DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 58
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 12 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 22 dana i 7 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nećemo se baviti kvazi aferama, bavićemo se suštinskom politikom koja rešava probleme građana Srbije. Ja biram da govorim o dnevnom redu i današnjem setu međunarodnih sporazuma i izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, koje će poboljšati protok ljudi, informacije, ubrzati komunikaciju sa zemljama kao što su SAD, Bugarska, Tunis, ali i učvrstiti saradnju sa Evropolom, tj. Evropskom policijskom komisijom i saradnju sa zemljama Crnomorske ekonomske saradnje u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe.

Želela bih u svom uvodnom izlaganju da kažem par činjenica o srpskom pasošu. Srpski pasoš je danas cenjen u svetu i to pokazuju brojna međunarodna merenja. A prema indeksu pasoša u protekloj 2018. godini, srpski pasoš je rangiran na 31. mestu od ukupno 190 država u svetu. Srbija se nalazi na 31. mestu i to je skok od sedam mesta u odnosu na 2017. godinu, kada se Srbija nalazila na 38. mestu.

To su podaci koji su dostupni javnosti i svi građani Srbije jednim klikom sada mogu da odu na sajt indeksa pasoša, "pasport indeks" i da vide o uspešnoj reformi, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, validnim putnim ispravama koje predstavlja srpski pasoš.

Građani Srbije mogu da koriste svoj pasoš i mogu da bez problema uđu u 126 zemalja na svetu. Nosiocima srpskog pasoša nije potrebna nikakva viza za čak 83 zemlje, dok se za 43 zemlje viza dobija odmah po ulasku. To su rezultati rada MUP-a, Vlade Republike Srbije, to su te reforme koje sprovodimo u korist i za račun građana Republike Srbije i nikakve afere nas ne mogu u tome sprečiti, niti napraviti neki zastoj.

Postojeći zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, menjan je 2014. godine i primenom je uočena potreba da se neke odredbe preciznije definišu na taj način da će doprineti boljem funkcionisanju državnih organa, pre svega mislim na bolje funkcionisanje organa MUP-a, ali i svakako će omogućiti bolju zaštitu i efikasnije ostvarivanje prava građanima Srbije.

Sledeće izmene na koje želim da ukažem i koje su ključne izmene u ovom postojećem zakonu, tiču se rokova od šest meseci do prestanka važenja pasoša, kao najraniji momenat za podnošenje zahteva za izdavanje dokumenta i to je zaista ocenjeno kao neka vrsta optimalnog roka.

Vi sada ako želite da putujete u neku od zemalja članica EU, ako želite da putujete u SAD, kod apliciranja i popunjavanja neophodnih formulara, doći ćete do one kolone koja se odnosi na to do kada vam ističe vaš pasoš. Mnoge zemlje poput SAD uslovljavaju da pasoš mora da važi više od šest meseci, pre vašeg boravka u datu zemlju.

Da je predlagač izmena i dopuna ovog zakona, zaista mislio o svakom detalju, govori još jedna novina koju ove izmene predviđaju, a to se odnosi na rasterećenje građana u slučajevima kada je potrebno oglasiti putnu ispravu koja je proglašena nevažećom. Napušta se dosadašnja praksa da je nevažeća putna isprava morala da se oglasi u „Službenom glasniku“ Republike Srbije na teret i o trošku građana Srbije. Sada će to mnogo biti olakšano, sada se građani oslobađaju troška koji su imali do sada i mogu da se oglašavaju na internet stranici Ministarstva.

Takođe, želela bih da kažem da napredak na listi srpskog pasoša, to je ovaj indeks o kome sam govorila, nije jedini dokaz dobre reforme koje sprovodi, pre svega predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, ali i čitav tim u Vladi Republike Srbije, pre svih rekla bih MUP na čelu sa dr Nebojšom Stefanovićem. Vi sada imate pasoš, srpski pasoš, i možete da putujete u 126 zemalja u svetu. To do sada niste mogli. Zaista sam ponosna na rezultate Vlade Republike Srbije i MUP-a.

Takođe, svim građanima Republike Srbije, kao narodni poslanik koji dolazi iz redova SNS, mogu da kažem i sledeće podatke. Vi danas imate sve više građana iz čitavog sveta, ljude iz regiona, poslovnih ljudi, biznismena koji žele da dođu do srpskog pasoša što ukazuje, zaista, ugled koji naša zemlja uživa u svetu, a i pokazuje neku vrstu stabilnosti međunarodnog kredibiliteta koji kao zemlja imamo.

Srbija je sada lider u regionu. Moj kolega Vlada Marinković je govorio o brojnim pokazateljima našeg razvoja. Mi smo druga zemlja u Evropi po privrednom rastu. Zaista smo lideri u jugoistočnoj Evropi po direktnim stranim investicijama. Mi smo sada jedan reprezentativan, pouzdan partner, neko na koga se može osloniti i zemlje članice EU i Kina i Rusija i mnoge druge zemlje, ne samo iz Evrope, nego i iz čitavog sveta. Oni žele sa nama da sarađuju, žele sa nama da posluju, one žele da ulože u našu zemlju i to su zaista činjenice koje niko ni iz opozicije ne može da pogazi.

Srbija štiti svoje interese i zaista se trudi da na najbolji način olakša život svojim sugrađanima, da se ubrza protok ljudi, da se olakša protok robe i usluga, kapitala, nešto na čemu se bazira jedinstveno tržište EU. To su te četiri slobode na kojima se bazira celokupno zakonodavstvo EU i nešto što čini četiri kamena temeljca same EU.

S tim u vezi, zaista podržavam inicijativu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, o osnivanju malog Šengena, koji je od strateškog značaja za razvoj celokupnog regiona i za bolji život svih naših građana u Republici Srbiji. Sastanci u Novom Sadu i Ohridu zaista su iznedrili inicijativu o malom Šengenu. Reč je o slobodnom protoku ljudi, što je dobro za čitav region. Rekla bih da najveće benefite od malog Šengena će upravo imati Republika Srbija i njeni građani.

Kao poslanik koji dolazi iz redova SNS i koji je član Odbora za evropske integracije, zaista mogu da kažem da se Evropska unija u ovom trenutku zaista nalazi pred brojnim izazovima. Mi imamo jednu zemlju članicu EU koja želi da napusti uniju, Velika Britanija koja želi da sprovede Bregzit. Imamo jednu od ključnih zemalja jezgra EU, kakva je Francuska, koja govori sve više o neophodnosti unutrašnjih reformi same EU i imamo utisak da je proces evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana u ovom trenutku ukočen, da prosto ne ide onom dinamikom i onom brzinom kako je administracija Republike Srbije u ovom trenutku spremna.

Takođe, želela bih da kažem da mi reforme sprovodimo zbog naših građana, a ne zbog Brisela, ne zbog Evropske komisije, ne zbog ostalih institucija EU. U fokusu naših reformi su naši građani. Mi želimo da izvršimo digitalizaciju, da na jednom kliku zaista budu dostupne brojne usluge, kako to postoji u brojnim zemljama EU, na primer u Estoniji. Mi želimo da skratimo vreme i novac, a sve u korist građana ove zemlje.

Pozdravljam ideju o malom Šengenu. To će biti neka vrsta nove alternative i neka vrsta dubljih balkanskih integracija, jer je u fokusu malog Šengena, kao što sam već rekla, slobodan protok ljudi. Dobar primer ovakvih dubljih integracija pre nego što je zemlja kandidat postala punopravna članica EU, imali smo i davne 1991. godine, kada su se 15. februara tri tada države, Čehoslovačka, Poljska i Mađarska se okupile oko višegradske grupe. Te tri zemlje u tom trenutku, te davne 1991. godine, želele su dublje da se ekonomski integrišu, želele su dublje da se vojno i energetski sarađuju, da se povežu i nakon ulaska u EU, maja 2004. godine one su zaista nastavile da i dalje sarađuju i unapređuju svoju saradnju i kada su postale punopravne članice EU, što je dobro.

Iz takvih iskustava moramo da učimo. Nikada nam ništa neće pasti sa neba, nemamo čaroban štapić da neke reforme neko umesto nas sprovede umesto nas. Moramo sami da zasučemo rukave i sami da radimo na tome da poboljšamo poslovni ambijent i da poboljšamo život svih naših građana.

Takođe, želela bih da kažem da čitav prostor zapadnog Balkana teži da se ekonomski poveže i dublje integriše. Srbija će imati najveće benefite od ovih integracija. Izgradnja puteva je nešto što nas spaja. Kada imate razvijenu putnu infrastrukturu, onda ubrzavate i olakšavate poslovanje.

Drago mi je da smo ostvarili san brojnih generacija, na koji smo čekali više od 50 godina, da smo konačno završili Koridor 10. Za vreme Tadića, završeno je samo 2% Koridora, putne strukture.

Moram vam reći, ministre Stefanoviću, da zaista nisam verovala da ćemo uspeti da završimo jedan ovakav istorijski poduhvat kakav je Koridor 10. Vi danas za samo tri sata možete da dođete do Bugarske, za samo par sati možete da dođete do makedonske granice i to su benefiti za naše građane i za našu privredu.

Sada želim da govorim o sledećoj stvari, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD, unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija koji je, želim da vas podsetim, potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine.

Osnovni cilj ovog memoranduma je borba protiv terorizma. Bili smo svedoci ozbiljnih terorističkih napada u svetu. Terorizam danas postaje globalni problem i zaista se očekuje brza i adekvatna akcija i reakcija država.

Imali smo brojne nemile slike u medijima, poput onih u SAD-u i terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine, zatim teroristički napad u Beslanu, u Ruskoj Federaciji 2004. godine i mnogi drugi. Imajući u vidu međunarodnu komponentu terorizma, jasno je da samo bliska saradnja između država može omogućiti efikasnu borbu protiv ovog zla.

Moramo, pored onih standardnih kanala, kao što je stalna komunikacije sa Evropolom i Interpolom, ići korak napred i učvrstiti tu međusobnu saradnju između država u regionu, između država i sveta, između najvećih država na svetu kakve su SAD.

Drago mi je što nećemo stati samo na sporazumima koje smo potpisali sa državama članicama EU u borbi protiv terorizma, već je u planu i izvestan je i sporazum koji je ispregovaran sa Ruskom Federacijom i koji će se nadam se uskoro naći na ratifikaciji i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kada je kod migracija reč, svrha ovog memoranduma je upravo unapređenje saradnje između Republike Srbije i SAD u cilju sprečavanja putovanja terorista i nezakonitih migracija. Želim sve svoje drage kolege i sve građane Srbije da podsetim na sledeći podatak, da je tokom 2015. i 2016. godine kroz Srbiju prošlo više od dva miliona migranata, da su se naše institucije, naši organi zaista odgovorno ponašali prema migrantima, da je naša zemlja pokazala zaista jedan humanitarni tretman na šta sam zaista ponosna.

Ovaj memorandum će omogućiti Ministarstvu unutrašnjih poslova u slučaju nekog eventualnog novog velikog migratornog talasa poput onog iz 2015. godine, da biometrijske podatke svakog lica koje bude prolazilo kroz Republiku Srbiju proveri sa podacima koji se nalaze u američkim evidencijama, tako ćemo znati da li je neko lice učestvovali u ratnim sukobima ili je povezano za terorističkim aktivnostima.

Jasno je da će navedeno direktno uticati na bezbednost Republike Srbije i svih naših građana, jer ćemo u takvom trenutku znati ko su lica koja se nalaze na ovoj teritoriji, na teritoriji Republike Srbije i mi ćemo se kao građani zaista osećati bezbednije i sigurnije.

Iskoristila bih ovu priliku da na samom kraju pohvalim rad MUP-a. Zaista idete u korak sa zahtevima i potrebama građana Srbije. Pokrenuli ste brojne reforme. Zaista vam odajem počast na tome. Ulažete zaista nadljudske napore u profesionalizaciju srpske policije, u nabavku neophodne opreme, uniformi, digitalizaciju i reforme koje idu u korist građana, koje štede i vreme i novac, ali i vodite računa da rasterećujete građane i da oslobađate plaćanja onih nameta koji zaista nisu potrebni, kakva je izmena ovog Zakona o putnim ispravama.

Pokazali ste i na delu i svakoga dana u medijima u Srbiji možemo da vidimo da ste pokazali da nikoga više u Srbiji ne može da štiti partijska knjižica, niti položaj, niti status koji uživaju u društvu. Tražila sam od mojih saradnika iz poslaničke klupe da mi samo u ova dva dana kratko izvadi pres kliping o uspešnim akcijama srpske policije. Četiri osobe su uhapšene zbog malverzacije u fabrici „Prvi partizan“, a pripadnici MUP-a i Odeljenja za borbu protiv korupcije u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštvu u Nišu, uhapsili su 13 osoba zbog postojane osnovane sumnje da su izvršili više koruptivnih krivičnih dela. Jutros, pripremajući se za dolazak u Narodnu skupštinu Republike Srbije, saznala sam da su pripadnici policije u Beogradu uhapsili počinioca koji je pokušao da opljačka poštu u Surčinu, tako da su to te dobre vesti koje, nažalost, možda ste nas navikli, rekla bih, i možda nekada i nedovoljno pažnje poklanjamo njima zbog ovih kvaziafera kojima smo preplavljeni na društvenim mrežama i u medijima koje neopravdano zaslužuju preveliki prostor, po mom ličnom mišljenju.

Takođe, želela bih da kažem da su korupcija i kriminal zaista rak-rana svakog društva i mnogih razvijenih društava od Srbije i zaista moramo dati adekvatne odgovore na brojne izazove koje donosi 21. vek. Radujem se što ćemo u Danu za glasanje ratifikovati sporazum koji je Republika Srbija potpisala, a reč je o dopuni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji Republike Srbije sa Evropolom, koji je potpisan u Beogradu 16. juna 2014. godine i koji se odnosi na dopunu Aneksa 1 u članu 3. o novim teškim kriminalnim radnjama i delima koja su sve više i više prisutna ne samo na nivou EU, nego i u čitavom regionu.

Neko od rešenja nude upravo ovi međunarodni sporazumi. Iskoristila bih priliku da na samom kraju, to je poslednja rečenica, pozovem sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira da li dolaze iz redova pozicije ili opozicije, da podrže izmene i dopune Zakona o putnim ispravama i da ratifikujemo ove važne međunarodne sporazume, kako bi građani Republike Srbije živeli u jednoj sređenijoj, sigurnijoj i bezbednijoj zemlji. Zahvaljujem.

Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, drage koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam odlučila da svoje današnje izlaganje počnem jednim citatom iz knjige „Putevi srpske diplomatije“ od Mihaila Vojvodića, koji u uvodnom delu ove knjige u samom predgovoru govori o tim istorijskim prilikama koje su vladale u mladoj Srbiji koja se borila za svoju nezavisnost u 19. veku.

Citat kaže sledeće - Srbija je potpuno tokom više decenija 19. veka uspela politički i u svakom drugom pogledu da se izgrađuje, da svoje oslobođenje rešava u etapama i da 1878. godine dobije međunarodno priznanje, dobije nezavisnost. To znači da je skoro svaka generacija, jedna od etapa završavala sa uspehom.

Nisu o tome odlučivali samo ratni napori. Jedno od glavnih sredstava u toj borbi bili su instrumenti njene spoljne politike. Bilo je i tada, a rekla bih i sada potrebno puno veštine da se zaključe i ostvare razni dvostrani ili višestrani međunarodni ugovori, da se zadobije ili osnaži autonomni status zemlje, da se ukida turska administracija i da se učvršćuje međunarodni položaj zemlje. Najbolje primere takvog vođenja politike pružili su knez Mihailo i knez Miloš, kraj citata.

Imam utisak da posle priznavanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu, Srbija se stalno bavila upravo tim političkim i ekonomskim osamostaljenjem političkim i ekonomskim osnaživanjem. Srbija se danas više nego ikada, čini mi se bori da zaštiti svoje vitalne, nacionalne interese, da se politički i ekonomski osnaži, samostalno vodi svoju spoljašnju i unutrašnju politiku, da uspostavlja prijateljstva i partnerstva i na istoku i na zapadu i sa susedima i sa čitavim regionom.

Politika predsednika Aleksandra Vučića je upravo pokazala razliku u odnosu na prethodni režim i mi sada zaista imamo vidno bolju, regionalnu saradnju, formiramo carinsku uniju i zaista dobro sarađujemo sa svim našim susedima u regionu, ali i u čitavoj jugoistočnoj Evropi, sarađujemo sa zemljama EU i sarađujemo sa čitavim svetom.

Upravo je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić povratio međunarodni ugled naše zemlje. Otvorio je vrata za saradnju sa svim vodećim silama u svetu i sa Nemačkom i sa Francuskom, Italijom, Mađarskom, Kinom, Rusijom,

11/2 MG/MP

Amerikom, rekla bih sa čitavim svetom. Nema za nas velikih i malih država, velikih ili malih sinova, zaista vodimo računa da uspostavimo dobre bilateralne odnose sa svim zemljama sveta.

Imamo svoju politiku koju je podržao narod na izborima, koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i koju sprovodi čitava Vlada na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. To samo ne može neko ko je maliciozan da vidi i da prizna kao rezultat.

Sada bih htela da ukažem na sledeće stvari. U eri globalizacije, kada dolazi zaista do zgrušavanja vremena, osnovni cilj svakog državnika, svakog diplomate ili poslovnog čoveka je da u budućnosti ostvare uspešnu saradnju sa inostranim partnerima, da rade na uspostavljanju dobrih državnih odnosa, diplomatije, spoljne politike zasnovane na čvrstim temeljima, kako bi se obezbedio dalji razvoj naše zemlje i kako bi se obezbedio dalji napredak svih naših građana.

Sporazume koje danas usvajamo, reč je o četiri sporazuma koji su danas pred nama, idu upravo tome u prilog. I sporazum sa Republikom Mjanmarskom unijom, sa Paragvajem, Surinamom, Dominikanskom republikom. U međunarodnim odnosima, zaključivanje bilateralnih sporazuma kojim se ukidaju vize smatra se najznačajnijim korakom u pravcu stvaranja što povoljnih uslova za dalje unapređenje političkih, ekonomskih odnosa, ali rekla bih i jedne vrste svestrane saradnje u kulturnim, naučnim i drugim odnosima, u međunarodnom interesu i značaja za sve relevantne partnere.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih zvaničnih službenih pasoša. Potpisan je, želim da podsetim sve kolege narodne poslanike u Asunsionu 25. marta 2019. godine. Ovi sporazumi će stupiti na snagu nakon što ih Narodna skupština usvoji, njihov glavni cilj je da se stvore što bolji uslovi za intenziviranje dalje saradnje i daljih odnosa između ove četiri države sa Republikom Srbijom.

Kada smo kod diplomatije i diplomatskih odnosa, želim sve građane da podsetim da diplomatija nije nova pojava. Ona postoji od kada postoji i rat i trgovina. Reč diplomatija potiče od grčke reči diploma, a odnosila se na dvostruko presavijenu hartiju koja je služila kao dokaz završnog studija. Kasnije je označavala službena dokumenta, da bi savremeno značenje dobila tek u 18. veku. Moderna diplomatija je proizvod našeg vremena, 21. vek je snažno uticao na dalji razvoj diplomatije i diplomatskih odnosa. Od kada se pojavio internet i globalizacija, diplomatske aktivnosti su doživele i te kako promene, i te kako procvat. To se posebno odnosi na samu organizaciju diplomatije, diplomatske procese, kao i diplomatska sredstva i metode.

Prema pristupu autora Stanka Nika, diplomatija se izjednačava sa veštinom pregovaranja i razvijanja međunarodnih odnosa. Upravo je to nešto što je ključno. Upravo pregovaranje čini glavnu aktivnost svakog dobrog državnika, svakog dobrog diplomate i ona se uvek odnosi na politiku države koju predstavlja. Diplomatija često prevazilazi okvire samog pregovaranja, veštine pregovaranja. Ona je uvek i nešto više od toga.

Američki Stejt department u 21. veku definiše diplomatiju kao državništvo 21. veka. Ima i različitih stavova i u teoriji i u praksi o tome šta zapravo diplomatija danas jeste i šta bi trebala da bude.

Ja sam najbliža definiciji diplomatije koju daje Barston, koji smatra da je diplomatija vezana za menadžment odnosa između država i drugih aktera i da se odnosi na savetovanje, uobličavanje, sprovođenje spoljne politike. Njena funkcija je upravo da se ubrza komunikacija između država, političkih lidera i drugih učesnika u svetskoj politici. Konceptualno, diplomatija se shvata i kao umeće, znanje, veština, praksa i funkcija institucija i uvek je vezana za dobre državnike, za dobre diplomate.

Srpska istorija je zaista bogata dobrim državnicima, dobrim diplomatama, od Ilije Garašanina, Nikole Pašića, Jovana Ristića, Stojana Novakovića, Jovana Dučića.

Želim sve građane i sve narodne poslanike da upravo na današnji dan pre 120 godina preminuo je Jovan Ristić, jedan od rekla bih sive eminencije naše spoljne politike, čovek koji je jedan od najzaslužnijih za Berlinski kongres i za sticanje nezavisnosti naše države.

Danas se kao narodni poslanici i kao građani zaista suočavamo sa fenomenom obilja informacija, ali i dezinformacija koje se šire sajber prostorom, brzina koje su bile nazamislive kroz istoriju. Upravo za taj 19. vek o kome sam na početku svog izlaganja govorila. Komunikacija je danas postala gotovo trenutka, na klik možemo da saznamo informacije.

Smatra se da savremeni čovek danas samo u jednom danu dobije više od 30 hiljada informacija, rekla bih i dezinformacija. Internet je uveo državu i u velike probleme, jer ne poznaje državne granice, izmenio se taj klasični pojam države koja je nekada bila monopolista na informacijama i danas savremena država se susreće sa brojnim izazovima, jer njeni građani imaju mogućnost i da se obaveste iz drugih izvora i da se suočavaju i sa neistinama u javnom prostoru. Manipulacije podacima, informacijama više nisu lista ista iz jednostavnog razloga, jer na internetu su dostupne o tzv. istine ma ko ih plasirao.

Opasnost po državne tajne mogu izazvati korisnici novih informacionih komunikacionih tehnologija, najbolje je pokazala afera „Vikiliks“, kada su poverljivi diplomatski kablovi američkog Ministarstva spoljnih poslova, postali dostupni javnosti upravo preko interneta. Ni u Srbiji nismo pošteđeni lažnih vesti, svakojakih izmišljotina. Osvrnuću se na najnovije primere plasiranje lažnih vesti, lažne vesti da je predsednik naše države Aleksandar Vučić navodno rekao da Srbiji nisu potrebni stručnjaci, kako je svetski poznat genetičar Miodrag Stojković, što naravno nije istina. To vam je dragi gledaoci, dragi narodni poslanici, drage kolege upravo najbolji primer plasiranja lažnih vesti, štetočinske vesti koji ima za cilj da se na klasičan način zloupotrebi ime jednog šefa države, ime predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića.

Ja zaista verujem u naše nadležne organe, u tužilaštvo, pre svega da će oni ispitati čitav ovaj slučaj. Vidim da je Tanjug reagovao da objava nije njegova, da je agencija Tanjug reagovala da objava nije njegova, da oni to nisu plasirali, ali zaista verujem u tužilaštvo Republike Srbije, da će ispitati, rekla bih, motive koji su doveli do plasiranja jedne ovakve lažne vesti.

Ovo nije jedini primer lažnih vesti u Srbiji. Ja dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica i sećam se da je nedavno bilo informacija da voda za piće u beogradskom vodovodu nije za piće. Takođe, bile su i lažne informacije da je 3.000 mrtvih spaljeno u obrenovačkoj elektrani i mnoge druge gluposti i izmišljotine. Zaista je na potezu poput neke šahovske table u ovom trenutku Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal, jel su ove i ovakve vesti pogubne za Srbiju i sve njene građane.

Takođe, želim da kažem, mi sa jedne strane imamo hiperprodukciju, rekla bih lažnih vesti, satanizacije javnog prostora sa jednim osnovnim ciljem da se nanese šteta SNS, svih odgovornih ljudi u SNS od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministara u Vladi, Ane Brnabić, do svih onih lokalnih funkcionera SNS. Dok sa druge strane želi da se zabašuri nešto drugo, istorijsko bogaćenje na reklamama, na minutima, sekundima reklamnog prostora od strane Dragana Đilasa, koji i dan danas ćuti i nije nam dao odgovore kako je zaradio svoje novce, kako je zaradio nekretnine koje je sam prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije i koji iznose, samo u nekretninama, Đilas je zaradio 25 miliona evra.

Istina je sledeća, on se samo smenjivao sa funkcije na funkciju, bio je na čelu direktor Narodne kancelarije, ministar za MIP, nakon toga i gradonačelnik Beograda i mi možemo da vidimo taj razvojni put Dragana Đilasa, kako je išao sa stepenice na stepenicu, sa funkcije na funkciju, i kako je u periodu od 2004. do 2013. godine zgrnuo i obrnuo zaista ogromno bogatstvo.

Istina, na ove istine i na malverzacije oko reklamnog prostora je ukazivala najviše pokojna Verica Barać u izveštaju o stanju u medijima, koja je na jedan najbolji, rekla bih na plastičan način, dokazala na koji način je Dragan Đilas upotrebljavao najviše državne funkcije samo za ličnu korist, za korist svojih firmi koje su poslovale sa državnim preduzećima, a najveću zaradu Đilasove firme ostvarile su upravo u saradnji sa državnim preduzećima, kao državnim javnim servisom kakav je bio RTS i kakav je bio Telekom, kroz račune „Dajrekt medije“, „Multikom grupe“, štamparije „ Big Print“ zavrteli su se milioni, zgrnule su se pare zaista munjevitom brzinom. Prošlo je više od 60 milijardi dinara kroz ruke, kroz račune Đilasovih firmi.

Ja bih zaista želela da pozovem, ja pripadam nekoj mlađoj generaciji ljudi koji žive u Srbiji, znam koliko je teško raditi i zaraditi, platiti porez državi i od tog profita krenuti dalje, želela bih da zaista pozovem tog ekonomskog Hudinija, da nam objasni tu češku arhimiju kako je zaradio novce trgujući u Češkoj žvakama i prava za emitovanje različitih emisija.

Dok danas raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima i uspostavljanju na intenzivnije saradnje sa zemljama koje nisu priznale Kosovo i nisu glasale za prijem samoproglašene države Kosovo u UNESKO, poput Paragvaja ili Mijanmara ili Surinama koji je na primer jedna od 15 država koje su povukle priznanje Kosova.

Hajde nešto da naučimo iz naših istorijskih grešaka. Prilike u svetu se zaista menjaju, niko nas ne može kao Srbe više da voli, ceni nego što mi možemo da se volimo, poštujemo i cenimo kao mi sami. U međunarodnim odnosima poput one stare Čerčilove, ne postoje naši stalni prijatelji ili naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi, a naši interesi i interesi Republike Srbije, naši nacionalni interesi su očuvanje našeg naroda naše kulture, tradicije, jezika, naših korena. Jer, ako to izgubimo, bojim se da ćemo izgubiti sve.

Videli smo na svojoj koži kako nas to Vuk Jeremić, Tadić, Đilas predstavljaju, zastupaju i na unutrašnjem, ali još gore, rekla bih, na međunarodnom planu, koji su to rezultati njihove pogubne politike. To nije, rekla bih, ni politika, to je politikanstvo, to je strančarenje, daj sve, prodaj odmah ni za šta, za šaku dolara, za šaku ničega. Njima nije bilo do međunarodnog ugleda zemlje, njima nije bilo do zaštite Srba na KiM. Pitam se ko je postavio te administrativne prelaze između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku? Nismo ih postavili mi, postavili su ih oni. Nismo mi ti koji su izbacili rešavanja pitanja KiM iz okrilja UN i uveli EU. Mi smo nasledili od njih ove probleme, a oni sada ne nude apsolutno nikakvu platformu za rešavanje ovih problema, oni nude bojkot izbora u centralnoj Srbiji i Vojvodini, ali su za izbore na KiM 6. oktobra. Pitam sve svoje drage kolege – ko je ovde lud? Znači, podržavaju izbore 6. oktobra na KiM. Imaju svoju listu koju podržavaju, a neće da glasaju i da imaju listu na izborima u centralnoj Srbiji i Vojvodini.

Srbija je zahvaljujući Aleksandru Vučiću zaista ojačala politički, ekonomski i finansijski, ako hoćete u svakom drugom pogledu. Srbija je danas relevantan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni. Srbiji se danas veruje. Malo-malo imamo prilike da vidimo u medijima, na srpskim ulicama veliki broj svetskih državnika, predsednika, premijera, velikih sila Kine, Rusije, Francuske, Nemačke.

Rezultat naše spoljne politike je vidljiv. To što je 15 država povuklo priznanje Kosova je pre svega, rekla bih, zasluga jednog čoveka. Ne slažem se sa mojim prethodnim govornikom, gospodinom Markovićem, koji je rekao da je to isključivo zasluga Ivice Dačića. To je zasluga jednog čoveka, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je povratio međunarodni ugled i kredibilitet naše zemlje i to je za svaku pohvalu.

Mi danas moramo razgovarati sa celim svetom kako bi zaštitili i zadovoljili naše interese, kako bi osnažili našu zemlju, povratili međunarodni ugled, kako bi zaštitili naše građane i na KiM i u centralnoj Srbiji i u Vojvodini, kako bi zaštitili naše manastire, naše crkve, našu kulturnu baštinu, kako bi zaštitili naš jezik.

Sa Srbijom sada svako hoće da pregovara, da posluje, da sedi za istim stolom. Hajde da budemo i dalje privlačni za direktne strane investicije, jer smo po tome lideri i želim da vas podsetim, na osnovu „Financial Times“ Srbija je lider u jugoistočnoj Evropi po privlačnosti direktnih stranih investicija. Upravo ta privlačnost je ta koja je često mnogo lakše doći do postizanja ciljeva, nego uz pomoć prinude kako je pisao čuveni Džozef Naj kada je govorio o nekoj moći do postizanja ciljeva, nego uz pomoć prinude kako je pisao čuveni Džozef Naj kada je govorio o mekoj moći. Meka sila je sposobnost postizanja svojih ciljeva uz pomoć privlačnosti, a ne putem prinude, tj. da drugi rade kako ti hoćeš, a ti ih ne prinuđujueš na to.

Naj tvrdi da je američka moć po svom kontinuitetu i kvalitetu drugačiji od moći koje je Amerika ranije imala i moći koje su imale pređašnje sile.

Takođe, jedno od najpoznatijih dela diplomatije, umeće ratovanja, napisano pre mnogo vekova, govori o tome da ne može da se zapazi da se jedino tehnologija promenila, a da je sve ostalo na međunarodnom planu, vođenju politike, spoljne politike i diplomatije ostalo isto.

Sun Cua misao drevnog i vojnog stratega kaže da je najbolje pobediti bez borbe i danas vredi, danas može da se primeni.

Ja bih želela da kažem da je jako važno da iskoristimo priliku, iskustvo drugih država i da ne budemo ponavljači, kako smo možda nekada bili tokom istorije. Srpski narod je pobednički narod, srpski narod je ponosan narod, bili smo na strani saveznika, sila pobednica u oba svetska rata i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Nekako imam osećaj da smo u diplomatiji i međunarodnim odnosima često kroz istoriju gubili, da nismo dobili dovoljno, koliko nam je možda pripadalo. Hajde da nastavimo da pobeđujemo i na ovim poljima.

Na kraju, time završavam svoje današnje izlaganje, želim da iskoristim priliku da pozovem sve Srbe da izađu i podrže Srpsku listu na izborima na KiM, koji se održavaju 6. oktobra ove godine. Svima nam je jasno da svi koji učestvuju van Srpske liste na nekoj drugoj listi rade isključivo za Albance, a protiv je interesa Srba i srpskog življa na KiM, protiv interesa Republike Srbije, protiv interesa naše zemlje.

Pozivam sve Srbe sa KiM i one koji žive u centralnoj Srbiji, Vojvodini, dijaspori da iskoriste svoje biračko pravo i glasaju i podrže Srpsku listu na vanrednim parlamentarnim izborima 6. oktobra kako bi nastavili sa onim sa čim sam počela današnje izlaganje, a to je reč izgradnja bolje, izvesnije budućnosti za sve na KiM, ali i drugim delovima naše prelepe Republike Srbije. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 24.07.2019.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uskoro se navršava 17 godina uspostavljanja institucije Poverenika za informacije od javnog značaja u našoj zemlji.

Podsetiću vas, Narodna skupština Republike Srbije je 5. novembra 2004. godine usvojila Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja. Zakonom je uspostavljena institucija Poverenika, kao samostalnog državnog organa, nezavisnog u vršenju nadležnosti radi ostvarivanja prava na slobodan pristup informacija od javnog značaja.

Takođe, Narodna skupština Republike Srbije 22. decembra 2004. godine za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izabrala je Rodoljuba Šabića, diplomiranog pravnika, koji je dobio na taj način svoj prvi mandat. Šabić je na čelo ove ustanove bio ukupno 14 godina, ali u ukupno dva mandata od po sedam godina.

Sam Šabić je na početku svog mandata isticao da je od ličnih sredstava platio izradu pečata, da mu stranački drugari iz tadašnje DOS nisu obezbedili uslove za rad, da nije imao prostorije, opremu, neophodan materijal i ljude i da je sve vreme početka tog njegovog mandata na mestu Poverenika jedne ovako važne institucije u Srbiji, da je njegov rad bio sve vreme blokiran.

Šabiću je drugi mandat na mestu Poverenika istekao prošle godine, 22. decembra 2018. godine sa stabilnim izvorima finansiranja, sa velikim brojem ljudi zaposlenih u ovoj instituciji i sa dobrim uslovima za rad.

Želela bih takođe da podsetim sve građane Srbije o političkoj biografiji i radnoj biografiji Rodoljuba Šabića, a i da vas uverim činjenicama da je Šabić bio sve samo ne nezavistan, nepristrasan i politički neopterećen u svom radu. Prema podacima portala „E-izbori“ stoji zvanična biografija Rodoljuba Šabića.

Šabić je politikom počeo da se bavi osamdesetih godina prošlog veka, kada je u Vladi Ante Markovića bio podsekretar za zakonodavstvo. Bio je jedan od osnivača socijaldemokratije, 1997. godine partije pokojnog Vuka Obradovića. Kasnije se priklonio socijaldemokratskoj partiji Nebojše Čovića. U januaru 2001. godine izabran je za potpredsednika Skupštine Srbije, a na predlog Zorana Đinđića, preuzima Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu i tada postaje ministar.

Godine 2004. izabran je za Poverenika za informacije od javnog značaja i tada je morao, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija, da podnese ostavku u stranci i da preuzme funkciju Poverenika, jer ne može na tom mestu biti izabrana osoba koja obavlja neku političku funkciju.

Zajedno sa sedam advokata osnovao je CESID, kako bi se navodno dokazale izborne krađe, što je prema njegovim rečima doprinelo pobedi DOS na izborima 2000. godine. Podsetiću sve građane Srbije, to je bila opozicija koja je bila protiv režima tadašnjeg predsednika, Slobodana Miloševića.

Dakle, iz svih iznetih podataka, mogu reći da Šabić nije bio nikakav nezavisni ekspert na čelu institucije Poverenika, već je na krilima DOS-a, 19 partija okupljenih u koaliciji, osokoljen da i on dobije nakon 5. oktobra svoj deo vlasti, svoj deo kolača koji je smatrao sam da mu pripada.

Opterećenost politikom, prisutna je sve vreme njegove vladavine na čelu ove institucije, a naročito u poslednjih par godina, dolaskom SNS na vlast. Šabić se tada profiliše kao politička ličnost koji je vodio orkestrirane napade, jednu, rekla bih, zaista prljavu kampanju protiv vlasti i protiv predsednika Republike Srbije, premijerke, ministara u Vladi Republike Srbije, ali i narodnih poslanika, pre svega onih narodnih poslanika koji su iz redova SNS.

Kreću istupi u medijima povodom svih zakona koji se predlažu. Šabić nastupa kao politička ličnost komentarišući zakone uvek isključivo na negativan način, često iskrivljujući, falsifikujući prave činjenice i sam sadržaj zakona, kao i razloge za njegovo donošenje.

Nije problem ta ostrašćenost Šabića sa politikom. Jedan političar, uvek političar, uvek ta želja za politikom. Problem je jer je taj političar u pokušaju plaćen novcem građana Srbije da štiti njihova prava, prava na dostupnost informacija od javnog značaja.

Nisu ga građani Srbije plaćali da u radno vreme tvituje, retvituje, lajkuje i objavljuje gadosti o državnim organima u Srbiji, da kritikuje, vređa sve one koji misle i rade drugačije, koje su ti isti građani svojom voljom izabrali na demokratski način na izborima.

Počeo je bez pečata, prostorije, opreme, kadrova. Završio je drugi mandat sa prostorijama, sa kadrovima, sa opremom za vreme vlasti koju je svakoga dana sve više i više kritikovao.

Stalno se žalio da nema dovoljno kapaciteta i finansija u radu ove ustanove, a istina je sledeća. Zaista, kao član Administrativnog odbora sa svim svojim kolegama i predsednikom Administrativnog odbora, gospodinom, dr Aleksandrom Martinovićem, ali i njegovim prethodnikom, Zoranom Babićem, mogu da potvrdim da nikada ni jednu inicijativu Rodoljuba Šabića, dok je bio Poverenik za informacije od javnog značaja nismo odbili.

Podaci takođe govore i o tome da je za zapošljavanje u službi Poverenika potrošeno 33 miliona dinara novca građana Srbije, a kada se iskontroliše njegovo poslovanje, zaista dolazimo do zaista čudnih stvari, od ugovora sa suprugom, dobavljača para Vuka Jeremića, preko službenih putovanja, do nabavke najskupljeg mobilnog telefona. To su činjenice koje su zaista lako dostupne, koje su proverljive i da ima časti i obraza on bi do sada to i potvrdio u javnosti i to bi priznao.

Potrošio je na konferencijama za štampu na kojima je brutalno napadao ministre i narodne poslanike, ukupno 207.430 dinara. Kada se saberu svi Šabićevi troškovi i rasipništvo dok je bio na čelu ovog tela, dolazimo zaista do basnoslovnih cifara.

Pitam se ovako javno, pitam sve vas narodne poslanike, sve građane Srbije, šta smo mogli sve da uradimo sa tim novcem, koliko bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara smo mogli da izgradimo i uradimo sa tim novcem koji je Rodoljub Šabić tako lako proćerdao?

Prošlo je vreme demagogije, praznih priča, politikanstva. Danas ljudi žele da zaista vide opipljive rezultate rada Vlade Republike Srbije, ljudi koji su na odgovornim političkim funkcijama. Ljudi zaista, narod u Srbiji želi da vidi da li ima pomaka u društvu ili nema. Danas ljudi žele, takođe, da vide da li imaju most, da li imaju ulicu, da li imaju auto-put, da li imaju kanalizaciju u svom naselju, da li njihova deca i oni imaju posao za sebe i za svoju porodicu, da li su redovne plate i penzije. To je ono što građane Srbije zanima, a ne politikanstvo, strančarenje i trošenje, bahato trošenje novca poreskih obveznika Republike Srbije, kako je bilo za vreme Rodoljuba Šabića, dok je u dva mandata bio na čelu ove jako važne institucije.

Rezultati Vlade Srbije, čiju odgovornost za vršenje vlasti, pre svih, ima SNS, pokazuju da je nama zaista semafor uvek upaljen i da se samo rezultati računaju. Upravo te rezultate građani potvrđuju dajući podršku našoj politici i našim rezultatima na svim izborima od 2012. godine na ovamo. Nezavisna tela ne odlučuju, Šabić, Janković i njima slični, videli smo, ne dobijaju izbore, propao je taj eksperiment i građani ih neće, građani su ih kaznili na izborima.

Narod Srbije odlučuje na izborima, ma koliko se to liderima iz Saveza za Srbiju svidelo ili ne, Šabić je deo stare DOS ekipe, ekipe Jeremića, Đilasa, Tadića i Šutanovca. Što nije reagovao na pronevere isisavanja nova od strane Đilasa i njegovih firmi, „Dajrekt medije“, „Multikom grupe“, štamparije „Big print“, koja je bila u vlasništvu Dragana Đilasa, koja je štampala ogromnu količinu propagandnog materijala i koja je bila na grbači na pupku, kako bih rekla, isisavajući novac iz gradske kase, dok je on bio gradonačelnik Beograda, a institucije koje su koristile usluge njegove štamparije, štamparije „Big print“ su bile institucije čiji je osnivač bio grad Beograd, dok je Dragan Đilas bio na vlasti.

Zašto Šabić nije jače reagovao 2010. i 2011. godine kada je direktor RTS, pokojni Tijanić, odlučio da ćuti i da mu je bolje da plati kaznu nego da dostavi informacije o štetnim ugovorima, štetnom poslovanju RTS i prodaji reklamnog prostora na RTS Đilasovim firmama?

Šabić je tada imao pametnija posla, trčao je drugi mandat, promenio adresu od DOS-ovog dresa obukao je dres navodnog nezavisnog Poverenika i najduže je, rekla bih, od svih u tom propalom žutom preduzeću bio na vlasti, bio na funkciji, sve do decembra prošle godine. Ispade da se Šabić od svih žutih funkcionera i DOS-ovih funkcionera ipak najduže zadržao.

Žao mi je što nemam dovoljno vremena da do detalja raskrinkam do kraja ovog lažnog borca za ljudska prava, lažnog zaštitnika informacija od javnog značaja. Njegova uloga nije uvek bila da štiti prava građana na informacije od javnog značaja. On je sebi sam dodelio ulogu da se sa ove funkcije bavi politikom, da napada predsednika, premijerku, ministre, preko tvitera i medija, da skokne do posla, pa da popije kafu i odmah da ode na tviter da vidi šta se dešava, da mu nešto ne promakne.

Kada smo kod tvitova i korišćenja mobilnih telefona, Šabić je sam sebi od državnog novca, novca poreskih obveznika Republike Srbije, obezbedio telefon od 160 hiljada dinara, državnog novca, da bi mogao natenane da tvituje, retvituje, lajkuje do mile volje u radno vreme za basnoslovnu platu.

Sve građane Republike Srbije, sve narodne poslanike, koji možda to ne znaju, želim da podsetim na informaciju da je plata Poverenika 194 hiljade dinara i da je jednaka plati Vrhovnog suda. Dok sudija radi dan i noć da zaradi tu platu, Rodoljub Šabić tvituje, slika cveće i putuje, kači raznorazne tvitove i na taj način troši vreme dok ga građani Srbije plaćaju u toku radnog vremena.

Sada bih se osvrnula na radnu biografiju predloženog kandidata Milana Marinovića, kojeg je u ime SNS predložio šef poslaničkog kluba prof. dr Aleksandar Martinović za mesto Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Mi smo zaista svi kao narodni poslanici i članovi Odbora za kulturu i informisanje imali priliku da se detaljno upoznamo sa zaista impozantnom i impresivnom biografijom predsednika Prekršajnog suda u Beogradu. Zaista je bez mrlje u karijeri. Kada uporedimo ove dve biografije, biografije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića i advokata i pravnika Rodoljuba Šabića, možemo da vidimo upravo te dve Srbije i tu glavnu razliku po čemu se mi kao SNS razlikujemo od njih.

Takođe, rekla bih da je upravo ta radna i profesionalna biografija sudije Milana Marinovića čista kao suza, o čemu svedoči i odluka Visokog Saveta sudstva o postupku redovnog ocenjivanja i vrednovanja rada sudije Prekršajnog suda u Beogradu, kojem je Komisija Prekršajnog apelacionog suda izjasnila se sledeće, citiram – rad Milana Marinovića, predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, redovno se vrednuje ocenom izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju za period od 1. jula 2015. godine do 30. juna 2018. godine.

Ovome svedoči i statistički izveštaj o kvalitetu i kvantitetu rada i statistički izveštaj o radu suda za navedeni period od kada Marinović na njegovom čelu. Ti podaci su zaista proverljivi i ti podaci su dostupni svim narodnim poslanicima, svim građanima Srbije i oni kažu da je procenat uspešno rešenih slučajeva u odnosu na ukupan broj predmeta za vreme dok je Milan Marinović bio predsednik Prekršajnog suda, bili zaista impozantni, čak 97,18% uspešno rešenih slučajeva u odnosu na ukupan broj predmeta, što je zaista dobar i fantastičan rezultat.

O samoj kandidaturi sudije Milana Marinovića pozitivno su se izrazile i njegove kolege sudije, sudije Visokog saveta sudstva, ali i ostali, poput predsednika Udruženja sudija i tužilaštva.

Smatram da bi izborom Milana Marinovića zaista bio učinjen korak napred, jer je za kandidata predložen sudija sa dugogodišnjim iskustvom, ali činjenica da se on nikada nije bavio politikom, za razliku od ranijih rešenja, za razliku od Šabića koji se više bavio politikanstvom i strančarenjem, a sve manje svojim poslom za koji je bio debelo plaćen.

Moramo raditi na depolitizaciji nezavisnih tela, jer ćemo tek tada kao društvo ići napred i istinski napredovati u razvoju demokratije i osvajanju prava za sve naše građane.

Na kraju, ne bih da zvučim kao da delim nekakve lekcije novom Povereniku, ali želim da kažem sledeće. Uspeh nezavisnog tela u budućnosti, institucije Poverenika, će zavisiti od više faktora – da ne prodaje tajne i da ne trguje informacijama i tajnim podacima, da se ne samokandiduje za gradonačelnika Beograda ili neke druge javne funkcije dok je na funkciji Poverenika, da nenamenski ne troši novac poreskih obveznika kupujući skupe telefone ili trošeći novac na skupa službena putovanja, da ne tvituje za vreme radnog vremena i da ne vodi borbu na tviteru protiv predsednika, premijerke, narodnih poslanika, sve ono što je u prethodnih punih 14 godina radio bivši, evo danas govorimo o prestanku njegovog mandata i u formalnom smislu, bivšeg Poverenika Rodoljuba Šabića.

Na kraju, zaista, poruka koja se prosto prožima, poruka za kraj, da Srbija hrabrim koracima korača napred ka jednoj modernoj, uređenoj, međunarodno priznatoj i poštovanoj državi. Ne možemo usvajati predloge i nova rešenja samo zato što od nas traži Savet Evrope, kakav je bio slučaj pre 15 godina, kada se zakonom uspostavila institucija Poverenika. Ne možemo se samo baviti formama, a ne i sadržajima jedne ovako važne institucije kakva je institucija Poverenika za informacije od javnog značaja.

Moramo zajedno uložiti napore da instituciju Poverenika učinimo boljom, nezavisnijom, kako bi buduća osoba koja će biti na čelu te institucije savesno obavljala svoj posao, posao obavljala pre svega profesionalno, nezavisno, neopterećena političkim dešavanjima, nepristrasno. I to je recept za uspeh. Ja verujem da će sudija Marinović to uspeti da prevaziđe i da će usvojiti u svom radu na čelu ove važne institucije kakva je institucija Poverenika u Srbiji.

Poslanička grupa SNS, a danas u današnjoj debati vidim i da ćemo dobiti podršku za naše rešenje i od JS, SPS, SDPS, će podržati kandidata sudiju i predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Uverena sam da će sudija Marinović taj posao obavljati u najboljem interesu građana Republike Srbije, jer se u njegovoj radnoj biografiji jasno vidi da je reč o pravom profesionalcu, časnom čoveku, neopterećenom politikom, koji je kao sudija Prekršajnog suda od 1998. godine kontinuirano i neprestano štitio ljudska prava građana koja su zaštićena važećim propisima.

Kao dugogodišnji predsednik Prekršajnog suda u Beogradu u svojstvu odgovornog lica, stoji u radnoj biografiji Milana Marinovića, postupao je i po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, starajući se pri tome da se istovremeno poštuje zaštita podataka o ličnosti.

Pozivam sve svoje kolege u danu za glasanje da podrže kandidata SNS predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, gospodina Milana Marinovića, za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.09.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština mesečno 63000.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -