DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 54
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 16 dana i 19 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi, gospodine Sikimiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u Srbiji se zaista svakoga dana beleže sve bolji i bolji rezultati kada je reč o borbi protiv korupcije. U prethodnih godinu dana, ugroženo je i procesuirano više od 500 lica koji su bili optuženi za krivična dela korupcije i kriminala.

U toj borbi nisu bili pošteđeni ni visoki državni funkcioneri, pomoćnici ministara iz prethodnog perioda, predsednici opština, direktori javnih preduzeća.

U Srbiji više nikoga neće štiti partijska knjižica, niti materijalni položaj koji neko zauzima u društvu. I, po tome se mi kao SNS, zaista razlikujemo od prethodnika koji su vladali ovom Srbijom i od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Tadića i od Obradovića.

Pokazali smo na delu, zaista i tome služi ovaj Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije kako se zaista bespoštedno vodi borba protiv korupcije u našem društvu. Slučajevi u Požegi, Leskovcu, Nišu i Beogradu od ove godine idu tome u prilog, kao i stari slučajevi iz perioda kada je DS žalila i palila nad Srbijom, mislim na sudsku presudu koja je nedavno bila u vezi kažnjavanja pomoćnika ministra Olivera Dulića za zloupotrebu službenog položaja kada je bio na čelu ministarstva za zaštitu životne sredina.

U vašim preporukama koje ste dali na strani 15 Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije stoje stvari koje smo mi kao Narodna skupština već uradili. Usvojili smo Zakon o sprečavanju korupcije, zaista smo i kao članovi Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radili na tome da se pojačaju kapaciteti vaše Agencije, svake godine imamo preporuke koje dolaze sa vaše strane kada je reč o povećanju broja zaposlenih, jačamo kapacitete i ka opremi, kadrovima, vidim da ste zaista i vi nastavili da organizujete veliki broj treninga, edukacija, da imate dobru međunarodnu saradnju i to je nešto na čemu moramo nastaviti i u narednom periodu.

Jako nam je važna ta međuinstitucionalna saradnja i dobra saradnja između Narodne skupštine i vaše Agencije, ali i između svih institucija u lancu borbe protiv korupcije, pre svega mislim na policiju, tužilaštvo, pravosuđe, sudove koji procesuiraju onu visoku korupciju, ali i na nižu korupciju koja se javlja za dela koja ne prelaze više od 200 miliona dinara.

Podsetiću vas, mi kao narodni poslanici iz redova SNS i koalicije, zaista smo u prethodnom periodu dosta radili, kada je reč o regulisanju i toj nekoj vrsti zakonodavnog okvira koji nam je nedostajao. Pored zakona o sprečavanju korupcije, mi smo usvojili i Zakon o zaštiti od uzbunjivača, izmenili smo i dopunili Zakon o javnim nabavkama, usvojili smo Zakon o lobiranju. Mnoge zemlje članice Saveta Evrope nemaju Zakon o lobiranju, a jedna Srbija koja hrabrim koracima ide napred, koja želi da se modernizuje, ima jedan tako važan zakon.

Takođe, želim sve građane ali i sve narodne poslanike ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da podsetim da je od 1. marta prošle godine, 2018. godine, počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma i da, kako vidimo po izveštajima Ministarstva pravde, zaista beležimo sjajne rezultate kao država.

Izveštaj je dobra prilika i da se prisetimo kako je to bilo ranije, kada govorimo o jednoj ovako jako značajnoj temi, temi korupcije u srpskom društvu, kako je to bilo, kako se zloupotrebljavao službeni položaj, kako se to isisavao novac iz budžeta za reklame, za oglašavanje, kako smo imali propale projekte širom Beograda, Srbije, propale projekte DS, Dragana Đilasa, na svakom koraku.

Hajka koju sada imamo u medijima svakoga dana, ali i na ulicama Beograda, hajka na ministra Stefanovića i na rad Ministarstva unutrašnjih poslova, sprovodi se danima, upravo zato što se ministar Stefanović usudio da udari na to osinje jezgro. Svima nam je do sada jasno da se predsednik Aleksandar Vučić i potpredsednik Vlade, dr Nebojša Stefanović, zaista ne napadaju zato što čine nešto loše za Srbiju, već da se neko iz opozicije uporno trudi da zaustavi naš napredak i želi da zaustavi dalji rast i razvoj moderne i napredne Srbije.

Svima nam je do sada jasno da Dragan Đilas zaista nema ni obraza, ni dostojanstva, ni morala i da je najbolji primer dala moja koleginica Milena Turk u današnjem izlaganju, da je zaista to primer i u svetskoj istoriji, u svetskim okvirima, kako se jedan čovek u politici na jedan brz i lak način može obogatiti kada je bio na vlasti, jer tada nije vladala nikakva kontrola. Čiste izmišljotine su one priče koje priča svakoga dana u medijima, da se obogatio u Češkoj, valjda na nekakvoj, gospodine Orliću, prodaji žvaka ili čega već. Bogatio se tako zato što je prelazio sa funkcije na funkciju.

Mi možemo preklopiti sve njegove firme u kojima je Dragan Đilas bio vlasnik ili imao vlasnički udeo sa njegovom političkom biografijom od 2003. godine naovamo i tako možemo videti kako je rastao neto dobit njegovih firmi od kada je on na vlasti i od kada je on menjao političke funkcije.

Ja ću vam sada izneti podatke na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije, koje je bilo savetodavno telo Vlade Mirka Cvetkovića, 2011. godine, na čijem čelu je bila pokojna Verica Barać. "Multikom grupa" je osnovana 2004. godine i "Multikom" i "Dajrekt medija", od vodećih Đilasovih firmi, pored "Emoušona" i "Big printa" koje je Đilas imao ili i dalje ima u svom posedu, beležile su zaista rast neto dobitka iz godine u godinu. Tako je "Dajrekt medija" prema podacima APR u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 558 miliona 628 hiljada dinara, dok je u prethodnoj godini, 2007, taj prihod bio manji za gotovo 200 miliona.

Iz biografije Dragana Đilasa možemo videti da je on 2007. godine obavljao različite funkcije. Počeo je najpre 2004. godine u kancelariji predsednika Borisa Tadića, da bi nakon toga bio ministar bez portfelja, zadužen za Nacionalni investicioni plan, nakon toga je postao i gradonačelnik Beograda i na toj funkciji je bio od avgusta meseca 2008. godine pa sve do 2013. godine.

Slično se dešava i sa njegovom drugom firmom, reč je o "Multikom grupi", koja je zajedno sa povezanim preduzećima 2008. godine ostvarila neto dobitak od čak 498 miliona 432 hiljade dinara. U 2009. godini taj dobitak je rastao i on je iznosio 563 miliona 130 hiljada dinara, dok je u 2010. godini neto dobitak iznosio 790 miliona 216 hiljada dinara.

Zanimljivi su zaista i podaci koje smo dobili od Trezora Narodne banke Srbije, a na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije još 2011. godine, kada je utvrdio da štamparija "Big print" koja je članica "Multikom grupe" ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama, među kojima su one koje se najviše finansiraju iz budžeta grada Beograda, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Ta firma je pružala usluge Skupštini grada Beograda, gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta, Turističkoj organizaciji grada Beograda, Biblioteci, Kulturnom centru, Domu omladine i svim onim institucijama čiji je osnivač grad Beograd, dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

Takođe, Verica Barać, ukazuje u svom izveštaju na jedan fenomen, da je Dragan Đilas preko svojih agencija kontrolisao zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji. Kako bi proverio ove informacije, Savet je tražio 27. septembra 2010. godine od RTS pristup informacijama od javnog značaja. Te informacije Savet nije dobio. Tijanić je, prosto, doneo odluku da traženu dokumentaciju ne dostavi, da je bolje da kao direktor tadašnjeg RTS plati novčanu kaznu za nepoštovanje zakona i da informaciju od javnog značaja ne dostavi.

Deo zahteva RTS-u upućen je i radi provere koju je Savetu dostavilo i Udruženje „Ujedinjeni televizijski eksperti“. U tim zahtevima je zaista Udruženje „Ujedinjeni televizijski eksperti“ zaista iznelo navode o ozbiljnim zloupotrebama službenog položaja, korupciji, sukobima interesa, kadrovskim manipulacijama, finansijskim malverzacijama, kršenja Zakona o radu, javnim nabavkama.

Zbog tog ćutanja u RTS, rad Saveta je bio pod blokadom i Verica Barać je zaista trpela ogromne pritiske i nije mogla da dođe do tačnih informacija i do ugovora na koji način posluje RTS za vreme dok je Tijanić vodio ovu kuću.

Takođe, RTS poverava poslove nezavisnim produkcijama u netransparentnoj proceduri, što izaziva sumnju da pojedine interesne grupe ostvaruju finansijsku korist, čija se vrednost meri desetinama miliona evra. Jednom godišnje se formalno raspisuju konkursi za izbor programa nezavisnih radio i televizijskih produkcija, ali rezultati ovih konkursa se ne saopštavaju javnosti. Toliko o transparentnosti finansiranja RTS, Javnog servisa, koji plaćaju građani Republike Srbije i koji se finansira iz budžeta Republike Srbije.

Ja bih sada želela da na jedan slikovit način, kroz dva primera, objasnim i manir i karakter tadašnje vlasti Borisa Tadića, Dragana Đilasa, ali i čelnih ljudi u RTS-u. NIRA film i „Television consalting“, serijal „Vreme je za bebe“, ta firma je istovremeno i suvlasnik multigrupe, zajedno su sa Draganom Đilasom pokrenuli serijal „Vreme je za bebe“, iako je više meseci pre potpisivanja ugovora između RTS i ove firme NIRA film i „Television consalting“, postojao identičan serijal sa identičnim sadržajem koji je pripremala ekipa RTS-a po nalogu direktora TV Beograd, Nikole Mirkova. Međutim, pre nego što je snimanje počelo, generalni direktor RTS, Aleksandar Tijanić, zaključio je ugovor sa privatnom produkcijom.

Isto je bilo i sa serijalom „Četrdeset osam sati svadba“. Imali smo situaciju da je firma „Emoušn prodakšn“ dobila da snima ovaj film i da je sklopljen prvo Aneks ugovora, 19. juna 2006. godine, između firme „Emoušn prodakšn“, tada u vlasništvu Dragana Đilasa, i RTS, kojim se predviđa da RTS za prava i emitovanje 104 epizode ovog serijala emisije „Četrdeset osam sati svadba“ isplati „Emoušnu“ čak 12.948 evra po jednoj epizodi.

Znači, RTS je plaćao 13.000 evra, znači skoro 13.000 evra, za jednu epizodu serijala „Četrdeset osam sati svadba“. Što je još gore, 29. juna 2007. godine zaključen je i Aneks o produženju važenja ovog Ugovora za još 104 epizode.

Takođe, suvlasnik te produkcije do nedavno je bila i „Multikom grupa“ Dragana Đilasa. Kako se navodi u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, Đilas je u ovoj firmi imao 49% udela. Prema navodima ovih nezavisnih eksperata televizijskih, RTS serijski igrani program nezavisnim produkcijama plaća još i više, od 80 do čak 130 hiljada evra po epizodi, navodi se u izveštaju Verice Barać.

Mi danas raspravljamo treći dan o izveštajima nezavisnih regulatornih tela. To prate mnogi mediji, mnogi vredni novinari koji zaista svakodnevno informišu građane Republike Srbije objektivno, istinito i tačno. I u ovoj sali danas imamo i kamermane, u sali pored nas imamo režiju koja emituje ovaj naš današnji program. Zaista sam ubeđena da tu ima dosta vrednih, sposobnih, kreativnih novinara, ljudi koji rade u medijima, kamermana, snimatelja, ljudi koji se bave o tonu, slici, rasveti i zaista sam sigurna i ubeđena da i oni imaju šanse, da i oni imaju prava da kreiraju sadržaje, ali prosto tu šansu nisu imali za vreme Dragana Đilasa, jer je njegov manir vlasti bilo apsolutno i lično bogaćenje. Taj za istinu, objektivno, istinito novinarstvo apsolutno nije mario.

Takođe, mi smo danas ovde imali prilike da od predstavnika SRS često čujemo imovinska karta političara, koliko to novca je imao Dragan Đilas. Kao što sam već rekla, Dragan Đilas svoj novac nije zaradio prodajući žvake ili televizijska prava za određene emisije u Češkoj.

Pre svega, želim da vas podsetim na imovinsku kartu koju je on prijavio na početku vladavine, kada je bio Koštuničin ministar. Tada je prijavio sledeću imovinu: ženinu kuću na Dedinju, polovni auto marke „Sab“ i ušteđevinu od oko 70.000 evra. Danas, prema njegovom priznanju, ima imovinu vrednu 25 miliona evra, i to isključivo u nekretninama, nismo zalazili u drugu imovinu.

Da su ti podaci zaista tačni i da sve ovo što su danas iznosili i gospodin Martinović i gospodin Orlić, a o tome je pisao i portal KRIK koji je govorio o toj radnoj biografiji Dragana Đilasa, ukazivao je više puta. Portal KRIK je sabrao celokupnu imovinu Dragana Đilasa. Ta celokupna imovina, prema portalu KRIK iznosi 1.649 metara kvadratnih, odnosno 24 miliona 375 hiljada 347 evra. To je imovina Dragana Đilasa kada je sišao sa vlasti i kada je odlučio da bojkotuje izbore, da pravi ove cirkuse koje pravi u javnom prostoru.

Završila sam političke nauke i studirala sam sa brojnim novinarima, sa ljudima koji se danas zaista bave politikom i istraživačkim novinarstvom na jedan ozbiljan i kvalitetan način. Tada su nas na fakultetu učili da je moć sklona korupciji i da apsolutna moć korumpira i kvari apsolutno. Isto tako srpski jezik je bogat jednom starom narodnom izrekom, jednom starom narodnom poslovicom koja kaže – daj čoveku vlast, pa da vidiš kako je. Znači, daj čoveku moć, daj čoveku vlast, pa će proći neko izvesno vreme i ti ćeš moći da utvrdiš kakav je on zaista u stvari. Zato što moć oslobađa, moć pokazuje kakav je čovek u stvari. Mi smo imali prilike da vidimo kakvi su to ljudi dok su bili na vlasti i Dragan Đilas, i Vuk Jeremić, i Boris Tadić, a i ljudi jako bliski njemu.

Nakon svih ovih podataka i najava koje sam vam rekla, želela bih da kažem da sve ovo što se dešava na javnoj sceni i sve ovo što se dešava u medijima plod je, inicijalnu kapislu za to zapalio je ministar Nebojša Stefanović kada je pokrenuo jednu jako dalekosežnu istragu i koordiniranu akciju između policije i tužilaštva oko ispitivanja malverzacija, oko prodaje i preprodaje reklamnog prostora, isisavanja novca i finansija iz javnog servisa, kakav je RTS.

Lično je taj Dragan Đilas, glavom i bradom, doneo rijaliti u Srbiju. U Pionirskom gradu, u mestu nadomak Beograda, u Košutnjaku, na mestu koje je bilo namenjeno za prostor za igru, rekreativni sport, zabavu dece Beograda, on je napravio skalameriju, doveo prvi rijaliti u Beograd. Reč je o rijaliti programu „Veliki brat“ i na taj način zagadio javni prostor, a danas nam on priča o reakcijama REM, danas nam on priča o rijaliti programima i komentariše programe u Srbiji.

Zaista, ja sam se detaljno pripremala za ovo današnje izlaganje. Pročitala sam dosta materijala. Jedna od informacija do koje sam došla je i situacija kako se RRA, znači reč je o Republičkoj radiodifuznoj agenciji, koja je preteča REM, kako se RRA ponašala te 2011. godine i da li su članovi RRA radili svoj posao ili ne.

Tek 2011. godine počinje da reaguje RRA, kada podnosi prekršajne prijave protiv medija u Srbiji, uključujući i RTS zbog kršenja Zakona o oglašavanju. U 2010. godini najveći prekršaj u radu RTS koji je RRA utvrdila odnosio se na zaštitu srpskog jezika u programu, jer se često dešavalo, kako RRA naglašava, da natpisi budu na latiničnom pismu, ali se tvrdi da RTS ispunjava sve nadzirane programske obaveze. Znači, jedina prekršajna prijava koja je bila protiv RTS i programa tada na javnom servisu i kod ostalih emitera je bila zašto se natpisi ne pišu na ćirilici, nego na latinici. Toliko o radu RRA.

Takođe, imamo situaciju da su u vreme Vuka Jeremića, Dragana Đilasa državne institucije zaista velika finansijska sredstva izvajale za reklame. Moj kolega Vlada Orlić je juče izneo podatak da je čak 2,5 miliona plaćeno za reklamiranje Đilasa i tzv. uspeha njihove vlasti. Ja dolazim iz Beograda i zaista taj uspeh nisam sve ovo vreme mogla da vidim. Mogla sam da vidim samo propale projekti koji su ostali iza nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, od „Pazl grada“, makete Terazija, podzemnih kontejnera, najskupljeg mosta u istoriji, najskupljeg mosta u svetu, mosta na Adi, koji ni dan danas nije završen, nego ga mi završavamo kao SNS.

Na kraju, želela bih da završim, ta kvazi elita je pokrala milion i milione evra. Ja dolazim iz radničke Rakovice, više od 600 hiljada građana je ostalo bez posla. Radnici koji su vredno radili, koji su izgarali, koji su stvarala te fabrike su tokom noći postali gubitnici, izbačeni na ulice, bez plate, bez novca da finansiraju svoju porodicu, budućnost svoje dece.

Šta je radila ta kvazi elita u međuvremenu i zašto oni zapravo ponovo žele da se dograbe fotelja, zašto ponovo žele da dograbe vlasti i zašto svakoga dana na najrazličitije načine vređaju svoj narod, nazivajući ih pogrdnim imenima da smo kao narod, glupi, ružni, krezubi. To je ono što je karakter vlasti lidera i sadašnjih lidera opozicije koji.. Zašto im je narod kriv? Pa, narod im je kriv zato što se usudio da im uskrati poverenje i zato što se srpski narod i svi građani Republike Srbije zato što su se usudili da im otkažu poverenje i da im uskrate glasanje na svim izborima od 2012. godine na ovamo. Nećete više potcenjivati narod u ovoj zemlji. Nećete ih nazivati pogrdnim i pežorativnim imenima. Mi smo narod koji se diže i mi smo narod koji zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću ponovo dobijamo ponos koji nam je u prethodnim decenijama, prethodnim vekovima, možda nekada i bio poljuljan. Mi smo narod koji zaista veruje u budućnosti i koji će zaista svakog dana sa odgovornom politikom predvođenom predsednikom Aleksandrom Vučićem i SNS zaista zalagati da Srbija ide napred i da bude deo modernog sveta. Zahvaljujem.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2019.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Apsolutno se slažem sa svojim kolegom Aleksandrom Markovićem da je reč o amandmanu koji nikako ne možemo prihvatiti. Prosto više je razloga za to. Ja bih želela sve narodne poslanike, a pre svega i sve građane Republike Srbije, sve Beograđane da podsetim na suštinu izmena koje je više od godinu dana, na kome je više od godinu dana radilo ministarstvo, ali i čelni ljudi iz grada Beograda. Suština izmena se upravo tiče procesa decentralizacije, prenošenje nadležnosti sa Republike na Grad Beograd, kao i Grada Beograda na opštine, odnosno izmenom statuta Grada Beograda koji, videla sam iz medija, da će se uraditi novi statut do kraja juna ove godine, i sa opština na mesne zajednice, a to je nešto o čemu ovaj amandman govori.

Ja sam zaista pažljivo slušala narodnu poslanicu koja je podnela amandman koji zaista je iznela niz neistina. Pre svega, govorila je o tome da je Beograd sveden na beogradski distriht, i ja prosto sa tim ne mogu da se složim. Beograd je administrativni centar. U Beogradu živi više od dva miliona stanovnika. Beograd je otvorio širom vrata za sve investitore, turiste, studente i prosto apsolutno nije distriht. Distriht govori da je nešto zatvoreno, da je nešto klaustrofobično. Naša prestonica je otvorena za sve studente, mlade ljude, stare ljude, bez obzira na pol, rasu, finansijsku situaciju, materijalni status i ostalo.

Takođe, prethodna govornica je govorila da se ovde ne priča dovoljno, da se samo priča o krugu dvojke. Evo ja dolazim iz kruga trojke, iz gradske opštine Rakovica i prosto nikada se u mojoj opštini nije toliko ulagalo koliko se ulagalo u ove četiri godine. Do sada smo imali situaciju, tome može da vam posvedoči državni sekretar gospodin Bojan Stević kakvi su to budžeti bili gradskih opština u prethodnom periodu kada je neko drugi vladao gradom i Republikom, kako se novac dobijao, o tome zaista najbolje opisuje izveštaj pokojne Verice Barać, koja je govorila da se zahvatalo kako je ko hteo, da su mediji bili zatvoreni i da je 25% odlazio na reklame iz budžeta Republike Srbije. Znači, oni za građane budžeta lokalnih opština apsolutno nisu marili.

Takođe, govorili ste o tome da imamo određene delove bez kanalizacija, bez asfalta, bez vodovoda. Tako je, slažem se sa vama to je faktičko stanje na terenu, ali želela bih da vas pitam ko je do takve situacije doveo? Ko nas je uveo u takvo u stanje?

Mi smo u Beogradu imali virtuelne projekte, propale projekte. Znači, možete da uzmete mapu svih 17 opština, sedam prigradskih i deset gradskih, i da idemo od opštine do opštine da navodimo sve one primere propalih projekata koje su imali samo za cilj isisavanje novca iz grada, iz gradskih opština koje apsolutno ničemu nisu koristili - od "Pazl zgrade" na Voždovcu, makete Terazija na Novom Beogradu, podzemnih kontejnera, rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra i mnogih drugih. Nemam dovoljno vremena poslaničkog kluba pa vam iznesem šta je sve radilo to propalo preduzeće na nivou grada Beograda.

Govorili ste o tome da ne vidite razvoj Beograda. Ja bih mogla da kažem da ste vi onda kratkovidi. Možete da odete u bilo koji deo Beograda i da vidite da se Beograd zaista razvija, menja iz dana u dan.

Govorili ste o tome da se ovde ne radi ni o kakvoj suštinskoj decentralizaciji, to je ono što mi želimo da promenimo. Mi smo imali od 2008. godine na ovamo neku vrstu piramide, da je Dragan Đilas zajedno sa DS, tadašnjom koalicijom na vlasti u Beogradu apsolutno sve izmene statuta, Zakona o glavnom gradu išao u pravcu tzv. centralizacije. Prigrabio je sve apsolutno za sebe i svitu oko sebe. Otuda nas i ne čude ove brojne afere koje su ostale i koje dan danas naša policija i naši nadležni državni organi, organi koji se bave pravosuđem i te kako procesuiraju. Mi svakoga dana u medijima možemo da vidimo kako je neki bivši državni sekretar, neki bivši pomoćnik gradonačelnika optužen i procesuiran za korupciju i zloupotrebu službenog položaja.

Rekli ste da te kancelarije ne funkcionišu, da mesne zajednice moraju kancelarije u kojima građani moraju dobiti odgovore. Želim da vas upoznam sa sledećom činjenicom - rukovodstvo Gradskog odbora SNS u Beogradu svakog dana komunicira sa svojim sugrađanima. Mi u Gradskoj opštini Rakovica zaista svakog vikenda imamo zborove građana, uvažavamo mišljenja naših sugrađana i to nisu nikakvi politički skupovi. Mi ne dovodimo tu naše političke aktiviste. Mi dovodimo, apsolutno pozivamo sve građane koji žele da iznesu neki predlog, sugestiju, pitanje, problem kako brže i efikasnije može da se reši problem u njihovom naselju, kako bi se unapredio kvalitet života svih delova Beograda.

Nama su isti i građani koji žive u Resniku, Kneževcu, Jajincima, Besnom Foku, kao i oni što žive na Vračaru, Starom gradu i Savskom vencu. Po tome se mi kao SNS i te kako razlikujemo od prethodnika koji su vodili ovaj grad. Prosto kod nas nema građana prvog i drugog reda, odnosno kao što ste vi naveli građana iz kruga dvojke. Nama su svi građani podjednako važni i mi želimo da pokažemo zaista suštinsku brigu o problemima svih naših građana bez obzira iz kog dela Beograda ili Srbije dolaze.

Takođe, govorili ste o tome da imamo veliki broj problema sa legalizacijom, sa podnetim zahtevima za ozakonjenje. Zaista sa tim mogu da se složim, ali zvanični podaci Sekretarijata za legalizaciju govore o tome da je u prethodnih 30 godina Sekretarijatu ostavljeno u amanet 250 hiljada predmeta, da je u roku od tri godine 23 hiljade predmeta do kraja 2018. godine rešeno.

Podsetiću svoju prethodnu koleginicu i sa sledećim informacijama - mi smo kao SNS i te kako radili na tome da olakšamo proces legalizacije, da približimo proces ozakonjenja građanima, da nema više korupcije. Uveli smo različite oblike digitalizacije. Vezali smo brojne baze. Imamo elektronsku građevinsku dozvolu. Po tome smo zaista lideri u Jugoistočnoj Evropi. Doveli smo do tzv. E katastra. Zašto štrajkuju građani? Zašto štrajkuju radnici u Katastru? Zato što više nema korupcije, nema više mita da se neki predmet izvadi iz zapećka i da se stavi da bude prvi. To je ona sa čim se ponosimo i to su naši rezultati.

Takođe, nisam toliki pesimista kao što je bila prethodna govornica kada je reč o prenošenju procesa legalizacije, odnosno usklađivanje sa Zakonom o ozakonjenju objekata i prenošenjem nadležnosti ka gradskim opštinama, odnosno ono što nas očekuje to je izmena statuta koja će prateći ove izmene i dopune Zakona o glavnom gradu to i te kako omogućiti.

Vama je jako važno, to je suština procesa decentralizacije, da vi čekanje na šalterima, odlazak do centra grada, odlazak do Sekretarijata za legalizaciju, odlazak do Katastra vi zapravo u vašoj opštini tamo gde građani žive omogućite kroz te tzv. uslužne centre gde na jednom mestu, vi ne maltretirate građane da idu od jednog do drugog šaltera, i da ih sačekuju administrativni radnici koji će stalno iznova tražiti da fali jedan papir.

Ne, mi smo olakšali legalizaciju, ona je sada moguća u par koraka i mi ćemo sve te predmete iz Sekretarijata za legalizaciju prebaciti u svih 17 Beogradskih opština, sedam prigradskih i 10 gradskih, na taj način što ćemo olakšati i približiti proces legalizacije krajnjim korisnicima, a to su građani, vlasnici koji su podneli zahteve za ozakonjenje svojih stanova, kuća, garaža, poslovnih objekata.

Takođe, prethodna govornica je govorila o tome da ona smatra da će izmena ovog zakona, jako važnog Zakona o glavnom gradu, koju smatram da je ministarstvo uradilo zaista dobar posao, reč je o dobrim rešenjima koja se nalaze pred nama narodnim poslanicima, da će zaposliti određeni stranački kadrovi.

Želela bih da kažem da je država sada ozdravila i jako se radujem i ohrabruje ova informacija koja je došla, u medijima saopštenje Ministarstva za rad, gospodina ministra Đorđevića, koji je rekao da se razmatra da od januara 2020. godine se ukine zabrana zapošljavanja u državnim organima.

To je dobra vest, to znači da je država ozdravila, da imamo novca, da možemo da radimo na profesionalizaciji našeg kadra, da možemo da zapošljavamo neke mlade ljude koji su završili fakultete, škole u našoj zemlji, a ne da celog života budemo klaustrofobični, pesimisti i prosto populizam ne donosi ništa novo. Populizam može da donese par nekih jeftinih političkih poena, ali dugoročno populizam se ne maže na hleb i ne može građanima doneti apsolutno ništa dobro. Zahvaljujem.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dragi Beograđani, najvažnija izmena Zakona o glavnom gradu je decentralizacija Beograda, odnosno prenos nadležnosti sa Republike na grad, odnosno sa grada na svih 17 beogradskih opština.

Koja je glavna prednost decentralizacije? Glavna prednost decentralizacije je da želimo da približimo institucije građanima, želimo da sam proces donošenja odluka približimo građanima na koje se te odluke odnose. Decentralizacijom mi ćemo izvršiti neku vrstu ubrzanja sprovođenja svih onih procedura i postupaka koji se vode na lokalnom nivou.

Politička teorija ukazuje da se primenom decentralizacije vrši prilagođavanje lokalnih potreba građana i da je ona značajan činilac demokratizacije jedne države i jednog društva, ali i njenog političkog i pravnog poretka. O tome je govorio i Sejmur Martin Lipset u svom delu „Politički čovek“, koji je govorio o tom odnosu zapravo između decentralizacije i visine bruto društvenog proizvoda i same demokratizacije u jednom društvu.

Preduslov uspešne decentralizacije, odgovarajuća kultura i svest o zajedništvu građana određene teritorije. Donosioci odluka su bliži predmetu odlučivanja i otkrivanje grešaka je lakše i brže, a transparentnost samog postupka odlučivanja, procedure, donošenje odluka je mnogo veća.

Nakon godinu dana, rekla bih, uspešnog rada Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samouprava i čelnih ljudi iz grada Beograda, mi danas govorimo o ovim izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Reč je o dobrim rešenjima koja će olakšati život svim Beograđanima, ali i domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u razvoj naše prestonice. Samo tako grad može da se razvija po meri građana, a ne po meri tajkuna kakav je bio, rekla bih, manir, dok su ovim gradom vladali oni drugi koji se sada nisu udostojili da uđu u Narodnu skupštinu i da raspravljaju o jednom jako važnom zakonu, kakve su izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Samo odgovarajuća decentralizacija može povećati efikasnost gradske uprave i na način da podstakne razvoj i društveni boljitak svih građana jedne prestonice kakav je Beograd.

Samim tim, izmenama i dopunama ovog zakona mi ćemo svim beogradskim opštinama, ukupno njih 17, omogućiti i sprovođenje ono, o čemu je i ministar Ružić govorio, lokalnog i ekonomskog razvoja, i mi ćemo imati jednu direktnu komunikaciju sa svim onim domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u otvaranje poslovnih objekata, magacina, pogona, preduzeća, različitih ritejl parkova, industrijskih zona u našem glavnom gradu.

Takođe, u prethodnom periodu, ja kao Beograđanka, sam svedok različitih eksperimenata, rekla bih, koji su vođeni u glavnom gradu. Znači, sve je išlo u pravcu sve veće decentralizacije, zapravo, to bih najbolje mogla plastično da opišem da je to neka vrsta piramide. Na čelu te piramide u gradu Beogradu je bio prethodni gradonačelnik Dragan Đilas, sva vlast, sva moć je bila koncentrisana u njegovim rukama i rukama njegove svite. Bivši gradonačelnik je prigrabio za sebe i svoje firme apsolutno sve, ostavljajući za sobom dug Gradu Beogradu, dug od 1,2 milijarde evra.

Želela bih da vas podsetim na tu 2008. godinu, 19. avgusta 2008. godine na Skupštini grada Beograda Dragan Đilas je izabran tesnom većinom odbornika gradske Skupštine. On je tada obećavao da će se boriti protiv korupcije i kriminala, a završio je mandat tako što je imao korupciju i kriminal u svojim redovima. Takođe, govorio je o tome da će biti transparentnost trošenja svakog dinara. Mi ni dan danas ne znamo koliko je koštao most na Adi, govorio o napretku, o brzom razvoju prestonice, a prosto imam osećaj da samo privatni novčanici, privatni džepovi su sve veći i veći, a da se prestonica nije razvijala u onom tempu i po onoj dinamici kako je mogla da se razvija.

Imamo i situaciju da je on tada te 2008. godine kada je izabran za gradonačelnika Beograda govorio da će biti otvoren za sve kritike građana. Svedoci smo da nije bio otvoren za kritike, da su njegovi ljudi tukli čoveka u Sopotu, u mestu Ralja, takođe ignorisao je izveštaj pokojne Verice Barać, Saveta za borbu protiv korupcije, koja je govorila da je čak 25% budžeta Republike Srbije odlazilo za reklame za dve firme koje su bliske tadašnjem predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, mislim na Šapera i Đilasa.

Obećavao je da članovi njegove stranke, on je bio tada, podsetiću sve građane Srbije on je tada bio potpredsednik DS, ne mogu da se skrivaju iza sopstvene stranke. Imali smo brojne afere, korupcionaške afere u samom vrhu DS u Beogradu, afera Aleksandra Bjelića, koji je oštetio budžet grada Beograda u iznosu od šest miliona evra, o čemu je više govorio moj kolega Aleksandar Marković. Imali smo i ostale korupcionaške afere, zloupotrebe službenih položaja, imali smo kampanju „Očistimo Srbiju“, gde je samo sajt Ministarstva za zaštitu životne sredine u vreme kada je Oliver Dulić bio ministar koštao građane Srbije, poreske obveznike ove zemlje 500 hiljada evra.

Brojne zloupotrebe službenog položaja imamo i sada i policija i svi oni organi koji se bore na suzbijanju korupcije u našoj zemlji, danonoćno rade na rasvetljavanju ovih afera. Nedavno sam u medijima pročitala da je okončan jedan sudski spor i da je pomoćnik ministra Olivera Dulića procesuiran za zloupotrebu službenog položaja dok je bio na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Mogu da vam ovde nacrtam mapu grada Beograda, svih 17 beogradskih opština i da idem od jedne do druge beogradske opštine i da vam ukazujem na sva ona nedela i sve one propale projekte bivše vlasti na čelu sa Draganom Đilasom, i pazl grad na Voždovcu, i maketa Terazija na Novom Beogradu ali i brojne javne dugove koji su nam ostavili, pre svega mislim na dugove javnih gradskih preduzeća i mnogo toga. Na žalost nemam dovoljno vremena da taksativno navedem sve ono što je Dragan Đilas uništio u gradu Beogradu.

Prosto manir, odnosno karakter tadašnje vlasti da se zahvatalo iz budžeta, iz kase, ko je i kako hteo, bez ikakve kontrole. Pomenuti izveštaj pokojne Verice Barać iz 2011. godine svedoči o tome da je jedna četvrtina budžeta išla za reklame, da se nije vršila nikakva kontrola trošenja tog budžetskog novca i da prosto kada je pokušala da govori sa tadašnjim gradonačelnikom i potpredsednikom DS, nailazila je na ignorisanje, nailazila je na to da je on izjavljivao da to nema nikakve veze. Pa, evo, dozvolite mi gospodine Marinkoviću da budem ironična i da kažem – pa, naravno da nema veze kada novac završava u privatne džepove ljudi bliskih tadašnjoj DS.

Ostavio nam je dugove, ostavio je Beograd u svom programu koji je izneo tada izabrani gradonačelnik Beograda, govorio je o tome da će izgraditi grad sa komunalnom infrastrukturom. Ja bih ga odvela u sve one gradske opštine, pre svega mislim na prigradske opštine, ali i gradske opštine koje ni dan danas nemaju adekvatnu vodovodnu mrežu, kanalizacionu mrežu. Znači, ostavio je totalni urbanistički haos u našem gradu. Ostavio je ulice bez asfalta.

Dolazim iz gradske opštine Rakovica. Imamo jedno naselje Sunčani breg koje 15 godina nije imalo asfalt. Znači, ministre Ružiću, 15 godina naselje Sunčani breg koje se nalazi na samo deset kilometara od centra Beograda nije imalo adekvatan put, ljudi u zimskom periodu su se zaista mučili i maltretirali kako bi zadovoljili svoje svakodnevne potrebe, hitna pomoć nije mogla da uđe u to naselje i da ukaže zdravstvenu negu građanima, ljudima koji su bili teško bolesni. Tako da je to ono što nam je ostavio Dragan Đilas i na to želim da vas podsetim, njega nije apsolutno zanimalo koje su stvarne potrebe građana Beograda, koje su to zapravo usluge koje gradske opštine da servisiraju, njegov manir je bio da je on samo par dana posekao više od 400 platana prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra koji se nalazi ovde nadomak Narodne skupštine Republike Srbije. Na to ću vas ja iz dana u dan u svim svojim izlaganjima i te kako podsećati.

Sada bih se vratila na razloge zašto je važno da izvršimo izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Ministar Ružić je u svom uvodnom izlaganju zaista napomenuo koji su to glavni elementi, reč je zapravo o usaglašavanju sa sektorskim zakonima. Reč je o usaglašavanju sa Zakonom o javnoj svojini, Zakonu o ozakonjenju objekata, Zakona o stanovanju i uređenju zgrada, Zakonu o zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave.

Želela bih da kažem da ćemo tek kada usvojimo ove izmene i dopune Zakona o glavnom gradu mi omogućiti da se naše prestonica, naš grad Beograd zaista brže i bolje razvija po meri svih Beograđana, a ne po meri tajkuna, kakav je bio manir za vreme prethodne vlasti i DS. Starim statutom grada Beograda, bivša gradska vlast je grad apsolutno centralizovala čime su zaista beogradske opštine bile svedene na nivo mesnih zajednica. Nažalost opštine Mladenovac, Lazarevac, Vračar ili Stari Grad imaju manja ovlašćenja od bilo koje druge male opštine u Srbiji.

To je i te kako otežavalo funkcionisanje grada i funkcionisanje gradskih opština, ali to je bila politika prethodne vlasti u gradu Beogradu i mi se kao SNS, protiv toga i te kako borimo.

Po tome se, ja bih rekla, i mi kao SNS razlikujemo od politike koju nam je nudio Dragan Đilas i slični njemu. Naša politika je da se izvrši decentralizacija grada, ali ne na uštrb efikasnosti grada, gradske uprave i naših opštinskih uprava.

Izmenama zakona grad će biti podeljen u dve zone. Imaćemo sedam prigradskih opština, 10 gradskih opština. Gradske i prigradske opštine imaće veća ovlašćenja i po pitanju prostornih planova, legalizacije i izdavanja građevinskih dozvola.

Rekla bih da je u prethodne tri godine izvršena neka vrsta popisa nelegalno izgrađenih objekata i Sekretarijat za legalizaciju grada Beograda je došao do podatka da trenutno postoji 250.000 zahteva za ozakonjenje, koji su nastali u prethodnih 30 godina.

Znači, prethodnu vlast, apsolutno legalizacija i ozakonjenje objekata nije zanimalo, nisu želeli da omoguće i olakšaju građanima kako da legalizuju svoje stanove, svoje poslovne objekte, svoje kuće, svoje garaže. Njih je zanimalo nešto drugo. Imali smo prilike da se uverimo i šta je sve to.

Jedna od važnih izmena zakona na koju želim da ukažem, da ćemo omogućiti prigradskih opštinama uz saglasnost grada da imaju svoja javna preduzeća, kao i da grad svoje izvore nadležnosti može da prenese na prigradske opštine, što do sada nije bio slučaj.

To je, zapravo, ta suštinska decentralizacija kojoj mi kao SNS težimo. Želimo da prenesemo nadležnosti sa Republike na grad, ali i sa grada, izmenom Statuta i grada Beograda i ka beogradskim opštinama.

Mi smo do sada nešto radili. Gospodin Ružić je u svom uvodnom izlaganju govorio o uslužnom centru koji se nalazi u Kaluđerici, opštini Grocka, ali podsetiću vas ministre, mi smo u prethodnom periodu otvorili kancelarije za brze odgovore privredi, čime smo apsolutno olakšali komunikaciju između privrednika, domaćih i stranih koji posluju u gradu Beogradu, beogradskim opštinama i servisa koji pružaju naše opštine.

Takođe, želim da kažem da je grad preuzeo i niz drugih ovlašćenja. Dobiće ovim izmenama poljoprivrednu inspekciju, dobiće ovlašćenje u oblasti obrazovanja, u oblasti sporta, ovlašćenja u pitanju splavova i plovnih objekata.

Zaista, neka vrsta suštinske decentralizacije biće izvršena tek onda kada sve opštine, pogotovo prigradske opštine, budu krenule u pravcu uslužnih centara.

Ono što, takođe želim da kažem, sada se radi planski i ja sam neko ko dolazi iz gradske opštine Rakovica i mogu vam reći da se nikada nije toliko gradilo na teritoriji moje opštine koliko se gradilo u prethodne četiri godine.

Želim samo da vas podsetim na par kapitalnih projekata koje uspešno SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima, ostvarila u gradskoj opštini Rakovica. Nakon 40 godina dobili smo Dom zdravlja na Labudovom brdu. Reč je o jednom modernom, funkcionalnom objektu primarne zdravstvene zaštite. Otvorena je policijska stanica u Resniku, čime smo približili da građani mogu sada, ne da dolaze do centra opštine Rakovica ili do neke druge gradske opštine, već da mogu u svom mestu, svom naselju da izvade svoja lična dokumenta.

Takođe, uveden je video nadzor u svim rakovičkim osnovnim školama i povezan je sa policijskom stanicom na Vidikovcu. Asfaltiran je veliki broj puteva, ne kategorisanih puteva, izgradili smo veliki broj modernih parkića, sportskih terena, teretana na otvorenom. Izgradili smo pothodnik u Resniku, modernizovali beogradski železnički čvor i uveli nove linije Beovoza, uspostavili smo čitavu mrežu novih autobuskih linija, čime je Rakovica, kao jedna od južnih opština i te kako bolje povezana sa ostalim delovima naše velike prestonice kakva je Beograd.

Nećemo stati na tome. Mi kao jedna odgovorna vlast ispunjavamo obećanja data građanima i imamo i te kako planove za svaku mesnu zajednicu šta ćemo uraditi do kraja ovog mandata na nivou grada Republike, na nivou Republike, na nivou grada ali i na nivou svih beogradskih opština.

Nastavićemo sa izgradnjom kanalizacione mreže u naselju Ljubiše Jelenković, Jelazovačkoj i Uroševačkoj ulici. Rekonstruisaćemo dve osnovne škole na teritoriji opštine Rakovica. Reč je o osnovnoj školo „Branko Ćopić“ na Vidikovcu i osnovnoj školi „Vladimir Rolović“ na Petlovom brdu. Rekonstruisaćemo i vrtić „Petlić“ koji se, takođe nalazi u naselju Petlovo brdo. Nastavićemo da osluškujemo koje su to potrebe i mladih ali i starih ljudi. Nastavićemo da ulažemo u klubove za penzionere, za naše starije sugrađane, ali i nastavićemo da radimo sve ono što prethodna vlast nije uradila.

Gospodine Marinkoviću, sigurna sam da vi ne znate ni dan danas tačne podatke koliko košta most na Adi, e, pa istina je sledeća da most na Adi nije završen i da mi sada završavamo taj deo posla zajedno sa odgovornom vlašću u gradu Beogradu. Završavamo rekonstrukciju Bulevara Patrijarha Pavla, čime ćemo zaista omogućiti bolju saobraćaju povezanost Rakovice sa ostalim delovima Beograda.

Na samom kraju, naš cilj kao SNS je da želimo da se grad Beograd ravnomerno razvija, da nema više građana prvog i drugog reda. Nama su svi građani, zaista, prioritet podjednako, bez obzira da li dolaze sa Vračara, Starog Grada, Savskog venca, Rakovice, Palilule, Lazarevca, Obrenovca ili Mladenovca.

Decentralizacija je, rekla bi poput nekog jakog leka. Jako je važno da na vreme dobijemo adekvatnu terapiju u pravom trenutku i u pravoj dozi kako bi ta terapija bila usmerena na rešavanje problema građana Beograda.

U danu za glasanje, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podrže izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.09.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština mesečno 63000.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 13:24