DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 57
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 15 dana i 11 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 17 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, drage koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam odlučila da svoje današnje izlaganje počnem jednim citatom iz knjige „Putevi srpske diplomatije“ od Mihaila Vojvodića, koji u uvodnom delu ove knjige u samom predgovoru govori o tim istorijskim prilikama koje su vladale u mladoj Srbiji koja se borila za svoju nezavisnost u 19. veku.

Citat kaže sledeće - Srbija je potpuno tokom više decenija 19. veka uspela politički i u svakom drugom pogledu da se izgrađuje, da svoje oslobođenje rešava u etapama i da 1878. godine dobije međunarodno priznanje, dobije nezavisnost. To znači da je skoro svaka generacija, jedna od etapa završavala sa uspehom.

Nisu o tome odlučivali samo ratni napori. Jedno od glavnih sredstava u toj borbi bili su instrumenti njene spoljne politike. Bilo je i tada, a rekla bih i sada potrebno puno veštine da se zaključe i ostvare razni dvostrani ili višestrani međunarodni ugovori, da se zadobije ili osnaži autonomni status zemlje, da se ukida turska administracija i da se učvršćuje međunarodni položaj zemlje. Najbolje primere takvog vođenja politike pružili su knez Mihailo i knez Miloš, kraj citata.

Imam utisak da posle priznavanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu, Srbija se stalno bavila upravo tim političkim i ekonomskim osamostaljenjem političkim i ekonomskim osnaživanjem. Srbija se danas više nego ikada, čini mi se bori da zaštiti svoje vitalne, nacionalne interese, da se politički i ekonomski osnaži, samostalno vodi svoju spoljašnju i unutrašnju politiku, da uspostavlja prijateljstva i partnerstva i na istoku i na zapadu i sa susedima i sa čitavim regionom.

Politika predsednika Aleksandra Vučića je upravo pokazala razliku u odnosu na prethodni režim i mi sada zaista imamo vidno bolju, regionalnu saradnju, formiramo carinsku uniju i zaista dobro sarađujemo sa svim našim susedima u regionu, ali i u čitavoj jugoistočnoj Evropi, sarađujemo sa zemljama EU i sarađujemo sa čitavim svetom.

Upravo je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić povratio međunarodni ugled naše zemlje. Otvorio je vrata za saradnju sa svim vodećim silama u svetu i sa Nemačkom i sa Francuskom, Italijom, Mađarskom, Kinom, Rusijom,

11/2 MG/MP

Amerikom, rekla bih sa čitavim svetom. Nema za nas velikih i malih država, velikih ili malih sinova, zaista vodimo računa da uspostavimo dobre bilateralne odnose sa svim zemljama sveta.

Imamo svoju politiku koju je podržao narod na izborima, koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i koju sprovodi čitava Vlada na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. To samo ne može neko ko je maliciozan da vidi i da prizna kao rezultat.

Sada bih htela da ukažem na sledeće stvari. U eri globalizacije, kada dolazi zaista do zgrušavanja vremena, osnovni cilj svakog državnika, svakog diplomate ili poslovnog čoveka je da u budućnosti ostvare uspešnu saradnju sa inostranim partnerima, da rade na uspostavljanju dobrih državnih odnosa, diplomatije, spoljne politike zasnovane na čvrstim temeljima, kako bi se obezbedio dalji razvoj naše zemlje i kako bi se obezbedio dalji napredak svih naših građana.

Sporazume koje danas usvajamo, reč je o četiri sporazuma koji su danas pred nama, idu upravo tome u prilog. I sporazum sa Republikom Mjanmarskom unijom, sa Paragvajem, Surinamom, Dominikanskom republikom. U međunarodnim odnosima, zaključivanje bilateralnih sporazuma kojim se ukidaju vize smatra se najznačajnijim korakom u pravcu stvaranja što povoljnih uslova za dalje unapređenje političkih, ekonomskih odnosa, ali rekla bih i jedne vrste svestrane saradnje u kulturnim, naučnim i drugim odnosima, u međunarodnom interesu i značaja za sve relevantne partnere.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih zvaničnih službenih pasoša. Potpisan je, želim da podsetim sve kolege narodne poslanike u Asunsionu 25. marta 2019. godine. Ovi sporazumi će stupiti na snagu nakon što ih Narodna skupština usvoji, njihov glavni cilj je da se stvore što bolji uslovi za intenziviranje dalje saradnje i daljih odnosa između ove četiri države sa Republikom Srbijom.

Kada smo kod diplomatije i diplomatskih odnosa, želim sve građane da podsetim da diplomatija nije nova pojava. Ona postoji od kada postoji i rat i trgovina. Reč diplomatija potiče od grčke reči diploma, a odnosila se na dvostruko presavijenu hartiju koja je služila kao dokaz završnog studija. Kasnije je označavala službena dokumenta, da bi savremeno značenje dobila tek u 18. veku. Moderna diplomatija je proizvod našeg vremena, 21. vek je snažno uticao na dalji razvoj diplomatije i diplomatskih odnosa. Od kada se pojavio internet i globalizacija, diplomatske aktivnosti su doživele i te kako promene, i te kako procvat. To se posebno odnosi na samu organizaciju diplomatije, diplomatske procese, kao i diplomatska sredstva i metode.

Prema pristupu autora Stanka Nika, diplomatija se izjednačava sa veštinom pregovaranja i razvijanja međunarodnih odnosa. Upravo je to nešto što je ključno. Upravo pregovaranje čini glavnu aktivnost svakog dobrog državnika, svakog dobrog diplomate i ona se uvek odnosi na politiku države koju predstavlja. Diplomatija često prevazilazi okvire samog pregovaranja, veštine pregovaranja. Ona je uvek i nešto više od toga.

Američki Stejt department u 21. veku definiše diplomatiju kao državništvo 21. veka. Ima i različitih stavova i u teoriji i u praksi o tome šta zapravo diplomatija danas jeste i šta bi trebala da bude.

Ja sam najbliža definiciji diplomatije koju daje Barston, koji smatra da je diplomatija vezana za menadžment odnosa između država i drugih aktera i da se odnosi na savetovanje, uobličavanje, sprovođenje spoljne politike. Njena funkcija je upravo da se ubrza komunikacija između država, političkih lidera i drugih učesnika u svetskoj politici. Konceptualno, diplomatija se shvata i kao umeće, znanje, veština, praksa i funkcija institucija i uvek je vezana za dobre državnike, za dobre diplomate.

Srpska istorija je zaista bogata dobrim državnicima, dobrim diplomatama, od Ilije Garašanina, Nikole Pašića, Jovana Ristića, Stojana Novakovića, Jovana Dučića.

Želim sve građane i sve narodne poslanike da upravo na današnji dan pre 120 godina preminuo je Jovan Ristić, jedan od rekla bih sive eminencije naše spoljne politike, čovek koji je jedan od najzaslužnijih za Berlinski kongres i za sticanje nezavisnosti naše države.

Danas se kao narodni poslanici i kao građani zaista suočavamo sa fenomenom obilja informacija, ali i dezinformacija koje se šire sajber prostorom, brzina koje su bile nazamislive kroz istoriju. Upravo za taj 19. vek o kome sam na početku svog izlaganja govorila. Komunikacija je danas postala gotovo trenutka, na klik možemo da saznamo informacije.

Smatra se da savremeni čovek danas samo u jednom danu dobije više od 30 hiljada informacija, rekla bih i dezinformacija. Internet je uveo državu i u velike probleme, jer ne poznaje državne granice, izmenio se taj klasični pojam države koja je nekada bila monopolista na informacijama i danas savremena država se susreće sa brojnim izazovima, jer njeni građani imaju mogućnost i da se obaveste iz drugih izvora i da se suočavaju i sa neistinama u javnom prostoru. Manipulacije podacima, informacijama više nisu lista ista iz jednostavnog razloga, jer na internetu su dostupne o tzv. istine ma ko ih plasirao.

Opasnost po državne tajne mogu izazvati korisnici novih informacionih komunikacionih tehnologija, najbolje je pokazala afera „Vikiliks“, kada su poverljivi diplomatski kablovi američkog Ministarstva spoljnih poslova, postali dostupni javnosti upravo preko interneta. Ni u Srbiji nismo pošteđeni lažnih vesti, svakojakih izmišljotina. Osvrnuću se na najnovije primere plasiranje lažnih vesti, lažne vesti da je predsednik naše države Aleksandar Vučić navodno rekao da Srbiji nisu potrebni stručnjaci, kako je svetski poznat genetičar Miodrag Stojković, što naravno nije istina. To vam je dragi gledaoci, dragi narodni poslanici, drage kolege upravo najbolji primer plasiranja lažnih vesti, štetočinske vesti koji ima za cilj da se na klasičan način zloupotrebi ime jednog šefa države, ime predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića.

Ja zaista verujem u naše nadležne organe, u tužilaštvo, pre svega da će oni ispitati čitav ovaj slučaj. Vidim da je Tanjug reagovao da objava nije njegova, da je agencija Tanjug reagovala da objava nije njegova, da oni to nisu plasirali, ali zaista verujem u tužilaštvo Republike Srbije, da će ispitati, rekla bih, motive koji su doveli do plasiranja jedne ovakve lažne vesti.

Ovo nije jedini primer lažnih vesti u Srbiji. Ja dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica i sećam se da je nedavno bilo informacija da voda za piće u beogradskom vodovodu nije za piće. Takođe, bile su i lažne informacije da je 3.000 mrtvih spaljeno u obrenovačkoj elektrani i mnoge druge gluposti i izmišljotine. Zaista je na potezu poput neke šahovske table u ovom trenutku Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal, jel su ove i ovakve vesti pogubne za Srbiju i sve njene građane.

Takođe, želim da kažem, mi sa jedne strane imamo hiperprodukciju, rekla bih lažnih vesti, satanizacije javnog prostora sa jednim osnovnim ciljem da se nanese šteta SNS, svih odgovornih ljudi u SNS od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministara u Vladi, Ane Brnabić, do svih onih lokalnih funkcionera SNS. Dok sa druge strane želi da se zabašuri nešto drugo, istorijsko bogaćenje na reklamama, na minutima, sekundima reklamnog prostora od strane Dragana Đilasa, koji i dan danas ćuti i nije nam dao odgovore kako je zaradio svoje novce, kako je zaradio nekretnine koje je sam prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije i koji iznose, samo u nekretninama, Đilas je zaradio 25 miliona evra.

Istina je sledeća, on se samo smenjivao sa funkcije na funkciju, bio je na čelu direktor Narodne kancelarije, ministar za MIP, nakon toga i gradonačelnik Beograda i mi možemo da vidimo taj razvojni put Dragana Đilasa, kako je išao sa stepenice na stepenicu, sa funkcije na funkciju, i kako je u periodu od 2004. do 2013. godine zgrnuo i obrnuo zaista ogromno bogatstvo.

Istina, na ove istine i na malverzacije oko reklamnog prostora je ukazivala najviše pokojna Verica Barać u izveštaju o stanju u medijima, koja je na jedan najbolji, rekla bih na plastičan način, dokazala na koji način je Dragan Đilas upotrebljavao najviše državne funkcije samo za ličnu korist, za korist svojih firmi koje su poslovale sa državnim preduzećima, a najveću zaradu Đilasove firme ostvarile su upravo u saradnji sa državnim preduzećima, kao državnim javnim servisom kakav je bio RTS i kakav je bio Telekom, kroz račune „Dajrekt medije“, „Multikom grupe“, štamparije „ Big Print“ zavrteli su se milioni, zgrnule su se pare zaista munjevitom brzinom. Prošlo je više od 60 milijardi dinara kroz ruke, kroz račune Đilasovih firmi.

Ja bih zaista želela da pozovem, ja pripadam nekoj mlađoj generaciji ljudi koji žive u Srbiji, znam koliko je teško raditi i zaraditi, platiti porez državi i od tog profita krenuti dalje, želela bih da zaista pozovem tog ekonomskog Hudinija, da nam objasni tu češku arhimiju kako je zaradio novce trgujući u Češkoj žvakama i prava za emitovanje različitih emisija.

Dok danas raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima i uspostavljanju na intenzivnije saradnje sa zemljama koje nisu priznale Kosovo i nisu glasale za prijem samoproglašene države Kosovo u UNESKO, poput Paragvaja ili Mijanmara ili Surinama koji je na primer jedna od 15 država koje su povukle priznanje Kosova.

Hajde nešto da naučimo iz naših istorijskih grešaka. Prilike u svetu se zaista menjaju, niko nas ne može kao Srbe više da voli, ceni nego što mi možemo da se volimo, poštujemo i cenimo kao mi sami. U međunarodnim odnosima poput one stare Čerčilove, ne postoje naši stalni prijatelji ili naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi, a naši interesi i interesi Republike Srbije, naši nacionalni interesi su očuvanje našeg naroda naše kulture, tradicije, jezika, naših korena. Jer, ako to izgubimo, bojim se da ćemo izgubiti sve.

Videli smo na svojoj koži kako nas to Vuk Jeremić, Tadić, Đilas predstavljaju, zastupaju i na unutrašnjem, ali još gore, rekla bih, na međunarodnom planu, koji su to rezultati njihove pogubne politike. To nije, rekla bih, ni politika, to je politikanstvo, to je strančarenje, daj sve, prodaj odmah ni za šta, za šaku dolara, za šaku ničega. Njima nije bilo do međunarodnog ugleda zemlje, njima nije bilo do zaštite Srba na KiM. Pitam se ko je postavio te administrativne prelaze između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku? Nismo ih postavili mi, postavili su ih oni. Nismo mi ti koji su izbacili rešavanja pitanja KiM iz okrilja UN i uveli EU. Mi smo nasledili od njih ove probleme, a oni sada ne nude apsolutno nikakvu platformu za rešavanje ovih problema, oni nude bojkot izbora u centralnoj Srbiji i Vojvodini, ali su za izbore na KiM 6. oktobra. Pitam sve svoje drage kolege – ko je ovde lud? Znači, podržavaju izbore 6. oktobra na KiM. Imaju svoju listu koju podržavaju, a neće da glasaju i da imaju listu na izborima u centralnoj Srbiji i Vojvodini.

Srbija je zahvaljujući Aleksandru Vučiću zaista ojačala politički, ekonomski i finansijski, ako hoćete u svakom drugom pogledu. Srbija je danas relevantan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni. Srbiji se danas veruje. Malo-malo imamo prilike da vidimo u medijima, na srpskim ulicama veliki broj svetskih državnika, predsednika, premijera, velikih sila Kine, Rusije, Francuske, Nemačke.

Rezultat naše spoljne politike je vidljiv. To što je 15 država povuklo priznanje Kosova je pre svega, rekla bih, zasluga jednog čoveka. Ne slažem se sa mojim prethodnim govornikom, gospodinom Markovićem, koji je rekao da je to isključivo zasluga Ivice Dačića. To je zasluga jednog čoveka, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je povratio međunarodni ugled i kredibilitet naše zemlje i to je za svaku pohvalu.

Mi danas moramo razgovarati sa celim svetom kako bi zaštitili i zadovoljili naše interese, kako bi osnažili našu zemlju, povratili međunarodni ugled, kako bi zaštitili naše građane i na KiM i u centralnoj Srbiji i u Vojvodini, kako bi zaštitili naše manastire, naše crkve, našu kulturnu baštinu, kako bi zaštitili naš jezik.

Sa Srbijom sada svako hoće da pregovara, da posluje, da sedi za istim stolom. Hajde da budemo i dalje privlačni za direktne strane investicije, jer smo po tome lideri i želim da vas podsetim, na osnovu „Financial Times“ Srbija je lider u jugoistočnoj Evropi po privlačnosti direktnih stranih investicija. Upravo ta privlačnost je ta koja je često mnogo lakše doći do postizanja ciljeva, nego uz pomoć prinude kako je pisao čuveni Džozef Naj kada je govorio o nekoj moći do postizanja ciljeva, nego uz pomoć prinude kako je pisao čuveni Džozef Naj kada je govorio o mekoj moći. Meka sila je sposobnost postizanja svojih ciljeva uz pomoć privlačnosti, a ne putem prinude, tj. da drugi rade kako ti hoćeš, a ti ih ne prinuđujueš na to.

Naj tvrdi da je američka moć po svom kontinuitetu i kvalitetu drugačiji od moći koje je Amerika ranije imala i moći koje su imale pređašnje sile.

Takođe, jedno od najpoznatijih dela diplomatije, umeće ratovanja, napisano pre mnogo vekova, govori o tome da ne može da se zapazi da se jedino tehnologija promenila, a da je sve ostalo na međunarodnom planu, vođenju politike, spoljne politike i diplomatije ostalo isto.

Sun Cua misao drevnog i vojnog stratega kaže da je najbolje pobediti bez borbe i danas vredi, danas može da se primeni.

Ja bih želela da kažem da je jako važno da iskoristimo priliku, iskustvo drugih država i da ne budemo ponavljači, kako smo možda nekada bili tokom istorije. Srpski narod je pobednički narod, srpski narod je ponosan narod, bili smo na strani saveznika, sila pobednica u oba svetska rata i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Nekako imam osećaj da smo u diplomatiji i međunarodnim odnosima često kroz istoriju gubili, da nismo dobili dovoljno, koliko nam je možda pripadalo. Hajde da nastavimo da pobeđujemo i na ovim poljima.

Na kraju, time završavam svoje današnje izlaganje, želim da iskoristim priliku da pozovem sve Srbe da izađu i podrže Srpsku listu na izborima na KiM, koji se održavaju 6. oktobra ove godine. Svima nam je jasno da svi koji učestvuju van Srpske liste na nekoj drugoj listi rade isključivo za Albance, a protiv je interesa Srba i srpskog življa na KiM, protiv interesa Republike Srbije, protiv interesa naše zemlje.

Pozivam sve Srbe sa KiM i one koji žive u centralnoj Srbiji, Vojvodini, dijaspori da iskoriste svoje biračko pravo i glasaju i podrže Srpsku listu na vanrednim parlamentarnim izborima 6. oktobra kako bi nastavili sa onim sa čim sam počela današnje izlaganje, a to je reč izgradnja bolje, izvesnije budućnosti za sve na KiM, ali i drugim delovima naše prelepe Republike Srbije. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 24.07.2019.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uskoro se navršava 17 godina uspostavljanja institucije Poverenika za informacije od javnog značaja u našoj zemlji.

Podsetiću vas, Narodna skupština Republike Srbije je 5. novembra 2004. godine usvojila Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja. Zakonom je uspostavljena institucija Poverenika, kao samostalnog državnog organa, nezavisnog u vršenju nadležnosti radi ostvarivanja prava na slobodan pristup informacija od javnog značaja.

Takođe, Narodna skupština Republike Srbije 22. decembra 2004. godine za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izabrala je Rodoljuba Šabića, diplomiranog pravnika, koji je dobio na taj način svoj prvi mandat. Šabić je na čelo ove ustanove bio ukupno 14 godina, ali u ukupno dva mandata od po sedam godina.

Sam Šabić je na početku svog mandata isticao da je od ličnih sredstava platio izradu pečata, da mu stranački drugari iz tadašnje DOS nisu obezbedili uslove za rad, da nije imao prostorije, opremu, neophodan materijal i ljude i da je sve vreme početka tog njegovog mandata na mestu Poverenika jedne ovako važne institucije u Srbiji, da je njegov rad bio sve vreme blokiran.

Šabiću je drugi mandat na mestu Poverenika istekao prošle godine, 22. decembra 2018. godine sa stabilnim izvorima finansiranja, sa velikim brojem ljudi zaposlenih u ovoj instituciji i sa dobrim uslovima za rad.

Želela bih takođe da podsetim sve građane Srbije o političkoj biografiji i radnoj biografiji Rodoljuba Šabića, a i da vas uverim činjenicama da je Šabić bio sve samo ne nezavistan, nepristrasan i politički neopterećen u svom radu. Prema podacima portala „E-izbori“ stoji zvanična biografija Rodoljuba Šabića.

Šabić je politikom počeo da se bavi osamdesetih godina prošlog veka, kada je u Vladi Ante Markovića bio podsekretar za zakonodavstvo. Bio je jedan od osnivača socijaldemokratije, 1997. godine partije pokojnog Vuka Obradovića. Kasnije se priklonio socijaldemokratskoj partiji Nebojše Čovića. U januaru 2001. godine izabran je za potpredsednika Skupštine Srbije, a na predlog Zorana Đinđića, preuzima Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu i tada postaje ministar.

Godine 2004. izabran je za Poverenika za informacije od javnog značaja i tada je morao, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija, da podnese ostavku u stranci i da preuzme funkciju Poverenika, jer ne može na tom mestu biti izabrana osoba koja obavlja neku političku funkciju.

Zajedno sa sedam advokata osnovao je CESID, kako bi se navodno dokazale izborne krađe, što je prema njegovim rečima doprinelo pobedi DOS na izborima 2000. godine. Podsetiću sve građane Srbije, to je bila opozicija koja je bila protiv režima tadašnjeg predsednika, Slobodana Miloševića.

Dakle, iz svih iznetih podataka, mogu reći da Šabić nije bio nikakav nezavisni ekspert na čelu institucije Poverenika, već je na krilima DOS-a, 19 partija okupljenih u koaliciji, osokoljen da i on dobije nakon 5. oktobra svoj deo vlasti, svoj deo kolača koji je smatrao sam da mu pripada.

Opterećenost politikom, prisutna je sve vreme njegove vladavine na čelu ove institucije, a naročito u poslednjih par godina, dolaskom SNS na vlast. Šabić se tada profiliše kao politička ličnost koji je vodio orkestrirane napade, jednu, rekla bih, zaista prljavu kampanju protiv vlasti i protiv predsednika Republike Srbije, premijerke, ministara u Vladi Republike Srbije, ali i narodnih poslanika, pre svega onih narodnih poslanika koji su iz redova SNS.

Kreću istupi u medijima povodom svih zakona koji se predlažu. Šabić nastupa kao politička ličnost komentarišući zakone uvek isključivo na negativan način, često iskrivljujući, falsifikujući prave činjenice i sam sadržaj zakona, kao i razloge za njegovo donošenje.

Nije problem ta ostrašćenost Šabića sa politikom. Jedan političar, uvek političar, uvek ta želja za politikom. Problem je jer je taj političar u pokušaju plaćen novcem građana Srbije da štiti njihova prava, prava na dostupnost informacija od javnog značaja.

Nisu ga građani Srbije plaćali da u radno vreme tvituje, retvituje, lajkuje i objavljuje gadosti o državnim organima u Srbiji, da kritikuje, vređa sve one koji misle i rade drugačije, koje su ti isti građani svojom voljom izabrali na demokratski način na izborima.

Počeo je bez pečata, prostorije, opreme, kadrova. Završio je drugi mandat sa prostorijama, sa kadrovima, sa opremom za vreme vlasti koju je svakoga dana sve više i više kritikovao.

Stalno se žalio da nema dovoljno kapaciteta i finansija u radu ove ustanove, a istina je sledeća. Zaista, kao član Administrativnog odbora sa svim svojim kolegama i predsednikom Administrativnog odbora, gospodinom, dr Aleksandrom Martinovićem, ali i njegovim prethodnikom, Zoranom Babićem, mogu da potvrdim da nikada ni jednu inicijativu Rodoljuba Šabića, dok je bio Poverenik za informacije od javnog značaja nismo odbili.

Podaci takođe govore i o tome da je za zapošljavanje u službi Poverenika potrošeno 33 miliona dinara novca građana Srbije, a kada se iskontroliše njegovo poslovanje, zaista dolazimo do zaista čudnih stvari, od ugovora sa suprugom, dobavljača para Vuka Jeremića, preko službenih putovanja, do nabavke najskupljeg mobilnog telefona. To su činjenice koje su zaista lako dostupne, koje su proverljive i da ima časti i obraza on bi do sada to i potvrdio u javnosti i to bi priznao.

Potrošio je na konferencijama za štampu na kojima je brutalno napadao ministre i narodne poslanike, ukupno 207.430 dinara. Kada se saberu svi Šabićevi troškovi i rasipništvo dok je bio na čelu ovog tela, dolazimo zaista do basnoslovnih cifara.

Pitam se ovako javno, pitam sve vas narodne poslanike, sve građane Srbije, šta smo mogli sve da uradimo sa tim novcem, koliko bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara smo mogli da izgradimo i uradimo sa tim novcem koji je Rodoljub Šabić tako lako proćerdao?

Prošlo je vreme demagogije, praznih priča, politikanstva. Danas ljudi žele da zaista vide opipljive rezultate rada Vlade Republike Srbije, ljudi koji su na odgovornim političkim funkcijama. Ljudi zaista, narod u Srbiji želi da vidi da li ima pomaka u društvu ili nema. Danas ljudi žele, takođe, da vide da li imaju most, da li imaju ulicu, da li imaju auto-put, da li imaju kanalizaciju u svom naselju, da li njihova deca i oni imaju posao za sebe i za svoju porodicu, da li su redovne plate i penzije. To je ono što građane Srbije zanima, a ne politikanstvo, strančarenje i trošenje, bahato trošenje novca poreskih obveznika Republike Srbije, kako je bilo za vreme Rodoljuba Šabića, dok je u dva mandata bio na čelu ove jako važne institucije.

Rezultati Vlade Srbije, čiju odgovornost za vršenje vlasti, pre svih, ima SNS, pokazuju da je nama zaista semafor uvek upaljen i da se samo rezultati računaju. Upravo te rezultate građani potvrđuju dajući podršku našoj politici i našim rezultatima na svim izborima od 2012. godine na ovamo. Nezavisna tela ne odlučuju, Šabić, Janković i njima slični, videli smo, ne dobijaju izbore, propao je taj eksperiment i građani ih neće, građani su ih kaznili na izborima.

Narod Srbije odlučuje na izborima, ma koliko se to liderima iz Saveza za Srbiju svidelo ili ne, Šabić je deo stare DOS ekipe, ekipe Jeremića, Đilasa, Tadića i Šutanovca. Što nije reagovao na pronevere isisavanja nova od strane Đilasa i njegovih firmi, „Dajrekt medije“, „Multikom grupe“, štamparije „Big print“, koja je bila u vlasništvu Dragana Đilasa, koja je štampala ogromnu količinu propagandnog materijala i koja je bila na grbači na pupku, kako bih rekla, isisavajući novac iz gradske kase, dok je on bio gradonačelnik Beograda, a institucije koje su koristile usluge njegove štamparije, štamparije „Big print“ su bile institucije čiji je osnivač bio grad Beograd, dok je Dragan Đilas bio na vlasti.

Zašto Šabić nije jače reagovao 2010. i 2011. godine kada je direktor RTS, pokojni Tijanić, odlučio da ćuti i da mu je bolje da plati kaznu nego da dostavi informacije o štetnim ugovorima, štetnom poslovanju RTS i prodaji reklamnog prostora na RTS Đilasovim firmama?

Šabić je tada imao pametnija posla, trčao je drugi mandat, promenio adresu od DOS-ovog dresa obukao je dres navodnog nezavisnog Poverenika i najduže je, rekla bih, od svih u tom propalom žutom preduzeću bio na vlasti, bio na funkciji, sve do decembra prošle godine. Ispade da se Šabić od svih žutih funkcionera i DOS-ovih funkcionera ipak najduže zadržao.

Žao mi je što nemam dovoljno vremena da do detalja raskrinkam do kraja ovog lažnog borca za ljudska prava, lažnog zaštitnika informacija od javnog značaja. Njegova uloga nije uvek bila da štiti prava građana na informacije od javnog značaja. On je sebi sam dodelio ulogu da se sa ove funkcije bavi politikom, da napada predsednika, premijerku, ministre, preko tvitera i medija, da skokne do posla, pa da popije kafu i odmah da ode na tviter da vidi šta se dešava, da mu nešto ne promakne.

Kada smo kod tvitova i korišćenja mobilnih telefona, Šabić je sam sebi od državnog novca, novca poreskih obveznika Republike Srbije, obezbedio telefon od 160 hiljada dinara, državnog novca, da bi mogao natenane da tvituje, retvituje, lajkuje do mile volje u radno vreme za basnoslovnu platu.

Sve građane Republike Srbije, sve narodne poslanike, koji možda to ne znaju, želim da podsetim na informaciju da je plata Poverenika 194 hiljade dinara i da je jednaka plati Vrhovnog suda. Dok sudija radi dan i noć da zaradi tu platu, Rodoljub Šabić tvituje, slika cveće i putuje, kači raznorazne tvitove i na taj način troši vreme dok ga građani Srbije plaćaju u toku radnog vremena.

Sada bih se osvrnula na radnu biografiju predloženog kandidata Milana Marinovića, kojeg je u ime SNS predložio šef poslaničkog kluba prof. dr Aleksandar Martinović za mesto Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Mi smo zaista svi kao narodni poslanici i članovi Odbora za kulturu i informisanje imali priliku da se detaljno upoznamo sa zaista impozantnom i impresivnom biografijom predsednika Prekršajnog suda u Beogradu. Zaista je bez mrlje u karijeri. Kada uporedimo ove dve biografije, biografije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića i advokata i pravnika Rodoljuba Šabića, možemo da vidimo upravo te dve Srbije i tu glavnu razliku po čemu se mi kao SNS razlikujemo od njih.

Takođe, rekla bih da je upravo ta radna i profesionalna biografija sudije Milana Marinovića čista kao suza, o čemu svedoči i odluka Visokog Saveta sudstva o postupku redovnog ocenjivanja i vrednovanja rada sudije Prekršajnog suda u Beogradu, kojem je Komisija Prekršajnog apelacionog suda izjasnila se sledeće, citiram – rad Milana Marinovića, predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, redovno se vrednuje ocenom izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju za period od 1. jula 2015. godine do 30. juna 2018. godine.

Ovome svedoči i statistički izveštaj o kvalitetu i kvantitetu rada i statistički izveštaj o radu suda za navedeni period od kada Marinović na njegovom čelu. Ti podaci su zaista proverljivi i ti podaci su dostupni svim narodnim poslanicima, svim građanima Srbije i oni kažu da je procenat uspešno rešenih slučajeva u odnosu na ukupan broj predmeta za vreme dok je Milan Marinović bio predsednik Prekršajnog suda, bili zaista impozantni, čak 97,18% uspešno rešenih slučajeva u odnosu na ukupan broj predmeta, što je zaista dobar i fantastičan rezultat.

O samoj kandidaturi sudije Milana Marinovića pozitivno su se izrazile i njegove kolege sudije, sudije Visokog saveta sudstva, ali i ostali, poput predsednika Udruženja sudija i tužilaštva.

Smatram da bi izborom Milana Marinovića zaista bio učinjen korak napred, jer je za kandidata predložen sudija sa dugogodišnjim iskustvom, ali činjenica da se on nikada nije bavio politikom, za razliku od ranijih rešenja, za razliku od Šabića koji se više bavio politikanstvom i strančarenjem, a sve manje svojim poslom za koji je bio debelo plaćen.

Moramo raditi na depolitizaciji nezavisnih tela, jer ćemo tek tada kao društvo ići napred i istinski napredovati u razvoju demokratije i osvajanju prava za sve naše građane.

Na kraju, ne bih da zvučim kao da delim nekakve lekcije novom Povereniku, ali želim da kažem sledeće. Uspeh nezavisnog tela u budućnosti, institucije Poverenika, će zavisiti od više faktora – da ne prodaje tajne i da ne trguje informacijama i tajnim podacima, da se ne samokandiduje za gradonačelnika Beograda ili neke druge javne funkcije dok je na funkciji Poverenika, da nenamenski ne troši novac poreskih obveznika kupujući skupe telefone ili trošeći novac na skupa službena putovanja, da ne tvituje za vreme radnog vremena i da ne vodi borbu na tviteru protiv predsednika, premijerke, narodnih poslanika, sve ono što je u prethodnih punih 14 godina radio bivši, evo danas govorimo o prestanku njegovog mandata i u formalnom smislu, bivšeg Poverenika Rodoljuba Šabića.

Na kraju, zaista, poruka koja se prosto prožima, poruka za kraj, da Srbija hrabrim koracima korača napred ka jednoj modernoj, uređenoj, međunarodno priznatoj i poštovanoj državi. Ne možemo usvajati predloge i nova rešenja samo zato što od nas traži Savet Evrope, kakav je bio slučaj pre 15 godina, kada se zakonom uspostavila institucija Poverenika. Ne možemo se samo baviti formama, a ne i sadržajima jedne ovako važne institucije kakva je institucija Poverenika za informacije od javnog značaja.

Moramo zajedno uložiti napore da instituciju Poverenika učinimo boljom, nezavisnijom, kako bi buduća osoba koja će biti na čelu te institucije savesno obavljala svoj posao, posao obavljala pre svega profesionalno, nezavisno, neopterećena političkim dešavanjima, nepristrasno. I to je recept za uspeh. Ja verujem da će sudija Marinović to uspeti da prevaziđe i da će usvojiti u svom radu na čelu ove važne institucije kakva je institucija Poverenika u Srbiji.

Poslanička grupa SNS, a danas u današnjoj debati vidim i da ćemo dobiti podršku za naše rešenje i od JS, SPS, SDPS, će podržati kandidata sudiju i predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Uverena sam da će sudija Marinović taj posao obavljati u najboljem interesu građana Republike Srbije, jer se u njegovoj radnoj biografiji jasno vidi da je reč o pravom profesionalcu, časnom čoveku, neopterećenom politikom, koji je kao sudija Prekršajnog suda od 1998. godine kontinuirano i neprestano štitio ljudska prava građana koja su zaštićena važećim propisima.

Kao dugogodišnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu u svojstvu odgovornog lica, stoji u radnoj biografiji Milana Marinovića, postupao je i po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, starajući se pri tome da se istovremeno poštuje zaštita podataka o ličnosti.

Pozivam sve svoje kolege u danu za glasanje da podrže kandidata SNS predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, gospodina Milana Marinovića, za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u prethodne četiri godine Srbija je izgradila 300km autoputeva i u tom periodu se broj vozila povećao sa 37 miliona na blizu 57 miliona, koliko je zabeleženo na osnovu podataka u prošloj 2018. godini.

Iako smo zaista nasledili katastrofalno stanje na našim putevima, železničkim prugama, mi se kao jedna odgovorna stranka, SNS, zaista, iz dana u dan borimo da poboljšamo uslove za život našim građanima, da se bolje regionalno povežemo, da se regionalno povežemo boljim putevima, železničkim prugama, novim mostovima ali i novim rečnim i vazdušnim lukama.

Dobra vest za građane Republike Srbije je da ćemo nastaviti da jačamo kapacitete izgradnjom novih međunarodnih graničnih prelaza, da ćemo raditi na olakšicama i, kao što je potpredsednica Vlade rekla u svom uvodnom obraćanju, da ćemo raditi na tome da uklanjamo te fizičke barijere koje postoje na našim međunarodnim graničnim prelazima i da ćemo uspostaviti jednu jedinstvenu kontrolu, jednu kontrolu bilo da se radi o ulasku ili izlasku iz naše zemlje.

Takođe ohrabruju i vesti koje sam danas uspela da pročitam u srpskim medijima, a to je da je Svetska banka odobrila Srbiji 40 miliona dolara u okviru jednog jako važnog regionalnog projekta koji uključuje i Republiku Srbiju i Albaniju i Severnu Makedoniju. Ukupna vrednost ovog projekta koji će Svetska banka ponuditi ovim državama je 90 miliona dolara, od čega će Srbija dobiti 400 miliona dolara zajma. Korisnici ovih sredstava su Uprava carina, Infrastruktura železnice Srbije, JP „Putevi Srbije“, Koridori Srbije i tako to radi odgovorna vlast kada imamo jasan plan, jasnu viziju šta želimo dalje.

Takođe, brojni su izazovi pred nama, vi to jako dobro znate, moramo raditi još dalje na razvoju inteligentnih transportnih sistema na našem Koridoru 10 i unaprediti prelaze, granične prelaze, puteve preko železničkih pruga. Čeka nas dosta posla, ali kad imamo jasnu viziju i jasan plan lako je ići napred. Treba samo da gledamo na taj semafor koji se stalno upaljen i da realizujemo sve započete i ambiciozne planove koje Vlada Republike Srbije iz dana u dan zaista uspešno sprovodi.

Takođe, ukazala bih na još jednu činjenicu da pripadnici MUP, pripadnici granične policije, fitosanitarni inspektori, naši carinici zaista neumorno rade 24 sata kako bi zaštitili bezbednost građana Srbije i omogućili efikasniji prelaz preko srpskih granica.

Izgradnjom novih drumskih, železničkih, rečnih prelaza naša zemlja postaje zaista konkurentnija i bolje mesto za poslovanje domaćim i stranim firmama. Na taj način se olakšava poslovanje našim firmama, skraćuje se vreme čekanja na našim granicama, na bolji i efikasniji način se vrši kontrola prevoza robe, hrane, putnika, teretnjaka.

Vlada Republike Srbije čini sve zaista da proširi kapacitete naših drumskih, rečnih i vazdušnih prelaza i usvajanje upravo ovog zakona. Reč je o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnim prelazima Preševo-Tabanovci, koji ide tome u prilog i ja vas molim da istrajemo i da ne ostanemo samo na ovom primeru, već kao u ovih prethodnih, rekla bih par, godina nastavimo da modernizujemo i unapređujemo, povećavamo kapacitete naših međunarodnih graničnih prelaza.

Na još jednu stvar bih želela u današnjem izlaganju da skrenem pažnju. To je pitanje bezbednosti naše zemlje i naših građana, koje je jako važno. Na to moramo uvek da mislimo i da se zajedničkim snagama zaista trudimo da naša zemlja, da našoj zemlji i svim naših građanima omogućimo što je efikasniji prolaz, a isto tako da uz pomoć granične policije, uz pomoć naših carinika, fitosanitarnih inspektora obavimo i kontrolu kako bi se zaštitili, kako bi se naša zemlja zaštitila od unošenja narkotika, šverca oružja ili ilegalnih migracija.

Imamo dobru komunikaciju. Uspostavljamo zaista dobru međunarodnu saradnju sa policijama iz regiona, iz Evrope, što dokazuje činjenicu da je Srbija danas zaista pouzdan partner i zemljama EU, ali i zemljama koje se trude i koje su na putu i na procesu evropskih integracija.

Naša policija ima zaista dobru saradnju sa Fronteksom i mi svi kao građani koji živimo u našoj zemlji se zaista osećamo bezbednije i sigurnije svakog dana.

Danas pored Zakona o izgradnji stanova za snage bezbednosti raspravljamo o još jednom važnom sporazumu o kome ću detaljnije govoriti. Reč je o sporazumu koji je potpisala Vlada Republike Srbije i Vlada Severne Makedonije. Inicijator ovog sporazuma bio je predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić. Potpredsednik Vlade Republike Srbije, doktor Nebojša Stefanović je 12. jula je potpisao ovaj sporazum i danas raspravljamo o zakonu koji će potvrditi važan međunarodnom sporazumu, čime ćemo napraviti neku vrstu pravnog okvira, zakonodavnog okvira koji nam je nedostajao i nastaviti sa modernizacijom međunarodnih graničnih prelaza.

Takođe, izgradnja ovog graničnog prelaza, reč je o graničnom prelazu Preševo-Tabanovci, omogući će brži protok ljudi, vozila, teretnih vozila, kamiona. Mi smo danas u letnjoj sezoni. Veliki broj putnika, domaćih i stranih turista planira da ide na more, planira svoje godišnje odmore. Mi se nalazimo na tranzitnim koridorima. Veliki broj kamiona, teretnjaka prolazi svakodnevno kroz našu zemlju. Moramo stvoriti uslove da smanjimo čekanje na našim graničnim prelazima.

Srbija zaista ulaže u izgradnju graničnih prelaza i nedavno je otvoren jedan moderan i funkcionalan granični prelaz Batrovci. Podaci ukazuju da je preko ovog prelaza prešlo gotovo sedam miliona putnika, što pokazuje koliko posla imaju naši policijski službenici, naši carinici, naši inspektori na granicama.

Takođe, izgradnja graničnih prelaza je opremljena sa novom i modernom opremom, dobro obučenim graničnim policajcima, carinicima, što je dovelo do fenomenalnih rezultata koje granična policija ostvaruje na ovom novom modernizovanom obnovljenom graničnom prelazu koji ima čak 18 traka.

Takođe, policija dosta radi, ulaže se novac u reformu MUP-a i kada je reč o nabavci nove opreme, novih uslova koje koriste naši policajci. Policija je na obnovljenom i proširenom graničnom prelazu Batrovci imala dobre rezultate kada je reč o zapleni narkotika. Samo prošle godine zaplenjeno je 65 kilograma droge, od čega dva kilograma heroina, što je jedan od boljih rezultata kada je reč o graničnim prelazima Srbije.

Ovo je najbolji podatak koji govori o tome kako se može kada se hoće i kako se može kada se na jedan planski način zaista ulaže i kada sve relevantne institucije u lancu odgovornosti odgovorno i savesno rade svoj posao.

Pored, zaista neumornog rada, rekla 24 časa rade naši graničari, zaista bi odala priznanje i našim carinicima koji se trude da na jedan profesionalan način organizuju rad carinske službe. U eri kada je vreme novac i kada biznis zaista ne može da čeka zajednička kontrola će zaista omogućiti da putnici, tovar i robe da se zaustavljaju na jednom mestu, radi kontrole, što će značajno uticati na ubrzanje prometa preko granice i smanjiti zadržavanje na najmanju moguću meru.

Raduju me podaci iz medija o izgradnji novog graničnog prelaza Preševo-Tabanovci za putnike i teretnjake koji iz Srbije idu ka Severnoj Makedoniji i granične službe Republike Srbije će sprovodi izlaznu kontrolu na teritoriji Republike Severne Makedonije na graničnom prelazu Tabanovci, dok će za oni koji putuju iz Severne Makedonije ka Srbiji izlazna kontrola makedonskih graničnih službi biti sprovedena na teritoriji Republike Srbije, na graničnom prelazu Preševo.

U ovom trenutnu na graničnom prelazu Preševo sa srpske strane granice ubrzano se radi na proširenju ostrva na kojima se nalaze kontrole kabine. Potvrđeno je da će na tom mestu biti postavljeno šest kućica za rad pograničnih službi u putničkom prometu, dok se dve kabine za kontrolu teretnih vozila proširuju.

Zaista, mi imamo odličnu saradnju sa našim susedima. Mi smo zemlja koja se nalazi na spoljašnoj granici EU. Zemlje pre nas koje su postale članice EU i Hrvatska i Mađarska i Bugarska i Rumunija, zaista žele kroz jednu bolju komunikaciju i saradnju sa Vladom Republike Srbije da olakšaju promet robe, usluga, kapitala na našim granicama. Često se dešava da naša granična policija da naša carina nije odgovorna za to dugo čekanje, već je odgovornost na onoj drugoj strani, na strani zemalja članica EU, pre svega mislim na Mađarsku i Hrvatsku.

Mnogo smo pobošljali kapacitete rada na graničnim prelazima prema Rumuniji. Želim da podsetim sve drage kolege narodne poslanike, ali i sve građane Srbije, da su 2014. godine su obnovljena tri nova međunarodna granična prelaza između Srbije i Rumunije, u jednoj zaista svečanoj atmosferi. To je zaista bio veliki poduhvat koji je ojačao ekonomsku saradnju na taj način što je rešen problem koji je postojao više od 20 godina.

Izgradnjom za nešto manje od 10 meseci izgrađena su tri nova međunarodna granična prelaza Nakovo-Lugno, u opštini Kikinda, Jaša Tomić-Fenk kod Sečnja, Vrbica-Balkan u Čokanjskoj opštini, čime su stvorene mogućnosti za još čvršću saradnju dve države, reč je o Republici Srbiji i Rumuniji i dvaju zaista komšijski naroda čiji su odnosi u celini nikada bolji. Rumunska strana često voli u komunikaciji sa narodnim poslanicima iz SNS da apostrofira da Rumunija ima zaista dva prijatelja tokom čitave istorije nastanka ove države, gde su ta dva prijatelja Republika Srbija i Crno more. Tako da nam je važno da jačamo te veze i da imamo jasnu volju i jasan plan kako ćemo krenuti dalje.

Da imamo plan i da imamo zaista političku volju o tome svedoče i sledeći podaci. Pored projekta Svetske banke, zaista i EU u Republici Srbiji ulaže značajna finansijska sredstva za modernizaciju graničnih prelaza. Vrednost radova na izgradnji i rekonstrukciji novih graničnih prelaza u Srbiji premašiće ove godine cifru od 19,3 miliona evra. Cilj ove investicije je rešavanje problema dugog zadržavanja, najčešće teretnih vozila prilikom izlaska iz Srbije, odnosno njihovog ulaska u EU.

Kao što sam rekla, problem često nastaje sa one druge strane, odnosno kod graničara u EU. Pripadnici uprave carine, graničari rade na graničnim prelazima u Srbiji i problem vide u nedovoljnoj propusnoj moći graničnih službi, pre svega Mađarske, Hrvatske, a donedavno i Rumunije. Transportna industrija Srbije, naši kamioni, šleperi, prevoznici zbog dugog zadržavanja na granici trpe značajnu štetu. Prema podacima do kojih sam došla kamioni potroše 26 miliona časova da pređu sa jedne na drugu stranu.

Dobri primeri iznalaženja rešenja predstavljaju zajedničke sednice Vlade koju smo imali u Subotici kada su bile i Mađarska i srpska Vlada, ali i predsednici srpske i Mađarske carine koji su predstavili neke nove odgovore na ove izazove sa kojima se na zajedničkim granicama susrećemo. Takođe, na tom sastanku izneta je ideja da prazni kamioni koji izlaze iz Srbije preusmeravaju se na granične prelaze ka Mađarskoj ako u tom trenutku nisu opterećeni saobraćajem.

Znači moramo, zaista, kao odgovorna vlast i kao SNS da iznalazimo odgovore na potrebe transportne industrije Srbije, jer domaći i strani kapital, domaća sfera usluga zaista ne može da čeka, jer će preusmeriti svoje poslovanje, bojim se, na druga tržišta.

Takođe, u februaru 2019. godine, želim da podsetim sve svoje drage kolege narodne poslanike, ali i sve svoje građane Republike Srbije da je otvoren novi granični prelaz Bajmok, koji je napravljen na istom mestu na kojem je bio i stari. U pitanju je jedan od osam graničnih prelaza sa Mađarskom, u koji je uloženo oko dva miliona evra. Ohrabruju i dobre vesti, dobre vesti za građane Republike Srbije da se radi o novom graničnom prelazu i da se radi i na graničnim prelazima kao što su Sot, Gostun, Kotroman.

Počela je rekonstrukcija graničnog prelaza Sot sa Hrvatskom. Plan je da radovi budu završeni za oko šest meseci, što bi trebalo da rastereti prelaze kod Šida i Batrovca, znači, sada svim onim putnicima domaćim i stranim turistima koji žele da idu ka Hrvatskoj. Takođe nismo stali na tome. Imamo plan i sprovedeni su radovi koji su obavljaju na prelazu Gostun. Reč je o najvećem graničnom prelazu sa Crnom Gorom, a trebalo bi da budu završeni za oko 18 meseci.

Pored ovih prelaza u toku je rekonstrukcija graničnog prelaza Kontroman sa BiH. U sklopu investicija je izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo i delova puta prema Sremskoj Mitrovici, Kuzminu, prema Rači, a sledi i rekonstrukcija prelaza Sremska Rača, odnosno mosta koji spaja Srbiju i BiH. Smatram da će ovi radovi doprineti da transport putnika i robe sa susednim zemljama, da se obavlja efikasnije nego što je to bio slučaj ranije.

Zaista mogu da posvedočim, kao građanin ove zemlje, kako smo katastrofalno stanje zatekli na našim graničnim prelazima, na našim putevima, na našim autoputevima, a o železnici, i podacima kako smo železničke pruge, počnite od beogradskog železničkog čvora pa nadalje, kakve smo pruge nasledili.

Koliko je ovo zaista važno, svedoče i podaci Svetske banke koji kažu koliko transportna industrija Srbije gubi vremena i novca zbog zadržavanja na graničnim prelazima, sa ekonomijama regiona, pored problema koje imaju prilikom ulaska u EU, reč je zapravo o spoljašnjoj granici EU. Možda najbolje ilustruje podatak Svetske banke koji kaže da u regionu zapadnog Balkana je potrebno pet puta više vremena da se pređe preko granice, nego u mnogim zemljama EU.

Kamioni u regionu troše 26 miliona časova, što je oko tri hiljade godina, čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu. To su poražavajući podaci i to je nešto na čemu moramo raditi bolje, efikasnije u narednom periodu.

Ovaj sporazum o kome danas raspravljamo ide tome u prilog. To su rezultati koje građani očekuje od nas, SNS i od ljudi koji je predstavljaju, na odgovoran način vrše politiku.

Takođe, očekuje se da će vreme i troškovi reagovanja na zapadnom Balkanu biti smanjeni, zahvaljujući upravo realizacijom ovog projekta Svetske banke, ali i brojnih projekata koji se realizuju pod pokroviteljstvom EU. Sredstva iz kredita će se koristiti za izradu i sprovođenje mera koje će povećati transparentnost, smanjiti troškove, poboljšati saradnju raznih institucija i skratiti vreme potrebno da se trguje preko granice.

Zbog svega navedenog, ja bih pozvala sve svoje kolege narodne poslanike iz redova pozicije i opozicije da podrže ove jedne važne zakone, kako bi građanima Republike Srbije, svim putnicima, naši transportnim preduzećima olakšali bolje poslovanje i funkcionisanje. Ne možemo uvek biti u središtu, prosto, u nekoj vrsti klopke, moramo i te kako raditi da olakšamo i da osluškujemo potrebe i naših građana i naše privrede.

Sada bih, na samom kraju, želela da iskoristim priliku, dok ste ovde prisutni u Narodnoj skupštini, gospođo Mihajlović, da ukažem na jedan problem koji se zaista dešava na javnoj sceni u Srbiji, iako je Vlada Republike Srbije 30. oktobra 2014. godine osnovala Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem ste vi čelu, imam neki utisak, kao narodna poslanica, da nismo dovoljno reagovali na napad na žene i u politici i u medijima i u novinarstvu i na svakom koraku. Napad na jednu ženu je napad na sve žene u Srbiji. Imamo svakoga dana situacije, i na Tviteru i u medijima i u javnom prostoru da se žene na sve načine diskriminišu, omalovažavaju, da se iznose brojne gadosti, izmišljotine koje izgovaraju ljudi iz Saveza za Srbiju, koje su zaista i ponižavajuće i sramotne za žene u Srbiji. Sramota je da to sve čine i govore lideri opozicije u našoj zemlji i da zaista tu spiralu nasilja svakoga dana zapravo šire i povećavaju.

Takođe, mi smo juče reagovali kao narodne poslanice iz redova Srpske napredne stranke jednim saopštenjem, gde smo osudili najsvežije napade na državnu sekretarku u MUP-u, gospođu Biljanu Popović Ivković, jer smatramo da sve ustanove, sve institucije u ovoj zemlji moraju da ustanu i da se jasno i glasno bore protiv nasilja koje propagiraju lideri iz Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović.

Molim vas da Koordinaciono telo reaguje. Znam da radite dosta na poboljšanju uslova za naše devojčice, dečake, da se borite za rodnu ravnopravnost u Srbiji, ali vas molim da reagujete i na nasilje, i to političko nasilje koje se dešava nad ženama u Srbiji. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.09.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština mesečno 63000.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -