DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 06. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica Odbora za evropske integracije, Odbora za spoljne poslove i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i Odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija poslanički mandat, kada se našla na 39. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.

Živi u Beogradu i ima ćerku.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 61
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 21 dan

Poštovana gospođo Stojković, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 15 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 5 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, rekla bih da danas više nego ikada klimatske promene zahtevaju jedan globalni odgovor. One nisu samo pitanje našeg opstanka i naše budućnosti, mi te promene živimo i u ovom trenutku. One su sve više deo naše sadašnjosti, ali rekla bih i ove nove realnosti, kada se čitav svet bori sa pandemijom virusa Kovid 19.

Srbija kao pristupajuća zemlja EU nastoji da u svoje zakonodavstvo implementira i primeni sve one međunarodne i evropske standarde i da pruži punu podršku dosadašnjim naporima u iznalaženju jednog univerzalnog rešenja, za jedan od problema savremene civilizacije na koji ni jedna zemlja nije imuna, kakav predstavlja problem klimatskih promena.

S tim u vezi, Srbija je u novembru prošle godine potpisala Deklaraciju u Zelenoj agendi za zapadni Balkan, koja je na on-lajn samitu u Sofiji u ime Vlade potpisala premijerka Ana Brnabić. U skladu i sa novim ekonomskim investicionim planom za zapadni Balkan značajno mesto će upravo imati čista energija, životne sredine i klimatske promene, održivi transport, digitalna budućnost, privatni sektor i ljudski kapital, za šta je izdvojeno ukupno 9 milijardi evra u okviru instrumenata pretpristupne pomoći. Reč je o IPA3 za jedan višegodišnji period koji će finansirati EU od 2021. do 2027. godine.

Takođe, upravo su te teme, kao što su čista energija i podrška u oblasti energetike jako važne i za šta će EU izdvajati značajna finansijska sredstva. Mi kao pristupajuća zemlja kandidat ćemo aplicirati i imaćemo šanse da naša postrojenja i naše kompanije budu konkurentne sa svojim proizvodima kada žele da izvoze neke proizvode u EU. To je sve deo onih ambicija koje ima i sama EU, da se ostvari ta klimatska neutralnost do 2050. godine.

Takođe, Zelenom agendom kada govorimo o ovom investicionom i ekonomskom okviru za zapadni Balkan predviđeno je i biće pokrivene i teme kao što su zelena tranzicija, dekarbonizacija, remedijacija vazduha, vode i zemljišta, cirkularna ekonomija, unapređenje biodiverziteta, urbana mobilnost i zeleno rešenje u oblasti saobraćaja.

Kada sve ovo pročitamo, ja bih rekla da već neki naši gradovi u Srbiji poput Beograda i Novog Sada su neka od ovih rešenja već implementirali, neki od tih projekata već sprovode.

Nabavka električnih autobusa u Beogradu, niže cene priključka za gas u brojnim gradovima i opštinama u našoj zemlji, ali i ohrabrenje da se smanje putarine za električna i hibridna vozila, da se subvencioniše njihova kupovina, da se izgrade fabrike za preradu otpadnih voda, da nastavimo dalje da u našim gradovima i opštinama izgrađujemo adekvatnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, jer naša prestonica kakva je Beograd nema izgrađenu kanalizacionu mrežu u svim gradskim i prigradskim opštinama, što je jako važno ali i projekti poput zamene individualne kotlarnice.

Ja vas molim, ministarko Vujović, da sa ovim projektima nastavimo i u narednom periodu kako bi zaista našim građanima osigurali jednu sigurniju i izvesniju budućnost.

Paralelno sa tim, jako je važno da nastavimo kao država sa pojačanom kontrolom postojećih propisa i izricanja adekvatnih sankcija zbog skladištenja otpada kako se ne bi ponovili oni akcedenti koji smo mogli iz medija da čitamo i da gledamo, one poražavajuće slike poput deset hiljada kubika plivajućeg otpada u Potpećkom jezeru ili poput onih snimaka opasnog otpada u luci Beograd ili poput onih neodgovornih kompanija koje ni na koji način ne poštuju propise u oblasti rada, propise u oblasti upravljanja otpadom, različite nepravilnosti koje imamo i po pitanju odlaganja otpada životinjskog porekla o kojima svedoči nedavna afera fabrike „Premijum čikn“.

Takođe, mi danas raspravljamo o jednom jako važnom zakonu, Zakonu o klimatskim promenama i želim sve svoje kolege narodne poslanike, ali i sve građane Srbije da podsetim na rad srpskog naučnika svetskog ugleda u oblasti klimatskih promena kakav je bio Milutin Milanković, koje je pre više od sto godina objasnio vezu između varijacije zemljine orbite i dugoročne promene klime.

Savremena naučna proučavanja zasnovana su upravo na Milankovićevom učenju da ciklusi i drugi prirodni uzroci definišu trend i intenzitet varijabilnosti klime i da je odgovornost naše generacije koja stasava danas u Srbiji, da pokušamo da pronađemo rešenje kako bi se zaustavili ili makar ublažili ovi negativni trendovi i kako bi smo izbegli da budućim generacijama ostavimo svet koji bi bio nezamislivo drugačiji i opasniji.

Srbija je na Zakon o klimatskim promenama, rekla bih, čekala ukupno tri godine i nakon usvajanja ovog jednog jako važnog krovnog zakona sa zakonskim propisima nećemo stati. Nas očekuje još i usvajanje brojnih podzakonskih akata poput strategije borbe protiv klimatskih promena i akcionog plana, strategije nisko ugljeničnog razvoja kojim treba da se uredi pravac dekarbonizacije, da se utvrde mogućnosti za smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“ i da se definišu ključne mere adaptacije za izmenjene klimatske uslove.

Nacrt upravo ove strategije preporučuje smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“ za 33% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu.

Takođe, rekla bih da je tokom usvajanja ovog zakona, nismo čekali ove tri godine samo zakon, već su organizovane brojne javne rasprave gde je veliki broj naučnika, stručnjaka, eksperata, organizacija civilnog društva se uključila u javne debate koje su bile i u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine i da je upravo cilj tih predloženih amandmana, jedna od njih je bila i Koalicija 27, da se pripremi srpska ekonomija na sve one izazove klimatskih promena koje proizilaze iz samih naših obaveza ka članstvu u EU, a koje se odnose na ovako jednu važnu temu kakva je tema klimatskih promena.

Veliki broj mojih kolega se danas zaista uključuje u jednu zaista konstruktivnu raspravu o jednom jako važnom zakonu. Pričao je o tim novinama koje zakon uvodi. Ja bih samo napomenula tri osnovne novine, uvodi se inventar gasova sa efektom „staklene bašte“ koju vodi Agencija za zaštitu životne sredine, zatim uvodi se lista industrijskih i energetskih stacionarnih postrojenja koja će biti objavljena na sajtu vašeg Ministarstva i Ministarstva za zaštitu životne sredine, ali je i obaveza da se sama postrojenja prijave ukoliko su iz nekog razloga sa ove liste izostavljena.

Takođe, novina je i uloga Nacionalnog saveta za klimatske promene, jednog savetodavnog organa u kome su uključeni predstavnici naučne i stručne javnosti pored vas iz Ministarstva, brojni predstavnici civilnog društva koji će zaista na jedan adekvatan način se truditi da se utvrde i sprovode sve one aktivnosti u cilju borbe protiv klimatskih promena u Srbiji.

Takođe, rekla bih, u pripremi ove današnje sednice i svog današnjeg izlaganja rekla sam da Srbija povećava svoje klimatske ambicije prema obavezama iz okvirne Konvencije UN o promeni klime kojoj se definišu njene obaveze izveštavanja prema Konvenciji.

Takođe, u skladu sa zahtevima preuzetih međunarodnih obaveza Srbija je 2015. godine izradila i predstavila svoj nacionalni određeni doprinos smanjenju emisije gasova koji je iznosio 9,8%, smanjenje gasova sa efektom staklene bašte do perioda od 2030. godine.

Takođe, kada pogledamo tu strukturu emisije gasova mogu da kažem da pored odgovornosti privatnog sektora prisutna je i neophodna je veća odgovornost i javnih preduzeća i javnog sektora.

U Srbiji energetski sektor je odgovoran za približno 80% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Elektroprivreda Srbije mora da pokaže spremnost da dovoljno investira u čistije oblike proizvodnje električne energije. Ukupna vrednost ovih investicijama se meri milijardama evra. Elektroprivreda Srbije godišnje emituje između 30 i 35 tona ugljen-dioksida i ukoliko ne uspemo da smanjimo emisije imamo probleme i penale koje će to preduzeće morati da plati i koji se odnose na više desetina milijardi evra godišnje.

Takođe, dugoročni troškovi ne preuzimanja poteza u oblasti klimatskih promena se procenjuju na iznos od 53 milijarde evra i oni su svakako veći nego troškove primene strategije.

Šteta izazvana klimatskim promenama u periodu od 2000. do 2015. godine se procenjuje na pet milijardi evra. Kada pogledamo ovu strukturu rekla bih da je više od 70% gubitaka vezano za pojavu suše i za pojavu visokih temperatura, a da su drugi glavni uzročnik svakako poplave koje, rekla bih, se ciklično javljaju na teritoriji Republike Srbije. Ne samo one istorijske poplave koje su zabeležene 2014. godine, nego i u godinama nakon 2014. godine.

Stičem utisak, kao narodna poslanica SNS koja se zaista bavila temom zaštitom životne sredine i u prethodnim godinama i znamo kako smo tretman imali, ja dolazim iz gradske opštine Rakovica, zaista primećujem konkretne korake da vi idete u susret problemima i da vi zaista ne zanemarujete i brzo i efikasno rešavate sva ona pitanja, sve one, rekla bih, nagomilane probleme koji su vas u ovom resoru zatekli.

Sve građane Srbije i sve narodne poslanike ja želim da obavestim da na jednoj maloj površini u staroj industrijskoj zoni u samom srcu Rakovice su se nalazila dva prljava postrojenja, i dan danas se nalaze dva prljava postrojenja. Reč je o postrojenjima čije je osnovna nadležnost upravljanje otpadom, neopasnim i opasnim otpadom. Reč je o dve firme „Miteko“ i „Junirisk“. Nakon upućivanja poziva za reakciju vaše ministarstvo je zaista u rekordnom roku reagovalo. Poslali ste vanredni inspekcijski nadzor i u ovom trenutku što se tiče firme „Junirisk“ upravni postupak je u toku i čekamo epilog.

Tako da, zaista se neke stvari menjaju. Nije dovoljno samo da otkrivamo otpad po Srbiji, da se slikamo pored tog otpada, moramo građanima Srbije da damo i adekvatne odgovore.

Takođe, nije suština da izmestimo prljava postrojenja iz Rakovice ili bilo koje druge beogradske opštine i da ih premestimo u Barajevo ili u neki drugi deo Beograda ili neki drugi deo Srbije. Mi moramo zaista da zabranimo rad spalionica, miks reaktora, svih onih prljavih postrojenja koja zagađuju našu životnu sredinu, koja zagađuju zdravlje naših građana. Mi se tu razlikujemo od ostalih prethodnika koji su vodili resor zaštite životne sredine. Mi zaista se borimo za čistiju i sigurniju Srbiju, mi zaista delima pokazujemo da se brinemo o zdravlju naših građana i da iznalazimo nova rešenja.

Upravo kada govorim o tim novim rešenjima želim da istaknem da je budućnost u razvoju koncepta tih pametnih gradova, da se naši gradovi, opštine, naše jedinice lokalne samouprave sve više moraju okretati tom konceptu pametnih gradova i da moramo više aktivnosti u realnom vremenu posveti ne samo konstatovanju stanja, već moramo voditi računa i o načinu trošenja finansijskih sredstava.

Kada pogledam na koji način je ministarstvo trošilo finansijska sredstva pre vašeg dolaska dolazim do podataka, na osnovu Izveštaja o izvršenju budžeta za 2018. godinu, da su izdvojena sredstva u visini od 40 miliona 543 hiljade 505 dinara iz zelenog fonda za pošumljavanje.

Prema podacima bivšeg ministra Trivana iz avgusta 2019. godine u periodu od dve godine samo na teritoriji Beograda je pošumljeno približno 700 hektara. Da li su ove mere dovele do boljeg kvaliteta vazduha Beograđana? Da li su samo te aktivnosti, samo da se novac iz zelenog fonda ulaže na pošumljavanje dovoljne za građane Beograda, za građane Srbije ili moramo raditi više i u ostalim sektorima i u drugim oblastima.

Razumem da je pošumljavanje najjednostavniji način, nekada i najjeftiniji, ali moramo učiniti još više aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji. Danas razvojem tehnologija i tim nekim senzorskim sistemima je moguće najaviti problem, locirati sam problem u trenutku nastajanja. Ako uspemo da ga lociramo u trenutku nastajanja nećemo dovesti do toga da se on proširi, da se on prenosi i onda imamo dovoljno vremena da pripremimo adekvatan odgovor.

Vidim da ste pokrenuli brojne aktivnosti i da pokazujete entuzijazam za rešavanje nagomilanih problema u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena u Srbiji i drago mi je. Molim vas da nastavite sa svim onim ambicioznim projektima i konkursima, jer zaista, dolazim iz jedne gradske opštine Rakovica i znam koliko su i opštine u Beogradu zaista željne da apliciraju i da konkurišu na ovakvim konkursima. Znam da je prisutno veliko interesovanje.

Naša zemlja je dosta napredovala u usvajanju zakonodavstva koje ide u pravcu harmonizacije propisa sa propisima EU, ali svi zajedno moramo raditi na kontroli tih propisa i na implementaciji tih propisa. Znam da nemamo dovoljno ekoloških inspektora i da u narednim godinama moramo jačati njihove kapacitete, da ih moramo osnažiti, ali kada vidimo broj inspektora i broj građana koji žive u Srbiji i broj privrednih subjekata, onda svakako ih nemamo dovoljno.

Takođe, moramo nastaviti i moje kolege su to rekle nekako kao misao dana, čitav dan se o tome pričalo, moramo raditi na prevenciji, na edukacijama, moramo proširiti i reformisati taj deo koji se odnosi i na obrazovanje kako bi zaista učinili počevši od mlađih generacija, dosta toga učinili i za buduće generacije koje stasavaju u našoj Srbiji i moramo učiniti više u budućnosti, samim tim i za našu životnu sredinu.

Mnogi su problem ekologije u Srbiji posmatrali na jedan crno beli način, kao neka crno bela slika, često zaboravljajući da najveću ekološku cenu upravo plaćaju građani Republike Srbije, upravo plaćamo mi, upravo plaća naše zdravlje.

U danu za glasanje pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podržimo ovo jedno jako važno zakonsko rešenje kakav je zakon o klimatskim promenama, jer želimo da obezbedimo veću otpornost na klimatske promene, da zaštitimo našu životnu sredinu, da osiguramo i veću energetsku bezbednost ili i zdravlje naših građana. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, Srbija zaista poklanja veliku pažnju kontroli granica, ali i daljom modernizacijom graničnih prelaza, kao jačanje kapaciteta granične službe, kroz organizaciju zaista velikog broja obuka, ali i nastavkom ulaganja u infrastrukturu, autoputeve, koridore, kao i uvođenje novih informacionih tehnologija i telekomunikacionih sistema na našim granicama, čime se kao zemlja kojoj je strateški cilj članstvo u EU približavamo evropskoj porodici naroda i implementacije svih onih neophodnih evropskih standarda.

Srbija je otvorila pregovore sa EU, te u skladu sa merilom za Poglavlje 24 – pravda, sloboda i sigurnost, usvojila višegodišnje strategije integrisanog upravljanja granicom i sprovodeći sve ove neophodne reforme u prethodnim godinama zaista učinila značajan napredak u oblasti usklađivanja, ne samo nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, već smo paralelno sa tim, rekla bih, i ojačali te administrativne i institucionalne kapacitete svih nadležnih službi na granici.

Podsetiću vas, osim Uprave granične policije, na našim graničnim prelazima, na ukupno 96 graničnih prelaza koliko Srbija ima, nalaze se i ostale službe, poput - carine, granične fitosanitarne inspekcije i granične veterinarske inspekcije, a kako bi se kao zemlja zaista približili efikasnom upravljanju granicama.

Na području Republike Srbije, kao što sam rekla imamo ukupno 96 graničnih prelaza, računajući i osam kontrolno-bezbednosnih punktova sa Crnom Gorom. Imamo ukupno 62 drumska, 15 železničkih, četiri aerodromska i 12 rečnih graničnih prelaza.

Glavni ciljeve koje želimo kao država da postignemo na našim granicama, odnosno na implementaciji svih onih zakonskih procedura koje obavljaju naše granične službe, idu u pravcu zaštite bezbednosti i imovine građana Srbije, otklanjanja pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i sveukupne bezbednosti Republike Srbije, sa jedne strane.

Sa druge strane, kada govorimo o granicama i graničnoj policiji, ciljevi koje želimo da ostvarimo takođe se odnose i na očuvanje zdravlja i životne sredine, kao i zaštita finansijskih interesa i olakšanje i ubrzanje međunarodne trgovine.

Ostvarivanje ovih ciljeva, pored bezbednosti same države Republike Srbije, čije je, rekla bih, osnovni i prvi cilj bezbednost naših građana, mi indirektno vršimo i zaštitu građana susednih država, ali i same EU, jer naša zemlja se nalazi na spoljašnjim granicama te nacionalne tvorevine kakva je EU.

Danas su međunarodne migracije rastuća pojava i po obimu i po složenosti, koja prožima gotovo sve zemlje sveta. Odnos migracija i razvoja je zaista kompleksan i poslednjih godina pored tema kao što su posmatranje fenomena emigracije i njenog odnosa prema razvoju jedne populacije, preko razmatranja razloga odlaska visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica i predstavljanje toga kao gubitak za zemlju porekla i dobitak za zemlju prijema i isticanje značaja priliva novčanih doznaka iz inostranstva, dovodi do toga da se sve više i više i sve češće i češće o fenomenu migracija analizira u funkciji socio-ekonomskog razvoja.

Danas, rekla bih, drage kolege narodni poslanici, da danas granice predstavljaju simbol odnosa, odnosa koji Republika Srbija ima sa susednim državama, ali i sa nacionalnom tvorevinom kakva je sama EU. I upravo kroz tu prizmu treba razmotriti značaj sporazuma o kojima danas raspravljamo sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, ali i o Sporazumu između Republike Srbije i "Fronteksa".

Pored ratifikacije brojnih sporazuma sa susednim državama koje je Republika Srbija zaista sa pažnjom prihvatala i ratifikovala u prethodnim godinama, a koje su se odnosile na oblast saradnje sa našim institucijama zadužene za borbu protiv trgovine ljudima, ženama, decom, kao i borbi protiv iregularnih migracija i praćenje migratornih tokova, jer tokom 2015. godine, samo kroz zapadno-balkansku rutu je prošlo blizu dva miliona ljudi i ta ruta ni danas nije zatvorena.

Srbija je paralelno sa tim zaista uložila velika finansijska sredstva i uz pomoć naših partnera iz EU, ali i iz ličnih sredstava kako bi modernizovao naše granične prelaze kako bi ulagala u opremu, ali i kako bi sa druge strane intenzivirala našu međunarodnu policijsku saradnju koja se ogleda kroz redovne mesečne kontakte, kao i učešće u zajedničkim operacijama u organizovanju od strane međunarodnih organizacija i institucija, kakvi su ne samo "Fronteks", već i rekla bih "Dikaf" koji predstavlja Centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga, ali i Međunarodnu organizaciju za migracije.

Jedna od najvažnijih saradnji kada govorimo o toj međunarodnoj policijskoj saradnji se ogleda kroz učešće i saradnju naše zemlje sa "Fronteksom" kroz zajedničke operacije, edukaciju, ali i razmenu informacija. Reč je o onoj platformi koja se odnosi na upravljanju i analizu rizika zemalja Zapadnog Balkana i "Fronteksa".

Takođe, povećanje obima međunarodne saradnje, protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, jedna od četiri osnovne slobode na kome počiva samo tržište EU i što je ujedno i osnov inicijative koju je pokrenuo naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, a odnosi se na regionalnu inicijativu "mini Šengen", doprineće ne samo ekonomskom jačanju i jačanju kapaciteta čitavog regiona Zapadnog Balkana, već i intenzivnijoj saradnji u oblasti kulturne i obrazovne razmene i sve to zahteva otvorene granice, granice koje će olakšavati trgovinu i razmenu ove četiri slobode.

Iz tog razloga, trebamo da imamo takve granične službe koje treba da stvore neku vrstu ravnoteže. S jedne strane, moramo imati otvorene granice, a sa druge strane moramo imati i tu strožu kontrolu čak i zatvaranje granica. Imali smo sada slučaj i u brojnim zemljama, samim članicama EU, koji su privremeno zatvarali svoje granice u cilju borbe protiv pandemije virusa Kovid – 19.

Takođe, neophodno je da nastavimo i dalje saradnju i da blisko sarađujemo sa različitim službama i međunarodnim organizacijama kako bi na jedan adekvatan i efikasan način upravljali danas granicama.

Granice moraju biti otvorene, kao što sam već rekla, za regionalnu saradnju, saradnju unutar regiona Zapadnog Balkana i zaista i u narednim godinama ćemo raditi i kao parlament kroz ratifikaciju brojnih sporazuma protiv, ne samo kod uvođenja transportne zajednice, regionalne kancelarije za mlade, već i tih transportnih koridora u oblasti energetike, kako bi se kao čitav region što bolje i brže integrisali pre punopravnog članstva u EU.

Moja koleginica Marković je spomenula da kriminal ne poznaje granice, da zaista ne poznaje naciju i veru. Zato je danas više nego ikada važno da pooštrimo kontrolisanje naših granica za sve one kriminalne aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost naše zemlje, ali i čitavog regiona.

Problemi u vezi sa krijumčarenjem svih vrsta, iregularnim migracijama, terorizmom, organizovanim kriminalom se moraju rešavati u čitavom regionu i ti problemi su najviše vidljivi na našim zajedničkim granicama, na našim graničnim prelazima.

Moramo nastaviti i dalje sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali moramo nastaviti i sa jačanjem naših državnih institucija, posebno pravosuđa i graničnih službi, ali i čitavog sistema vladavine prava koji su temelj napretka naše zemlje na našem putu ka EU.

Sporazumom između Beograda i Brisela predviđeno je da na granicama budu raspoređeni pripadnici Evropske agencije za graničnu i obalnu stražu "Fronteks", koji će se starati o izvođenju zajedničkih operacija, angažovanju timova u regionu tih zemalja koje se graniče sa EU.

Aktivnosti će biti usmerene na zaustavljanje iregularnih migracija, posebno naglih promena migratornih tokova, o čemu je ministar Vulin govorio u svom uvodnom obraćanju, kao i prekograničnog kriminala. Zaista, usvajanjem, implementacijom "Fronteksa", jer kancelarija "Fronteksa" već postoji u Beogradu i oni imaju, uspostavljaju saradnju sa našim nadležnim institucijama, pre svega mislim na MUP i implementacijom i ratifikacijom ovog sporazuma, mi ćemo zapravo uključiti veću tehničku i operativnu pomoć "Fronteksa" na našim granicama, čime ćemo zaštiti kako Republiku Srbiju, tako i sve naše građane.

Jako je važno, rekla sam toko 2015. godine više od dva miliona ljudi je prošlo kroz našu zemlju. Mi čuvanjem naših granica ne samo da štitimo našu zemlju, mi štitimo i same građane EU i čitavu EU, ali i zemlje kandidate sa kojima se Srbija graniči.

Rekla bih da je reč o jednom tehničkom sporazumu, da je ovo sporazum o kome danas raspravljamo i koji ćemo u Danu za glasanje, nadam se uz podršku svih kolega narodnih poslanika, i usvojiti i ratifikovati. "Fronteks" je potpisao i sa ostalim zemljama u okruženju, reč je o sporazumu iste takve vrste, taj tehnički sporazum je potpisan i sa Crnom Gorom, Albanijom, Severnom Makedonijom.

Sporazum je potpisao evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije, tadašnji evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije, Dimitris Avramopulus, i srpski ministar policije, dr Nebojša Stefanović, čime se omogućava da Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu sprovodi zajedničke granične kontrole na teritoriji Republike Srbije, u saradnji sa srpskom graničnom policijom radi jačanja spoljnih granica EU, ali i veće bezbednosti imovine i građana naše zemlje.

Takođe, želela bih da kažem da "Fronteks" već sada može da raspoređuje timove i da bude operativan na teritoriji zemalja i koje nisu članice EU i uz prethodne konsultacije sa samom EU i zemlje koja je u pitanju.

Takođe, prema nekim podacima koje sam našla u saopštenjima Evropske komisije, navodi se da "Fronteks" planira, da je planirao u prethodnoj godini, do kraja 2020. godine da ima ukupno oko 10.000 ljudi i da će "Fronteks" moći da sklapa sporazume o saradnji sa zemljama koje nisu u samom neposrednom okruženju EU.

Ovaj sporazum, kada ulazimo u njegovu samu suštinu, čitavog teksta, rekla bih da je reč o jednom operativnom instrumentu, čiji će pripadnici "Fronteksa" biti pod kontrolom zemlje domaćina, a i radiće i na odobravanju ili odbijanju ulazaka na spoljnim granicama EU, ali i preispitivanju pojedinaca koje su granice prešli nelegalno.

Međutim, treba reći da oficiri Fronteksa za vezu već rade u Srbiji od prošle godine, da im je sedište regionalne kancelarije, te organizacije za koordinaciju, te da ovaj položaj treba da reguliše i položaj njihovih službenika i uslove rada u Srbiji.

Ja sam danas zaista čula, jednog nezavisnog kolegu, koji je nezavisni narodni poslanik u Skupštini, zaista je izneo niz neistina. Vidi se da gospodin nije pročitao sam tekst Sporazuma, jer da ga je pročitao video bi da u članu 7. Sporazuma gde su bolje definisane privilegije, imuniteti čitavih članova timova govori se o tome da matična država članica može članovima tima ukinuti imunitet od krivičnog, građanskog i upravnog sudstva Republike Srbije i tako ukidanje uvek mora da bude izričito.

Takođe, ukoliko se napravi eventualna šteta od strane pripadnika Fronteksa, Republika Srbija može putem izvršnog direktora zatražiti da odšteta plati država članica koja učestvuje u misiji Fronteksa, tako da ovaj sporazum će doprineti jačanju odnosa i bezbednosti naših građana, jačanje odnosa između Srbije i EU, ali i veće bezbednosti naših građana.

Na samom kraju želela bih da kažem da često granice predstavljaju i simbol odnosa između država i dobrosusedskih odnosa koja Republika Srbija ima sa našim susednim zemljama. Granice nas često razdvajaju, a kultura i dobrosusedski odnosi su to što će nas u budućnosti spajati. S tim u vezi ja bih pozvala sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze da podrže ratifikaciju ovako važnih sporazuma, kako u interesu Srbije, tako i u interesu veće bezbednosti svin našh građana. Zahvaljuje.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne Skupštine, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, mi danas u Domu Narodne Skupštine diskutujemo o jednom važnom Sporazumu između Republike Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, čijim ćemo potvrđivanjem ostvariti dve ključne stvari i dva cilja koja utiču na korist građanima naše zemlje.

Uspostavićemo intenzivniju saradnju u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, ali i obezbedićemo veći stepen bezbednosti svim našim građanima, znači svim građanima Republike Srbije.

Svet je danas suočen sa brojnim tradicionalnim izazovima, pretnjama i rizicima, od aktivnih kriznih žarišta na Bliskom istoku i severu Afrike, ali rekla bih, i do onih novih asimetričnih izazova na kojima nije imun čitav XXI vek.

Iregularne migracije su jedan od ključnih bezbednosnih rizika, pored sajber kriminala, terorističkih napada, pojave novih virusa i ostalih bezbednosnih izazova novijeg doba.

Srbija nije neko izolovano ostrvo i nije imuna na brojne bezbednosne izazove i rizike. Tokom migrantske krize, rekla bih o tome, više mojih kolega je danas ukazivalo na to, zajedno sa ministrom Vulinom i najbližim saradnicima, slažem se da se Srbija na jedan dostojanstven i human način odnosila prema migrantima i tokom 2015. godine kada je bio taj najveći migratorni talas u našoj zemlji.

Reč je o zapadno-balkanskoj ruti, kopnenoj ruti gde prema različitim podacima prošlo više od milion ljudi, ali rekla bih da taj trend nismo gubili ni tokom 2020. godine, kada se Srbija na jedan odgovoran način i tokom pandemije korona virusa odnosila prema migrantima na svojoj teritoriji, obezbeđujući im neophodnu zdravstvenu negu, psihološku i socijalnu podršku i smeštaj.

Priliv tražilaca azila i migranata dostigao je svoj vrhunac, upravo te 2015. godine kada je zapadno-balkanska migraciona ruta postala jedan od glavnih ruta za ulazak migranata u Evropsku uniju.

Prema zvaničnim podacima i procenama socio-ekonomskog uticaja koje je objavila i Međunarodna organizacija za migraciju organizacije Ujedinjenih nacija, zvanična brojka registrovanih migranata bila je 579.518 osoba, migranata koji su prošli kroz našu zemlju. Ovaj broj, tih regularnih migranata, bio je 30 puta veći u odnosu na prethodnu godinu, tu 2014. godinu.

Zatvaranjem Zapadno-balkanske rute u martu 2016. godine, broj tražilaca azila značajno je opao na 12.800 u 2016. godini, dok je u 2019. godini bio na nivou oko 12.000 osoba koji su izrazile nameru da traže azil.

Takođe, treba naglasiti da je ukupan broj migranata, uključujući i ilegalne migrante koji su bili registrovani u centrima za migrante i koji su prošli kroz centar u prethodnih nekoliko godina bio znatno veći.

Tokom pandemije Korona virusa rekla bih da je odgovor naše države na borbu protiv pandemije Korona virusa bio zaista adekvatan, brz i efikasan i kada je reč o brizi prema svim našim građanima kroz različite pakete finansijskih mera, gde smo želeli da pomognemo našim građanima, ne samo u finansijskom smislu, već i da pružimo svu neophodnu zdravstvenu zaštitu.

Isto tako, želeli smo da ostvarujemo ravnopravno, odnosno paralelno sa tim i borbu za očuvanje svih radnih mesta i pomagali smo na različite načine i našoj privredi.

Rekla bih da smo se isto tako sa brigom i pažnjom odnosili i prema migrantima, obezbeđujući im otvoren pristup zdravstvenoj zaštiti bez diskriminacije.

Obezbedili smo pristup informacijama o kovid centrima, pružajući na različite načine kako mogu da se ispoštuju procedure za traženje o azilu, ali kako da integrišemo migrante na našoj teritoriji i da im obezbedimo sve one neophodne uslove za obrazovanje, za smeštaj, za pružanje socijalne zaštite, a i za pružanje besplatne pravne pomoći.

Sve je ovo u cilju održivog razvoja i Programa održivog razvoja Agende 2030, u delu koji se odnosi na …

Rekla bih, kod postupanja prema migrantima Srbija ni na koji način nije povredila jedan međunarodni standard, jednu normu međunarodnog prava, čak, naprotiv, mi smo i pre pojave 2015. godine, zaista kroz proces evropskih integracija, dosta propisa harmonizovali i uskladili i sa samom Evropskom unijom, ali i sa Savetom Evrope i brojne preporuke OEBS-a smo primenili u naš zakonodavni sistem.

Takođe, želim da kažem da pružajući podršku svim građanima Republike Srbije, ali i svim građanima koji borave na teritoriji naše zemlje, mi smo, zaista, vodili računa i o bezbednosti naših granica. Želeli smo da ni na koji način ne zaboravimo i da štitimo interese naše nacionalne bezbednosti.

Rekla bih da su se mnoge vlade suočene sa pandemijom širom sveta, upravo koristile ove nove alatke, nove programske alatke za upravljanje migracijama, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.

U Srbiji je zabeleženo, prema podacima procene socio-ekonomskog uticaja, uticaja Kovid 19 na migracije i mobilnost u Srbiji, međunarodne organizacije za migracije u okviru organizacije UN, zabeleženo je četiri pozitivna slučaja testirana na Kovid 19, u populaciji izbeglica i migranata od početka pandemije virusa. Oni su se sada zaista uspešno oporavili, na svu sreću. Ovo su podaci koji su sastavni deo izveštaja UNHCR koji su objavljeni i publikovani avgusta prošle godine, 2020. godine.

Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova se na jedan odgovoran način ponašao prema migrantima. Tokom vanredne situacije MUP je želeo da pomogne ovoj populaciji, ljudi koji su u našoj zemlji, pripremljene su višejezične brošure na jezicima migranata sa korisnim informacijama o pristupu centrima zdravstvene zaštite, psihološkoj podršci, restrikcijama kretanja i merama zdravstvene prevencije putem različitih postera, letaka, otvoreni su i telefoni gde su migranti mogli da kontaktiraju nadležne službe, takođe, rađena je i jedna dobra kampanja preko društvenih mreža.

Rekla bih da su i centri za smeštaj migranata opremljeni sa svom onom neophodnom opremom i maskama i rukavicama, ali i higijenskim paketima i proizvoda i sve je to bio deo dobrog odgovora, odnosno brze reakcije države na prevenciju i sprečavanje daljeg širenja Kovida–19 i u populaciji azilanata, migranata i izbeglica u Republici Srbiji.

Rekla bih da, usvajanjem ovog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, pored tog univerzalnog sistema zaštite koji se ogleda u Konvenciji i organizaciji UN protiv trasnacionalnog organizovanog kriminala iz 2020. godine i dodatnog Protokola o sprečavanju i suzbijanja, kažnjavanja trgovine ljudima, naročito ženama i deci, postoje još tri regionalna sistema zaštite, Američki i Afrički i Evropski.

Naša zemlja kao pristupajuća zemlja EU teži implementaciji svih onih evropskih standarda regionalne zaštite kada je reč o zaštiti slobode i ljudskih prava na čitavoj našoj teritoriji i upravo su tri regionalne organizacije prepoznate, a to su Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi, Savet Evrope i EU.

Srbija je, rekla bih, zaista dosta napredovala, o čemu svedoči stepen usklađenosti i u Poglavlju 24, kada je reč o implementaciji svih onih evropskih standarda, direktiva, ali i harmonizaciji propisa sa propisima EU. Sve je to učinjeno kako bi zaštitili naše građane, ali i kako bi obezbedili i zaštitu onih prava ljudi koji borave na našoj teritoriji, i migranata, i dece, i žena i stranaca koji privremeno borave u našoj zemlji.

Glavni razlog zašto je važno da usvojimo danas ovaj sporazum u danu za glasanje jeste to što smo i te kako razmišljali o bezbednosti naših građana i osnovni cilj ovog Sporazuma je zaštita i bezbednost naših građana i povećanje te bezbednosti u godinama pred nama.

Rekla bih da su se bilateralni odnosi između Beograda i Skoplja menjali u decenijama iza nas, ali da sada Beograd i Skoplje imaju jako intenzivnu saradnju i dobre odnose, koji su, pre svega, zasnovani i na međusobnom poverenju i u uvažavanju i da je politički dijalog fokusiran na bilateralna pitanja, ali i jačanja regionalne saradnje. Upravo se ta regionalna saradnja odvija kroz inicijativu „Mini Šengen“, čiji je glavni inicijator i pokretač predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić i da su promoteri „Mini Šengena“ na Zapadnom Balkanu upravo Srbija i Albanija, ali i da je i Severna Makedonija značajan partner.

Pored ekonomskih odnosa koji čine okosnicu bilateralnih odnosa, jako su važni i ekonomski odnosi i to međusobno povezivanje kroz izgradnju ključnih infrastrukturnih projekata. Tih projekata je bilo u prethodnom mandatu Vlade premijerke Ane Brnabić i oni se, reklo bi se, nastavljaju i danas u ovih prvih 100 dana Vlade.

Ti ekonomski kapitalni projekti koji se odnose na učvršćivanje ekonomskih odnosa naše dve zemlje baziraju se na projektima završetka Koridora 10, izgradnja železničke pruge Budimpešta – Beograd – Skoplje, rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd – Niš, Niš – Preševo, pa sve do granice sa Severnom Makedonijom.

Želela bih sve građane i sve narodne poslanike da podsetim da je 2016. godine realizovan i dalekovod Niš – Štip, dužine od 70 kilometara.

Takođe, u prethodnom periodu izgrađen je i integrisani prelaz Preševo – Tabanovci, koji je u mnogome doprineo povećanju brzine protoka robe, ljudi, usluga i kapitala. Reč je o četiri slobode na kome je bazirano i samo jedinstveno tržište EU.

Svi ovi projekti su, kao što sam rekla, rezultati prethodne Vlade premijerke Ane Brnabić, ali i predsednika Aleksandra Vučića.

U prvih 100 dana Vlade nova Vlada je obeležila nastavak u uspešne borbe protiv korona virusa. Zaista smo beležili sjajne rezultate i u nabavci vakcina, izgradnju novih kovid bolnica, ali i nabavke sve neophodne opreme u cilju pružanja adekvatne zdravstvene zaštite svim našim građanima.

Rekla bih da svaka ona porodica koja se prethodnim meseci suočavala ili imala nekog bolesnog člana svoje porodice zaraženog korona virusom je zaista mogla da potvrdi koliko je Republika Srbija i koliko je njen zdravstveni sistem zaista bio žilav i otporan na taj pritisak tokom više pandemijskih talasa.

Nama nije nedostajala nijedna zdravstvena oprema. Zaista smo se trudili kao Vlada Republike Srbije da svim svojim građanima obezbedimo neophodnu zdravstvenu zaštitu. Nije nedostajalo ni kiseonika, ni respiratora, ni bilo kakvih lekova, ali rekla bih da, paralelno sa ovom borbom za očuvanje zdravlja i života građana Republike Srbije, tekla je i ta borba za očuvanje radnih mesta i za oporavak naše ekonomije.

Rekla bih da je Srbija danas tema svetskih medija i da je dobar primer i zemlja lider po broju vakcinisanih građana i po uspešno organizovanoj imunizaciji.

Zaista sam ponosna na našu zemlju po pitanju vakcinacije i imunizacije našeg stanovništva, jer se zaista ponašala na jedan ozbiljan i posvećen način, brinući i o ekonomiju, beležeći zaista sjajne rezultate i najveći rast i u 2020. godini. Nadam se da će sa ovakvim trendovima nastaviti i u ovoj 2021. godini.

Takođe, želim da kažem da nas je juče obradovala informacija predsednika Vučića koji je, rekla bih, najzaslužniji zašto Srbija ima ovako dobre vesti o kojima pišu brojni svetski mediji kada je reč o broju vakcinisanih osoba i o broju nabavljenih vakcina, ali i uopšte na koji način smo dobro organizovali čitav proces imunizacije u našoj zemlji i nabavka obe doze jedne od tri vakcine koje su u ovom trenutku dostupne našim građanima.

Juče nas je obradovala vest da vakcina ima dovoljno za sve naše građane, da stiže još 500.000 doza kineske vakcine, da će do kraja februara „Fajzer“ isporučiti 80.000 doza. Juče je stiglo 50 doza prve doze ruske vakcine „Sputnjik V“, a u naredne dve nedelje očekuje se još 50.000 druge doze ove ruske vakcine.

Ovo sve svedoči i potvrđuje kako kada se na jedan ozbiljan i odgovoran način pristupa ovom problemu i kada se, rekla bih, 24 sata zaista pokazuje briga i pažnja o svakom građaninu naše zemlje, to na kraju će dovesti do vraćanja poverenja građana u institucije Republike Srbije i u politiku predsednika Republike Srbije, za čiji mandat smo i dobili poverenje i mi ovde kao narodni poslanici iz Srpske napredne stranke.

Ohrabruje vest i da će do kraja godine naša zemlja početi sa proizvodnjom ruske vakcine, da će naš Institut „Torlak“ sarađivati sa našim ruskim partnerima i da će se do kraja godine i vakcina „Sputnjik V“ proizvoditi u našoj zemlji.

Danas je Srbija primer drugim zemljama i mnogo bogatijim zemljama od Srbije, brojnim zemljama članicama EU, koje se porede sa nama, koji nam se i obraćaju za pomoć ili prepisuju naše iskustvo i kada je reč o borbi protiv pandemije korona virusa, ali i kada je reč o beleženju tih sjajnih rezultata u oblasti ekonomije. Zasluga za to pripada svakako rukovodstvu Vlade Republike Srbije, ali i predsedniku naše države gospodinu Aleksandru Vučiću.

Rekla bih, i to je neki opšti zaključak koji nas navodi da se tokom pandemije korona virusa jako važno je bilo da pokažemo da je naš sistem otporan, da nećemo ni u jednom trenutku pokleknuti i da zaista na razne načine kao zemlja trudimo da očuvamo zdravlje i živote svih ljudi u našoj zemlji.

Od migrantske krize na tlu Evrope te 2015. godine kada je bio taj najveći talas migrantske krize, preko sajber napada na infrastrukturne objekte i različite hibridne napade, do pandemije korona virusa koja u ozbiljnim razmerama i dalje ugrožava živote i zdravlje ljudi i koja se direktno odražava i na naš sektor bezbednosti su teme kojima će se MUP i mi kao država i kao narodni poslanici, članovi brojnih odbora i delegacija, baviti u narednim mesecima i narednim godinama pred nama. Zbog toga je danas više nego ikada važnije da uspostavimo i da razumemo zašto je važno uspostaviti saradnju i solidarnost sa drugima, jer današnji karakter tih tradicionalnih izazova, pretnji i rizika jasno pokazuje da bezbednosne probleme ne možemo samostalno rešavati, već ih možemo rešavati isključivo u saradnji sa drugima, isključivo u saradnji sa drugim subjektima međunarodnog prava, sa drugim međunarodnim organizacijama, sa Evropolom, sa Interpolom, a i sa Fronteksom.

Kolega Unković je u svom izlaganju spomenuo taj sporazum sa Fronteksom. Želela bih da informišem građane Republike Srbije da je Savet EU 27. marta prošle 2020. godine doneo Odluku o zaključivanju Sporazuma sa Evropskom agencijom za graničnu i obalsku stražu - Fronteksom i sa državama Republikom Srbijom i Crnom Gorom u cilju prevencije i sprečavanja iregularnih migracija. U prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, koju je donela Evropska komisija za 2020. godinu i koju smo mi u plenumu prvi put i raspravljali, govori se i na jedan pozitivan način predstavlja, daje se za primer kako se Srbija u Poglavlju 24. odnosila prema legalnim i iregularnim migracijama, ali kroz formiranje i jačanje kapaciteta različitih institucionalnih struktura tokom 2019. godine, kao i jačanje Uprave kriminalističke policije. Sa tim, ministre, ne možemo stati moramo nastaviti i u budućnosti.

Na osnovu svega iznetog, ja pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže usvajanje i potpisivanje jednog ovako važnog sporazuma. Reč je o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije po pitanju sprečavanja krijumčarenja migrantima i trgovine ljudima. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština Mesečno 82659.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -