DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 06. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica Odbora za evropske integracije, Odbora za spoljne poslove i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i Odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija poslanički mandat, kada se našla na 39. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.

Živi u Beogradu i ima ćerku.
Poslednji put ažurirano: 21.09.2020, 15:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 61
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 28 dana

Poštovana gospođo Stojković, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 godine i 2 meseca i 22 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 5 godina i 1 mesec i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću, poštovana predsednice Vlade, gospođo Brnabić, ministarko Čomić, drage kolege narodni poslanici, danas kada raspravljamo o zaključcima 15 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, želim da podsetim sve građane Srbije da su evropske integracije i članstvo Srbije u EU naš nacionalni interes i naše strateško opredeljenje.

Republika Srbije posmatra pristupni proces EU kao podsticaj za dalji nastavak reformi i jačanje evropskih standarda. Ne smemo zaboraviti, više kolega narodnih poslanika je danas iznosilo konkretne brojeve kada je reč o toj finansijskoj pomoći EU, želim da napomenem da je EU naš najvažniji trgovinski investicioni partner, naš najveći donator i jedan od najznačajnijih partnera u kreiranju, rekla bih, ekonomske stabilnosti naše zemlje.

U pripremi današnjeg izlaganja, zaista sam se podsetila svih onih prilika koje su nastale nakon Drugog svetskog rata i kako smo uopšte došli do koncepta formiranja, pre svega, Evropske zajednice za ugalj i čelik, Evropske ekonomske zajednice svih onih preteča EU i naišla sam na jedan jako zanimljiv govor o ujedinjenju Evrope britanskog premijera Vinstona Čerčila koji je govorio studentima u Cirihu 1946. godine, nakon samo godinu dana od završetka Drugog svetskog rata.

Vinston Čerčil je tada rekao: „Ovaj plemeniti kontinent, koji u svemu obuhvata najlepša i najkulturnija područja zemlje, uživa blago i umereno podneblje, domovina je svih velikih starih rasa zapadnog sveta. Ovde su izvori hrišćanske vere i hrišćanske etike, ovde je kolevka skoro svih kultura, umetnosti, filozofije i nauke i starog i novog doba. Kada bi se Evropa jednom ujedinila u uzajamnom deljenju zajedničke baštine, neizmerni bi bili sreća, blagostanje i slava u kojima bi uživalo njenih tri ili četiri stotine miliona ljudi“.

Ovaj vizionar, kakav je bio britanski premijer Vinston Čerčil, govorio je o tome da je vreme možda kratko i da je trenutno nastao jedan predah, da su topovi utihnuli nakon Drugog svetskog rata i da su borbe prestale, ali da opasnosti nisu prestale i da ako želimo izgraditi kovanicu koju je on smislio sjedinjene evropske države moramo početi sada.

Svoj govor završava sledećim mislima: „Ako u početku sve evropske države ne budu želele ili ne budu htele da se pridruže EU, mi bez obzira na to moramo krenuti u okupljanje, u udruživanje svih onih koji to žele i mogu“.

Upravo ovaj čuveni govor Čerčil završava rečenicom: „Neka se Evropa uzdigne ponovo“.

Nekako, ovo je pravi trenutak da se podsetimo tog govora, jer se i sama EU zaista suočava sa brojnim izazovima. Uskoro se pokrenula čitava jedna polemika oko konferencije o budućnosti same EU, gde su uključeni svi akteri i nacionalni parlament i vlade država članice EU i pristupajućih zemalja i predstavnici civilnog sektora, lokalnih nivoa vlasti, studenti, mladi ljudi, da govore o tome zašto je dobro ponovo biti u EU, zašto je važan taj opstanak EU i zašto je važno da i sama EU nastavi sa svojim reformskim procesima.

Kada govorimo o toj finansijskoj pomoći EU, rekla bih da EU Srbiji pruža više od dve decenije finansijsku pomoć i da ti konkretni podaci, do kojih sam došla prema zvaničnim podacima delegacije EU u Srbiji, govore o tome da Srbija i EU potpisuje IPA finansijske sporazume za projekte čija se realizacija planira u narednom periodu svake godine i da prvi deo IPA za 2022. godinu vredan je čak 70 miliona evra, da je EU Srbiji pružala pomoć u vrednosti od 93 miliona evra u borbi protiv svetske pandemije koja je pogodila čitav svet, kakav je Kovid 19, da je EU zaista bila jedan pouzdan partner i da nam je pružala pomoć i u opremi i u finansijskim sredstvima i tokom majskih poplava 2014. godine kada smo mi, ali i čitav region, bili pogođeni ovom velikom istorijskom pošasti kakve su bile majske poplave 2014. godine.

Takođe, ne smemo da zaboravimo da je EU naš najveći donator punih 20 godina i da trgovinska razmena između Srbije i EU čini ukupno 62% ukupne trgovine Srbije. Takođe da je u proteklih 10 godina, da su direktne strane investicije u Srbiji iznosile 15,4 milijarde evra, što čini 67% ukupnog priliva.

Najveći investitori u Srbiji, kada pogledate u ovom prethodnom periodu koje su se sve fabrike otvorile u Srbiji, koji investitori dolaze i što je dobro da uprkos drugoj godini pandemije mi uspevamo da očuvamo radna mesta, ali i da otvorimo i da kreiramo dobar poslovni ambijent koji otvara nova radna mesta, jako je dobro istaći da upravo su ti najveći investitori dolazili iz zemalja punopravnih članica EU i da kad pogledamo te brojke, one su zaista impresivne. U periodu od 2016. godine do 2019. godine nivo direktnih stranih investicija u našoj zemlji iznosio je sedam milijardi 315 miliona evra iz država članica EU, a nakon toga su došle i investicije sa istoka, pre svega mislim na Republiku Kinu i na Rusku Federaciju.

Direktne strane investicije su zaista dobrodošle u našu zemlju. One čine mnogo toga dobroga našoj privredi. One dovode do toga da mi uvodimo neke nove tehnologije, nova znanja, nove veštine poslovanja, da kreiramo nova radna mesta.

Takođe, kada pogledamo glavne sektore, odnosno one oblasti u kojima EU pruža finansijsku pomoć, videćemo da značajna finansijska sredstva idu u obnovu našeg obrazovanja, naših škola, naših bolnica, zdravstvenog sektora, ne samo u finansijskoj pomoći, već i u pružanju pomoći prilikom vakcinacije ili zdravstvene opreme.

Imamo IPARD finansijska sredstva koja su i te kako vezana za pomoć u poljoprivredi, pomoć našim vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, pomoć koja ide ka razvoju i daljem unapređenju seoskog turizma. Ne samo to, tu je svakako i podsticaj koji ide ka lokalnom ekonomskom razvoju, podsticaji koji idu ka inovacijama, životnoj sredini, transportu, energetici, pravosuđu, vladavini prava, ali rekla bih i ono što ste vi danas u vašem uvodnom obraćanju i te kako napomenuli, jačanju kapaciteta i daljoj reformi naše javne uprave kroz proces digitalizacije i modernizacije.

Republika Srbija ima status kandidata za prijemu u članstvo EU i ovo je zaista naš strateški cilj, spoljno-politički prioritet, što je definisano Strategijom nacionalne bezbednosti iz 2019. godine. U izgradnji društva, upravo u ovoj Strategiji stoji u članu 3. koji definiše naše nacionalne interese da je u izgradnji društva zasnovanog na evropskim idejama, da su učestvovali i srpski mislioci u prvoj polovini 20. veka, da je srpski narod zaista podneo velike žrtve za izgradnju slobodne i stabilne Evrope, da članstvom u EU Srbija postaje deo organizacije koja predstavlja jednog od najznačajnijeg globalnog aktera i da zaista stiče mogućnost da i sama učestvuje u procesu donošenja i kreiranja odluka unutar ove organizacije.

Zaista, Vlada Republike Srbije kao glavni pregovarač u procesu evropskih integracija zaista ulaže enormne napore da ovaj evropski kurs, da sam proces evropskih integracija zaista učini živim i da svakoga dana možemo videti napretke u tom procesu.

Kada pogledamo istoriju evropskih integracija naše zemlje, kada pogledamo te važne datume, rekla bih da je proces evropskih integracija zapravo odblokiran te 2013. godine, kada je stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nakon toga i 2014. godine, kada je održana prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, zatim 2015. godine, kada smo otvorili prve dve pregovaračke pozicije od ukupno 35, koliko Srbija ima, da su rezultati zaista dobri u procesu evropskih integracija. Do sada smo otvorili 18 pregovaračkih poglavlja, dva smo privremeno zatvorili i da su vlasti Srbije zaista taj proces prihvatili kao svoj integrativni deo. Iako nismo morali da usvojimo tu novu metodologiju, i te kako smo se opredelili za nju.

Otvaranje klastera, a ranije i otvaranje poglavlja, uvek je jedan važan signal, jedan važan impuls za sve naše građane koji pokazuju da je Srbija na dobrom putu danas i da je taj reformski kurs Srbije jasno zacrtan.

Srbija samostalno vodi svoju politiku i mi razvijamo partnerstva i sa našim partnerima i na Istoku i na Zapadu. Zaista se trudimo da ta dinamika procesa, dinamika otvaranja, ranije poglavlja a danas klastera, ostane živa.

Kao aktivan član Odbora za evropske integracije, smatram da ta dinamika otvaranja poglavlja ne prati pravu dinamiku reformskog procesa i stvarnog napretka naše zemlje. Ne tražimo nikakve prečice, nikakve ustupke, već samo tražimo jedan realan odnos, jedan pošten odnos, da se pogledamo u oči i da vidimo gde se mi nalazimo i gde želimo kao društvo da idemo, ali da se valorizuje svaki taj reformski napredak i svaki taj korak koji naša zemlja, Vlada Republike Srbije, ali i sve institucije u procesu integracija i te kako ulažu napore da to bude vidljivo i da se obezbedi jedan značajan pomak kroz otvaranje klastera koji danas predstavljaju tzv. grozdove poglavlja.

Evropska komisija je 19. oktobra objavila Izveštaj Srbije za 2021. godinu u okviru tzv. Paketa proširenja, koji sadrži izveštaj o kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo. Dobro je da je Izveštaj, kao što ste rekli u vašem uvodnom izlaganju, predstavljen i predstavnicima Privredne komore Srbije i Stalnoj konferenciji gradova i opština i Nacionalnom konventu. Mi smo na Odboru za evropske integracije u oktobru raspravljali o njemu i predstavljen je i na sastanku sa ambasadorima zemalja članica EU.

Prošle godine je bilo prvi put da o Izveštaju raspravljamo u plenumu. Dobro je da se otvore teme evropskih integracija i da u tom procesu vodimo aktivan dijalog, ali, ne sami sa sobom nego sa svim ovim akterima preko puta nas i da u taj proces uključimo i predstavnike medija i studentske organizacije i akademsku javnost, kao što je uključen i Nacionalni konvent, odnosno predstavnici civilnog sektora.

Tokom portugalskog predsedavanja otvoren je klaster jedan, koji se odnosi na osnovna prava, 22. juna 2021. godine, na Međuvladinoj konferenciji "Srbija EU". Komisija je, kada je oktobra ove godine podnela Izveštaj za Srbiju, dala pozitivne inpute za otvaranje još dva klastera - klaster tri, koji se odnosi na konkurenciju i inkluzivan rad, kao i klastera četiri, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivo povezivanje.

Mnogo toga ne zavisi od nas. Mi smo naš deo domaćeg zadatka i te kako dobro uradili, kao dobri đaci, sada sve to zavisi od punopravnih članica EU koje će u decembru ove godine na Međuvladinoj konferenciji dati svoj stav o otvaranju jednog ili dva klastera.

Želim da kažem da je ovo Izveštaj koji zaista na jedan pozitivan način ocenjuje ostvareni napredak naše zemlje u procesu evropskih integracija i da daje jasne poruke kada je reč o spremnosti za proširenje, u trenucima kada Srbija ispunjava kriterijume za članstvo.

Takođe, želim da kažem da kada pogledamo čitav tekst Izveštaja za Srbiju za 2021. godinu, iz godine u godinu vidimo da su ovi ekonomski kriterijumi jako dobro vrednovani, jako dobro ocenjeni i da je Srbija ostvarila izvestan napredak i dobar nivo pripremljenosti u pogledu razvoja tržišne privrede i da je čak 62 puta evidentiran ograničen napredak u čak 15 poglavlja i da je notirana umerena pripremljenost naše zemlje.

Kada govorimo o ekonomiji, želim samo da podsetim naše građane, ja dolazim iz gradske opštine Rakovica i do 2012. godine Srbija se suočavala sa bankrotstvom. Ja sam svedok rakovičkih fabrika na kojima smo mogli da vidimo lance i katance. Preko samo jedne noći, više desetina hiljada ljudi je ostajalo bez posla, bez mogućnosti da finansiraju normalno život svoj i svojih porodica.

Vlada Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, zaista čini enormne napore da se sačuvaju radna mesta i da kroz različite pakete pomoći pomognemo svima, i penzionerima i nezaposlenima i svim punoletnim građanima i ljudima koji žive na KiM.

Vi ste tokom usvajanja budžeta i pratećih zakona nedavno u Narodnoj skupštini izneli podatak da smo pomogli sa čak osam milijardi evra i da smo se tokom 2020. i tokom 2021. godine i te kako suočavali sa brojnim izazovima, ali da smo nekako uspeli i da imamo dobre vesti kada je reč o smanjenju nezaposlenosti i da smo lideri u privlačenju direktnih stranih investicija u regionu čitave jugoistočne Evrope, o čemu se ne hvalimo mi sami nego to vrednuju drugi. Možete takve objave danas da nađete u svetskim priznatim časopisima od "Fajnenšel tajms" pa do ostalih.

Nivo direktnih stranih investicija u Srbiji od januara do oktobra ove godine premašio je 3,140 milijardi evra, što čini više od 60% ukupnih stranih direktnih investicija za Zapadni Balkan.

Srbija aktivno učestvuje u jačanju regionalne saradnje i razvoju dobrosusedskih odnosa. Posvećeni smo jačanju bilateralnih odnosa u procesu proširenja i dajemo podršku i Albaniji i Severnoj Makedoniji za dobijanje datuma za otvaranje pregovora. Aktivni smo bili i u svim ovim prethodnim godinama i u brojnim regionalnim inicijativama poput Berlinskog procesa, mini Šengena koji je preteča inicijative "otvoreni Balkan" koju čini tri države Zapadnog Balkana. Pored Republike Srbije tu su još Severna Makedonija i Albanija.

Želim da podsetim sve građane i sve svoje kolege narodne poslanike da je Srbija tokom pandemije korona virusa bila neka vrsta regionalnog centra za vakcinaciju, da smo donirali više od 600 hiljada vakcina građanima Severne Makedonije, građanima Crne Gore i BiH i da je zaista u Republici Srbiji na više punktova se vakcinisalo na hiljade i hiljade ne samo naših građana već i građana iz susednih država, iz Severne Makedonije, iz Crne Gore i BiH.

Ovaj izveštaj notira i ulogu Narodne skupštine u procesu evropskih integracija i ceni njen rad u prethodnom izveštajnom periodu i upravo je Narodna skupština pozitivno ocenjena, da je smanjila upotrebu hitnih procedura i da smo usvojili Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Uloga Narodne skupštine je i te kako važna ne samo u harmonizaciji zakonodavstva sa propisima EU, već i u toj nadzornoj funkciji kada usvajamo određene pregovaračke pozicije i vraćamo ih Vladi na dalju doradu. Uloga Narodne skupštine ogleda se i u predsedničkoj funkciji parlamenta, jer naš zajednički zadatak je da približimo proces evropskih integracija svim našim građanima kako bi za ovaj proces dobili što širi konsenzus.

U avgustu ove godine Ministarstvo za evropske integracije, rekla bih, svake godine organizuje istraživanje javnog mnjenja i podrška evropskim integracijama je bila 57%. Ta podrška se u ovim prethodnim godinama menjala i iznosila je u periodu od 2017. do 2021. godine između 52% i 57%. Kao što ste rekli, premijerko, 57% je rezultat podrške koji je viši nego u prethodnih peto godina.

Na samom kraju želim da kažem da nas čeka zaista dosta toga što moramo da uradimo na našem reformskom kulusu, da moramo više vremena posvetiti politikama mladih, omladinskim politikama, javnim politikama, da deca jesu i ostaće naš prioritet kada govorimo o Zakonu o finansijskoj podršci deci, ali i kada govorimo o svim ostalim zakonima koje kao poslanici usvajamo.

Na samom kraju, zaista poslednja rečenica, Srbija će nastaviti samostalno da vodi svoje odluke po pitanju vezanom za unutrašnju i spoljnu politiku, vodeći računa o zaštiti našeg nacionalnog interesa.

Svesni smo često da je čitav svet i te kako povezan i da kriza u jednom kraju sveta i te kako može se preliti na drugi deo sveta i da je za male države kao što je Republika Srbija i te kako važno da donosimo odluke u interesu boljeg kvaliteta života, u interesu svih naših građana.

Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka Vujović sa saradnicima, poštovani građani Srbije, nema sumnje da smo se sa bukom svi u svom životu suočavali, kada se umorni vratimo sa posla, kada nas uveče budi muzika iz obližnjeg kafića ili kada se gradilište ili auto-put ili neka magistralna saobraćajnica nalazi tik u našem naselju ili u neposrednoj blizini naše stambene zgrade.

Pitanje koje se nameće je koja je podnošljiva granica tih različitih zvukova, galame, buke, koji dopiru do nas i koja je to podnošljiva granica koja ne ugrožava naše zdravlje i naš san? Da li prijavama komunalnoj miliciji ili inspekciji mi potencijalno zatvaramo neki lokal, neko radno mesto, zbog preglasne muzike iz kafića ili iz nekog drugog ugostiteljskog objekta? Kako odrediti granicu podnošljivosti? Koje su to granične vrednosti u urbanim gradskim zonama koje ne ugrožavaju zdravlje građana?

O sličnim temama u formi rešenja i te kako se na jedan odgovoran način odnosila Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine kada je predložilo ovaj zakon koji se danas nalazi pred nama narodnim poslanicima u Domu Narodne skupštine. Reč je o usklađivanju propisa sa propisima EU i implementaciji evropske Direktive iz 2002. godine i, rekla bih, prvi put se na jedan celishodan i svrsishodan način Srbija bavi ovim problemom.

Niko se ovim problemom u Srbiji nije bavio decenijama. Često se ovaj problem rešavao tako što su građani pozivali policiju ili komunalnu miliciju i katkad su ove institucije bile neme i oglušili su se o pozive građana. O tome su svedočili i građani Cetinjske ulice koji su pomoć za rešavanje svog problema potražili čak i u Strazburu pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ključni cilj ovog zakona je kako da se uspostavi jedan jedinstven sistem i utvrde mere zaštite kako bi se smanjili ti štetni efekti po zdravlje ljudi. Brojna naučna istraživanja pokazuju da kontinuirana buka zaista ozbiljno može narušiti opšte zdravlje pojedinca, može narušiti njihov kvalitet života, socijalnu komunikaciju i svakako može ugroziti i međuljudske odnose.

Negativan uticaj čoveka na buke može dovesti do različitih oštećenja, različitih problema zdravstvenih, od oštećenja sluha, do poteškoća u komunikaciji, pa čak i problema u radnom okruženju u radnoj efikasnosti. U psihološkom smislu brojna istraživanja su pokazala da buka izaziva i dugoročne posledice koje se ogledaju u smanjenju tolerancije, anksioznosti, pa čak i agresije.

Kako se definiše buka? To je jedan od ozbiljnih pojmova koje definiše ovaj zakon. Buka se definiše kao svaki neželjen ili neprijatan zvuk. Ona izaziva akustičan stres za čitav organizam i buka na čovekov organizam različito reaguje u zavisnosti od jačine decibela kojima je čovekov organizam izložen. Ukoliko su ti decibeli veći, ti štetni efekti po zdravlje čoveka su takođe veći.

Zvuk može najpre delovati na naše čulo sluha, ali i na ostale organe izazivajući one neželjene posledice kao što su poremećaj sna, gubitak sna, razdražljivost, uznemirenost, može dovesti do pada imuniteta i u onim najekstremnijim slučajevima do skoka krvnog pritiska, do brojnih kardio-vaskularnih bolesti, pa čak i do različitih stresnih reakcija čovekovog organizma.

Svetska zdravstvena organizacija nas je u prethodnim godinama i te kako upozoravala na buku i na činjenicu da, osim što je štetna buka u ekstremnim situacijama, može biti i kobna po zdravlje ljudi i zato je zaštita od buke jedna jako važna ekološka tema i ona je deo ekoloških prava svih građana Srbije, i rekla bih pitanje od posebnog političkog interesa u kome se u ovom trenutku Srbija bavi i hvata u koštac kako bi se obezbedio, rekla bih, bolji kvalitet života svih građana koji žive u Republici Srbiji i kako bi se zaštitila njihova prava, pre svega mislim na njihova ekološka prava.

Najčešće u urbanim gradskim sredinama mi imamo taj pojam – komunalne ili opšte buke, kojima su izloženi ljudi koji žive u urbanim gradskim sredinama i u toj užoj čovekovoj okolini. Glavni izvori buke su različiti, oni mogu biti od saobraćaja. Svesni smo činjenice da, ako pogledate samo Beograd, jedna porodica ima više automobila. Na godišnjem nivou imamo jako veliko povećanje broja motornih vozila, kamiona i ostalih prevoznih sredstava. Takođe, jedan od izvora buke može biti industrija, građevinski i javni radovi, sport, rekreacija, brojne manifestacije i zabave i buka koja dolazi iz ugostiteljskih objekata.

Važno je da reagujemo na vreme, da posle ne bude kasno i važno je da u naše zakone implementiramo i primenimo sva ona pozitivna iskustva od razvijenih zemalja EU, koje su se sa ovim problemom izborile na jedan adekvatan način.

Ovaj zakon u svojoj srži, u svojoj biti implementira direktivu EU iz 2002. godine i to je jedan od važnijih delova ovog zakona.

Takođe, važno je da iz primera dobre prakse nešto i naučimo, da ne bude to samo selektivna primena ovih propisa i da sav teret padne na vlasnike ugostiteljskih objekata, na vlasnike građevinskih firmi, na neke pojedince, već da se na jedan sistemski način reši ovaj problem.

Neophodno je da se sama država aktivnije uključi u ovaj problem, da naši gradovi i opštine izrade planove zaštite od buke, akustično zoniranje, a i da posebnu pažnju posvetimo i u oblasti planiranja i izgradnje.

Takođe, potrebno je pogledati na koji način su neke razvijenije zemlje EU izašle sa ovim problemom na kraj. Države EU su upravo kroz to stalno merenje i izradu planova za kontrolisanje buke u svojim gradovima zahtevale kroz regulativu država članica da se na svakih pet godina izgrađuju nove mape od buke, novi planovi za njeno upravljanje.

Srbija sada ovim primerom, ovim zakonom koji je danas pred nama u domu Narodne skupštine, ovaj zakon je, da podsetim sve kolege narodne poslanike i sve građane Srbije, prošao kroz javnu raspravu gde se uključio veliki broj vladinih organizacija i grad Beograd je davao svoje inicijative, što smatram da je dobro, kako bi se kreirao jedan zajednički zakonodavni okvir po meri svih građana Srbije, bez obzira da li žive u nekom velikom ili malom gradu, na provinciji ili u urbanim delovima Srbije. Jako je važno da imamo jedno dobro i kvalitetno zakonsko rešenje.

Nacrtom zakona definisan je pojam buke kao što sam rekla, proširena je lista izvora buke, kao i nadležnih organa za izradu strateških karata buke i akcionih planova. Uređuju se ko su to subjekti zaštite od buke, koje su to mere i uslovi zaštite, dozvoljen je pristup informacijama o buci, nadzor, ali i brojna druga pitanja koja na jedan dobar način idu u pravcu zaštite životne sredine i zaštite zdravlja ljudi građana Srbije.

Dobar primer izrade planova karata i merenje buke, o čemu su govorile moje kolege narodni poslanici, imamo na primeru grada Niša, koji je izradio stratešku kartu od buke, ali neophodno je da i ostali gradovi u Srbiji krenu u izradu ovako značajnih dokumenata kako bi se zaštitili od buke.

Dok sam bila u gimnaziji, XV beogradskoj gimnaziji, imali smo jedno značajno delo kao obaveznu lektiru na nastavi srpskog jezika, Vilijama Foknera „Buka i bes“, gde Fokner u jednoj svojoj rečenici kaže – život je bajka koju idiot priča, puna buke i besa, a ne znači ništa.

Koliko nama, koliko vama znači buka, to je nešto sa čime treba da se svi zapitamo pre nego što usvojimo ovaj zakon, a i onda kada ga usvojimo kakva će biti njegova implementacija.

Koliko se vi sa problemom buke suočavate u vašem naselju, u vašem gradu u kom živite? Koliko buka utiče na vaše psihofizičko zdravlje, na vaš kvalitet života? Koliko buka prekida vaš poslepodnevni odmor? Koliko vam smeta uveče u noćnim časovima buka iz obližnjeg kafića? Da li čujete buku sa vašeg prozora ukoliko vam se zgrada, stambena zgrada, nalazi u blizini autoputa ili železnice? Koliko košta tišina?

To su sve neka od pitanja kojima ćemo se baviti praćenjem i implementacije ovog zakona. Nema sumnje da se sa bukom ne možemo izboriti brzo, da je potrebno uključivanje svih odgovornih lica u lancu odgovornosti. Najpre, bazirati se tom urbanističkom planiranju naših gradova i opština, uključiti naše gradove i opšte u izradu tih akustičnih karata i akcionih planova u cilju smanjenja i zaštite građana od buke, ali i postavljanje zelenila duž saobraćajnica izgradnjom tzv. vertikalnih zidova i barijera za zaštitu od saobraćajne buke.

Kakvi su primeri i šta to kažu iskustva iz razvijenih zemalja EU? Iskustva kažu sledeće – efikasne barijere smanjuju nivo buke za pet do 10 decibela. Na taj način smanjuju jačinu zvuka saobraćajne buke za čak polovinu. Na primer, ako imamo zaštitnu barijeru od buke, samim tim postiže se smanjenje buke za 10 decibela koje može proizvoditi kamion koji tuda prolazi na nivo zvuka prosečnog automobila ili pak, ako imamo drvored, ako imamo gustu vegetaciju, ako imamo gusto rastinje duž naših autoputeva i ako je širina tog rastinja, te zelene vegetacije oko 30 metara, takvo rastinje i takvi drvoredi mogu smanjiti nivo buke za čak pet decibela.

Prednost pošumljavanja nije samo zaštita od buke već i pošumljavanje. Mi se borimo i za smanjenje nivoa zagađenosti vazduha u našim gradovima.

Takođe, kada pogledamo iskustvo u SAD dolazimo do podataka da po važećem saveznom propisu SAD nivo buke u naseljima uz puteve ne sme da prelazi 65 decibela. Generalno, intenzitet varira između 70 i 90 decibela na prometnim putevima i autoputevima.

Smanjenjem nivoa buke za pet do 25 decibela putem odgovarajućeg izbora akustičnih materijala i izgradnju barijera u velikoj meri možemo u budućnosti rešiti ovaj problem.

Po zakonu koji je na snazi u samoj EU potreba za postavljanje barijera protiv saobraćajne buke u oblasti kod koje ona dolazi na rastojanje od 100 metar gde postoje četiri crne tačke. Šta to zapravo znači? To znači da je buka na četiri uzastopna mesta veća od 60 decibela. Na Odboru za evropske integracije, zaista mogu da posvedočim kao član ovog Odbora, smo imali zaista konstruktivnu raspravu, gde su se uključili i vaše saradnice iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i narodni poslanici su izneli niz problema sa kojima se suočavamo u opštinama i gradovima iz kojih dolazimo kada je reč o buci.

Organizovano je, kao što sam rekla, javno slušanje. Dobro je da se i grad Beograd uključio i da je dao svoje predloge koji su postali sastavni deo ovog zakonskog rešenja.

Takođe, želela bih da kažem da je dobro što će sada pored inspekcije i komunalna milicija u jedinicama lokalnih samouprava imati veće nadležnosti, da će moći da meri i kontroliše buku ugostiteljskih objekata. Usvajanjem ovog zakona naši komunalni milicajci, naši inspektori će moći na licu mesta da izmere intenzitet i nivo buke i odmah će moći da izriču zaštitne mere od kojih je jedna od najrigoroznijih – oduzimanje instrumenata, oduzimanje aparata sa kojeg se emituje muzika ili buka. Ove mere će i te kako ići u koristi građana, a sankcionisaće sve one bahate ugostitelje koji nisu poštovali propise.

Ova zakonska rešenja na dobar način odgovaraju zaštiti ekoloških prava građana Srbije, ali i potrebama privrede, vlasnika ugostiteljskih objekata koji poštuju meru, koji su savesni, koji nisu bahati, koji poštuju zvanične propise države Srbije i ovog zakona koji ćemo usvojiti i koji je danas na dnevnom redu.

Na samom kraju mislim da je najbolji put u uspostavljanju reda u ovoj oblasti, ali i praćenje i implementacija svih onih dobri zakonskih rešenja i direktiva EU, kako bi se unapredio kvalitet života građana Republike Srbije i kako bi se zaštitilo njihovo zdravlje. Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Zukorliću, poštovani građani Republike Srbije, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Gojković, uvaženi ministre Popoviću sa saradnicima, naš narod kaže - kako se odnosimo prema kulturi, istoriji, tradiciji, jeziku i pismu, sve ono što čini naše nacionalno tkivo, o tome svedoče naša dela, naš identitet kao naroda.

Još je čuveni Stefan Nemanja pisao: „Kada čovek zida kuću, ne zida je za sebe, nego za svoju decu i unučad. Tako nastaje porodica i domaćinstvo. Kada vladar zida crkvu, ne zida je za sebe, ni za svoje sinove, ni za unučad, nego za narod koji će je kroz vekove pohoditi. Tako se stvara država. Kuća je ono što ostaje posle čoveka. Crkva je ono što ostaje posle vladara. Kuća ostaje deci, crkva narodu. Crkva je velika lađa koja plovi prema dubokim i dalekim nama neznanim vremenima i ljudima. U koji god vek doplovi dovešće nas i pokazati nas našim još nerođenim potomcima.“ Tako je u svom „Zaveštanju“ o crkvama pisao Stefan Nemanja, naš veliki župan Raški, rodonačelnik dinastije Nemanjić.

Tako vam je i danas, drage kolege narodni poslanici. Kada pogledate kako se odnosimo prema svojim manastirima, prema svojim svetinjama, na koji način se staramo o kulturno-istorijskom nasleđu našeg manastira Hilandara, a i o ostalim crkvenim i verskim objektima, ne samo u Srbiji već i van granica naše zemlje, na koji način se odnosimo prema Sopoćanima, Dečanima, Žiči, Đurđevim Stupovima, Bajrakli džamiji.

Istorija manastira Hilandar je svakako bogata. O tome su svedočile u svojim izlaganjima i moje kolege narodni poslanici iznoseći niz istorijskih činjenica i podataka. Manastir Hilandar je bez svake sumnje rastao i uzdigao se kao i njegov narod i prolazio kroz brojne nedaće i izazove. Nema sumnje da je manastir Hilandar od svog osnivanja 1198. godine predstavljao i predstavlja i dan danas jedan jedinstveni centar srpske duhovnosti, naše kulture, obrazovanja, tradicije i zaista predstavlja jednu neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe.

Kao što je moja koleginica Jasmina Karanac istakla, Hilandar je zaista četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od, rekla bih, najvažnijih simbola pravoslavlja i najznačajnijih duhovno-kulturnih središta našeg naroda. Hilandar je upisan zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Predlog zakona koji je danas pred nama u domu Narodne skupštine, pred nama narodnim poslanicima će svakako njegovim usvajanjem kreirati jedan dobar pravni osnov i urediće način pružanja podrške i finansijske pomoći Republike Srbije u očuvanju jednog ovakvog, pre svega, kulturnog i istorijskog nasleđa, kako predstavlja bez svake sumnje manastir Hilandar. Moramo pomagati opstanku i rekla bih ostanku ovog hrama srpske duhovnosti i pravoslavlja kroz pružanje nekontinuirane i stalne finansijske pomoći iz budžeta Republike Srbije.

Svedoci smo kako se u vreme prethodnog režima zaista šakom i kapom davalo za razne virtuelne projekte, razne besmislice, rekla bih. Možete da uzmete primer Beograda. Ja dolazim iz gradske opštine Rakovica i mogu da vam posvedočim na šta je sve novac iz budžeta Republike odlazio, za razne neke brojne virtuelne projekte, od „Pazl grada“ na Voždovcu, preko podzemnih kontejnera, preko replike starih Terazija na Novom Beogradu. Znači, davalo se šakom i kapom, nije se mislilo na narod, nije se mislilo na očuvanje kulture, istorije, kulturne baštine. Tada se nije vodilo računa ni o našim muzejima, o našim školama, vrtićima, u kakvim bolnicama se lečimo. Tada se nije vodilo računa ni o našim putevima, mostovima, o našim pozorištima i ostalim ustanovama kulture. Kultura i istorija, rekla bih, su im bili na poslednjem mestu. Bilo im je važno samo da neki njihov projekat prođe, da se oni od toga ovajde, da se ugrade i da budu srećni.

Po tome se mi razlikujemo od prethodnog režima, jer danas kada pogledate sve što se gradi i obnavlja, rekla bih, puno vam je srce. Za to je zadužen jedan čovek u ovoj zemlji, za celokupan ekonomski napredak koji jednom odgovornom politikom sa celokupnom Vladom Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić zaista brine gde ide svaki dinar i kako se sredstva troše. Za jako kratko vreme danas u Srbiji imate izgrađene tri kovid bolnice u Batajnici, u Kruševcu, u Novom Sadu. Nekako se menja i taj odnos prema istoriji, prema tradiciji, prema kulturi, nešto što nam je do sada i te kako falilo.

Baš kada je najteže, da podsetim sve građane Srbije, sve narodne poslanike, svi to jako dobro znamo, mi smo u drugoj godini virusa korona, svetske pandemije koja je pogodila čitav svet, tek kada je najteže, upravo u takvim trenucima, mi moramo da pokažemo tu sabornost, nešto po čemu su Srbi i svi građani Srbije i te kako bili poznati i to je nešto što nas je čuvalo i zbrajalo na gomili da opstanemo i ostanemo kao narod. Kada narod izgubi svoju istoriju, svoju tradiciju, svoju kulturu izvesno je da gubi i svoju budućnost. Zato pozivam kolege narodne poslanike, bez obzidra kojoj političkoj partiji pripadaju, kojoj konfesiji pripadaju da u danu za glasanje podrže ovaj predlog koji uređuje način pružanja podrške i pomoći očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa manastira Hilandar.

O ciljevima i svrsi usvajanja ovog zakona i o brojnim javnim raspravama koje je organizovalo Ministarstvo kulture neću govoriti. O tome je govorila ministarka Gojković.

Želim na samom kraju da vas upoznam sa rečima našeg blaženopočivšeg patrijarha Pavla koji je govorio – prolaze godine i vreme, a nama je da se trudimo, ne da budemo važni i slavni, već da budemo dorasli vremena u kome smo i mestu na kome smo, a to na samom kraju zavisi od nas samih. Naš zadatak je da vratimo dug prema precima, prema Stefanu Nemanji, prema Svetom Savi, prema svima onima koji su stvorili srednjovekovnu srpsku državu i koji su se izborili za autokefalnost SPC. Usvajanjem ovog zakona ćemo zapravo vratiti dug prema našim precima i biće nam to zalog za buduće generacije koje stasavaju, ne samo u našoj zemlji, nego i širom granica naše zemlje. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština Mesečno 82659.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -