koja je najjeftinija i ruti koja je najkraća. Pogrešno je mišljenje cele srpske javnosti da Transportna zajednica obuhvata samo oblast infrastrukturnih projekata. To je uvek nešto više, kroz realizaciju ovog projekta imamo važne dodirne tačke i sa ostalim oblastima, sa ostalim aspektima. Transport je često povezan i sa onim evropskim standardima koji nam nedostaju u našem poslovanju, na carinskim olakšicama. To se često odnosi i na ona socijalna pitanja, na zaštitu životne sredine i pristup tržištu.

Na prostoru Zapadnog Balkana zaista postoji veliki broj kompanija iz EU, ali i domaćih kompanija, kojima moramo dati odgovor na probleme sa kojima se u svom poslovanju svakodnevno suočavaju. Moramo dovesti do bolje regionalne povezanosti i otkloniti sve one fizičke i administrativne barijere koje su bile u prethodnom periodu kako bi domaći privrednici koji posluju i koji tranzitiraju sa svojom robom, uslugama, kapitalom, mogli da budu konkurentniji sa svojim kolegama na evropskom tržištu.

Na samom kraju želim da vas podsetim na jednu činjenicu. Ne možemo zanemariti ovo tržište. Kada govorimo o Zapadnom Balkanu govorimo o tržištu koje je oko 20 miliona ljudi, koje se nikako ne sme potcenjivati. Moramo kreirati ove standarde koji nam do sada nedostaju i moramo kreirati slobodan protok roba i usluga, kako bi se olakšalo poslovanje, jer posao ne može da čeka.

Oni koji ulažu novac, koji ulažu u nove investicije, koji posluju van naše zemlje, koriste ovaj prostor i za tranzit svoje robe i za plasman svoje robe i vrlo lako mogu da donesu odluku da pogledaju na drugu stranu i da se okrenu ka drugom pravcu.

Još jedna važna napomena. Izgradnjom boljih autoputeva mi ćemo zaista i u prvi plan staviti taj aspekt bezbednosti, sigurnosti na našim putevima u Srbiji, uklonićemo i smanjićemo one crne tačke i smanjićemo broj smrtnih slučajeva na našim putevima, uklonićemo sva ona uska grla na našim graničnim prelazima, da, kako pomenuti u mom uvodnom izlaganju, kamiondžije ne bi čekali od sedam do dva dana kako bi prešli granični prelaz.

Čitava EU počiva na jedinstvenom tržištu na četiri osnovne slobode, na slobodu kretanja roba, radne snage, kapitala i usluga. Imamo pozitivne primere tokom istorije evropskih odnosa. Mnoge zemlje EU su se prvo integrisale zajedno a onda su postali sastavni deo EU. Primer za to je Višegradska grupa koja je formirana u mađarskom gradu Višegradu, podsetiću vas, 1991. godine, koja se zajedno udružila. Nakon toga im je prišla i Slovačka i onda su kao delo velikog proširenja zemalja kandidata postali 1. maja 2004. godine i punopravne članice EU. Tako da u regionalnoj povezanosti vidimo zaista šansu kako možemo da pokrenemo čitav razvoj našeg društva, Republike Srbije ali i čitavog regiona Zapadnog Balkana.

S tim u vezi pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, da podrže usvajanje ovog jako važnog međunarodnog sporazuma koji će omogućiti našoj zemlji, našim građanima zaista poboljšanje kvaliteta života, koji će našim privrednicima omogućiti humanije i bolje uslove za poslovanje.

Po tome se mi kao SNS razlikujemo od dela srpske opozicije jer mi pokazujemo politiku budućnosti na delu, mi radimo svakoga dana da kreiramo bolji poslovni ambijent za naše firme koje posluju u našoj zemlji, ali i za sve naše građene kojima želimo da imaju bolje uslove i bolji kvalitet života. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.09.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština mesečno 63000.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 13:24