DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 06. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica Odbora za evropske integracije, Odbora za spoljne poslove i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i Odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija poslanički mandat, kada se našla na 39. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.

Živi u Beogradu i ima ćerku.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 61
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 28 dana

Poštovana gospođo Stojković, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 22 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsednici Vlade, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, članstvo Srbije u EU je prvi strateški i spoljnopolitički prioritet naše zemlje. Vrednosti oko kojih su se okupile postojeće države članice EU Srbija prepoznaje kao vrednosti koje želi dalje da neguje, a pristupni proces kao priliku za reforme i jačanje evropskih standarda.

Evropska unija je danas naš najveći donator i tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije, sa oko dve trećine spoljnotrgovinske razmene koja se obavlja sa zemljama EU. Takođe, dve trećine svih stranih ulaganja dolazi iz EU.

Srbija je i najveći korisnik kredita Evropske investicione banke sa 4,6 milijardi evra odobrenih sredstava u prethodnih 15 godina i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj je važan investitor u Srbiji. Od 2009. godine uložila je 3,5 milijardi evra uglavnom u infrastrukturu i razvoj finansijskih institucija.

Nema sumnje da je Srbija iskreno posvećena daljim i dubljim reformama u našem društvu, kojima zaista pristupa na jedan odgovoran i ozbiljan način. U saradnji sa institucijama EU i njenim članicama nastoji da usvoji i primeni principe najbolje prakse. Reforme koje činimo i danas ovde u Narodnoj skupštini i svih ovih dana, reforme koje čini naša Vlada činimo isključivo zarad koristi i benefita naših građana.

Nakon otvaranja prvih poglavlja decembra 2015. godine, reč je o Poglavlju 32, da vas podsetim, „Finansijska kontrola“ i Poglavlje 35 „Ostala pitanja“, Srbija je do sada otvorila ukupno 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, s tim što je dva pregovaračka poglavlja privremeno zatvorila, a reč je o Poglavlju 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje, kao i Poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu.

Narativ ovogodišnjeg izveštaja je rađen u skladu sa novom metodologijom koja podrazumeva ubrzanje reformi, koje zemlje kandidati treba da sprovedu što je pre moguće kako bi se otvarali klasteri. Klasteri će sada biti organizovani po grupama. Pregovori će se otvarati u svim poglavljima iz klastera odjednom, nakon što se ispune merila za otvaranje poglavlja. Tamo gde ne bude bilo ispunjenje specifičnih merila za otvaranje, gde reforme daju rezultate u pogledu ispunjavanja postojećih merila, državi kandidatu će se ostaviti period od godinu dana za realizaciju merila za zatvaranje u zavisnosti od ostvarenog napretka u procesu reformi.

Kao što sam rekla, nova metodologija podrazumeva postojanje šest klastera, osim za Poglavlje 34 koje se odnosi na institucije i Poglavlje 35. Na osnovu trenutnog stanja u procesu pristupanja, Srbija je spremna da otvori nova pregovaračka poglavlja. U većini klastera je već otvorila značajan broj pregovaračkih poglavlja, osim u Klasteru 4 koji se odnosi na zelenu agendu i infrastrukturno povezivanje, gde smo predali pregovaračke pozicije za tri od četiri poglavlja.

Dinamika sadašnjeg preseka stanja što se tiče klastera je takva da Klaster 1 koji se odnosi na mostove svih pet otvorenih pregovaračkih pozicija od pet pregovaračkih pozicija, plus jedno dodatno Poglavlje 35. Što se tiče Klastera 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, otvorili smo četiri i dve pregovaračke pozicije su predate od ukupno devet pregovaračkih pozicija.

Takođe, što se tiče Klastera 3 „Konkurencija, socijalna inkluzija, ekonomski rast“ otvoreno je pet pregovaračkih pozicija, a dve su privremeno zatvorene od ukupno osam pregovaračkih poglavlja. Klaster 4 koji sam već napomenula, „Zelena agenda i infrastruktura“, predate su tri pregovaračke pozicije od ukupno četiri pregovaračka poglavlja. Klaster 5 „Resursi poljoprivrede i koheziona politika“, dva su otvorena od pet pregovaračkih poglavlja. Klaster 6 „Spoljni odnosi“, jedna pregovaračka pozicija je otvorena od dva pregovaračka poglavlja.

Mi smo nedavno imali raspravu na Odboru za evropske integracije, gde su bili predstavnici Ministarstva za evropske integracije koji su nam podneli izveštaj o trenutnom stanju u pregovorima Srbije ka članstvu u EU. Mogu da vas izvestim da su predate pregovaračke pozicije za još pet poglavlja, reč je o poglavljima 2,3,14,21. i 27, a da su pregovaračke pozicije za još dva poglavlja, reč je o Poglavlju 28 koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja i Poglavlje 10 „Informaciono društvo i medije“, ušle u završnu fazu konsultacija i usaglašavanja sa komentarima Evropske komisije.

Iz svega iznetog može da se zaključi da Srbija zaista vodi istinski proces evropskih integracija i da želimo naše društvo i našu državu što pre da uvedemo u jednu evropsku porodicu naroda, kojoj zaista težimo i kojoj pripadamo.

Od samog početka evropskih integracija, od kada smo krenuli da otvaramo pregovaračke pozicije, od kada smo otvorili pregovore, zaista se zalažemo za prihvatanje evropskih vrednosti i to zaista nisu prazne priče, jer želimo da istinski implementiramo sve one evropske vrednosti u našem društvu.

Da vas podsetim, svaka država koja poštuje set vrednosti koje su definisane u članu 2. Ugovora o EU, a reč je o vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, uključujući i prava manjina, koja se obavezala da ih promoviše, može da na osnovu člana 49. ovog ugovora podnese zahtev za pridruživanje u EU.

Imamo takođe još i dodatne kriterijume, a reč je o kriterijumima iz Kopenhagena iz 1993. godine, koji se odnose na političke, ekonomske i pravne kriterijume i još jedan dodatan kriterijum iz Madrida o postojanju odgovarajućih administrativnih kapaciteta za postepenu i skladnu integraciju.

Danas u Domu Narodne skupštine raspravljamo po prvi put u plenarnom zasedanju o zaključcima o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji u 2020. godini. Ovaj izveštaj je formalno uručen resornoj ministarki zaduženoj za evropske integracije, još 6. oktobra 2020. godine. Zaista je važno kada čitamo, pošto smo imali danas zaista jednu plodnu raspravu, više od pet sati raspravljamo o zaključcima o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2020. godine, moramo zaista da taj izveštaj čitamo na različite načine i moramo da imamo jednu širu sliku šta se dešava u ovom trenutku ove 2020. godine i u samoj EU i mnogim zemljama punopravnim članicama EU i šta se dešava u pregovorima koje vodi Vlada Republike Srbije.

Najznačajnije poglavlje za Srbiju su svakako napredak u poglavljima 23 i 24, a reč je o poglavljima koja se kod zemalja kandidata prva otvaraju, a poslednja zatvaraju. Tu se navodi da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti uz primenu evropskih standarda u ovoj oblasti i da je sveukupno postignut vrlo ograničen napredak.

Pozitivni delovi se odnose na mirno rešavanje sporova, na smanjenje broja zaostalih sudskih predmeta u okviru borbe protiv korupcije govori se da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti u borbi protiv korupcije.

Želela bih sve narodne poslanike da podsetim da je ove godine u septembru mesecu stupio na snagu i počela primena Zakona o sprečavanju korupcije, da smo mi kao Narodna skupština, odnosno, resorni Administrativni odbor sve ovo vreme radili na jačanju kapaciteta ove Agencije za suzbijanje korupcije.

Takođe, pozitivno su ocenjeni i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o javnim preduzećima u delu koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti tokom kampanje.

Takođe, pozitivne rezultate ostvarila je i primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Danas smo ovde, na početku današnje rasprave, čuli i pojedine predstavnike opozicionih političkih partija koji su na različite načine tumačili komentare u izveštaju kada je reč o zaštiti prava nacionalnih manjina. Ja želim da istaknem, kao poslanik koji dolazi iz SNS sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, da je deo zaštite prava nacionalnih manjina, zaista, pozitivno ocenjen i bez bilo kakvih negativnih političkih konotacija u celom onom delu koji vam je moja koleginica, Elvira Kovač iznela, a odnosi se na osnovna prava.

Takođe, u Poglavlju 24. Srbija ima određeni nivo pripremljenosti za primenu pravnih tekovina EU o pravdi, slobodi i bezbednosti i da je određeni napredak postignut u pogledu prošlogodišnjih preporuka, posebno u pogledu usvajanja Strategije i Akcionog plana za kontrolu lakog i malokalibarskog oružja gde je Srbija nastavila da unapređuje svoju međunarodnu policijsku saradnju i da značajno doprinosi kao tranzitna zemlja u upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasnu sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU. S tim u vezi, u ovaj deo izveštaja za Poglavlje 24. naglašava i značajan Sporazum sa Fronetksom koji je ratifikovan i čiju primenu očekujemo.

Sporazum o saradnji između Evrodžasta i Srbije je stupio na snagu u decembru 2012. godine. Takođe, u ovom delu izveštaja istaknuta je i dobro uspostavljena saradnja sa Interpolom i Evropolom.

Nivo saradnje sa Agencijom EU za obuku i sprovođenje zakona je zadovoljavajući. Srbija je u junu 2019. godine, uklonjena sa liste finansijskih akcija, FATS zemalja sa strateškim nedostacima u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Reč je o onom zakonu, koji smo mi na jednoj od prethodnih sednica i usvojili, odnosno usvojili smo njegove izmene i dopune, reč je o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. I, kada na jedan odgovoran način želite da se posvetite procesu evropskih integracija onda, zaista, morate da pratite sve one preporuke i one međunarodne i evropske standarde koje dobijate od relevantnih međunarodnih i evropskih institucija.

Želela bih takođe da istaknem da izveštaj pokriva period od juna 2019. godine do oktobra 2020. godine, i da je on sličan onom izveštaju o vladavini prava iz juna 2020. godine, u pogledu političkih kriterijuma.

Mi možemo kada čitamo ovaj izveštaj u celom integralnom tekstu, svih 140 strana prevedenih na srpski jezik, da kažemo da je sa nekim ocenama, možemo da se složimo ili ne, da je on relativno objektivan i da se ne vodi računa i da se ne prepoznaju potpunosti svi oni napori koje je prethodna Vlada Republike Srbije uložila na polju reforme pravosuđa, slobode medija, zaštite novinara, pluralizam i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ja želim sa ovog mesta da podsetim sve građane Republike Srbije da je Vlada na početku ove godine 30. januara 2020. godine, usvojila medijsku strategiju za period od 2020. godine, do 2025. godine, na jedan zaista transparentan i inkluzivan način i koja je definisala na jedan dobar način glavne izazove u pogledu slobode medija u Srbiji.

Početkom decembra ove godine, znači pre par dana, usvojen je i Akcioni plan, prvi Akcioni plan za period od 2020. do 2022. godine, koji ima za cilj upravo sprovođenje ove medijske strategije koja obuhvata oblasti koje se tiču unapređenja sistema javnog informisanja, koje garantuje slobodu izražavanje, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam i osnaženu medijsku profesiju.

Iz godine u godinu, rekla bih, u svim ovim prethodnim izveštajnim periodima, ekonomski kriterijumi su zaista na najbolji način ocenjeni i to je najbolje pohvaljeni deo izveštaja i tako je iz godine u godinu.

Srbija je postigla određeni napredak i umereno je pripremljena, odnosno ima dobar nivo pripremljenosti u razvijanju funkcionalne tržišne privrede.

Takođe, se navodi da je Srbija postigla visok stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama u oblasti zaštite evra od falsifikovanja i zaštite finansijskih interesa Evropske Unije.

U delu eksterne revizije kvalitet revizorskog rada se kontinuirano poboljšava. Navedeno je da je Srbija zabeležila dobar napredak u oblati politike konkurencije i navodi se da je Srbija dobro pripremljena u oblasti transportne politike i da su nastavljene reforme u oblasti železnice.

Takođe, u izveštaju možete da nađete i onaj deo koji nisam čula da su danas poslanici posebno apostrofirali da su pohvaljeni napori i odgovorno postupanje Vlade Republike Srbije tokom pandemije i tokom tog prvog talasa pandemije u Srbiji.

Vlada je obezbedila dva paketa finansijske pomoći, ukupne vrednosti 5,7 milijardi evra za podršku privredi tokom trajanja pandemije izazvane virusom Kovid-19. Paketi su sadržali namenska budžetska sredstva za direktne novčane subvencije u privatnom sektoru, za program poboljšanih kredita, ali i za kredite uz garanciju države.

Takođe, dodatna finansijska pomoć kroz programe podrške obezbeđena je i za posebno pogođene sektore tokom pandemije poput turizma.

Osim toga, Vlada Republike Srbije je isplatila minimalnu zaradu zaposlenima u malim i srednjim preduzećima u Srbiji i odložila plaćanje poreza i doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. Svim građanima starijim od 18 godina, ponuđen je gotovinski transfer u iznosu od 100 evra.

Godina 2020. je godina izazova, ali i godina evropske solidarnosti, rekla bih. Srbija je dobar primer za predstavljanje solidarnosti i pokazivanje prave solidarnosti na delu.

Srbija je tako donirala dva miliona evra na međuvladinoj konferenciji EU, održane u maju 2020. godine, kako bi pomogla razvoju obezbeđivanju javnog pristupa vakcinama, testovima i lekovima namenjenim za borbu protiv bolesti Kovid 19. Prvi kontingent … stigao je u Srbiju i vakcinacija je počela u Srbiji pre nego što je počela u nekim zemljama punopravnim članicama EU.

Kada pričamo o građanima, Srbija uvek apostrofiramo koji su to benefiti evropskih integracija. Mi, kao narodni poslanici, kada smo u kontaktu sa građanima zaista možemo da kažemo da su te koristi i ti projekti koje sprovodimo zajedno pod pokroviteljstvom EU u značajna finansijska sredstva EU, zaista vidljivim i na svakom mestu, od obnove škola, porodilišta, univerziteta, mostovi koji nas još više povezuju sa čitavim regionom Zapadnog Balkana, sa Evropom, ali i čitavim svetom.

Ne morate u ovom trenutku da budete evrofanatik, ili preterani evrooptimista, i da to vidite i da uočite da se ti pozitivni primeri zaista mogu videti i u nekoj najmanjoj jedinici lokalne samouprave, u nekom malom selu, varošici, ali i u velikim gradovima u Srbiji.

Iz Izveštaja se navodi takođe da je još jedan od značajnih benefita koji je uspostavljen u prethodnom periodu, to je usvajanje novog regionalnog sporazuma o romingu i to je ključno postignuće na polju realizacije ciljeva digitalne agende za Evropu.

Takođe, dobar napredak je postignut u pogledu prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga, usvajanjem Zakona o poštanskim uslugama i Zakona o priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Želim da istaknem sa ovog mesta da se i sama EU tokom ovog izveštajnog perioda susretala i dalje se susreće sa brojim izazovima, od Bregzita, migrantske krize, usvajanje Finansijskog plana za period od 2021-2027. godine, ali i naglaskom evroskepticima u pojedinim državama članica EU.

Inače, evroskepticizam je fenomen sa Britanskog kontinenta. Prvi put je termin evroskepticizam pomenut 1986. godine u jednim britanskim novinama. Prevashodno je uska specijalnost bila da je to isključivo bio fenomen na početku u Velikoj Britaniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, međutim, evroskepticizam sada imaju i mnoge zemlje jezgra Evropske unije. Možete naći predstavnike političkih grupacija, političkih partija koje se zalažu za neki, prosto, kritičniji, obazriviji pogled u kom pravcu i kakva je budućnost same Evropske unije i u mnogim zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Irska ili druge zemlje punopravne članice Evropske unije.

Takođe, rekla bih da je čitav svet, pa i EU i Srbiju, pogodio jedan globalni fenomen kakva je pojava pandemije korona virusa i da smo u tom trenutku zaista svi bili na istom zadatku, sa jedne strane da očuvamo zdravlje ljudi, da se borimo da očuvamo živote ljudi u pandemiji, a sa druge strane, paralelno sa tim, da radimo i na očuvanju i da se borimo za očuvanje radnih mesta.

Kao što sam već rekla, 2020. godina je godina evropske solidarnosti. Srbija je pomagala drugim zemljama tokom pandemije korona virusa. Zaista smo poslali pomoć našim italijanskim prijateljima kada im je pomoć bila najpotrebnija. Reč je o pomoći u vidu medicinske opreme koja je namenjena za civilnu odbranu u Italiji. Donacija se sastojala od dva miliona hirurških maski, dva miliona epidemioloških maski, milion zaštitnih rukavica i 100 hiljada skafandera za zdravstvene radnike, uz jednu jasnu poruku – pobedićemo zajedno, hrabro Italijo, Srbija je uz tebe.

Ja bih sada ovaj svoj prvi deo današnjeg izlaganja završila. Često su nam te reči ohrabrenja potrebne i rekla bih najpotrebnije u ovom trenutku kada se suočavamo sa jednim ovako opakim neprijateljom. Srbija je zaista primila i značajnu finansijsku pomoć od strane Evropske unije.

Ja bih iskoristila priliku sa ovog mesta, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da se zahvalim našim evropskim partnerima za sve ono što su činili tokom pandemije.

Pozvala bih sve kolege narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze, da podrže zaključke, da se aktivno uključe u proces evropskih integracija, jer to je onaj zajednički imenitelj koji nam u ovom trenutku nedostaje kako bismo obezbedili zaista ostvarenje sna, a to je da Srbija postane punopravna članica Evropske unije. Zahvaljujem.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem, predsedniče.

Zarad istine i javnosti, želim da kažem sledeće. Mi smo kao članovi Odbora za evropske integracije imali zaista jednu konstruktivnu raspravu na 4. sednici našeg resornog odbora i tu su bili prisutni i predstavnici delegacije EU u Beogradu i šef delegacije, ambasador Fabrici.

Moram da kažem da je zaista prisutna jedna te ista retorika kod dela poslanika nacionalnih manjina. Ja sada imam prosto jednu dilemu, zarad istine i javnosti – da li je taj govor već unapred bio pripremljen, da li je on morao da kaže neku vrstu „mesidž boksa“, kako bi negodovao na sve ono što je učinjeno i urađeno u ovom prethodnom izveštajnom periodu, od juna 2019. do oktobra 2020. godine?

Takođe, na tom resornom Odboru deo opozicionih poslanika je sve vreme pričao – te im nije odgovaralo što je izveštaj stigao u Narodnu skupštinu, što se raspravlja o njemu na resornom Odboru, nisu imali dovoljno vremena da od 6. oktobra, od kad je Izveštaj uručen ministru Jadranki Joksimović, nisu imali vremena da pročitaju Izveštaj i obimnu literaturu na 140 strana, nakon toga su izneli zaista neosnovane kritike.

Ja razumem da apsolutno svi narodni poslanici, bez obzira da li su pozicija ili opozicija, imaju svoja prava zagarantovana Ustavom i zakonom i mogu ili da glasaju ili da ne glasaju, da dođu ili da ne dođu na sednicu, da se uključe u raspravu ili da se ne uključe u raspravu, da podnose amandmane ili da ne podnose amandmane, ali iznošenje kritika zarad kritike, bez nuđenja nekih adekvatnih rešenja, šta ćemo to da uradimo u procesu evropskih integracija.

Iskreno da vam kažem, kao neko ko je u ovom Odboru već šest godina i ko je jedan od 15 poslanika koji su potpisnici zaključka na Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2020. godini, zaista mogu da odgovorno tvrdim da prethodni govornik apsolutno nije pročitao Izveštaj o napretku Srbije, niti se uključio u istinsku raspravu o donošenju ovih zakona. Da je pročitao, onda bi video na koji način je, na jedan afirmativan i pozitivan način, deklarisana osnovna prava nacionalnih manjina i sastavni su deo ovog teksta Evropske komisije.

Koleginica Kovač je o tome pričala i ja želim da to uđe u stenobeleške sa ove današnje sednice.

U Izveštaju o napretku Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu kaže da „zakonski okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava široko je uspostavljen i generalno ima podršku, u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina“. Takođe se kaže da je fond za nacionalne manjine i dalje povećan, da se ulažu značajna finansijska sredstva u zaštiti prava nacionalnih manjina.

Što se tiče albanske nacionalne manjine, izrađen je katalog najčešćih albanskih imena i prezimena, kako bi se omogućilo tačno unošenje takvih imena u matične knjige, da nemamo one zloupotrebe koje smo imali u prethodnim godinama i u prethodnim decenijama, i kada je reč o popisu i kada je reč o vađenju ličnih karata i kada je reč o spaljivanju dokumentacije.

U Izveštaju se taksativno navodi da lokalni saveti za međunacionalne odnose su osnovani u svakoj od 73 opštine u kojima je takva obaveza propisana zakonom. Znači, radimo na demokratskim principima, radimo na poštovanju prava, na vladavini prava u našoj državi, radimo na zaštiti nacionalnih manjina.

U Poglavlju 23, gde spadaju zaštita prava nacionalnih manjina, zaista je na jedan pozitivan način ocenjen napredak Srbije u procesu evropskih integracija i molim vas da to prosto uđe kao jedna poruka sa današnje sednice.

Niko nije sporio da on nema prava da govori. Jer, imali smo konstruktivnu raspravu, opet napominjem, na Odboru za evropske integracije, govorio je o tome, svi su apsolutno pozvani da se uključe u debatu.

Važno je da prvi put u istoriji Narodne skupštine Republike Srbije mi u plenumu raspravljamo o jednoj ovako značajnoj temi kao što je tema evropskih integracija i napretku Srbije na našem evropskom putu.

Govorio je o tim dvostrukim aršinima, kako se čita ovaj izveštaj i kako su urađene reforme u pravosuđu, a nije rekao da je Narodna skupština, da su svi poslanici Narodne skupštine 4. decembra 2020. godine, Vlada je na osnovu člana 203. stava 1. Ustava Republike Srbije i člana 142. Poslovnika Narodne skupštine, uputila u redovnu skupštinsku proceduru Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Znači, 4. decembra.

Mnoge stvari iz ovog izveštajnog perioda mi smo i nakon izveštajnog perioda već sada promenili i to će biti sastavni deo nekih narednih izveštaja i nekih sledećih ocena o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, i kada je reč o izmeni i dopuni Zakona o akcizama i Zakona o PDV-u i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ali i kada je reč o promeni Ustava. Tako da, hajde da se bavimo suštinskim stvarima.

Prosto, videlo se da govor i ključne poruke je prethodnom govorniku neko drugi napisao i da je on danas trebao da to samo pročita, a ne da se zaista uključi u ovu debatu.

Ja bih želela da kažem sledeće – da je uloga Narodne skupštine u procesu evropskih integracija zaista značajna, da pored pregovaračkog tima i pored glavnog pregovarača u Republici Srbiji, a to je Vlada Republike Srbije, i Narodna skupština Republike Srbije zaista ima značajnu ulogu. Naime, 68% građana Srbije smatra da su reforme neophodne za ulazak Srbije u EU, ali da je neophodno da ih sprovodimo i mimo EU. I to je ono što nas obavezuje da danas ovde sedimo i da danas ovde predano radimo na zaključcima, kako bi ohrabrili napore ove nove Vlade, to je Vlada kontinuiteta, Vlada reformskih procesa, i u narednom periodu.

Takođe, jako nam je važno da postignemo konsenzus i da se dogovorimo oko nekih zajedničkih imenitelja, nekih zajedničkih principa, kako bi Srbija nastavila da ide putem reformi i putem napretka. Govorili smo o različitim stvarima ovde.

Želim da kažem da je karakter procesa evropskih integracija Srbije kao pristupajuće zemlje takav da za razliku od mnogih zemalja kandidata u okruženju, Srbija je uključila u sam proces i Nacionalni konvent koji je okupljen u radnim grupama i koji zaista aktivno i sa nama kao narodnim poslanicima, članovima Odbora za evropske integracije, učestvuje u dijalogu evropskih integracija, učestvuje u pripremi pregovaračkih pozicija pre nego što ih iz Narodne skupštine vratimo Vladi Srbije.

Oni su prisutni na sednicama Odbora gde razgovaramo o sažetku pregovaračkih pozicija, daju svoje preporuke, daju svoje mišljenje. Nedavno smo imali i sednicu Nacionalnog konventa gde su zaista ljudi imali prilike, ljudi eksperti, ljudi iz civilnog društva, iz nevladinih organizacija, okupljeni u okviru evropskog pokreta u Srbiji imali su prilike da iznesu i neko kritičko mišljenje o tome, o brzini i dinamici procesa evropskih integracija. To je jako važno, ali to mnoge zemlje kandidati u ovom trenutku nemaju, niti su imali pre nas.

Takođe, želela bih da kažem da je pozicija Narodne skupštine i uloga Narodne skupštine definisana Rezolucijom o ulozi Narodne skupštine, načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU, koja je usvojena još 2013. godine, ali i kroz saradnju sa Evropskim parlamentom.

U ovom sazivu članovi Odbora za evropske integracije su zaista imali jednu tesnu saradnju, blisku saradnju, svakodnevnu saradnju i komunikaciju i sa Evropskim parlamentom i sa radnim telima Evropskog parlamenta.

Drugo, mi kao narodni poslanici zaista učestvujemo na brojnim konferencijama. U ovom trenutku zato što je pandemija korona virusa imamo onlajn sesije i onlajn uključenje preko brojnih aplikacija.

Za vreme nemačkog predsedavanja savetom Evropske unije, moja malenkost i predsednica Odbora za evropske integracije, potpredsednica Narodne skupštine, Elvira Kovač imala je prilike da učestvuje na konferenciji Odbora za evropske poslove svih parlamenta, punopravnih članica Evropske unije na koju su bili pozvani i zemlje kandidati.

Takođe, tu je i format KOSAP sastanak gde se nalaze partneri i parlamenti iz regiona zapadnog Balkana. Znači, zaista vodimo računa o tome, pažljivo čitamo izveštaje, sve ono što se odnosi, npr. na ulogu Narodne skupštine u procesu evropskih integracija, zaista se trudimo da sa pažnjom pročitamo, da uočimo te kritike i da otklonimo i da idemo ka jednoj boljoj razvijenijoj demokratiji.

U subotu smo imali jednu sednicu, gde smo raspravljali o izveštajima nezavisnih institucija, Zaštitniku građana, DRI, izveštaju Poverenice za rodnu ravnopravnost, Poverenika za informacije od javnog značaja. Nedavno je na jednoj od prethodnih sednica, kao narodni poslanici, usvojili smo i Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Reč je o onom dokumentu koji je započet još 2014. godine pod pokroviteljstvom organizacije OEBS-a, ali deo tadašnje opozicije u onom sazivu 2014. – 2016. godine je odbio kada smo mi došli do nekog nacrta teksta Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, odbio je dalje da učestvuje u tome, jer je smatrao da ne želi da da pozitivan signal ili pozitivan stav da se jedan tako važan dokument i usvoji.

Mi takođe imamo i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje i zaista između Evropske unije i Republike Srbije, koju čini po 15 poslanika Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Srbije sastanci POSPA zaista se održavaju dva puta godišnje i naizmenično bilo u Strazburu, bilo u Beogradu.

Ovogodišnji izveštaj nesumnjivo govori da je Srbija iskreno posvećena daljim i dubljim reformama sa kojim pristupa na jedan odgovoran način. I zato stavljam akcenat i zato smatram da je važno da pozovemo sve poslanike i pozicije i opozicije da podrže zaključke, da se uključe u raspravu o amandmanima koji je deo poslanika uputio Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bi zaista generacije koje stasavaju u ovoj zemlji imale izvesniju budućnost, kako bi generacije koje stasavaju u ovoj zemlji zaista verovali u sve reformske procese koji se u ovom trenutku odigravaju.

Predlog zaključaka povodom predstavljanja izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2020. godinu koji je na današnjem redu, pokazuje neku vrstu pravca, gde se mi sada trenutno nalazimo, a gde želimo kao društvo i da idemo. Naravno, ni jedan dokument nije prosto neko sveto slovo na papiru i na tome možemo da radimo i u budućnosti.

Godina 2020. je godina novog zamaha u odnosima Evropske unije i Srbije, ali i čitavog zapadnog Balkana. Kompanije iz Evropske unije su zaista ubedljivo naš najveći investitor sa 65% ukupnih direktnih stranih investicija, dok je udeo Evropske unije u ukupnoj trgovini u regionu iznosio preko 69% u 2019. godini.

Nedavno usvojeni Ekonomski investicioni plan za zapadni Balkan predstavlja zaista snažni podsticaj i podršku čitavom regionu zapadnog Balkana. Identifikovano je deset investicionih prioriteta i zaista se vodi računa i zaista se pruža jedna snažna podrška od strane naših evropskih partnera da se ubrza zelena i digitalna tranzicija čitavog regiona, da se region još dodatno poveže, jer je reč o regionu koji ne smemo ni na koji način potcenjivati. Reč je o regionu sa 18 miliona građana, 18 miliona potrošača.

Srbija je danas na dobrom putu i nakon, rekla bih 15 godina propadanja i traženja sebe za vreme prethodnog režima i onih propuštenih prilika u procesu evropskih integracija, zaista smo uspeli da se vratimo na pravi kolosek i to teškim merama i reformama koje smo sproveli u prethodnom periodu. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi ministre Lončar sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija danas beleži pad, ima najmanji pad u Evropi, kada je reč o BDP-u u odnosu na čitavu Evropu, od 1,5%.

U goroj poziciji su od nas i mnoge zemlje EU, poput Bugarske koja je u minusu za 4%, Severne Makedonije – 5,4%, Mađarske – 6,1%, BiH – 6,5%, Hrvatske koja je u padu od 9% i Crne Gore koja beleži pad za čak 12%.

Srbija je, dakle, u mnogo povoljnijoj situaciji, oporavlja se ekonomija, oporavlja se i sektor usluga, raste privreda i oporavlja se industrijska proizvodnja i jako je važno da kao država i kao sve naše relevantne institucije nastavimo sa ovako pozitivnim trendovima i u budućnosti i u narednom periodu.

Zato je važno da danas kao narodni poslanici raspravljamo o izmenama i dopunama jednog jako važnog zakona. Reč je o Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kako bi nastavili da brinemo o zdravlju naših građana, kako bi sačuvali naš zdravstveni sistem i kako bi sačuvali našu privredu, privredu naše zemlje.

O novinama u ovom zakonu govorili su mnogi narodni poslanici, ja prosto ne želim da se ponavljam. Osnovne novine idu u pravcu da je sanitarnih inspektora do sada na terenu bilo zaista malo i da je neophodno da uključimo i druge institucije i druge organe koji će se baviti kontrolisanjem mera i realnim sprovođenjem u praksi. Ubuduće će u našim gradovima, i u Beogradu i u ostalim gradovima i opštinama i komunalna milicija voditi računa o sprovođenju ovih mera, moći će da pišu prekršajne naloge građanima koji se ne pridržavaju ovih mera, kao što je obavezno korišćenje maski.

Neophodno je da imamo zaista jedan dobar pravni okvir. Mogla bih da kažem da je ovaj postojeći zakon koji smo usvojili 2016. godine bio dobar, i sada je dobar, ali moramo da vodimo računa o svakom onom detalju, da uvedemo novine i nove pojmove, kao što su kućna izolacija i kućni karantin kako bi zaista kao država Srbija dali adekvatan odgovor na pandemiju korona virusa koja je zaista pogodila čitav svet i Srbija nije imuna.

Istina je da su nam bolnice pune, ali i da je dosta toga Vlada Republike Srbije preuzela u ukupno osam meseci koliko pandemija korona virusa vlada u Srbiji kako nam se ne bi desio kolaps zdravstvenog sistema koji smo zaista mogli da gledamo i u svetskim medijima i u mnogo razvijenijim zemljama i mnogo bogatijim zemljama nego što je Republika Srbija.

Zaista odajem priznanje za sve što je urađeno u prethodnom periodu, gospodine Lončar. I Ministarstvo zdravlja i predsednik Republike Srbije je zaista danonoćno bio na terenu. Pratili ste sve moguće situacije koje su se dešavale. Zaista ste davali svakog dana adekvatne odgovore. Evo, i sada ste, rekla bih, dva koraka ispred, i kada je reč o otvaranju novih bolnica i kada je reč o daljem ulaganju u zdravstveni sektor.

Želim sve građane Republike Srbije da obavestim, koji možda nisu ispratili, da je u planu izgradnja, da je u toku izgradnja dve posebne Kovid bolnice u Beogradu, reč je o naselju Batajnica, ali i u Kruševcu i da je država Srbija za to izdvojila devet milijardi dinara. Nećemo samo stati na opremanju i izgradnji novih bolnica, opremaćemo i nove opšte bolnice, opremaćemo domove zdravlja i zaista ćemo kao država se potruditi na sve načine da pokažemo da imamo dovoljno opreme, da imamo dovoljno medicinske opreme, zaštitne opreme, da imamo dovoljno lekova i da ćemo svakom pacijentu u Srbiji zaista obezbediti adekvatnu zdravstvenu negu.

Raduje i činjenica da zaista beležimo rekorde kada je reč o izgradnji novih bolnica u Batajnici i u Beogradu i da će ta bolnica biti otvorena, koliko sam saznala iz medija, 2. decembra, da će bolnica u Kruševcu biti otvorena sredinom decembra ove godine i da ćemo imati nove zdravstvene kapacitete, što nam je u ovom trenutku jako važno kako bi zaštitili živote svih naših građana.

Takođe, želim da kažem da će te bolnice biti zaista opremljene najmodernijom opremom, da ćemo imati dovoljno respiratora, boca za kiseonik, aparata za anesteziju, ali i svega onoga što je neophodno kako bi naši pacijenti, kako bi naši građani zaista imali adekvatne uslove za pružanje adekvatne zdravstvene zaštite. Rekla bih da zaista mnoge zemlje i EU u ovom trenutku mogu da nam pozavide na tako dobrim rezultatima.

Takođe, želela bih da kažem da je ovo možda i trenutak da sami sebi i kao narodni poslanici i kao obični građani ove zemlje postavimo neka pitanja i da budemo iskreni u tim odgovorima - da li smo dovoljno učinili za naše građane kao pojedinci? Kakvi su uslovi u našim bolnicama i našim Kovid ambulantama, a kakvi su uslovi bili pre, recimo, 10 godina? Da li imamo dovoljno medicinske opreme? Kako se mi snalazimo, kakva je to praksa u Srbiji, a kako se snalaze neke druge zemlje, mnogo razvijenije zemlje u regionu? Neke su od njih i članice EU.

Mogu da kažem sa ponosom da je Srbija imala adekvatan odgovor na pandemiju korona virusa, da smo među prvim zemljama nabavili respiratore i svu neophodnu medicinsku opremu, zaštitne maske, sredstva za dezinfekciju, skafandere i ostalu zaštitnu opremu, da se zaista od prvog dana u Srbiji poštovala reč struke, da smo imali i dobru saradnju i sa našim kineskim partnerima, da smo se pridržavali svih neophodnih preporuka i da zaista nije bilo sramota da čujemo i šta naši inostrani partneri, naši prijatelji iz Kine mogu da nam ponude kao iskustvo koje ćemo mi implementirati i sprovesti u našoj zemlji.

Počeli smo da otvaramo privremene Kovid bolnice u čitavoj Srbiji. U Beogradu su to bile bolnice na Sajmu, ali i u Areni i u svim ostalim gradovima. U opštinama su se otvarale privremene bolnice jer smo na taj način želeli da pokažemo da možda ukoliko nema kapaciteta u Kovid bolnicama, imamo u privremenim bolnicama.

Tako da zaista je svakom građaninu, ko god se obratio nekoj zdravstvenoj ustanovi za pomoć, ni jedan građanin nije bio odbijen, svi su dobili adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Ne smemo zaboraviti rezultate Vlade u prethodnom periodu. Opremili smo uz pomoć naših kineskih prijatelja jednu od najsavremenijih laboratorija na Balkanu, rekla bih. Reč je o laboratoriji "Vatreno oko" i zaista smo mnogo radili. To nas je zapravo dovelo do toga da smo mi u jednom trenutku zaista brzo mogli da izvršimo što veći broj testiranja i na taj način brzo otkrijemo i dođemo do rezultata koje su to Kovid pozitivni pacijenti, građani Srbije.

Možda sam ja emotivna u ovom trenutku, oprostite mi na tome, zaista želim da iskažem jedno istinsko poštovanje prema svim onim herojima, svim onim lekarima, zdravstvenim radnicima, medicinskom, nemedicinskom osoblju, svim onim volonterima koji su od 16. marta otkad je uvedena vanredna situacija u našoj zemlji zaista zvali i pružali bezrezervnu, bespoštednu borbu.

Videli smo juče kada su neki od njih nagrađeni sa najsjajnijim ordenjem, medaljama, koje predstavljaju neku vrstu nagrade za sve ono i priznanje za sve ono što su oni uradili za našu zemlju. Neki su u toj borbi dali svoj život. To nisu samo jedine nagrade koje je predsednik Aleksandar Vučić uputio kao znak zahvalnosti za solidarnost, humanost, za profesionalizam u ovoj pandemiji. Te nagrade će se dodeljivati za Sretenje.

Ja dolazim iz GO Rakovica i znam kako je nekada izgledao taj zdravstveni sistem. Mogu da vam kažem da su građani Rakovice više od 50 godina čekali na jedan moderan dom zdravlja primarne zdravstvene zaštite koji smo zajedno otvorili, podsetiću vas, u oktobru 2017. godine i gde sada više od 40 hiljada pacijenata naselja u Rakovici mogu da dobiju zdravstvenu adekvatnu negu.

To ne možemo nikada zaboraviti, tu neku ljudsku dimenziju koju kao narod zaista u teškim vremenima sve više pokazujemo. Zato me je danas zabolela izjava jednog narodnog poslanika koji je rekao da nam nisu potrebne konferencije za medije Kriznog štaba, da ti stručnjaci koji sede na konferencijama, koji daju odgovore na pitanja novinarima, da šire strah i da to nije potrebno.

Naprotiv, smatram da su te konferencije neophodne i da nam takve izjave neodgovornih poslanika ni na koji način neće koristiti ni našoj ekonomiji, ni našoj privredi, a ni zdravstvenoj zaštiti i zdravstvu u Srbiji. Tako da, prosto, to je za svaku osudu.

Takođe, ta ljudska dimenzija, kao narod mi smo pokazivali tokom čitave istorije i u tom prvom talasu korone u Srbiji, zaista mogu da kažem da je veliki broj volontera i privrednika svakog dana zvao nas u opštini, a verujem da su takve priče, i da mi danas ovde možemo da čujemo svih 250 poslanika, da ispričaju svoje priče šta su radili od 16. marta do danas, kako su pomagali svojim sugrađanima i kako su se zajedno sa svim državnim institucijama borili protiv ovog opakog virusa, protiv pandemije Kovida-19.

Na samom kraju, važno je da nastavimo sa radom, važno je da menjamo ovaj zakon i važno je da nastavimo da obezbedimo sve one neophodne uslove da srpska privreda nastavi da funkcioniše uprkos pandemiji korona virusa.

Ohrabruje vest koju smo čuli od ministra finansija, gospodina Malog, da ćemo kao zemlja zaista nastaviti i sa direktnim stranim investicijama i u narednoj godini, da strani investitori neće zaobilaziti našu zemlju, jer je Srbija bila lider u jugoistočnoj Evropi. Isto tako, ohrabruje vest da ćemo nastaviti sa povećanjem plata i penzija i u narednoj godini.

Nastavljamo sa borbom protiv ovog opakog virusa, jer je jako važno da postanemo odgovorni i prema sebi, ali i prema drugima, kako bi obezbedili da Srbija nastavi da živi. Živela Srbija.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština Mesečno 82659.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -