Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću, poštovana predsednice Vlade, gospođo Brnabić, ministarko Čomić, drage kolege narodni poslanici, danas kada raspravljamo o zaključcima 15 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, želim da podsetim sve građane Srbije da su evropske integracije i članstvo Srbije u EU naš nacionalni interes i naše strateško opredeljenje.

Republika Srbije posmatra pristupni proces EU kao podsticaj za dalji nastavak reformi i jačanje evropskih standarda. Ne smemo zaboraviti, više kolega narodnih poslanika je danas iznosilo konkretne brojeve kada je reč o toj finansijskoj pomoći EU, želim da napomenem da je EU naš najvažniji trgovinski investicioni partner, naš najveći donator i jedan od najznačajnijih partnera u kreiranju, rekla bih, ekonomske stabilnosti naše zemlje.

U pripremi današnjeg izlaganja, zaista sam se podsetila svih onih prilika koje su nastale nakon Drugog svetskog rata i kako smo uopšte došli do koncepta formiranja, pre svega, Evropske zajednice za ugalj i čelik, Evropske ekonomske zajednice svih onih preteča EU i naišla sam na jedan jako zanimljiv govor o ujedinjenju Evrope britanskog premijera Vinstona Čerčila koji je govorio studentima u Cirihu 1946. godine, nakon samo godinu dana od završetka Drugog svetskog rata.

Vinston Čerčil je tada rekao: „Ovaj plemeniti kontinent, koji u svemu obuhvata najlepša i najkulturnija područja zemlje, uživa blago i umereno podneblje, domovina je svih velikih starih rasa zapadnog sveta. Ovde su izvori hrišćanske vere i hrišćanske etike, ovde je kolevka skoro svih kultura, umetnosti, filozofije i nauke i starog i novog doba. Kada bi se Evropa jednom ujedinila u uzajamnom deljenju zajedničke baštine, neizmerni bi bili sreća, blagostanje i slava u kojima bi uživalo njenih tri ili četiri stotine miliona ljudi“.

Ovaj vizionar, kakav je bio britanski premijer Vinston Čerčil, govorio je o tome da je vreme možda kratko i da je trenutno nastao jedan predah, da su topovi utihnuli nakon Drugog svetskog rata i da su borbe prestale, ali da opasnosti nisu prestale i da ako želimo izgraditi kovanicu koju je on smislio sjedinjene evropske države moramo početi sada.

Svoj govor završava sledećim mislima: „Ako u početku sve evropske države ne budu želele ili ne budu htele da se pridruže EU, mi bez obzira na to moramo krenuti u okupljanje, u udruživanje svih onih koji to žele i mogu“.

Upravo ovaj čuveni govor Čerčil završava rečenicom: „Neka se Evropa uzdigne ponovo“.

Nekako, ovo je pravi trenutak da se podsetimo tog govora, jer se i sama EU zaista suočava sa brojnim izazovima. Uskoro se pokrenula čitava jedna polemika oko konferencije o budućnosti same EU, gde su uključeni svi akteri i nacionalni parlament i vlade država članice EU i pristupajućih zemalja i predstavnici civilnog sektora, lokalnih nivoa vlasti, studenti, mladi ljudi, da govore o tome zašto je dobro ponovo biti u EU, zašto je važan taj opstanak EU i zašto je važno da i sama EU nastavi sa svojim reformskim procesima.

Kada govorimo o toj finansijskoj pomoći EU, rekla bih da EU Srbiji pruža više od dve decenije finansijsku pomoć i da ti konkretni podaci, do kojih sam došla prema zvaničnim podacima delegacije EU u Srbiji, govore o tome da Srbija i EU potpisuje IPA finansijske sporazume za projekte čija se realizacija planira u narednom periodu svake godine i da prvi deo IPA za 2022. godinu vredan je čak 70 miliona evra, da je EU Srbiji pružala pomoć u vrednosti od 93 miliona evra u borbi protiv svetske pandemije koja je pogodila čitav svet, kakav je Kovid 19, da je EU zaista bila jedan pouzdan partner i da nam je pružala pomoć i u opremi i u finansijskim sredstvima i tokom majskih poplava 2014. godine kada smo mi, ali i čitav region, bili pogođeni ovom velikom istorijskom pošasti kakve su bile majske poplave 2014. godine.

Takođe, ne smemo da zaboravimo da je EU naš najveći donator punih 20 godina i da trgovinska razmena između Srbije i EU čini ukupno 62% ukupne trgovine Srbije. Takođe da je u proteklih 10 godina, da su direktne strane investicije u Srbiji iznosile 15,4 milijarde evra, što čini 67% ukupnog priliva.

Najveći investitori u Srbiji, kada pogledate u ovom prethodnom periodu koje su se sve fabrike otvorile u Srbiji, koji investitori dolaze i što je dobro da uprkos drugoj godini pandemije mi uspevamo da očuvamo radna mesta, ali i da otvorimo i da kreiramo dobar poslovni ambijent koji otvara nova radna mesta, jako je dobro istaći da upravo su ti najveći investitori dolazili iz zemalja punopravnih članica EU i da kad pogledamo te brojke, one su zaista impresivne. U periodu od 2016. godine do 2019. godine nivo direktnih stranih investicija u našoj zemlji iznosio je sedam milijardi 315 miliona evra iz država članica EU, a nakon toga su došle i investicije sa istoka, pre svega mislim na Republiku Kinu i na Rusku Federaciju.

Direktne strane investicije su zaista dobrodošle u našu zemlju. One čine mnogo toga dobroga našoj privredi. One dovode do toga da mi uvodimo neke nove tehnologije, nova znanja, nove veštine poslovanja, da kreiramo nova radna mesta.

Takođe, kada pogledamo glavne sektore, odnosno one oblasti u kojima EU pruža finansijsku pomoć, videćemo da značajna finansijska sredstva idu u obnovu našeg obrazovanja, naših škola, naših bolnica, zdravstvenog sektora, ne samo u finansijskoj pomoći, već i u pružanju pomoći prilikom vakcinacije ili zdravstvene opreme.

Imamo IPARD finansijska sredstva koja su i te kako vezana za pomoć u poljoprivredi, pomoć našim vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, pomoć koja ide ka razvoju i daljem unapređenju seoskog turizma. Ne samo to, tu je svakako i podsticaj koji ide ka lokalnom ekonomskom razvoju, podsticaji koji idu ka inovacijama, životnoj sredini, transportu, energetici, pravosuđu, vladavini prava, ali rekla bih i ono što ste vi danas u vašem uvodnom obraćanju i te kako napomenuli, jačanju kapaciteta i daljoj reformi naše javne uprave kroz proces digitalizacije i modernizacije.

Republika Srbija ima status kandidata za prijemu u članstvo EU i ovo je zaista naš strateški cilj, spoljno-politički prioritet, što je definisano Strategijom nacionalne bezbednosti iz 2019. godine. U izgradnji društva, upravo u ovoj Strategiji stoji u članu 3. koji definiše naše nacionalne interese da je u izgradnji društva zasnovanog na evropskim idejama, da su učestvovali i srpski mislioci u prvoj polovini 20. veka, da je srpski narod zaista podneo velike žrtve za izgradnju slobodne i stabilne Evrope, da članstvom u EU Srbija postaje deo organizacije koja predstavlja jednog od najznačajnijeg globalnog aktera i da zaista stiče mogućnost da i sama učestvuje u procesu donošenja i kreiranja odluka unutar ove organizacije.

Zaista, Vlada Republike Srbije kao glavni pregovarač u procesu evropskih integracija zaista ulaže enormne napore da ovaj evropski kurs, da sam proces evropskih integracija zaista učini živim i da svakoga dana možemo videti napretke u tom procesu.

Kada pogledamo istoriju evropskih integracija naše zemlje, kada pogledamo te važne datume, rekla bih da je proces evropskih integracija zapravo odblokiran te 2013. godine, kada je stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nakon toga i 2014. godine, kada je održana prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, zatim 2015. godine, kada smo otvorili prve dve pregovaračke pozicije od ukupno 35, koliko Srbija ima, da su rezultati zaista dobri u procesu evropskih integracija. Do sada smo otvorili 18 pregovaračkih poglavlja, dva smo privremeno zatvorili i da su vlasti Srbije zaista taj proces prihvatili kao svoj integrativni deo. Iako nismo morali da usvojimo tu novu metodologiju, i te kako smo se opredelili za nju.

Otvaranje klastera, a ranije i otvaranje poglavlja, uvek je jedan važan signal, jedan važan impuls za sve naše građane koji pokazuju da je Srbija na dobrom putu danas i da je taj reformski kurs Srbije jasno zacrtan.

Srbija samostalno vodi svoju politiku i mi razvijamo partnerstva i sa našim partnerima i na Istoku i na Zapadu. Zaista se trudimo da ta dinamika procesa, dinamika otvaranja, ranije poglavlja a danas klastera, ostane živa.

Kao aktivan član Odbora za evropske integracije, smatram da ta dinamika otvaranja poglavlja ne prati pravu dinamiku reformskog procesa i stvarnog napretka naše zemlje. Ne tražimo nikakve prečice, nikakve ustupke, već samo tražimo jedan realan odnos, jedan pošten odnos, da se pogledamo u oči i da vidimo gde se mi nalazimo i gde želimo kao društvo da idemo, ali da se valorizuje svaki taj reformski napredak i svaki taj korak koji naša zemlja, Vlada Republike Srbije, ali i sve institucije u procesu integracija i te kako ulažu napore da to bude vidljivo i da se obezbedi jedan značajan pomak kroz otvaranje klastera koji danas predstavljaju tzv. grozdove poglavlja.

Evropska komisija je 19. oktobra objavila Izveštaj Srbije za 2021. godinu u okviru tzv. Paketa proširenja, koji sadrži izveštaj o kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo. Dobro je da je Izveštaj, kao što ste rekli u vašem uvodnom izlaganju, predstavljen i predstavnicima Privredne komore Srbije i Stalnoj konferenciji gradova i opština i Nacionalnom konventu. Mi smo na Odboru za evropske integracije u oktobru raspravljali o njemu i predstavljen je i na sastanku sa ambasadorima zemalja članica EU.

Prošle godine je bilo prvi put da o Izveštaju raspravljamo u plenumu. Dobro je da se otvore teme evropskih integracija i da u tom procesu vodimo aktivan dijalog, ali, ne sami sa sobom nego sa svim ovim akterima preko puta nas i da u taj proces uključimo i predstavnike medija i studentske organizacije i akademsku javnost, kao što je uključen i Nacionalni konvent, odnosno predstavnici civilnog sektora.

Tokom portugalskog predsedavanja otvoren je klaster jedan, koji se odnosi na osnovna prava, 22. juna 2021. godine, na Međuvladinoj konferenciji "Srbija EU". Komisija je, kada je oktobra ove godine podnela Izveštaj za Srbiju, dala pozitivne inpute za otvaranje još dva klastera - klaster tri, koji se odnosi na konkurenciju i inkluzivan rad, kao i klastera četiri, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivo povezivanje.

Mnogo toga ne zavisi od nas. Mi smo naš deo domaćeg zadatka i te kako dobro uradili, kao dobri đaci, sada sve to zavisi od punopravnih članica EU koje će u decembru ove godine na Međuvladinoj konferenciji dati svoj stav o otvaranju jednog ili dva klastera.

Želim da kažem da je ovo Izveštaj koji zaista na jedan pozitivan način ocenjuje ostvareni napredak naše zemlje u procesu evropskih integracija i da daje jasne poruke kada je reč o spremnosti za proširenje, u trenucima kada Srbija ispunjava kriterijume za članstvo.

Takođe, želim da kažem da kada pogledamo čitav tekst Izveštaja za Srbiju za 2021. godinu, iz godine u godinu vidimo da su ovi ekonomski kriterijumi jako dobro vrednovani, jako dobro ocenjeni i da je Srbija ostvarila izvestan napredak i dobar nivo pripremljenosti u pogledu razvoja tržišne privrede i da je čak 62 puta evidentiran ograničen napredak u čak 15 poglavlja i da je notirana umerena pripremljenost naše zemlje.

Kada govorimo o ekonomiji, želim samo da podsetim naše građane, ja dolazim iz gradske opštine Rakovica i do 2012. godine Srbija se suočavala sa bankrotstvom. Ja sam svedok rakovičkih fabrika na kojima smo mogli da vidimo lance i katance. Preko samo jedne noći, više desetina hiljada ljudi je ostajalo bez posla, bez mogućnosti da finansiraju normalno život svoj i svojih porodica.

Vlada Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, zaista čini enormne napore da se sačuvaju radna mesta i da kroz različite pakete pomoći pomognemo svima, i penzionerima i nezaposlenima i svim punoletnim građanima i ljudima koji žive na KiM.

Vi ste tokom usvajanja budžeta i pratećih zakona nedavno u Narodnoj skupštini izneli podatak da smo pomogli sa čak osam milijardi evra i da smo se tokom 2020. i tokom 2021. godine i te kako suočavali sa brojnim izazovima, ali da smo nekako uspeli i da imamo dobre vesti kada je reč o smanjenju nezaposlenosti i da smo lideri u privlačenju direktnih stranih investicija u regionu čitave jugoistočne Evrope, o čemu se ne hvalimo mi sami nego to vrednuju drugi. Možete takve objave danas da nađete u svetskim priznatim časopisima od "Fajnenšel tajms" pa do ostalih.

Nivo direktnih stranih investicija u Srbiji od januara do oktobra ove godine premašio je 3,140 milijardi evra, što čini više od 60% ukupnih stranih direktnih investicija za Zapadni Balkan.

Srbija aktivno učestvuje u jačanju regionalne saradnje i razvoju dobrosusedskih odnosa. Posvećeni smo jačanju bilateralnih odnosa u procesu proširenja i dajemo podršku i Albaniji i Severnoj Makedoniji za dobijanje datuma za otvaranje pregovora. Aktivni smo bili i u svim ovim prethodnim godinama i u brojnim regionalnim inicijativama poput Berlinskog procesa, mini Šengena koji je preteča inicijative "otvoreni Balkan" koju čini tri države Zapadnog Balkana. Pored Republike Srbije tu su još Severna Makedonija i Albanija.

Želim da podsetim sve građane i sve svoje kolege narodne poslanike da je Srbija tokom pandemije korona virusa bila neka vrsta regionalnog centra za vakcinaciju, da smo donirali više od 600 hiljada vakcina građanima Severne Makedonije, građanima Crne Gore i BiH i da je zaista u Republici Srbiji na više punktova se vakcinisalo na hiljade i hiljade ne samo naših građana već i građana iz susednih država, iz Severne Makedonije, iz Crne Gore i BiH.

Ovaj izveštaj notira i ulogu Narodne skupštine u procesu evropskih integracija i ceni njen rad u prethodnom izveštajnom periodu i upravo je Narodna skupština pozitivno ocenjena, da je smanjila upotrebu hitnih procedura i da smo usvojili Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Uloga Narodne skupštine je i te kako važna ne samo u harmonizaciji zakonodavstva sa propisima EU, već i u toj nadzornoj funkciji kada usvajamo određene pregovaračke pozicije i vraćamo ih Vladi na dalju doradu. Uloga Narodne skupštine ogleda se i u predsedničkoj funkciji parlamenta, jer naš zajednički zadatak je da približimo proces evropskih integracija svim našim građanima kako bi za ovaj proces dobili što širi konsenzus.

U avgustu ove godine Ministarstvo za evropske integracije, rekla bih, svake godine organizuje istraživanje javnog mnjenja i podrška evropskim integracijama je bila 57%. Ta podrška se u ovim prethodnim godinama menjala i iznosila je u periodu od 2017. do 2021. godine između 52% i 57%. Kao što ste rekli, premijerko, 57% je rezultat podrške koji je viši nego u prethodnih peto godina.

Na samom kraju želim da kažem da nas čeka zaista dosta toga što moramo da uradimo na našem reformskom kulusu, da moramo više vremena posvetiti politikama mladih, omladinskim politikama, javnim politikama, da deca jesu i ostaće naš prioritet kada govorimo o Zakonu o finansijskoj podršci deci, ali i kada govorimo o svim ostalim zakonima koje kao poslanici usvajamo.

Na samom kraju, zaista poslednja rečenica, Srbija će nastaviti samostalno da vodi svoje odluke po pitanju vezanom za unutrašnju i spoljnu politiku, vodeći računa o zaštiti našeg nacionalnog interesa.

Svesni smo često da je čitav svet i te kako povezan i da kriza u jednom kraju sveta i te kako može se preliti na drugi deo sveta i da je za male države kao što je Republika Srbija i te kako važno da donosimo odluke u interesu boljeg kvaliteta života, u interesu svih naših građana.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka Vujović sa saradnicima, poštovani građani Srbije, nema sumnje da smo se sa bukom svi u svom životu suočavali, kada se umorni vratimo sa posla, kada nas uveče budi muzika iz obližnjeg kafića ili kada se gradilište ili auto-put ili neka magistralna saobraćajnica nalazi tik u našem naselju ili u neposrednoj blizini naše stambene zgrade.

Pitanje koje se nameće je koja je podnošljiva granica tih različitih zvukova, galame, buke, koji dopiru do nas i koja je to podnošljiva granica koja ne ugrožava naše zdravlje i naš san? Da li prijavama komunalnoj miliciji ili inspekciji mi potencijalno zatvaramo neki lokal, neko radno mesto, zbog preglasne muzike iz kafića ili iz nekog drugog ugostiteljskog objekta? Kako odrediti granicu podnošljivosti? Koje su to granične vrednosti u urbanim gradskim zonama koje ne ugrožavaju zdravlje građana?

O sličnim temama u formi rešenja i te kako se na jedan odgovoran način odnosila Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine kada je predložilo ovaj zakon koji se danas nalazi pred nama narodnim poslanicima u Domu Narodne skupštine. Reč je o usklađivanju propisa sa propisima EU i implementaciji evropske Direktive iz 2002. godine i, rekla bih, prvi put se na jedan celishodan i svrsishodan način Srbija bavi ovim problemom.

Niko se ovim problemom u Srbiji nije bavio decenijama. Često se ovaj problem rešavao tako što su građani pozivali policiju ili komunalnu miliciju i katkad su ove institucije bile neme i oglušili su se o pozive građana. O tome su svedočili i građani Cetinjske ulice koji su pomoć za rešavanje svog problema potražili čak i u Strazburu pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ključni cilj ovog zakona je kako da se uspostavi jedan jedinstven sistem i utvrde mere zaštite kako bi se smanjili ti štetni efekti po zdravlje ljudi. Brojna naučna istraživanja pokazuju da kontinuirana buka zaista ozbiljno može narušiti opšte zdravlje pojedinca, može narušiti njihov kvalitet života, socijalnu komunikaciju i svakako može ugroziti i međuljudske odnose.

Negativan uticaj čoveka na buke može dovesti do različitih oštećenja, različitih problema zdravstvenih, od oštećenja sluha, do poteškoća u komunikaciji, pa čak i problema u radnom okruženju u radnoj efikasnosti. U psihološkom smislu brojna istraživanja su pokazala da buka izaziva i dugoročne posledice koje se ogledaju u smanjenju tolerancije, anksioznosti, pa čak i agresije.

Kako se definiše buka? To je jedan od ozbiljnih pojmova koje definiše ovaj zakon. Buka se definiše kao svaki neželjen ili neprijatan zvuk. Ona izaziva akustičan stres za čitav organizam i buka na čovekov organizam različito reaguje u zavisnosti od jačine decibela kojima je čovekov organizam izložen. Ukoliko su ti decibeli veći, ti štetni efekti po zdravlje čoveka su takođe veći.

Zvuk može najpre delovati na naše čulo sluha, ali i na ostale organe izazivajući one neželjene posledice kao što su poremećaj sna, gubitak sna, razdražljivost, uznemirenost, može dovesti do pada imuniteta i u onim najekstremnijim slučajevima do skoka krvnog pritiska, do brojnih kardio-vaskularnih bolesti, pa čak i do različitih stresnih reakcija čovekovog organizma.

Svetska zdravstvena organizacija nas je u prethodnim godinama i te kako upozoravala na buku i na činjenicu da, osim što je štetna buka u ekstremnim situacijama, može biti i kobna po zdravlje ljudi i zato je zaštita od buke jedna jako važna ekološka tema i ona je deo ekoloških prava svih građana Srbije, i rekla bih pitanje od posebnog političkog interesa u kome se u ovom trenutku Srbija bavi i hvata u koštac kako bi se obezbedio, rekla bih, bolji kvalitet života svih građana koji žive u Republici Srbiji i kako bi se zaštitila njihova prava, pre svega mislim na njihova ekološka prava.

Najčešće u urbanim gradskim sredinama mi imamo taj pojam – komunalne ili opšte buke, kojima su izloženi ljudi koji žive u urbanim gradskim sredinama i u toj užoj čovekovoj okolini. Glavni izvori buke su različiti, oni mogu biti od saobraćaja. Svesni smo činjenice da, ako pogledate samo Beograd, jedna porodica ima više automobila. Na godišnjem nivou imamo jako veliko povećanje broja motornih vozila, kamiona i ostalih prevoznih sredstava. Takođe, jedan od izvora buke može biti industrija, građevinski i javni radovi, sport, rekreacija, brojne manifestacije i zabave i buka koja dolazi iz ugostiteljskih objekata.

Važno je da reagujemo na vreme, da posle ne bude kasno i važno je da u naše zakone implementiramo i primenimo sva ona pozitivna iskustva od razvijenih zemalja EU, koje su se sa ovim problemom izborile na jedan adekvatan način.

Ovaj zakon u svojoj srži, u svojoj biti implementira direktivu EU iz 2002. godine i to je jedan od važnijih delova ovog zakona.

Takođe, važno je da iz primera dobre prakse nešto i naučimo, da ne bude to samo selektivna primena ovih propisa i da sav teret padne na vlasnike ugostiteljskih objekata, na vlasnike građevinskih firmi, na neke pojedince, već da se na jedan sistemski način reši ovaj problem.

Neophodno je da se sama država aktivnije uključi u ovaj problem, da naši gradovi i opštine izrade planove zaštite od buke, akustično zoniranje, a i da posebnu pažnju posvetimo i u oblasti planiranja i izgradnje.

Takođe, potrebno je pogledati na koji način su neke razvijenije zemlje EU izašle sa ovim problemom na kraj. Države EU su upravo kroz to stalno merenje i izradu planova za kontrolisanje buke u svojim gradovima zahtevale kroz regulativu država članica da se na svakih pet godina izgrađuju nove mape od buke, novi planovi za njeno upravljanje.

Srbija sada ovim primerom, ovim zakonom koji je danas pred nama u domu Narodne skupštine, ovaj zakon je, da podsetim sve kolege narodne poslanike i sve građane Srbije, prošao kroz javnu raspravu gde se uključio veliki broj vladinih organizacija i grad Beograd je davao svoje inicijative, što smatram da je dobro, kako bi se kreirao jedan zajednički zakonodavni okvir po meri svih građana Srbije, bez obzira da li žive u nekom velikom ili malom gradu, na provinciji ili u urbanim delovima Srbije. Jako je važno da imamo jedno dobro i kvalitetno zakonsko rešenje.

Nacrtom zakona definisan je pojam buke kao što sam rekla, proširena je lista izvora buke, kao i nadležnih organa za izradu strateških karata buke i akcionih planova. Uređuju se ko su to subjekti zaštite od buke, koje su to mere i uslovi zaštite, dozvoljen je pristup informacijama o buci, nadzor, ali i brojna druga pitanja koja na jedan dobar način idu u pravcu zaštite životne sredine i zaštite zdravlja ljudi građana Srbije.

Dobar primer izrade planova karata i merenje buke, o čemu su govorile moje kolege narodni poslanici, imamo na primeru grada Niša, koji je izradio stratešku kartu od buke, ali neophodno je da i ostali gradovi u Srbiji krenu u izradu ovako značajnih dokumenata kako bi se zaštitili od buke.

Dok sam bila u gimnaziji, XV beogradskoj gimnaziji, imali smo jedno značajno delo kao obaveznu lektiru na nastavi srpskog jezika, Vilijama Foknera „Buka i bes“, gde Fokner u jednoj svojoj rečenici kaže – život je bajka koju idiot priča, puna buke i besa, a ne znači ništa.

Koliko nama, koliko vama znači buka, to je nešto sa čime treba da se svi zapitamo pre nego što usvojimo ovaj zakon, a i onda kada ga usvojimo kakva će biti njegova implementacija.

Koliko se vi sa problemom buke suočavate u vašem naselju, u vašem gradu u kom živite? Koliko buka utiče na vaše psihofizičko zdravlje, na vaš kvalitet života? Koliko buka prekida vaš poslepodnevni odmor? Koliko vam smeta uveče u noćnim časovima buka iz obližnjeg kafića? Da li čujete buku sa vašeg prozora ukoliko vam se zgrada, stambena zgrada, nalazi u blizini autoputa ili železnice? Koliko košta tišina?

To su sve neka od pitanja kojima ćemo se baviti praćenjem i implementacije ovog zakona. Nema sumnje da se sa bukom ne možemo izboriti brzo, da je potrebno uključivanje svih odgovornih lica u lancu odgovornosti. Najpre, bazirati se tom urbanističkom planiranju naših gradova i opština, uključiti naše gradove i opšte u izradu tih akustičnih karata i akcionih planova u cilju smanjenja i zaštite građana od buke, ali i postavljanje zelenila duž saobraćajnica izgradnjom tzv. vertikalnih zidova i barijera za zaštitu od saobraćajne buke.

Kakvi su primeri i šta to kažu iskustva iz razvijenih zemalja EU? Iskustva kažu sledeće – efikasne barijere smanjuju nivo buke za pet do 10 decibela. Na taj način smanjuju jačinu zvuka saobraćajne buke za čak polovinu. Na primer, ako imamo zaštitnu barijeru od buke, samim tim postiže se smanjenje buke za 10 decibela koje može proizvoditi kamion koji tuda prolazi na nivo zvuka prosečnog automobila ili pak, ako imamo drvored, ako imamo gustu vegetaciju, ako imamo gusto rastinje duž naših autoputeva i ako je širina tog rastinja, te zelene vegetacije oko 30 metara, takvo rastinje i takvi drvoredi mogu smanjiti nivo buke za čak pet decibela.

Prednost pošumljavanja nije samo zaštita od buke već i pošumljavanje. Mi se borimo i za smanjenje nivoa zagađenosti vazduha u našim gradovima.

Takođe, kada pogledamo iskustvo u SAD dolazimo do podataka da po važećem saveznom propisu SAD nivo buke u naseljima uz puteve ne sme da prelazi 65 decibela. Generalno, intenzitet varira između 70 i 90 decibela na prometnim putevima i autoputevima.

Smanjenjem nivoa buke za pet do 25 decibela putem odgovarajućeg izbora akustičnih materijala i izgradnju barijera u velikoj meri možemo u budućnosti rešiti ovaj problem.

Po zakonu koji je na snazi u samoj EU potreba za postavljanje barijera protiv saobraćajne buke u oblasti kod koje ona dolazi na rastojanje od 100 metar gde postoje četiri crne tačke. Šta to zapravo znači? To znači da je buka na četiri uzastopna mesta veća od 60 decibela. Na Odboru za evropske integracije, zaista mogu da posvedočim kao član ovog Odbora, smo imali zaista konstruktivnu raspravu, gde su se uključili i vaše saradnice iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i narodni poslanici su izneli niz problema sa kojima se suočavamo u opštinama i gradovima iz kojih dolazimo kada je reč o buci.

Organizovano je, kao što sam rekla, javno slušanje. Dobro je da se i grad Beograd uključio i da je dao svoje predloge koji su postali sastavni deo ovog zakonskog rešenja.

Takođe, želela bih da kažem da je dobro što će sada pored inspekcije i komunalna milicija u jedinicama lokalnih samouprava imati veće nadležnosti, da će moći da meri i kontroliše buku ugostiteljskih objekata. Usvajanjem ovog zakona naši komunalni milicajci, naši inspektori će moći na licu mesta da izmere intenzitet i nivo buke i odmah će moći da izriču zaštitne mere od kojih je jedna od najrigoroznijih – oduzimanje instrumenata, oduzimanje aparata sa kojeg se emituje muzika ili buka. Ove mere će i te kako ići u koristi građana, a sankcionisaće sve one bahate ugostitelje koji nisu poštovali propise.

Ova zakonska rešenja na dobar način odgovaraju zaštiti ekoloških prava građana Srbije, ali i potrebama privrede, vlasnika ugostiteljskih objekata koji poštuju meru, koji su savesni, koji nisu bahati, koji poštuju zvanične propise države Srbije i ovog zakona koji ćemo usvojiti i koji je danas na dnevnom redu.

Na samom kraju mislim da je najbolji put u uspostavljanju reda u ovoj oblasti, ali i praćenje i implementacija svih onih dobri zakonskih rešenja i direktiva EU, kako bi se unapredio kvalitet života građana Republike Srbije i kako bi se zaštitilo njihovo zdravlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Zukorliću, poštovani građani Republike Srbije, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Gojković, uvaženi ministre Popoviću sa saradnicima, naš narod kaže - kako se odnosimo prema kulturi, istoriji, tradiciji, jeziku i pismu, sve ono što čini naše nacionalno tkivo, o tome svedoče naša dela, naš identitet kao naroda.

Još je čuveni Stefan Nemanja pisao: „Kada čovek zida kuću, ne zida je za sebe, nego za svoju decu i unučad. Tako nastaje porodica i domaćinstvo. Kada vladar zida crkvu, ne zida je za sebe, ni za svoje sinove, ni za unučad, nego za narod koji će je kroz vekove pohoditi. Tako se stvara država. Kuća je ono što ostaje posle čoveka. Crkva je ono što ostaje posle vladara. Kuća ostaje deci, crkva narodu. Crkva je velika lađa koja plovi prema dubokim i dalekim nama neznanim vremenima i ljudima. U koji god vek doplovi dovešće nas i pokazati nas našim još nerođenim potomcima.“ Tako je u svom „Zaveštanju“ o crkvama pisao Stefan Nemanja, naš veliki župan Raški, rodonačelnik dinastije Nemanjić.

Tako vam je i danas, drage kolege narodni poslanici. Kada pogledate kako se odnosimo prema svojim manastirima, prema svojim svetinjama, na koji način se staramo o kulturno-istorijskom nasleđu našeg manastira Hilandara, a i o ostalim crkvenim i verskim objektima, ne samo u Srbiji već i van granica naše zemlje, na koji način se odnosimo prema Sopoćanima, Dečanima, Žiči, Đurđevim Stupovima, Bajrakli džamiji.

Istorija manastira Hilandar je svakako bogata. O tome su svedočile u svojim izlaganjima i moje kolege narodni poslanici iznoseći niz istorijskih činjenica i podataka. Manastir Hilandar je bez svake sumnje rastao i uzdigao se kao i njegov narod i prolazio kroz brojne nedaće i izazove. Nema sumnje da je manastir Hilandar od svog osnivanja 1198. godine predstavljao i predstavlja i dan danas jedan jedinstveni centar srpske duhovnosti, naše kulture, obrazovanja, tradicije i zaista predstavlja jednu neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe.

Kao što je moja koleginica Jasmina Karanac istakla, Hilandar je zaista četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od, rekla bih, najvažnijih simbola pravoslavlja i najznačajnijih duhovno-kulturnih središta našeg naroda. Hilandar je upisan zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Predlog zakona koji je danas pred nama u domu Narodne skupštine, pred nama narodnim poslanicima će svakako njegovim usvajanjem kreirati jedan dobar pravni osnov i urediće način pružanja podrške i finansijske pomoći Republike Srbije u očuvanju jednog ovakvog, pre svega, kulturnog i istorijskog nasleđa, kako predstavlja bez svake sumnje manastir Hilandar. Moramo pomagati opstanku i rekla bih ostanku ovog hrama srpske duhovnosti i pravoslavlja kroz pružanje nekontinuirane i stalne finansijske pomoći iz budžeta Republike Srbije.

Svedoci smo kako se u vreme prethodnog režima zaista šakom i kapom davalo za razne virtuelne projekte, razne besmislice, rekla bih. Možete da uzmete primer Beograda. Ja dolazim iz gradske opštine Rakovica i mogu da vam posvedočim na šta je sve novac iz budžeta Republike odlazio, za razne neke brojne virtuelne projekte, od „Pazl grada“ na Voždovcu, preko podzemnih kontejnera, preko replike starih Terazija na Novom Beogradu. Znači, davalo se šakom i kapom, nije se mislilo na narod, nije se mislilo na očuvanje kulture, istorije, kulturne baštine. Tada se nije vodilo računa ni o našim muzejima, o našim školama, vrtićima, u kakvim bolnicama se lečimo. Tada se nije vodilo računa ni o našim putevima, mostovima, o našim pozorištima i ostalim ustanovama kulture. Kultura i istorija, rekla bih, su im bili na poslednjem mestu. Bilo im je važno samo da neki njihov projekat prođe, da se oni od toga ovajde, da se ugrade i da budu srećni.

Po tome se mi razlikujemo od prethodnog režima, jer danas kada pogledate sve što se gradi i obnavlja, rekla bih, puno vam je srce. Za to je zadužen jedan čovek u ovoj zemlji, za celokupan ekonomski napredak koji jednom odgovornom politikom sa celokupnom Vladom Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić zaista brine gde ide svaki dinar i kako se sredstva troše. Za jako kratko vreme danas u Srbiji imate izgrađene tri kovid bolnice u Batajnici, u Kruševcu, u Novom Sadu. Nekako se menja i taj odnos prema istoriji, prema tradiciji, prema kulturi, nešto što nam je do sada i te kako falilo.

Baš kada je najteže, da podsetim sve građane Srbije, sve narodne poslanike, svi to jako dobro znamo, mi smo u drugoj godini virusa korona, svetske pandemije koja je pogodila čitav svet, tek kada je najteže, upravo u takvim trenucima, mi moramo da pokažemo tu sabornost, nešto po čemu su Srbi i svi građani Srbije i te kako bili poznati i to je nešto što nas je čuvalo i zbrajalo na gomili da opstanemo i ostanemo kao narod. Kada narod izgubi svoju istoriju, svoju tradiciju, svoju kulturu izvesno je da gubi i svoju budućnost. Zato pozivam kolege narodne poslanike, bez obzidra kojoj političkoj partiji pripadaju, kojoj konfesiji pripadaju da u danu za glasanje podrže ovaj predlog koji uređuje način pružanja podrške i pomoći očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa manastira Hilandar.

O ciljevima i svrsi usvajanja ovog zakona i o brojnim javnim raspravama koje je organizovalo Ministarstvo kulture neću govoriti. O tome je govorila ministarka Gojković.

Želim na samom kraju da vas upoznam sa rečima našeg blaženopočivšeg patrijarha Pavla koji je govorio – prolaze godine i vreme, a nama je da se trudimo, ne da budemo važni i slavni, već da budemo dorasli vremena u kome smo i mestu na kome smo, a to na samom kraju zavisi od nas samih. Naš zadatak je da vratimo dug prema precima, prema Stefanu Nemanji, prema Svetom Savi, prema svima onima koji su stvorili srednjovekovnu srpsku državu i koji su se izborili za autokefalnost SPC. Usvajanjem ovog zakona ćemo zapravo vratiti dug prema našim precima i biće nam to zalog za buduće generacije koje stasavaju, ne samo u našoj zemlji, nego i širom granica naše zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko Matić sa saradnicom, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija je danas kredibilan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni, zaista razvijamo istinska partnerstva i sa zemljama zapada i istoka. Srbiji se danas sve više veruje i ona ravnopravno sedi sa stolom sa velikim silama. Njen glas se danas i te kako čuje, ona se poštuje i uvažava u svetu.

O tome najbolje svedoči i nedavno održani forum u Skoplju na kojem je Srbija potpisala, zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom, tri jako važna sporazuma koja će i te kako unaprediti kvalitet života građana ovog regiona, regiona zapadnog Balkana. Reč je o regionalnoj inicijativi mini Šengen koju je inicirao naš predsednik Aleksandar Vučić. Tri sporazuma koje je Aleksandar Vučić potpisao u Skoplju odnose se na ukidanje barijera, na ubrzanje protoka robe i usluga između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Takođe, drugi sporazum se odnosi na zajedničku prevenciju i pomoć i podršku u slučaju prirodnih katastrofa i nepogoda.

Naši građani Srbije mogu da posvedoče onim razornim posledicama majskih poplava koje su pogodile čitav naš region tokom maja 2014. godine. Srbija nije neko izolovano ostrvo i zaista i majske poplave 2014. godine, ali i ova pandemija korona virusa pokazale su da su zemlje u susedstvu, zemlje u regionu zapadnog Balkana zaista usmerene na saradnju. Zaista je neophodno da sarađujemo, da razmenjujemo iskustva, ne samo kada su nedaće i nepogode, prirodne katastrofe u pitanju, već kada je reč i prilikom vakcinacije, a u čemu je Srbija zaista dobar primer.

Mi danas raspravljamo o ratifikaciji jednog važnog međunarodnog sporazuma, kakav je CEFTA sporazum, koji se odnosi na potvrđivanje Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i izmena Aneksa 4 CEFTA 2006, kojim se utvrđuje definicija pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14.

Takođe, reč je o dva protokola – protokol A i B, gde protokol A predviđa da se u svrhu primene pravila o poreklu robe primenjuju odredbe Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, a protokol B sadrži odredbe u punoj kumulaciji porekla robe, o ukidanju zabrana povraćaja ili oslobođenje od plaćanja carine u okviru CEFTA sa mogućnošću proširenja i na ostale zone i ostale partnere CEFTA. Tu mislimo na samu EU, ali i na države EFTA i na Tursku.

U odnosu na ova PEM pravila alternativna pravila mogu biti mnogo fleksibilnija, liberalnija u pogledu materija bez porekla, a moguće je lakše status porekla određenog porekla materijala.

Takođe, ratifikacijom ovog međunarodnog sporazuma građani Srbije će zaista imati ogromne olakšice, a pre svega mislim na naše poljoprivredne proizvođače, zaista će se u mnogome unaprediti naš privredni ambijent, podići će se naša ekonomija, izvoz naših poljoprivrednih proizvoda, ali i svih onih ostalih proizvoda – industrijskih proizvoda, tekstilnih proizvoda. Neophodno je da imaju dokaz o poreklu robe kod usvajanja ovog sporazuma i jedan od benefita ovog sporazuma, koji ćemo danom ratifikacije u Narodnoj skupštini, jeste da će omogućiti da će doći do jednog lakšeg i jednostavnijeg načina. Na primer, to možete videti na jednom klasičnom primeru, sada će proizvođaču izvozniku biti data mogućnost da bira lakši uslov sticanja porekla, bar kada je reč o industrijskim proizvodima.

Što se tiče poljoprivrednih proizvoda, tu mislim na biljna ulja, na orašaste plodove, na duvan, oni će sada imati znatno lakša i fleksibilnija pravila, nego što su imali do sada. Takođe, isto se odnosi i na proizvode iz pletarstva, masnoće i ulja, bilo da su životinjskog, bilo da su biljnog porekla, takođe i proizvodi od voća, ostaci ili otpaci prehrambene industrije, pripremljena hrana za životinje, duvan i duvanski proizvodi.

Prema podacima koje sam našla u medijima, u Srbiji ima ukupno 53 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, 47 su poljoprivredni, prehrambeni proizvodi, poput leskovačkog ajvara, đerdapskog i kačerskog meda, ariljskih malina, zlatarskog sira. Imamo i one ne tako jestive proizvode, kao što su šabački peškir, pirotski ćilim ili sirogojno pletnine.

Kada pogledamo zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku mi možemo da zaista vidimo koji su to ključni partneri kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni u Srbiji. U izveštajnom periodu, koji je sačinio Republički zavod za statistiku, od januara do marta 2021. godine, vidimo da su na prvom mestu svakako zemlje EU sa 63,4% ukupne spoljnotrgovinske razmene.

Takođe, naš najvažniji drugi partner prema ovim podacima su svakako zemlje CEFTE sa kojima imamo suficit i razmenu od 566 miliona dolara i to je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda. Pre svega mislim na žitarice i proizvode od žitarica, ali i nafte, naftne derivate, električne mašine i aparate, drumska vozila, gvožđe i čelik.

Izvoz prema ovim podacima Srbija iznosi u ove zemlje, CEFTE zemlje 838,7 miliona dolara, a uvoz 272,7 miliona dolara. Tako da je pokriveno sa uvozom i izvozom 307,6%. To nam govori zašto je važno da nastavimo da usvajamo one međunarodne ugovore, zašto je važno da ratifikujemo međunarodne ugovore i zašto je važno da olakšamo proces razmene i liberalizaciju trgovine i protoka robe, jedne od četiri osnovne slobode na kojima počiva samo jedinstveno tržište EU.

Kada govorimo o ovom CEFTA sporazumu reč je o sporazumu koji predviđa kumulaciju porekla i izvan CEFTA zone sa zemljama članicama EU, sa EFTA, pre svega mislim na Island, Norvešku, Švajcarsku i Linhenštajn, ali i na Tursku.

Takođe zaista moram da kažem da je Srbija u mnogome ratifikovala veliki broj međunarodnih sporazuma, veliki broj međunarodnih konvencija koje i te kako olakšavaju proces, kako našim privrednim subjektima, tako i svim našim građanima.

Srbija snažno podržava sve regionalne i evropske inicijative, Berlinski proces je samo jedna od tih inicijativa, ali i sve one inicijative koje imaju u fokusu izgradnju zajedničkog regionalnog tržišta i regionalne inicijative, kakva je mini Šengen, čiji je jedan od inicijatora naš predsednik Aleksandar Vučić. Mini Šengen se zasniva na četiri slobode, na slobodi kretanja robe, usluga ljudi i kapitala i i te kako će u narednom periodu se raditi na ovoj inicijativi. Ova tri sporazuma koja su potpisana nedavno u Skoplju će omogućiti da naši ljudi bez radnih dozvola zaista mogu da se kreću. Vi danas možete da živite u Skoplju, Tirani ili Beogradu, da radite i poslujete bez ikakvih barijera i na ukidanju ovakvih barijera nastavićemo i u mesecima i danima koji su pred nama.

Takođe, pored CEFTA sporazuma Republika Srbija je ratifikovala i na snazi su i jedan od najznačajnijih sporazuma je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan i koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. Reč je o sporazumu koji itekako dovodi do toga do jačanja partnerstva između EU i Srbije, i koji ima zaista za cilj da doprinese napretku Srbije ka pristupanju EU.

Pored sporazuma sa EU, Srbija takođe ima i sporazume koji su na snazi koji se odnose na slobodnu trgovinu sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom, ali i sa EFTA zemljama. Nije samo ugovorno stanje i ratifikacija određenih međunarodnih konvencija i međunarodnih sporazuma važno za razvoj i unapređenje kako bilateralnih, tako i međunarodnih odnosa jedne zemlje. Svakako je važna i saobraćajna i energetska infrastruktura i povezanost. Srbija je primer i lider u regionu Zapadnog Balkana kada je reč o unapređenju saobraćajne i energetske infrastrukture tokom prethodnih godina. Zaista smo dobro povezani sa saobraćajnicama i autoputevima kako zemalja članica EU, tako i ostalim komšijama koji nisu članice EU.

Nedavno je počela i implementacija Sporazuma o ukidanju naknada za roming za Zapadni Balkan koji nam je umnogome unapredila poslovanje i život svih građana ovog regiona.

Korona kriza je pokazala da značaj saradnje i neophodnosti povezanosti svih partnera na međunarodnoj sceni. Takođe, pokazala je i koliko je jedna zemlja otporna, koliko je jedna zemlja spremna da izađe u susret sa svim izazovima koji su pred njom. Srbija je dosta toga učinila i na reformi javne uprave, na procesu digitalizacije i naši građani su zaista brojne od tih usluga koristili više nego ikad tokom pandemije virusa Kovid – 19.

Takođe želim da kažem da mi nismo do sada još iskoristi te pune kapacitete regionalne saradnje. U danima i godinama pred nama i te kako možemo da radimo na daljoj realizaciji te regionalne povezanosti i regionalne saradnje, da realizujemo sve one planove koji se odnose na bolju povezanost naših industrijskih proizvoda na našoj industrijalizaciji naših zemalja, a i da nastavimo da radimo na tome po čemu je zaista Srbija lider u regionu Jugoistočne Evrope, a pre svega mislim na direktne strane investitore. Iako je bila pandemija mi smo nastavili da privlačimo strane investitore i da u onim malih gradovima, opštinama i selima otvaramo proizvodne pogone, da upošljavamo ljude i da dovodimo nove investitore, zato što je Srbija danas stabilna zemlja u koju ljudi hoće da dođu i da ulažu svoj kapital i svoj novac.

Srbije je danas, kao što sam rekla, jedna kredibilan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni, zemlja kojoj se i te kako veruje.

Takođe bih iskoristila ovu priliku da današnji dan, reč je o ratifikaciji jednog važnog sporazuma, da zaista ne trebaju da postoje nikakve političke podele, da treba da budemo u istom pravcu, na istom cilju i ja bih iskoristila ovu priliku da pozovem sve svoje kolege, narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze, da podrže ratifikaciju jednog ovako važnog međunarodnog sporazuma kako bi naši poljoprivredni proizvođači, naši tekstilni proizvođači, naši industrijski proizvođači, naša privreda mogla lakše da plasira svoju robu van granica naše zemlje jer Srbija je danas jedna stabilna, sigurna i prosperitetna zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine gospođo Kovač, poštovani ministre Mali, sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici i narodne poslanice, zaista mi je veliko zadovoljstvo što danas možemo da raspravljamo o sedam jako važnih sporazuma i zakonskih predloga koji će apsolutno umnogome unaprediti naš poslovni ambijent i podići našu ekonomiju, unaprediti našu robnu i trgovinsku razmenu i svakako doprineti kreiranju jednog boljeg poslovnog ambijenta čiju će korist imati ne samo naša privreda, već i naši građani.

Srbija je danas zaista kredibilan partner i pouzdan partner na međunarodnoj sceni i rekla bih da smo mi država kojoj se i te kako veruje i koja zaista ceni i neguje istinska partnerstva i sa zemljama istoka i sa zemljama zapada. Srbiji se danas veruje i rekla bih da ona ravnopravno sedi za stolom sa velikim silama, bilo na nivou međunarodne zajednice, bilo kao aktivan partner u okviru međunarodnih organizacija.

Mi danas raspravljamo i jedan od vodećih sporazuma je svakako Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i Republike Srbije koji će popuniti, rekla bih, onaj pravni vakuum, kao što ste, ministre, rekli u vašem uvodnom izlaganju, koji je nastao tako što je prestao da važi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, tzv. SSP, koji je prestao da važi 31. decembra prošle godine, 2020. godine, i od 1. januara 2021. godine bilo je potrebno da se obezbedi novi pravni okvir za regulisanje ukupnih bilateralnih odnosa sa ciljem da se zadrži prethodno uspostavljeni nivo saradnje u ovim oblastima.

Zašto je to važno i zašto je uopšte važno da ratifikujemo ovaj sporazum? Dobro je da smo imali ovo prelazno rešenje koje je potpisano 20. maja ove godine, kako bi rešili sve one nesuglasice za protok robe iz Srbije ka Velikoj Britaniji i da bi rešili sve one nesuglasice i probleme na graničnim prelazima ka Evropskoj uniji i kako bi rešili sistem carina. Da nismo usvojili ovaj sporazum i da ga nećemo ratifikovati u Narodnoj skupštini i da nismo potpisalo to prelazno rešenje i privremeno važenje ovog sporazuma, mi bi doveli do toga da imamo oporezivanje proizvoda za čak 20%.

To bi u mnogome nanelo štete našoj srpskoj privredi i mi imamo situaciju, ja sam došla do podataka iz medija koji su rekli, da bi se umanjio izvoz zamrznutog voća iz Srbije, po nekim procenama za 15% do 20%. Zato je važno da danas raspravljamo o ovom sporazumu i ja se nadam da će kolege narodni poslanici i narodne poslanice, u danu za glasanje zaista dati podršku ratifikaciji ovog jednog važnog međunarodnog sporazuma.

Zaista delim mišljenje gospodina Siniše Malog, kada je rekao u svom uvodnom izlaganju da su odnosi između dve zemlje Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije iz Severne Irske i Republike Srbije, zaista tradicionalno dobri, da su oni zasnovani na partnerstvima i dobrim odnosima. Diplomatski odnosi su uspostavljene još davne 1837. godine i jako je važno da ih negujemo i gradimo i u budućnosti, uprkos brojnim izazovima koje zemlje i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, ali i Republiku Srbiju očekuje u godinama pred nama.

Velika Britanija je nakon Bregzita napustila EU i čime je prestao zapravo da važi SPP, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i za Srbiju je to važilo da paralelno imamo integraciju i gradnju naše ekonomije i naših ekonomskih odnosa i ekonomskih veza sa svima, a ne samo sa zemljama punopravnim članicama EU, već i sa Rusijom, Kinom, sa Britanijom koja je izašla iz te EU. Ovaj sporazum je počeo privremeno da se primenjuje maja ove godine i glavni benefit za dve države kakva će biti i u budućnosti, da će zaista dovesti do podsticanja investicija i da će raditi u korist kako naše privrede, tako i naših građana.

Kada govorimo o tim investicijama, ja mogu da kažem što se tiče uloge britanskih kompanija u Srbiji i nivo njihovih investicija, trenutno u Srbiji posluje više od 400 kompanija sa većinskim britanskim kapitalom koji zapošljavaju 22.000 radnika i proizvode pretežno delove za automobilsku industriju. Nivo direktnih stranih investicija u Srbiji u prethodnom periodu je bio 90 miliona evra. Znači, radi se o jednom jako značajnom partneru. Prema podacima koje sam došla na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, mi sa ovom zemljom imamo 28 potpisanih aktivnih međunarodnih sporazuma i dobro je i da danas razgovaramo i ovom važnom sporazumu.

Robna razmena sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Republike Srbije iznosi 500 miliona evra i rekla bih da je neto ulaganja Ujedinjenom Kraljevstvu u Srbiji, u periodu od 2010. godine do 2020. godine, iznosi ukupno 627 miliona evra čime je ona preuzela 13 mesto na listi najvećih ulagača u Srbiji. Neka od najvećih investitora u Republici Srbiji koje dolaze iz Velike Britanije su svakako British American Tobacco koji je od 2013. godine privatizovalo duvansku industriju u Vranju, zatim to je kompanija Endava u IT sektoru iz 2015. godine koja je prisutan na našem tržištu „Agena Tehnolodži“ u Šimanovcima, „Posedin grupa“ u Beogradu.

Vi ste ministre Mali svakako sećate kada smo 2017. godine zajedno otvorili jedan od najvećih ritejl parkova u Beogradu, reč je o ritejl parku čija je investicija upravo dolazi iz Britanije, investicionog fonda iz Velike Britanije, reč je o investiciji od 30 miliona evra, gde je posao tokom 2017. godine, a i godinama nakon toga našlo više od 450 Beograđana, građana Rakovice, ali i žitelja okolnih opština. Zato je važno da usvajamo ovakve propise i zato je važno da stvaramo taj zakonodavni okvir i da kreiramo taj poslovni ambijent koji nam je i te kako važan.

Srbija se sada nalazi u drugoj, rekla bih godini, kada je pogođena pandemijom korona virusa i mogu sa ponosom da kažem da uprkos svim tim izazovima koje dolaze iznutra i spolja, mi se ti te kako borimo da privučemo, da nastavimo da priličimo nove direktne strane investicije po čemu je Srbija zaista poznata i po čemu je Srbija zaista lider u samoj Jugoistočnoj Evropi.

Tradicionalno dobri odnosi dve saveznice tokom oba svetska rata i Velikog rata i Drugog svetskog rata nas karakterišu i ti ugovorni odnosi, 28 sporazuma i Srbija će nastaviti da sarađuje sa UK u svim onim oblastima koji su u interesu za građane obe zemlje, i u oblasti ekonomije, trgovine, investicija, odbrane, ali i kulture, obrazovanja i sporta.

Zaista je značajno i želela bih da to posebno apostrofiram i da istaknem, zaista je važno i zajedničko učešće srpske i britanske vojske u okviru Misije UN na Kipru. Srbija danas zaista beleži rekorde i dobre vesti možemo da svakoga dana pročitamo i vidimo u našim i svetskim medijima i kada je reč o borbi protiv pandemije i kada je reč o vakcinaciji i kada je reč o otvaranju i izgradnji novih kovid bolnica i kada je reč o povoljnim ekonomskim kretanjima, privrednom rastu, rastu BDP, ali i rastu plata i penzija, što je jako važno za sve naše građane.

Zašto je to tako? Pa, Srbija je pored reformskog procesa zaista grabila punim koracima napred ka modernizaciji, izvršili smo reformu javnog sektora, omogućili smo digitalizaciju. Rekla bih da je upravo digitalizacija i reforma državne uprave i javnog sektora sada tokom ove dve godine koje su bile kada je Srbija i čitav svet, kada su bili pogođeni pandemijom virosom Kovdi-19, bukvalno je bila na testu. Građani su tada mogli da vide otpornost naše države, otpornost naše ekonomije, ali i otpornost našeg zdravstvenog sistema. Imali smo dovoljno opreme, pomagali smo i komšijama iz čitavog regiona i po pitanju medicinske opreme i po pitanju vakcinacije, vakcina.

Zaista, nama je u interesu i ja bih iskoristila ovu priliku, podržavam apele svojih kolega narodnih poslanika, pridružujem se tim apelima i pozivam sve građane Srbije da iskoriste priliku i da se vakcinišu na punktovima, u svojim gradovima, svojim selima, svojim opštinama. Ja dolazim iz gradske opštine Rakovica, mi smo četvrta opština u čitavoj Srbiji po broju vakcinisanih stanovnika, više od 80% je vakcinisano populacije iznad 65 godina.

Imali smo brojne uspešne kampanje, vakcinacija mladih, naših maturanata, mladih privrednika, studenata. Nastavićemo i sa ovim i u narednom periodu. Otvorili smo dva punkta gde građani Rakovice i čitavog Beograda, bez zakazivanja mogu svakog radnog dana, uključujući i subotu i nedelju da se vakcinišu, bilo da je reč o punktu u okviru novog obnovljenog doma zdravlja, nakon 40 godina, na Labudovom brdu, u Oplenačkoj ulici, bilo da je reč o obnovljenom i rekonstruisanom domu zdravlja u Resniku, u ulici Edvarda Grega.

Znači, pozivam sve građane, sve ljude koji gledaju ovaj današnji prenos da iskoriste svoje pravo i da se vakcinišu. Imamo dovoljno svih vakcina i drago mi je što će konačno u Srbiji da krene proizvodnja ruske vakcine. Takođe, zaista sam se obradovala lično kada sam videla da u aprilu ove godine je počela izgradnja i treće kovid bolnice u Novom Sadu, pored novoizgrađenih kovid bolnica u Batajnici u Beogradu i u Kruševcu.

Zašto je sve ovo važno? Važno je da se vratimo u neku normalnost, da oporavimo našu privredu, da možemo da kreiramo takav poslovni ambijent i takve ekonomske odnose, da iz dana u dan možemo da podižemo cenu minimalne zarade.

Kolega ovlašćeni predstavnik SNS za današnju raspravu, kolega narodni poslanik Vuk je govorio o tome koliko je važno da povećavamo naše plate i penzije, koliko je važno da povećavamo tu minimalnu cenu zarade koja će biti preko 35.000 dinara, koliko je važno da do januara sledeće godine plate u Beogradu, plate u čitavoj Srbiji budu veće. Trenutno plata u Beogradu je 705 evra, a očekujemo i prognoziramo da se rast plata u Beogradu na više od 770 evra, što su zaista dobre vesti za građane Beograda, dobre vesti za njihove porodice i dobre vesti za, rekla bih, izvesniju budućnost svih članova naših porodica i svih ljudi koji žive u našoj prestonici, u našem glavnom gradu kakav je Beograd.

Takođe, kada govorimo o ovom sporazumu važno je podsetiti se i te bilateralne saradnje koju naša zemlja uživa sa zemljama članicama EU. Nedavno je održan sastanak u vezi berlinskog procesa na kome je bila naša premijerka gospođa Ana Brnabić i Srbija danas snažno podržava berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i u cilju povezivanja ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja i tešnje saradnje sa samom EU, sa jednom jako važnom nadnacionalnom tvorevinom.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Angele Merkel i tim unutrašnjim inicijativama, rekla bih, pre svega našeg predsednika Aleksandra Vučića kada govorimo o regionalnoj inicijativi Mini šengen, ali i ostalim predstavnicima i Severne Makedonije, Albanije, BiH, mi danas možemo sa ponosom da govorimo o tim svim rezultatima koji su u ovom procesu pokrenuti.

Mi danas otvaramo prostor za dalje širenje ekonomije, za dalje širenje trgovinske saradnje, za čitav region Zapadnog Balkana, i čitav region Zapadnog Balkana, svi mi zajedno činimo još atraktivnijim i privlačnijim za strane investicije, ali i za ubrzanje ekonomskog rasta.

Srbija snažno podržava Berlinski proces čiji je fokus na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta i ja sam zaista ponosna što mogu da istaknem sama EU počiva na četiri slobode, na slobodi kretanja robe, kapitala, ljudi i usluga, a mi ćemo kao region Zapadnog Balkana imati benefite, ukoliko budemo nastavili da razvijamo sve one dobre inicijative, ne samo u okviru berlinskog procesa, već i u okviru Mini šengena.

Mi već sada možemo da vidimo benefite berlinskog procesa kada pogledamo saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, ona je značajno unapređena tokom prethodnih godina, povezani smo autoputevima i saobraćajnicama za EU, počela je implementacija Sporazuma o ukidanju naknada za roming za Zapadni Balkan, koja je zapravo počela sa primenom ovog meseca.

Benefiti od Berlinskog procesa su zaista vidljivi i mi možemo videti da naši mladi danas sarađuju i u okviru regionalne Kancelarije za mlade, mi zaista ulažemo dosta napora u jačanju i povezivanju, ali i izgradnji jedne atmosfere, tolerancije i bolje razumevanja, kako naših mlađih, tako i starijih sugrađana u čitavom regionu Zapadnog Balkana.

Transportna zajednica je takođe važna, njen Sekretarijat se nalazi u Beogradu, ali i one aktivnosti koje se odnose na Veće za regionalnu saradnju i Sekretarijata CEFT-e za sprovođenje napora za uvođenje akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Danas kada pogledate istoriju diplomatskih odnosa, istoriju evropskih integracija, istoriju evropskih odnosa, možete videti dobre primere iz prošlosti kako su se zemlje pre pristupanja EU, pre samog ulaska regionalnog povezivale, integrisale i tesno sarađivale.

Dobar primer za to je svakako višegradska grupa, gde su zemlje u početku, koja je osnovana na Samitu predsednika Vlada Čekoslovačke, tada Čekoslovačke, Mađarske i Poljske. U Mađarskom gradu Višegradu 15. februara 1991. godine, koja je težila dubljoj integraciji i pre samog pristupanja u punopravno članstvo ovih zemalja. Te zemlje su se povezale i dosta toga radile na unapređenju vojne saradnje, ekonomske saradnje i energetske saradnje i zaista iz ovih iskustava možemo dosta da naučimo.

Ja sam imala prilike, kao član Odbora za evropske integracije u više navrata da razmenjujem iskustva sa svojim kolegama poslanicima i iz Evropskog parlamenta i iz parlamenata i Odbora za evropske poslove ovih zemalja.

Zaista mi je drago da Srbija ni na koji način ne zaostaje kao pristupajuća zemlja u procesu evropskih integracija, gde je, i ako smo imali neki kraći zastoj po pitanju evropskih integracija konačno smo otvorili klaster 1. koji se odnosi na osnovna prava i nadam se da ćemo i tokom sledećeg predsedavanja Savetom EU, slovenačkog predsedavanja otvoriti i ostale klastere, pre svega mislim na klaster 3. i 4.

Srbija će nastaviti takođe da bude kredibilan partner na međunarodnoj sceni i nastavićemo da razvijamo dobro susedske odnose sa našim komšijama, gradićemo dobre odnose sa svima i pomagaćemo svim zemljama, kako bi zajedno došli do ubrzanja i unapređenja saradnje u čitavom regionu.

To su rezultati koje građani prepoznaju, to su rezultati koje građani cene i to su rezultati za koje građani svoj glas daju na svim izborima od 2012. godine, do sada.

U politici ne postoje, ja sam završila Fakultet političkih nauka i mene su moji profesori na fakultetu učili da u politici ne postoje prijatelji i neprijatelji, nego su u politici samo interesi večiti i jako je važno da nađemo na toj međunarodnoj sceni, svoje mesto pod Suncem, jer samo tada možemo naš brod koji se zove Srbija da usmerimo u pravom smeru.

U životu i u politici i u biznisu, ekonomiji, rekla bih da prijatelji mogu nekada da nas iznevere, a neprijatelji mogu prigodno da nas iznenade. Spisak jednih i drugih se često menja, i zavisi od mnogo razloga i zato je važno da na šahovskoj tabli koja se zove međunarodna scena, međunarodna politika, povlačimo pravilne poteze kako bi građanima Srbije izborili izvesniju budućnost i bolji kvalitet života.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, Srbija se svakoga dana reformiše i menja na bolje, Srbija je danas jedna moderna država koja ide u pravcu savremenih ekonomskih trendova i kada je reč o kreiranju povoljnijeg poslovnog ambijenta, ali i kada je reč o olakšavanju i ubrzavanju poslovanja.

S tim u vezi danas raspravljamo o jednom jako važnom zakonu kakav je Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, upravo ovaj zakon sledi najbolju praksu prelaska na elektronsko poslovanje koje primenjuju razvijene zemlje sveta kako Srbija teži, koji primenjuju brojne zemlje članice EU.

To nije smo naša obaveza kao pristupajuće zemlje EU, kada je reč o harmonizaciji naših propisa, sa propisima EU i usaglašavanje sa direktivama, već mi, pre svega, želimo ovim zakonom da pokažemo i da damo značajan impuls našim privatnim i javnim preduzećima, da kreiramo bolji poslovni ambijent i da olakšamo i ubrzamo poslovanje, da smanjimo sve one rizike, a i da smanjimo, prosto bih rekla, utrošak vremena koji nam omogućava sam proces digitalizacije. Želim sve građane Srbije da podsetim, da je Srbija upravo lider u procesu digitalizaciju jugoistočnoj Evropi, a nesumnjivo lider na Zapadnom Balkanu.

Takođe, osnovno pitanje koja se nameću kada čitate ovaj tekst zakona i šta to predstavlja elektronsko poslovanje i elektronsko fakturisanje, i koji su benefiti od uvođenja elektronske fakture za privredu u Srbiji, ne samo za privatne kompanije, već, rekla bih, i za javna preduzeća koja posluju u našoj državi.

Elektronsko fakturisanje u osnovi predstavlja izdvajanje računa, bez upotrebe papira, to znači da se svi procesi i korici, koja obuhvataju tradicionalno fakturisanje na papiru, sada mogu obavljati putem elektronskih uređaja, putem kompjutera, pametnih telefona i slično, dok se razmena ovakvih računovodstvenih isprema može vršiti elektronski, znači, putem interneta.

Evropska komisija je zaista sponzorisala dva dokumenta na osnovu kojih se izrađuje elektronska faktura u Srbiji. Ova dva dokumenta podržavaju primenu direktive o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama, što zaista podrobnije definiše ovaj Zakon o elektronskom fakturisanju. Tu su sve one naše obaveze u Poglavlju 5 koje se tiču javnih nabavki.

Država želi da na jedan ozbiljan, rekla bih sistemski način uredi oblast slanja, prijema i čuvanja elektronske fakture i dat je rok do januara 2023. godine da se ceo privatni sektor bude u obavezi da se osposobi za prijem i slanje elektronskih faktura. Za javni sektor ste dali nešto kraće rokove.

Zajedno sa Zakonom o fiskalizaciji i ovim Zakonom o elektronskom fakturisanju, reč je o dva sistemska zakona koji će u mnogome poboljšati ambijent u Srbiji, obezbediti veću pravnu sigurnost i olakšati poslovanje po ugledu na brojne zemlje članice EU. Radi jasnije slike, vi ste ministre, u vašem uvodnom izlaganju govorili o tome da u svetu ima više od 550 milijardi elektronskih faktura. Ja sam došla do podatka da su u zemljama članicama EU samo tokom 2015. godine izdato više od 35 milijardi faktura u samo jednoj godini. Kada govorimo o Evropi, pre svega mislim na evropska preduzeća i na države članice EU, preko 17 milijardi e-faktura je učinjeno godišnje, u toj 2015. godini, što je činilo 24%. Postoji prosto glad za elektronskim fakturama i one će se u ovim godinama koje dolaze imati rast upotrebe u praksi, ne samo kada je reč o poslovanju sa stanovništvom, već i kada je reč o poslovanju kompanija i samih država članica.

Većina ekonomskih prednosti i suštini ne dolazi samo iz troškova štampe i poštarine, već pre svega dolazi, ti ekonomski aspekti koji olakšavaju proces upotrebe elektronske fakture, vodi ka toj automatizaciji, integraciji celog procesa od početka do kraja. Vi danas možete da kontrolišete uvođenjem elektronske fakture čitav proces od porudžbine do plaćanja, o smanjenja rizika poslovanja preko smanjenja rizika vremena i samog ubrzavanja poslovanja.

Takođe, uvođenjem e-fakture zaista ima višestruke prednosti, ne samo za privredu nego i za građane, već i za samu Republiku Srbiju. Te prednosti se ogledaju u transparentnosti samog procesa, smanjenja kašnjenja u plaćanju, manje grešaka, jer je reč o digitalnom formatu, umanjuju se troškovi štampe, vrši se integrisana obrada, brži je povraćaj PDV za privredu, veća je pravna sigurnost, izvesnost investicija čime kao zemlja zaista postajemo jedan atraktivniji ambijent za direktna strana ulaganja, ali i za ulaganja domaćim privrednika.

Takođe, brojne su uštede u vremenu, troškovima poslovanja. Dobar primer za to, u pripremi današnjeg izlaganja našla sam kod Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, NALED je u jednoj od svojih publikacija dao dobar primer koji govori na najbolji način kako će upotreba elektronske fakture smanjiti troškove poslovanja jedne firme. U NALED-ovoj brošuri sledeće – jedan trgovinski lanac svake godine generiše oko 2,5 miliona dokumenata, a svaki od njih ima u proseku četiri lista. Kako papir košta pola, a toner jedan evro cent, proizilazi da štampa deset miliona stranica godišnje košta i do 150 hiljada evra. A gde su tu troškovi magacina, troškovi skladištenja faktura, troškovi ormara, polica, registratora, plaćanje radnika, plaćanje struje, plaćanje servisiranja ovog poslovanja.

Znači, na ovom jednom primeru, prosto plastičnom, možete da vidite koje su to prednosti kada je reč o uvođenju elektronskih faktura i na koji način ćemo doći do smanjenja utroška vremena i smanjenja troškova samog poslovanja. Osim smanjenja troškova i smanjenje utroška vremena mi takođe možemo govoriti o smanjenju rizika u poslovanju i većoj efikasnosti koje će nam uvođenje elektronskih faktura u praksi, u poslovanju naših javnih kompanija, javnih preduzeća i privatnog sektora u praksi i omogućiti.

Ta veća efikasnost ide u pravcu bolje isplate kupaca na vreme, poboljšavanje naplate faktura, zatim rizici, doći će do smanjenja rizika, nećemo više imati one situacije u praksi koje smo imali da se na pogrešan način tumači datum fakture, da se izgube fakture, da imamo problem sa autentičnošću ili integritetom same fakture, jer upravo elektronske fakture to stavljaju po strani.

Takođe, dodatnom primenom elektronske fakture može se očekivati smanjenje tih administrativnih troškova koji su u praksi postojale kada pogledate čitav lanac poslovanja ne samo izdavaoci i primaoci fakture već i sve druge učesnike u poslovanju, učesnike kao što su država, poreska uprava i carina.

Prednost e-fakture mogu imati i krajnji korisnici, primanje i čuvanje elektronskih faktura je značajno lakše u odnosu na one tradicionalne kakve su papirne.

Veoma važan aspekt za sistem e-fakture je da bude usaglašen sa zahtevima za zaštitu podataka o ličnosti i privatnosti i zaštiti od eventualnih zloupotreba o davanju poslovne tajne ili podataka o poslovanju firme.

Ja, sam ministre danas u pripremi svog današnjeg izlaganja zaista gledala i šta su to udruženja vama davala kao predloge tokom organizacije javnih rasprava. Udruženje računovodstvene komore Srbije je izrazilo neku vrstu straha od toga da podaci mogu biti zloupotrebljeni ili dostupni konkurenciji kod primene ovih informacionih posrednika, što ste vi u svom uvodnom izlaganju dobro objasnili i rekli da do toga u praksi neće doći.

Takođe, ovaj zakon predstavlja neku vrstu novine i u našem pravnom sistemu prošao je, kao što sam rekla, prošao je veliki broj javnih rasprava, gde su sve relevantni faktori i akteri u našem sistemu mogli da se uključe u jednu konstruktivnu debatu, produžili ste i obezbedili dodatne rokove kako za javni sektor tako i za privredni sektor, omogućivši više vremena da mogu da se na vreme pripreme za uvođenje elektronskih faktura u svoje poslovanje.

I, na kraju važno je pomenuti, ne manje značajne prednosti elektronske fakture, koji ide u pravcu zaštite životne sredine u odnosu na tradicionalne papirne fakture, jer najznačajniji uticaj je za smanjenje potrošnje papira, i na taj način očuvaćemo naše šume, smanjićemo utrošak energije na transport, a samim tim posledično, imaćemo i nižu emisiju štetnih gasova koje bi dovele do smanjenja ugljen dioksida.

Znači, pored ovih ekonomskih faktora značajni su nam i ovi ekološki faktori i aspekti jer moramo da razmišljamo kakvu planetu ostavljamo našem potomstvu.

Usvajanjem zakona o elektronskom fakturisanju, daćemo značajne impuls srpskoj privredi, javnom sektoru takođe, omogućićemo izvesnije poslovanje i bolju i bržu naplatu PDV-a od čega korist imaju svi sa jedne strane država Srbija, sa druge strane privrednici i javna preduzeća, koja će sada brže moći da raspolažu sa svojim novcem od povraćaja PDV-a.

Znamo da je vreme novac i da svako ubrzavanje poslovanja i olakšavanje poslovanja u budućnosti će imati zaista višestruke koristi, ne samo za privredni sektor u Srbiji, već za čitavu državu Srbiju i sve njene građane.

Boljom naplatom PDV-a novac će se sliti u državnu kasu i moći će se graditi više vrtića, škola, autoputeva, više mostova, moći ćemo u Beogradu da izgradimo metro, imaćemo brže pruge i sve ono što nam nedostaje kako bi obezbedili bolji kvalitet života i opstanak, a rekla bih i ostanak u našoj zemlji, zato će u danu za glasanje SNS podržati ovaj set finansijskih zakona. Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, rekla bih da danas više nego ikada klimatske promene zahtevaju jedan globalni odgovor. One nisu samo pitanje našeg opstanka i naše budućnosti, mi te promene živimo i u ovom trenutku. One su sve više deo naše sadašnjosti, ali rekla bih i ove nove realnosti, kada se čitav svet bori sa pandemijom virusa Kovid 19.

Srbija kao pristupajuća zemlja EU nastoji da u svoje zakonodavstvo implementira i primeni sve one međunarodne i evropske standarde i da pruži punu podršku dosadašnjim naporima u iznalaženju jednog univerzalnog rešenja, za jedan od problema savremene civilizacije na koji ni jedna zemlja nije imuna, kakav predstavlja problem klimatskih promena.

S tim u vezi, Srbija je u novembru prošle godine potpisala Deklaraciju u Zelenoj agendi za zapadni Balkan, koja je na on-lajn samitu u Sofiji u ime Vlade potpisala premijerka Ana Brnabić. U skladu i sa novim ekonomskim investicionim planom za zapadni Balkan značajno mesto će upravo imati čista energija, životne sredine i klimatske promene, održivi transport, digitalna budućnost, privatni sektor i ljudski kapital, za šta je izdvojeno ukupno 9 milijardi evra u okviru instrumenata pretpristupne pomoći. Reč je o IPA3 za jedan višegodišnji period koji će finansirati EU od 2021. do 2027. godine.

Takođe, upravo su te teme, kao što su čista energija i podrška u oblasti energetike jako važne i za šta će EU izdvajati značajna finansijska sredstva. Mi kao pristupajuća zemlja kandidat ćemo aplicirati i imaćemo šanse da naša postrojenja i naše kompanije budu konkurentne sa svojim proizvodima kada žele da izvoze neke proizvode u EU. To je sve deo onih ambicija koje ima i sama EU, da se ostvari ta klimatska neutralnost do 2050. godine.

Takođe, Zelenom agendom kada govorimo o ovom investicionom i ekonomskom okviru za zapadni Balkan predviđeno je i biće pokrivene i teme kao što su zelena tranzicija, dekarbonizacija, remedijacija vazduha, vode i zemljišta, cirkularna ekonomija, unapređenje biodiverziteta, urbana mobilnost i zeleno rešenje u oblasti saobraćaja.

Kada sve ovo pročitamo, ja bih rekla da već neki naši gradovi u Srbiji poput Beograda i Novog Sada su neka od ovih rešenja već implementirali, neki od tih projekata već sprovode.

Nabavka električnih autobusa u Beogradu, niže cene priključka za gas u brojnim gradovima i opštinama u našoj zemlji, ali i ohrabrenje da se smanje putarine za električna i hibridna vozila, da se subvencioniše njihova kupovina, da se izgrade fabrike za preradu otpadnih voda, da nastavimo dalje da u našim gradovima i opštinama izgrađujemo adekvatnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, jer naša prestonica kakva je Beograd nema izgrađenu kanalizacionu mrežu u svim gradskim i prigradskim opštinama, što je jako važno ali i projekti poput zamene individualne kotlarnice.

Ja vas molim, ministarko Vujović, da sa ovim projektima nastavimo i u narednom periodu kako bi zaista našim građanima osigurali jednu sigurniju i izvesniju budućnost.

Paralelno sa tim, jako je važno da nastavimo kao država sa pojačanom kontrolom postojećih propisa i izricanja adekvatnih sankcija zbog skladištenja otpada kako se ne bi ponovili oni akcedenti koji smo mogli iz medija da čitamo i da gledamo, one poražavajuće slike poput deset hiljada kubika plivajućeg otpada u Potpećkom jezeru ili poput onih snimaka opasnog otpada u luci Beograd ili poput onih neodgovornih kompanija koje ni na koji način ne poštuju propise u oblasti rada, propise u oblasti upravljanja otpadom, različite nepravilnosti koje imamo i po pitanju odlaganja otpada životinjskog porekla o kojima svedoči nedavna afera fabrike „Premijum čikn“.

Takođe, mi danas raspravljamo o jednom jako važnom zakonu, Zakonu o klimatskim promenama i želim sve svoje kolege narodne poslanike, ali i sve građane Srbije da podsetim na rad srpskog naučnika svetskog ugleda u oblasti klimatskih promena kakav je bio Milutin Milanković, koje je pre više od sto godina objasnio vezu između varijacije zemljine orbite i dugoročne promene klime.

Savremena naučna proučavanja zasnovana su upravo na Milankovićevom učenju da ciklusi i drugi prirodni uzroci definišu trend i intenzitet varijabilnosti klime i da je odgovornost naše generacije koja stasava danas u Srbiji, da pokušamo da pronađemo rešenje kako bi se zaustavili ili makar ublažili ovi negativni trendovi i kako bi smo izbegli da budućim generacijama ostavimo svet koji bi bio nezamislivo drugačiji i opasniji.

Srbija je na Zakon o klimatskim promenama, rekla bih, čekala ukupno tri godine i nakon usvajanja ovog jednog jako važnog krovnog zakona sa zakonskim propisima nećemo stati. Nas očekuje još i usvajanje brojnih podzakonskih akata poput strategije borbe protiv klimatskih promena i akcionog plana, strategije nisko ugljeničnog razvoja kojim treba da se uredi pravac dekarbonizacije, da se utvrde mogućnosti za smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“ i da se definišu ključne mere adaptacije za izmenjene klimatske uslove.

Nacrt upravo ove strategije preporučuje smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“ za 33% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu.

Takođe, rekla bih da je tokom usvajanja ovog zakona, nismo čekali ove tri godine samo zakon, već su organizovane brojne javne rasprave gde je veliki broj naučnika, stručnjaka, eksperata, organizacija civilnog društva se uključila u javne debate koje su bile i u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine i da je upravo cilj tih predloženih amandmana, jedna od njih je bila i Koalicija 27, da se pripremi srpska ekonomija na sve one izazove klimatskih promena koje proizilaze iz samih naših obaveza ka članstvu u EU, a koje se odnose na ovako jednu važnu temu kakva je tema klimatskih promena.

Veliki broj mojih kolega se danas zaista uključuje u jednu zaista konstruktivnu raspravu o jednom jako važnom zakonu. Pričao je o tim novinama koje zakon uvodi. Ja bih samo napomenula tri osnovne novine, uvodi se inventar gasova sa efektom „staklene bašte“ koju vodi Agencija za zaštitu životne sredine, zatim uvodi se lista industrijskih i energetskih stacionarnih postrojenja koja će biti objavljena na sajtu vašeg Ministarstva i Ministarstva za zaštitu životne sredine, ali je i obaveza da se sama postrojenja prijave ukoliko su iz nekog razloga sa ove liste izostavljena.

Takođe, novina je i uloga Nacionalnog saveta za klimatske promene, jednog savetodavnog organa u kome su uključeni predstavnici naučne i stručne javnosti pored vas iz Ministarstva, brojni predstavnici civilnog društva koji će zaista na jedan adekvatan način se truditi da se utvrde i sprovode sve one aktivnosti u cilju borbe protiv klimatskih promena u Srbiji.

Takođe, rekla bih, u pripremi ove današnje sednice i svog današnjeg izlaganja rekla sam da Srbija povećava svoje klimatske ambicije prema obavezama iz okvirne Konvencije UN o promeni klime kojoj se definišu njene obaveze izveštavanja prema Konvenciji.

Takođe, u skladu sa zahtevima preuzetih međunarodnih obaveza Srbija je 2015. godine izradila i predstavila svoj nacionalni određeni doprinos smanjenju emisije gasova koji je iznosio 9,8%, smanjenje gasova sa efektom staklene bašte do perioda od 2030. godine.

Takođe, kada pogledamo tu strukturu emisije gasova mogu da kažem da pored odgovornosti privatnog sektora prisutna je i neophodna je veća odgovornost i javnih preduzeća i javnog sektora.

U Srbiji energetski sektor je odgovoran za približno 80% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Elektroprivreda Srbije mora da pokaže spremnost da dovoljno investira u čistije oblike proizvodnje električne energije. Ukupna vrednost ovih investicijama se meri milijardama evra. Elektroprivreda Srbije godišnje emituje između 30 i 35 tona ugljen-dioksida i ukoliko ne uspemo da smanjimo emisije imamo probleme i penale koje će to preduzeće morati da plati i koji se odnose na više desetina milijardi evra godišnje.

Takođe, dugoročni troškovi ne preuzimanja poteza u oblasti klimatskih promena se procenjuju na iznos od 53 milijarde evra i oni su svakako veći nego troškove primene strategije.

Šteta izazvana klimatskim promenama u periodu od 2000. do 2015. godine se procenjuje na pet milijardi evra. Kada pogledamo ovu strukturu rekla bih da je više od 70% gubitaka vezano za pojavu suše i za pojavu visokih temperatura, a da su drugi glavni uzročnik svakako poplave koje, rekla bih, se ciklično javljaju na teritoriji Republike Srbije. Ne samo one istorijske poplave koje su zabeležene 2014. godine, nego i u godinama nakon 2014. godine.

Stičem utisak, kao narodna poslanica SNS koja se zaista bavila temom zaštitom životne sredine i u prethodnim godinama i znamo kako smo tretman imali, ja dolazim iz gradske opštine Rakovica, zaista primećujem konkretne korake da vi idete u susret problemima i da vi zaista ne zanemarujete i brzo i efikasno rešavate sva ona pitanja, sve one, rekla bih, nagomilane probleme koji su vas u ovom resoru zatekli.

Sve građane Srbije i sve narodne poslanike ja želim da obavestim da na jednoj maloj površini u staroj industrijskoj zoni u samom srcu Rakovice su se nalazila dva prljava postrojenja, i dan danas se nalaze dva prljava postrojenja. Reč je o postrojenjima čije je osnovna nadležnost upravljanje otpadom, neopasnim i opasnim otpadom. Reč je o dve firme „Miteko“ i „Junirisk“. Nakon upućivanja poziva za reakciju vaše ministarstvo je zaista u rekordnom roku reagovalo. Poslali ste vanredni inspekcijski nadzor i u ovom trenutku što se tiče firme „Junirisk“ upravni postupak je u toku i čekamo epilog.

Tako da, zaista se neke stvari menjaju. Nije dovoljno samo da otkrivamo otpad po Srbiji, da se slikamo pored tog otpada, moramo građanima Srbije da damo i adekvatne odgovore.

Takođe, nije suština da izmestimo prljava postrojenja iz Rakovice ili bilo koje druge beogradske opštine i da ih premestimo u Barajevo ili u neki drugi deo Beograda ili neki drugi deo Srbije. Mi moramo zaista da zabranimo rad spalionica, miks reaktora, svih onih prljavih postrojenja koja zagađuju našu životnu sredinu, koja zagađuju zdravlje naših građana. Mi se tu razlikujemo od ostalih prethodnika koji su vodili resor zaštite životne sredine. Mi zaista se borimo za čistiju i sigurniju Srbiju, mi zaista delima pokazujemo da se brinemo o zdravlju naših građana i da iznalazimo nova rešenja.

Upravo kada govorim o tim novim rešenjima želim da istaknem da je budućnost u razvoju koncepta tih pametnih gradova, da se naši gradovi, opštine, naše jedinice lokalne samouprave sve više moraju okretati tom konceptu pametnih gradova i da moramo više aktivnosti u realnom vremenu posveti ne samo konstatovanju stanja, već moramo voditi računa i o načinu trošenja finansijskih sredstava.

Kada pogledam na koji način je ministarstvo trošilo finansijska sredstva pre vašeg dolaska dolazim do podataka, na osnovu Izveštaja o izvršenju budžeta za 2018. godinu, da su izdvojena sredstva u visini od 40 miliona 543 hiljade 505 dinara iz zelenog fonda za pošumljavanje.

Prema podacima bivšeg ministra Trivana iz avgusta 2019. godine u periodu od dve godine samo na teritoriji Beograda je pošumljeno približno 700 hektara. Da li su ove mere dovele do boljeg kvaliteta vazduha Beograđana? Da li su samo te aktivnosti, samo da se novac iz zelenog fonda ulaže na pošumljavanje dovoljne za građane Beograda, za građane Srbije ili moramo raditi više i u ostalim sektorima i u drugim oblastima.

Razumem da je pošumljavanje najjednostavniji način, nekada i najjeftiniji, ali moramo učiniti još više aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji. Danas razvojem tehnologija i tim nekim senzorskim sistemima je moguće najaviti problem, locirati sam problem u trenutku nastajanja. Ako uspemo da ga lociramo u trenutku nastajanja nećemo dovesti do toga da se on proširi, da se on prenosi i onda imamo dovoljno vremena da pripremimo adekvatan odgovor.

Vidim da ste pokrenuli brojne aktivnosti i da pokazujete entuzijazam za rešavanje nagomilanih problema u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena u Srbiji i drago mi je. Molim vas da nastavite sa svim onim ambicioznim projektima i konkursima, jer zaista, dolazim iz jedne gradske opštine Rakovica i znam koliko su i opštine u Beogradu zaista željne da apliciraju i da konkurišu na ovakvim konkursima. Znam da je prisutno veliko interesovanje.

Naša zemlja je dosta napredovala u usvajanju zakonodavstva koje ide u pravcu harmonizacije propisa sa propisima EU, ali svi zajedno moramo raditi na kontroli tih propisa i na implementaciji tih propisa. Znam da nemamo dovoljno ekoloških inspektora i da u narednim godinama moramo jačati njihove kapacitete, da ih moramo osnažiti, ali kada vidimo broj inspektora i broj građana koji žive u Srbiji i broj privrednih subjekata, onda svakako ih nemamo dovoljno.

Takođe, moramo nastaviti i moje kolege su to rekle nekako kao misao dana, čitav dan se o tome pričalo, moramo raditi na prevenciji, na edukacijama, moramo proširiti i reformisati taj deo koji se odnosi i na obrazovanje kako bi zaista učinili počevši od mlađih generacija, dosta toga učinili i za buduće generacije koje stasavaju u našoj Srbiji i moramo učiniti više u budućnosti, samim tim i za našu životnu sredinu.

Mnogi su problem ekologije u Srbiji posmatrali na jedan crno beli način, kao neka crno bela slika, često zaboravljajući da najveću ekološku cenu upravo plaćaju građani Republike Srbije, upravo plaćamo mi, upravo plaća naše zdravlje.

U danu za glasanje pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podržimo ovo jedno jako važno zakonsko rešenje kakav je zakon o klimatskim promenama, jer želimo da obezbedimo veću otpornost na klimatske promene, da zaštitimo našu životnu sredinu, da osiguramo i veću energetsku bezbednost ili i zdravlje naših građana. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, Srbija zaista poklanja veliku pažnju kontroli granica, ali i daljom modernizacijom graničnih prelaza, kao jačanje kapaciteta granične službe, kroz organizaciju zaista velikog broja obuka, ali i nastavkom ulaganja u infrastrukturu, autoputeve, koridore, kao i uvođenje novih informacionih tehnologija i telekomunikacionih sistema na našim granicama, čime se kao zemlja kojoj je strateški cilj članstvo u EU približavamo evropskoj porodici naroda i implementacije svih onih neophodnih evropskih standarda.

Srbija je otvorila pregovore sa EU, te u skladu sa merilom za Poglavlje 24 – pravda, sloboda i sigurnost, usvojila višegodišnje strategije integrisanog upravljanja granicom i sprovodeći sve ove neophodne reforme u prethodnim godinama zaista učinila značajan napredak u oblasti usklađivanja, ne samo nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, već smo paralelno sa tim, rekla bih, i ojačali te administrativne i institucionalne kapacitete svih nadležnih službi na granici.

Podsetiću vas, osim Uprave granične policije, na našim graničnim prelazima, na ukupno 96 graničnih prelaza koliko Srbija ima, nalaze se i ostale službe, poput - carine, granične fitosanitarne inspekcije i granične veterinarske inspekcije, a kako bi se kao zemlja zaista približili efikasnom upravljanju granicama.

Na području Republike Srbije, kao što sam rekla imamo ukupno 96 graničnih prelaza, računajući i osam kontrolno-bezbednosnih punktova sa Crnom Gorom. Imamo ukupno 62 drumska, 15 železničkih, četiri aerodromska i 12 rečnih graničnih prelaza.

Glavni ciljeve koje želimo kao država da postignemo na našim granicama, odnosno na implementaciji svih onih zakonskih procedura koje obavljaju naše granične službe, idu u pravcu zaštite bezbednosti i imovine građana Srbije, otklanjanja pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i sveukupne bezbednosti Republike Srbije, sa jedne strane.

Sa druge strane, kada govorimo o granicama i graničnoj policiji, ciljevi koje želimo da ostvarimo takođe se odnose i na očuvanje zdravlja i životne sredine, kao i zaštita finansijskih interesa i olakšanje i ubrzanje međunarodne trgovine.

Ostvarivanje ovih ciljeva, pored bezbednosti same države Republike Srbije, čije je, rekla bih, osnovni i prvi cilj bezbednost naših građana, mi indirektno vršimo i zaštitu građana susednih država, ali i same EU, jer naša zemlja se nalazi na spoljašnjim granicama te nacionalne tvorevine kakva je EU.

Danas su međunarodne migracije rastuća pojava i po obimu i po složenosti, koja prožima gotovo sve zemlje sveta. Odnos migracija i razvoja je zaista kompleksan i poslednjih godina pored tema kao što su posmatranje fenomena emigracije i njenog odnosa prema razvoju jedne populacije, preko razmatranja razloga odlaska visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica i predstavljanje toga kao gubitak za zemlju porekla i dobitak za zemlju prijema i isticanje značaja priliva novčanih doznaka iz inostranstva, dovodi do toga da se sve više i više i sve češće i češće o fenomenu migracija analizira u funkciji socio-ekonomskog razvoja.

Danas, rekla bih, drage kolege narodni poslanici, da danas granice predstavljaju simbol odnosa, odnosa koji Republika Srbija ima sa susednim državama, ali i sa nacionalnom tvorevinom kakva je sama EU. I upravo kroz tu prizmu treba razmotriti značaj sporazuma o kojima danas raspravljamo sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, ali i o Sporazumu između Republike Srbije i "Fronteksa".

Pored ratifikacije brojnih sporazuma sa susednim državama koje je Republika Srbija zaista sa pažnjom prihvatala i ratifikovala u prethodnim godinama, a koje su se odnosile na oblast saradnje sa našim institucijama zadužene za borbu protiv trgovine ljudima, ženama, decom, kao i borbi protiv iregularnih migracija i praćenje migratornih tokova, jer tokom 2015. godine, samo kroz zapadno-balkansku rutu je prošlo blizu dva miliona ljudi i ta ruta ni danas nije zatvorena.

Srbija je paralelno sa tim zaista uložila velika finansijska sredstva i uz pomoć naših partnera iz EU, ali i iz ličnih sredstava kako bi modernizovao naše granične prelaze kako bi ulagala u opremu, ali i kako bi sa druge strane intenzivirala našu međunarodnu policijsku saradnju koja se ogleda kroz redovne mesečne kontakte, kao i učešće u zajedničkim operacijama u organizovanju od strane međunarodnih organizacija i institucija, kakvi su ne samo "Fronteks", već i rekla bih "Dikaf" koji predstavlja Centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga, ali i Međunarodnu organizaciju za migracije.

Jedna od najvažnijih saradnji kada govorimo o toj međunarodnoj policijskoj saradnji se ogleda kroz učešće i saradnju naše zemlje sa "Fronteksom" kroz zajedničke operacije, edukaciju, ali i razmenu informacija. Reč je o onoj platformi koja se odnosi na upravljanju i analizu rizika zemalja Zapadnog Balkana i "Fronteksa".

Takođe, povećanje obima međunarodne saradnje, protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, jedna od četiri osnovne slobode na kome počiva samo tržište EU i što je ujedno i osnov inicijative koju je pokrenuo naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, a odnosi se na regionalnu inicijativu "mini Šengen", doprineće ne samo ekonomskom jačanju i jačanju kapaciteta čitavog regiona Zapadnog Balkana, već i intenzivnijoj saradnji u oblasti kulturne i obrazovne razmene i sve to zahteva otvorene granice, granice koje će olakšavati trgovinu i razmenu ove četiri slobode.

Iz tog razloga, trebamo da imamo takve granične službe koje treba da stvore neku vrstu ravnoteže. S jedne strane, moramo imati otvorene granice, a sa druge strane moramo imati i tu strožu kontrolu čak i zatvaranje granica. Imali smo sada slučaj i u brojnim zemljama, samim članicama EU, koji su privremeno zatvarali svoje granice u cilju borbe protiv pandemije virusa Kovid – 19.

Takođe, neophodno je da nastavimo i dalje saradnju i da blisko sarađujemo sa različitim službama i međunarodnim organizacijama kako bi na jedan adekvatan i efikasan način upravljali danas granicama.

Granice moraju biti otvorene, kao što sam već rekla, za regionalnu saradnju, saradnju unutar regiona Zapadnog Balkana i zaista i u narednim godinama ćemo raditi i kao parlament kroz ratifikaciju brojnih sporazuma protiv, ne samo kod uvođenja transportne zajednice, regionalne kancelarije za mlade, već i tih transportnih koridora u oblasti energetike, kako bi se kao čitav region što bolje i brže integrisali pre punopravnog članstva u EU.

Moja koleginica Marković je spomenula da kriminal ne poznaje granice, da zaista ne poznaje naciju i veru. Zato je danas više nego ikada važno da pooštrimo kontrolisanje naših granica za sve one kriminalne aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost naše zemlje, ali i čitavog regiona.

Problemi u vezi sa krijumčarenjem svih vrsta, iregularnim migracijama, terorizmom, organizovanim kriminalom se moraju rešavati u čitavom regionu i ti problemi su najviše vidljivi na našim zajedničkim granicama, na našim graničnim prelazima.

Moramo nastaviti i dalje sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali moramo nastaviti i sa jačanjem naših državnih institucija, posebno pravosuđa i graničnih službi, ali i čitavog sistema vladavine prava koji su temelj napretka naše zemlje na našem putu ka EU.

Sporazumom između Beograda i Brisela predviđeno je da na granicama budu raspoređeni pripadnici Evropske agencije za graničnu i obalnu stražu "Fronteks", koji će se starati o izvođenju zajedničkih operacija, angažovanju timova u regionu tih zemalja koje se graniče sa EU.

Aktivnosti će biti usmerene na zaustavljanje iregularnih migracija, posebno naglih promena migratornih tokova, o čemu je ministar Vulin govorio u svom uvodnom obraćanju, kao i prekograničnog kriminala. Zaista, usvajanjem, implementacijom "Fronteksa", jer kancelarija "Fronteksa" već postoji u Beogradu i oni imaju, uspostavljaju saradnju sa našim nadležnim institucijama, pre svega mislim na MUP i implementacijom i ratifikacijom ovog sporazuma, mi ćemo zapravo uključiti veću tehničku i operativnu pomoć "Fronteksa" na našim granicama, čime ćemo zaštiti kako Republiku Srbiju, tako i sve naše građane.

Jako je važno, rekla sam toko 2015. godine više od dva miliona ljudi je prošlo kroz našu zemlju. Mi čuvanjem naših granica ne samo da štitimo našu zemlju, mi štitimo i same građane EU i čitavu EU, ali i zemlje kandidate sa kojima se Srbija graniči.

Rekla bih da je reč o jednom tehničkom sporazumu, da je ovo sporazum o kome danas raspravljamo i koji ćemo u Danu za glasanje, nadam se uz podršku svih kolega narodnih poslanika, i usvojiti i ratifikovati. "Fronteks" je potpisao i sa ostalim zemljama u okruženju, reč je o sporazumu iste takve vrste, taj tehnički sporazum je potpisan i sa Crnom Gorom, Albanijom, Severnom Makedonijom.

Sporazum je potpisao evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije, tadašnji evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije, Dimitris Avramopulus, i srpski ministar policije, dr Nebojša Stefanović, čime se omogućava da Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu sprovodi zajedničke granične kontrole na teritoriji Republike Srbije, u saradnji sa srpskom graničnom policijom radi jačanja spoljnih granica EU, ali i veće bezbednosti imovine i građana naše zemlje.

Takođe, želela bih da kažem da "Fronteks" već sada može da raspoređuje timove i da bude operativan na teritoriji zemalja i koje nisu članice EU i uz prethodne konsultacije sa samom EU i zemlje koja je u pitanju.

Takođe, prema nekim podacima koje sam našla u saopštenjima Evropske komisije, navodi se da "Fronteks" planira, da je planirao u prethodnoj godini, do kraja 2020. godine da ima ukupno oko 10.000 ljudi i da će "Fronteks" moći da sklapa sporazume o saradnji sa zemljama koje nisu u samom neposrednom okruženju EU.

Ovaj sporazum, kada ulazimo u njegovu samu suštinu, čitavog teksta, rekla bih da je reč o jednom operativnom instrumentu, čiji će pripadnici "Fronteksa" biti pod kontrolom zemlje domaćina, a i radiće i na odobravanju ili odbijanju ulazaka na spoljnim granicama EU, ali i preispitivanju pojedinaca koje su granice prešli nelegalno.

Međutim, treba reći da oficiri Fronteksa za vezu već rade u Srbiji od prošle godine, da im je sedište regionalne kancelarije, te organizacije za koordinaciju, te da ovaj položaj treba da reguliše i položaj njihovih službenika i uslove rada u Srbiji.

Ja sam danas zaista čula, jednog nezavisnog kolegu, koji je nezavisni narodni poslanik u Skupštini, zaista je izneo niz neistina. Vidi se da gospodin nije pročitao sam tekst Sporazuma, jer da ga je pročitao video bi da u članu 7. Sporazuma gde su bolje definisane privilegije, imuniteti čitavih članova timova govori se o tome da matična država članica može članovima tima ukinuti imunitet od krivičnog, građanskog i upravnog sudstva Republike Srbije i tako ukidanje uvek mora da bude izričito.

Takođe, ukoliko se napravi eventualna šteta od strane pripadnika Fronteksa, Republika Srbija može putem izvršnog direktora zatražiti da odšteta plati država članica koja učestvuje u misiji Fronteksa, tako da ovaj sporazum će doprineti jačanju odnosa i bezbednosti naših građana, jačanje odnosa između Srbije i EU, ali i veće bezbednosti naših građana.

Na samom kraju želela bih da kažem da često granice predstavljaju i simbol odnosa između država i dobrosusedskih odnosa koja Republika Srbija ima sa našim susednim zemljama. Granice nas često razdvajaju, a kultura i dobrosusedski odnosi su to što će nas u budućnosti spajati. S tim u vezi ja bih pozvala sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze da podrže ratifikaciju ovako važnih sporazuma, kako u interesu Srbije, tako i u interesu veće bezbednosti svin našh građana. Zahvaljuje.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne Skupštine, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, mi danas u Domu Narodne Skupštine diskutujemo o jednom važnom Sporazumu između Republike Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, čijim ćemo potvrđivanjem ostvariti dve ključne stvari i dva cilja koja utiču na korist građanima naše zemlje.

Uspostavićemo intenzivniju saradnju u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, ali i obezbedićemo veći stepen bezbednosti svim našim građanima, znači svim građanima Republike Srbije.

Svet je danas suočen sa brojnim tradicionalnim izazovima, pretnjama i rizicima, od aktivnih kriznih žarišta na Bliskom istoku i severu Afrike, ali rekla bih, i do onih novih asimetričnih izazova na kojima nije imun čitav XXI vek.

Iregularne migracije su jedan od ključnih bezbednosnih rizika, pored sajber kriminala, terorističkih napada, pojave novih virusa i ostalih bezbednosnih izazova novijeg doba.

Srbija nije neko izolovano ostrvo i nije imuna na brojne bezbednosne izazove i rizike. Tokom migrantske krize, rekla bih o tome, više mojih kolega je danas ukazivalo na to, zajedno sa ministrom Vulinom i najbližim saradnicima, slažem se da se Srbija na jedan dostojanstven i human način odnosila prema migrantima i tokom 2015. godine kada je bio taj najveći migratorni talas u našoj zemlji.

Reč je o zapadno-balkanskoj ruti, kopnenoj ruti gde prema različitim podacima prošlo više od milion ljudi, ali rekla bih da taj trend nismo gubili ni tokom 2020. godine, kada se Srbija na jedan odgovoran način i tokom pandemije korona virusa odnosila prema migrantima na svojoj teritoriji, obezbeđujući im neophodnu zdravstvenu negu, psihološku i socijalnu podršku i smeštaj.

Priliv tražilaca azila i migranata dostigao je svoj vrhunac, upravo te 2015. godine kada je zapadno-balkanska migraciona ruta postala jedan od glavnih ruta za ulazak migranata u Evropsku uniju.

Prema zvaničnim podacima i procenama socio-ekonomskog uticaja koje je objavila i Međunarodna organizacija za migraciju organizacije Ujedinjenih nacija, zvanična brojka registrovanih migranata bila je 579.518 osoba, migranata koji su prošli kroz našu zemlju. Ovaj broj, tih regularnih migranata, bio je 30 puta veći u odnosu na prethodnu godinu, tu 2014. godinu.

Zatvaranjem Zapadno-balkanske rute u martu 2016. godine, broj tražilaca azila značajno je opao na 12.800 u 2016. godini, dok je u 2019. godini bio na nivou oko 12.000 osoba koji su izrazile nameru da traže azil.

Takođe, treba naglasiti da je ukupan broj migranata, uključujući i ilegalne migrante koji su bili registrovani u centrima za migrante i koji su prošli kroz centar u prethodnih nekoliko godina bio znatno veći.

Tokom pandemije Korona virusa rekla bih da je odgovor naše države na borbu protiv pandemije Korona virusa bio zaista adekvatan, brz i efikasan i kada je reč o brizi prema svim našim građanima kroz različite pakete finansijskih mera, gde smo želeli da pomognemo našim građanima, ne samo u finansijskom smislu, već i da pružimo svu neophodnu zdravstvenu zaštitu.

Isto tako, želeli smo da ostvarujemo ravnopravno, odnosno paralelno sa tim i borbu za očuvanje svih radnih mesta i pomagali smo na različite načine i našoj privredi.

Rekla bih da smo se isto tako sa brigom i pažnjom odnosili i prema migrantima, obezbeđujući im otvoren pristup zdravstvenoj zaštiti bez diskriminacije.

Obezbedili smo pristup informacijama o kovid centrima, pružajući na različite načine kako mogu da se ispoštuju procedure za traženje o azilu, ali kako da integrišemo migrante na našoj teritoriji i da im obezbedimo sve one neophodne uslove za obrazovanje, za smeštaj, za pružanje socijalne zaštite, a i za pružanje besplatne pravne pomoći.

Sve je ovo u cilju održivog razvoja i Programa održivog razvoja Agende 2030, u delu koji se odnosi na …

Rekla bih, kod postupanja prema migrantima Srbija ni na koji način nije povredila jedan međunarodni standard, jednu normu međunarodnog prava, čak, naprotiv, mi smo i pre pojave 2015. godine, zaista kroz proces evropskih integracija, dosta propisa harmonizovali i uskladili i sa samom Evropskom unijom, ali i sa Savetom Evrope i brojne preporuke OEBS-a smo primenili u naš zakonodavni sistem.

Takođe, želim da kažem da pružajući podršku svim građanima Republike Srbije, ali i svim građanima koji borave na teritoriji naše zemlje, mi smo, zaista, vodili računa i o bezbednosti naših granica. Želeli smo da ni na koji način ne zaboravimo i da štitimo interese naše nacionalne bezbednosti.

Rekla bih da su se mnoge vlade suočene sa pandemijom širom sveta, upravo koristile ove nove alatke, nove programske alatke za upravljanje migracijama, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.

U Srbiji je zabeleženo, prema podacima procene socio-ekonomskog uticaja, uticaja Kovid 19 na migracije i mobilnost u Srbiji, međunarodne organizacije za migracije u okviru organizacije UN, zabeleženo je četiri pozitivna slučaja testirana na Kovid 19, u populaciji izbeglica i migranata od početka pandemije virusa. Oni su se sada zaista uspešno oporavili, na svu sreću. Ovo su podaci koji su sastavni deo izveštaja UNHCR koji su objavljeni i publikovani avgusta prošle godine, 2020. godine.

Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova se na jedan odgovoran način ponašao prema migrantima. Tokom vanredne situacije MUP je želeo da pomogne ovoj populaciji, ljudi koji su u našoj zemlji, pripremljene su višejezične brošure na jezicima migranata sa korisnim informacijama o pristupu centrima zdravstvene zaštite, psihološkoj podršci, restrikcijama kretanja i merama zdravstvene prevencije putem različitih postera, letaka, otvoreni su i telefoni gde su migranti mogli da kontaktiraju nadležne službe, takođe, rađena je i jedna dobra kampanja preko društvenih mreža.

Rekla bih da su i centri za smeštaj migranata opremljeni sa svom onom neophodnom opremom i maskama i rukavicama, ali i higijenskim paketima i proizvoda i sve je to bio deo dobrog odgovora, odnosno brze reakcije države na prevenciju i sprečavanje daljeg širenja Kovida–19 i u populaciji azilanata, migranata i izbeglica u Republici Srbiji.

Rekla bih da, usvajanjem ovog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, pored tog univerzalnog sistema zaštite koji se ogleda u Konvenciji i organizaciji UN protiv trasnacionalnog organizovanog kriminala iz 2020. godine i dodatnog Protokola o sprečavanju i suzbijanja, kažnjavanja trgovine ljudima, naročito ženama i deci, postoje još tri regionalna sistema zaštite, Američki i Afrički i Evropski.

Naša zemlja kao pristupajuća zemlja EU teži implementaciji svih onih evropskih standarda regionalne zaštite kada je reč o zaštiti slobode i ljudskih prava na čitavoj našoj teritoriji i upravo su tri regionalne organizacije prepoznate, a to su Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi, Savet Evrope i EU.

Srbija je, rekla bih, zaista dosta napredovala, o čemu svedoči stepen usklađenosti i u Poglavlju 24, kada je reč o implementaciji svih onih evropskih standarda, direktiva, ali i harmonizaciji propisa sa propisima EU. Sve je to učinjeno kako bi zaštitili naše građane, ali i kako bi obezbedili i zaštitu onih prava ljudi koji borave na našoj teritoriji, i migranata, i dece, i žena i stranaca koji privremeno borave u našoj zemlji.

Glavni razlog zašto je važno da usvojimo danas ovaj sporazum u danu za glasanje jeste to što smo i te kako razmišljali o bezbednosti naših građana i osnovni cilj ovog Sporazuma je zaštita i bezbednost naših građana i povećanje te bezbednosti u godinama pred nama.

Rekla bih da su se bilateralni odnosi između Beograda i Skoplja menjali u decenijama iza nas, ali da sada Beograd i Skoplje imaju jako intenzivnu saradnju i dobre odnose, koji su, pre svega, zasnovani i na međusobnom poverenju i u uvažavanju i da je politički dijalog fokusiran na bilateralna pitanja, ali i jačanja regionalne saradnje. Upravo se ta regionalna saradnja odvija kroz inicijativu „Mini Šengen“, čiji je glavni inicijator i pokretač predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić i da su promoteri „Mini Šengena“ na Zapadnom Balkanu upravo Srbija i Albanija, ali i da je i Severna Makedonija značajan partner.

Pored ekonomskih odnosa koji čine okosnicu bilateralnih odnosa, jako su važni i ekonomski odnosi i to međusobno povezivanje kroz izgradnju ključnih infrastrukturnih projekata. Tih projekata je bilo u prethodnom mandatu Vlade premijerke Ane Brnabić i oni se, reklo bi se, nastavljaju i danas u ovih prvih 100 dana Vlade.

Ti ekonomski kapitalni projekti koji se odnose na učvršćivanje ekonomskih odnosa naše dve zemlje baziraju se na projektima završetka Koridora 10, izgradnja železničke pruge Budimpešta – Beograd – Skoplje, rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd – Niš, Niš – Preševo, pa sve do granice sa Severnom Makedonijom.

Želela bih sve građane i sve narodne poslanike da podsetim da je 2016. godine realizovan i dalekovod Niš – Štip, dužine od 70 kilometara.

Takođe, u prethodnom periodu izgrađen je i integrisani prelaz Preševo – Tabanovci, koji je u mnogome doprineo povećanju brzine protoka robe, ljudi, usluga i kapitala. Reč je o četiri slobode na kome je bazirano i samo jedinstveno tržište EU.

Svi ovi projekti su, kao što sam rekla, rezultati prethodne Vlade premijerke Ane Brnabić, ali i predsednika Aleksandra Vučića.

U prvih 100 dana Vlade nova Vlada je obeležila nastavak u uspešne borbe protiv korona virusa. Zaista smo beležili sjajne rezultate i u nabavci vakcina, izgradnju novih kovid bolnica, ali i nabavke sve neophodne opreme u cilju pružanja adekvatne zdravstvene zaštite svim našim građanima.

Rekla bih da svaka ona porodica koja se prethodnim meseci suočavala ili imala nekog bolesnog člana svoje porodice zaraženog korona virusom je zaista mogla da potvrdi koliko je Republika Srbija i koliko je njen zdravstveni sistem zaista bio žilav i otporan na taj pritisak tokom više pandemijskih talasa.

Nama nije nedostajala nijedna zdravstvena oprema. Zaista smo se trudili kao Vlada Republike Srbije da svim svojim građanima obezbedimo neophodnu zdravstvenu zaštitu. Nije nedostajalo ni kiseonika, ni respiratora, ni bilo kakvih lekova, ali rekla bih da, paralelno sa ovom borbom za očuvanje zdravlja i života građana Republike Srbije, tekla je i ta borba za očuvanje radnih mesta i za oporavak naše ekonomije.

Rekla bih da je Srbija danas tema svetskih medija i da je dobar primer i zemlja lider po broju vakcinisanih građana i po uspešno organizovanoj imunizaciji.

Zaista sam ponosna na našu zemlju po pitanju vakcinacije i imunizacije našeg stanovništva, jer se zaista ponašala na jedan ozbiljan i posvećen način, brinući i o ekonomiju, beležeći zaista sjajne rezultate i najveći rast i u 2020. godini. Nadam se da će sa ovakvim trendovima nastaviti i u ovoj 2021. godini.

Takođe, želim da kažem da nas je juče obradovala informacija predsednika Vučića koji je, rekla bih, najzaslužniji zašto Srbija ima ovako dobre vesti o kojima pišu brojni svetski mediji kada je reč o broju vakcinisanih osoba i o broju nabavljenih vakcina, ali i uopšte na koji način smo dobro organizovali čitav proces imunizacije u našoj zemlji i nabavka obe doze jedne od tri vakcine koje su u ovom trenutku dostupne našim građanima.

Juče nas je obradovala vest da vakcina ima dovoljno za sve naše građane, da stiže još 500.000 doza kineske vakcine, da će do kraja februara „Fajzer“ isporučiti 80.000 doza. Juče je stiglo 50 doza prve doze ruske vakcine „Sputnjik V“, a u naredne dve nedelje očekuje se još 50.000 druge doze ove ruske vakcine.

Ovo sve svedoči i potvrđuje kako kada se na jedan ozbiljan i odgovoran način pristupa ovom problemu i kada se, rekla bih, 24 sata zaista pokazuje briga i pažnja o svakom građaninu naše zemlje, to na kraju će dovesti do vraćanja poverenja građana u institucije Republike Srbije i u politiku predsednika Republike Srbije, za čiji mandat smo i dobili poverenje i mi ovde kao narodni poslanici iz Srpske napredne stranke.

Ohrabruje vest i da će do kraja godine naša zemlja početi sa proizvodnjom ruske vakcine, da će naš Institut „Torlak“ sarađivati sa našim ruskim partnerima i da će se do kraja godine i vakcina „Sputnjik V“ proizvoditi u našoj zemlji.

Danas je Srbija primer drugim zemljama i mnogo bogatijim zemljama od Srbije, brojnim zemljama članicama EU, koje se porede sa nama, koji nam se i obraćaju za pomoć ili prepisuju naše iskustvo i kada je reč o borbi protiv pandemije korona virusa, ali i kada je reč o beleženju tih sjajnih rezultata u oblasti ekonomije. Zasluga za to pripada svakako rukovodstvu Vlade Republike Srbije, ali i predsedniku naše države gospodinu Aleksandru Vučiću.

Rekla bih, i to je neki opšti zaključak koji nas navodi da se tokom pandemije korona virusa jako važno je bilo da pokažemo da je naš sistem otporan, da nećemo ni u jednom trenutku pokleknuti i da zaista na razne načine kao zemlja trudimo da očuvamo zdravlje i živote svih ljudi u našoj zemlji.

Od migrantske krize na tlu Evrope te 2015. godine kada je bio taj najveći talas migrantske krize, preko sajber napada na infrastrukturne objekte i različite hibridne napade, do pandemije korona virusa koja u ozbiljnim razmerama i dalje ugrožava živote i zdravlje ljudi i koja se direktno odražava i na naš sektor bezbednosti su teme kojima će se MUP i mi kao država i kao narodni poslanici, članovi brojnih odbora i delegacija, baviti u narednim mesecima i narednim godinama pred nama. Zbog toga je danas više nego ikada važnije da uspostavimo i da razumemo zašto je važno uspostaviti saradnju i solidarnost sa drugima, jer današnji karakter tih tradicionalnih izazova, pretnji i rizika jasno pokazuje da bezbednosne probleme ne možemo samostalno rešavati, već ih možemo rešavati isključivo u saradnji sa drugima, isključivo u saradnji sa drugim subjektima međunarodnog prava, sa drugim međunarodnim organizacijama, sa Evropolom, sa Interpolom, a i sa Fronteksom.

Kolega Unković je u svom izlaganju spomenuo taj sporazum sa Fronteksom. Želela bih da informišem građane Republike Srbije da je Savet EU 27. marta prošle 2020. godine doneo Odluku o zaključivanju Sporazuma sa Evropskom agencijom za graničnu i obalsku stražu - Fronteksom i sa državama Republikom Srbijom i Crnom Gorom u cilju prevencije i sprečavanja iregularnih migracija. U prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, koju je donela Evropska komisija za 2020. godinu i koju smo mi u plenumu prvi put i raspravljali, govori se i na jedan pozitivan način predstavlja, daje se za primer kako se Srbija u Poglavlju 24. odnosila prema legalnim i iregularnim migracijama, ali kroz formiranje i jačanje kapaciteta različitih institucionalnih struktura tokom 2019. godine, kao i jačanje Uprave kriminalističke policije. Sa tim, ministre, ne možemo stati moramo nastaviti i u budućnosti.

Na osnovu svega iznetog, ja pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže usvajanje i potpisivanje jednog ovako važnog sporazuma. Reč je o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije po pitanju sprečavanja krijumčarenja migrantima i trgovine ljudima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsednici Vlade, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, članstvo Srbije u EU je prvi strateški i spoljnopolitički prioritet naše zemlje. Vrednosti oko kojih su se okupile postojeće države članice EU Srbija prepoznaje kao vrednosti koje želi dalje da neguje, a pristupni proces kao priliku za reforme i jačanje evropskih standarda.

Evropska unija je danas naš najveći donator i tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije, sa oko dve trećine spoljnotrgovinske razmene koja se obavlja sa zemljama EU. Takođe, dve trećine svih stranih ulaganja dolazi iz EU.

Srbija je i najveći korisnik kredita Evropske investicione banke sa 4,6 milijardi evra odobrenih sredstava u prethodnih 15 godina i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj je važan investitor u Srbiji. Od 2009. godine uložila je 3,5 milijardi evra uglavnom u infrastrukturu i razvoj finansijskih institucija.

Nema sumnje da je Srbija iskreno posvećena daljim i dubljim reformama u našem društvu, kojima zaista pristupa na jedan odgovoran i ozbiljan način. U saradnji sa institucijama EU i njenim članicama nastoji da usvoji i primeni principe najbolje prakse. Reforme koje činimo i danas ovde u Narodnoj skupštini i svih ovih dana, reforme koje čini naša Vlada činimo isključivo zarad koristi i benefita naših građana.

Nakon otvaranja prvih poglavlja decembra 2015. godine, reč je o Poglavlju 32, da vas podsetim, „Finansijska kontrola“ i Poglavlje 35 „Ostala pitanja“, Srbija je do sada otvorila ukupno 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, s tim što je dva pregovaračka poglavlja privremeno zatvorila, a reč je o Poglavlju 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje, kao i Poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu.

Narativ ovogodišnjeg izveštaja je rađen u skladu sa novom metodologijom koja podrazumeva ubrzanje reformi, koje zemlje kandidati treba da sprovedu što je pre moguće kako bi se otvarali klasteri. Klasteri će sada biti organizovani po grupama. Pregovori će se otvarati u svim poglavljima iz klastera odjednom, nakon što se ispune merila za otvaranje poglavlja. Tamo gde ne bude bilo ispunjenje specifičnih merila za otvaranje, gde reforme daju rezultate u pogledu ispunjavanja postojećih merila, državi kandidatu će se ostaviti period od godinu dana za realizaciju merila za zatvaranje u zavisnosti od ostvarenog napretka u procesu reformi.

Kao što sam rekla, nova metodologija podrazumeva postojanje šest klastera, osim za Poglavlje 34 koje se odnosi na institucije i Poglavlje 35. Na osnovu trenutnog stanja u procesu pristupanja, Srbija je spremna da otvori nova pregovaračka poglavlja. U većini klastera je već otvorila značajan broj pregovaračkih poglavlja, osim u Klasteru 4 koji se odnosi na zelenu agendu i infrastrukturno povezivanje, gde smo predali pregovaračke pozicije za tri od četiri poglavlja.

Dinamika sadašnjeg preseka stanja što se tiče klastera je takva da Klaster 1 koji se odnosi na mostove svih pet otvorenih pregovaračkih pozicija od pet pregovaračkih pozicija, plus jedno dodatno Poglavlje 35. Što se tiče Klastera 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, otvorili smo četiri i dve pregovaračke pozicije su predate od ukupno devet pregovaračkih pozicija.

Takođe, što se tiče Klastera 3 „Konkurencija, socijalna inkluzija, ekonomski rast“ otvoreno je pet pregovaračkih pozicija, a dve su privremeno zatvorene od ukupno osam pregovaračkih poglavlja. Klaster 4 koji sam već napomenula, „Zelena agenda i infrastruktura“, predate su tri pregovaračke pozicije od ukupno četiri pregovaračka poglavlja. Klaster 5 „Resursi poljoprivrede i koheziona politika“, dva su otvorena od pet pregovaračkih poglavlja. Klaster 6 „Spoljni odnosi“, jedna pregovaračka pozicija je otvorena od dva pregovaračka poglavlja.

Mi smo nedavno imali raspravu na Odboru za evropske integracije, gde su bili predstavnici Ministarstva za evropske integracije koji su nam podneli izveštaj o trenutnom stanju u pregovorima Srbije ka članstvu u EU. Mogu da vas izvestim da su predate pregovaračke pozicije za još pet poglavlja, reč je o poglavljima 2,3,14,21. i 27, a da su pregovaračke pozicije za još dva poglavlja, reč je o Poglavlju 28 koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja i Poglavlje 10 „Informaciono društvo i medije“, ušle u završnu fazu konsultacija i usaglašavanja sa komentarima Evropske komisije.

Iz svega iznetog može da se zaključi da Srbija zaista vodi istinski proces evropskih integracija i da želimo naše društvo i našu državu što pre da uvedemo u jednu evropsku porodicu naroda, kojoj zaista težimo i kojoj pripadamo.

Od samog početka evropskih integracija, od kada smo krenuli da otvaramo pregovaračke pozicije, od kada smo otvorili pregovore, zaista se zalažemo za prihvatanje evropskih vrednosti i to zaista nisu prazne priče, jer želimo da istinski implementiramo sve one evropske vrednosti u našem društvu.

Da vas podsetim, svaka država koja poštuje set vrednosti koje su definisane u članu 2. Ugovora o EU, a reč je o vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, uključujući i prava manjina, koja se obavezala da ih promoviše, može da na osnovu člana 49. ovog ugovora podnese zahtev za pridruživanje u EU.

Imamo takođe još i dodatne kriterijume, a reč je o kriterijumima iz Kopenhagena iz 1993. godine, koji se odnose na političke, ekonomske i pravne kriterijume i još jedan dodatan kriterijum iz Madrida o postojanju odgovarajućih administrativnih kapaciteta za postepenu i skladnu integraciju.

Danas u Domu Narodne skupštine raspravljamo po prvi put u plenarnom zasedanju o zaključcima o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji u 2020. godini. Ovaj izveštaj je formalno uručen resornoj ministarki zaduženoj za evropske integracije, još 6. oktobra 2020. godine. Zaista je važno kada čitamo, pošto smo imali danas zaista jednu plodnu raspravu, više od pet sati raspravljamo o zaključcima o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2020. godine, moramo zaista da taj izveštaj čitamo na različite načine i moramo da imamo jednu širu sliku šta se dešava u ovom trenutku ove 2020. godine i u samoj EU i mnogim zemljama punopravnim članicama EU i šta se dešava u pregovorima koje vodi Vlada Republike Srbije.

Najznačajnije poglavlje za Srbiju su svakako napredak u poglavljima 23 i 24, a reč je o poglavljima koja se kod zemalja kandidata prva otvaraju, a poslednja zatvaraju. Tu se navodi da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti uz primenu evropskih standarda u ovoj oblasti i da je sveukupno postignut vrlo ograničen napredak.

Pozitivni delovi se odnose na mirno rešavanje sporova, na smanjenje broja zaostalih sudskih predmeta u okviru borbe protiv korupcije govori se da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti u borbi protiv korupcije.

Želela bih sve narodne poslanike da podsetim da je ove godine u septembru mesecu stupio na snagu i počela primena Zakona o sprečavanju korupcije, da smo mi kao Narodna skupština, odnosno, resorni Administrativni odbor sve ovo vreme radili na jačanju kapaciteta ove Agencije za suzbijanje korupcije.

Takođe, pozitivno su ocenjeni i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o javnim preduzećima u delu koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti tokom kampanje.

Takođe, pozitivne rezultate ostvarila je i primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Danas smo ovde, na početku današnje rasprave, čuli i pojedine predstavnike opozicionih političkih partija koji su na različite načine tumačili komentare u izveštaju kada je reč o zaštiti prava nacionalnih manjina. Ja želim da istaknem, kao poslanik koji dolazi iz SNS sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, da je deo zaštite prava nacionalnih manjina, zaista, pozitivno ocenjen i bez bilo kakvih negativnih političkih konotacija u celom onom delu koji vam je moja koleginica, Elvira Kovač iznela, a odnosi se na osnovna prava.

Takođe, u Poglavlju 24. Srbija ima određeni nivo pripremljenosti za primenu pravnih tekovina EU o pravdi, slobodi i bezbednosti i da je određeni napredak postignut u pogledu prošlogodišnjih preporuka, posebno u pogledu usvajanja Strategije i Akcionog plana za kontrolu lakog i malokalibarskog oružja gde je Srbija nastavila da unapređuje svoju međunarodnu policijsku saradnju i da značajno doprinosi kao tranzitna zemlja u upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasnu sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU. S tim u vezi, u ovaj deo izveštaja za Poglavlje 24. naglašava i značajan Sporazum sa Fronetksom koji je ratifikovan i čiju primenu očekujemo.

Sporazum o saradnji između Evrodžasta i Srbije je stupio na snagu u decembru 2012. godine. Takođe, u ovom delu izveštaja istaknuta je i dobro uspostavljena saradnja sa Interpolom i Evropolom.

Nivo saradnje sa Agencijom EU za obuku i sprovođenje zakona je zadovoljavajući. Srbija je u junu 2019. godine, uklonjena sa liste finansijskih akcija, FATS zemalja sa strateškim nedostacima u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Reč je o onom zakonu, koji smo mi na jednoj od prethodnih sednica i usvojili, odnosno usvojili smo njegove izmene i dopune, reč je o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. I, kada na jedan odgovoran način želite da se posvetite procesu evropskih integracija onda, zaista, morate da pratite sve one preporuke i one međunarodne i evropske standarde koje dobijate od relevantnih međunarodnih i evropskih institucija.

Želela bih takođe da istaknem da izveštaj pokriva period od juna 2019. godine do oktobra 2020. godine, i da je on sličan onom izveštaju o vladavini prava iz juna 2020. godine, u pogledu političkih kriterijuma.

Mi možemo kada čitamo ovaj izveštaj u celom integralnom tekstu, svih 140 strana prevedenih na srpski jezik, da kažemo da je sa nekim ocenama, možemo da se složimo ili ne, da je on relativno objektivan i da se ne vodi računa i da se ne prepoznaju potpunosti svi oni napori koje je prethodna Vlada Republike Srbije uložila na polju reforme pravosuđa, slobode medija, zaštite novinara, pluralizam i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ja želim sa ovog mesta da podsetim sve građane Republike Srbije da je Vlada na početku ove godine 30. januara 2020. godine, usvojila medijsku strategiju za period od 2020. godine, do 2025. godine, na jedan zaista transparentan i inkluzivan način i koja je definisala na jedan dobar način glavne izazove u pogledu slobode medija u Srbiji.

Početkom decembra ove godine, znači pre par dana, usvojen je i Akcioni plan, prvi Akcioni plan za period od 2020. do 2022. godine, koji ima za cilj upravo sprovođenje ove medijske strategije koja obuhvata oblasti koje se tiču unapređenja sistema javnog informisanja, koje garantuje slobodu izražavanje, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam i osnaženu medijsku profesiju.

Iz godine u godinu, rekla bih, u svim ovim prethodnim izveštajnim periodima, ekonomski kriterijumi su zaista na najbolji način ocenjeni i to je najbolje pohvaljeni deo izveštaja i tako je iz godine u godinu.

Srbija je postigla određeni napredak i umereno je pripremljena, odnosno ima dobar nivo pripremljenosti u razvijanju funkcionalne tržišne privrede.

Takođe, se navodi da je Srbija postigla visok stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama u oblasti zaštite evra od falsifikovanja i zaštite finansijskih interesa Evropske Unije.

U delu eksterne revizije kvalitet revizorskog rada se kontinuirano poboljšava. Navedeno je da je Srbija zabeležila dobar napredak u oblati politike konkurencije i navodi se da je Srbija dobro pripremljena u oblasti transportne politike i da su nastavljene reforme u oblasti železnice.

Takođe, u izveštaju možete da nađete i onaj deo koji nisam čula da su danas poslanici posebno apostrofirali da su pohvaljeni napori i odgovorno postupanje Vlade Republike Srbije tokom pandemije i tokom tog prvog talasa pandemije u Srbiji.

Vlada je obezbedila dva paketa finansijske pomoći, ukupne vrednosti 5,7 milijardi evra za podršku privredi tokom trajanja pandemije izazvane virusom Kovid-19. Paketi su sadržali namenska budžetska sredstva za direktne novčane subvencije u privatnom sektoru, za program poboljšanih kredita, ali i za kredite uz garanciju države.

Takođe, dodatna finansijska pomoć kroz programe podrške obezbeđena je i za posebno pogođene sektore tokom pandemije poput turizma.

Osim toga, Vlada Republike Srbije je isplatila minimalnu zaradu zaposlenima u malim i srednjim preduzećima u Srbiji i odložila plaćanje poreza i doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. Svim građanima starijim od 18 godina, ponuđen je gotovinski transfer u iznosu od 100 evra.

Godina 2020. je godina izazova, ali i godina evropske solidarnosti, rekla bih. Srbija je dobar primer za predstavljanje solidarnosti i pokazivanje prave solidarnosti na delu.

Srbija je tako donirala dva miliona evra na međuvladinoj konferenciji EU, održane u maju 2020. godine, kako bi pomogla razvoju obezbeđivanju javnog pristupa vakcinama, testovima i lekovima namenjenim za borbu protiv bolesti Kovid 19. Prvi kontingent … stigao je u Srbiju i vakcinacija je počela u Srbiji pre nego što je počela u nekim zemljama punopravnim članicama EU.

Kada pričamo o građanima, Srbija uvek apostrofiramo koji su to benefiti evropskih integracija. Mi, kao narodni poslanici, kada smo u kontaktu sa građanima zaista možemo da kažemo da su te koristi i ti projekti koje sprovodimo zajedno pod pokroviteljstvom EU u značajna finansijska sredstva EU, zaista vidljivim i na svakom mestu, od obnove škola, porodilišta, univerziteta, mostovi koji nas još više povezuju sa čitavim regionom Zapadnog Balkana, sa Evropom, ali i čitavim svetom.

Ne morate u ovom trenutku da budete evrofanatik, ili preterani evrooptimista, i da to vidite i da uočite da se ti pozitivni primeri zaista mogu videti i u nekoj najmanjoj jedinici lokalne samouprave, u nekom malom selu, varošici, ali i u velikim gradovima u Srbiji.

Iz Izveštaja se navodi takođe da je još jedan od značajnih benefita koji je uspostavljen u prethodnom periodu, to je usvajanje novog regionalnog sporazuma o romingu i to je ključno postignuće na polju realizacije ciljeva digitalne agende za Evropu.

Takođe, dobar napredak je postignut u pogledu prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga, usvajanjem Zakona o poštanskim uslugama i Zakona o priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Želim da istaknem sa ovog mesta da se i sama EU tokom ovog izveštajnog perioda susretala i dalje se susreće sa brojim izazovima, od Bregzita, migrantske krize, usvajanje Finansijskog plana za period od 2021-2027. godine, ali i naglaskom evroskepticima u pojedinim državama članica EU.

Inače, evroskepticizam je fenomen sa Britanskog kontinenta. Prvi put je termin evroskepticizam pomenut 1986. godine u jednim britanskim novinama. Prevashodno je uska specijalnost bila da je to isključivo bio fenomen na početku u Velikoj Britaniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, međutim, evroskepticizam sada imaju i mnoge zemlje jezgra Evropske unije. Možete naći predstavnike političkih grupacija, političkih partija koje se zalažu za neki, prosto, kritičniji, obazriviji pogled u kom pravcu i kakva je budućnost same Evropske unije i u mnogim zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Irska ili druge zemlje punopravne članice Evropske unije.

Takođe, rekla bih da je čitav svet, pa i EU i Srbiju, pogodio jedan globalni fenomen kakva je pojava pandemije korona virusa i da smo u tom trenutku zaista svi bili na istom zadatku, sa jedne strane da očuvamo zdravlje ljudi, da se borimo da očuvamo živote ljudi u pandemiji, a sa druge strane, paralelno sa tim, da radimo i na očuvanju i da se borimo za očuvanje radnih mesta.

Kao što sam već rekla, 2020. godina je godina evropske solidarnosti. Srbija je pomagala drugim zemljama tokom pandemije korona virusa. Zaista smo poslali pomoć našim italijanskim prijateljima kada im je pomoć bila najpotrebnija. Reč je o pomoći u vidu medicinske opreme koja je namenjena za civilnu odbranu u Italiji. Donacija se sastojala od dva miliona hirurških maski, dva miliona epidemioloških maski, milion zaštitnih rukavica i 100 hiljada skafandera za zdravstvene radnike, uz jednu jasnu poruku – pobedićemo zajedno, hrabro Italijo, Srbija je uz tebe.

Ja bih sada ovaj svoj prvi deo današnjeg izlaganja završila. Često su nam te reči ohrabrenja potrebne i rekla bih najpotrebnije u ovom trenutku kada se suočavamo sa jednim ovako opakim neprijateljom. Srbija je zaista primila i značajnu finansijsku pomoć od strane Evropske unije.

Ja bih iskoristila priliku sa ovog mesta, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da se zahvalim našim evropskim partnerima za sve ono što su činili tokom pandemije.

Pozvala bih sve kolege narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze, da podrže zaključke, da se aktivno uključe u proces evropskih integracija, jer to je onaj zajednički imenitelj koji nam u ovom trenutku nedostaje kako bismo obezbedili zaista ostvarenje sna, a to je da Srbija postane punopravna članica Evropske unije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Zarad istine i javnosti, želim da kažem sledeće. Mi smo kao članovi Odbora za evropske integracije imali zaista jednu konstruktivnu raspravu na 4. sednici našeg resornog odbora i tu su bili prisutni i predstavnici delegacije EU u Beogradu i šef delegacije, ambasador Fabrici.

Moram da kažem da je zaista prisutna jedna te ista retorika kod dela poslanika nacionalnih manjina. Ja sada imam prosto jednu dilemu, zarad istine i javnosti – da li je taj govor već unapred bio pripremljen, da li je on morao da kaže neku vrstu „mesidž boksa“, kako bi negodovao na sve ono što je učinjeno i urađeno u ovom prethodnom izveštajnom periodu, od juna 2019. do oktobra 2020. godine?

Takođe, na tom resornom Odboru deo opozicionih poslanika je sve vreme pričao – te im nije odgovaralo što je izveštaj stigao u Narodnu skupštinu, što se raspravlja o njemu na resornom Odboru, nisu imali dovoljno vremena da od 6. oktobra, od kad je Izveštaj uručen ministru Jadranki Joksimović, nisu imali vremena da pročitaju Izveštaj i obimnu literaturu na 140 strana, nakon toga su izneli zaista neosnovane kritike.

Ja razumem da apsolutno svi narodni poslanici, bez obzira da li su pozicija ili opozicija, imaju svoja prava zagarantovana Ustavom i zakonom i mogu ili da glasaju ili da ne glasaju, da dođu ili da ne dođu na sednicu, da se uključe u raspravu ili da se ne uključe u raspravu, da podnose amandmane ili da ne podnose amandmane, ali iznošenje kritika zarad kritike, bez nuđenja nekih adekvatnih rešenja, šta ćemo to da uradimo u procesu evropskih integracija.

Iskreno da vam kažem, kao neko ko je u ovom Odboru već šest godina i ko je jedan od 15 poslanika koji su potpisnici zaključka na Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2020. godini, zaista mogu da odgovorno tvrdim da prethodni govornik apsolutno nije pročitao Izveštaj o napretku Srbije, niti se uključio u istinsku raspravu o donošenju ovih zakona. Da je pročitao, onda bi video na koji način je, na jedan afirmativan i pozitivan način, deklarisana osnovna prava nacionalnih manjina i sastavni su deo ovog teksta Evropske komisije.

Koleginica Kovač je o tome pričala i ja želim da to uđe u stenobeleške sa ove današnje sednice.

U Izveštaju o napretku Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu kaže da „zakonski okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava široko je uspostavljen i generalno ima podršku, u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina“. Takođe se kaže da je fond za nacionalne manjine i dalje povećan, da se ulažu značajna finansijska sredstva u zaštiti prava nacionalnih manjina.

Što se tiče albanske nacionalne manjine, izrađen je katalog najčešćih albanskih imena i prezimena, kako bi se omogućilo tačno unošenje takvih imena u matične knjige, da nemamo one zloupotrebe koje smo imali u prethodnim godinama i u prethodnim decenijama, i kada je reč o popisu i kada je reč o vađenju ličnih karata i kada je reč o spaljivanju dokumentacije.

U Izveštaju se taksativno navodi da lokalni saveti za međunacionalne odnose su osnovani u svakoj od 73 opštine u kojima je takva obaveza propisana zakonom. Znači, radimo na demokratskim principima, radimo na poštovanju prava, na vladavini prava u našoj državi, radimo na zaštiti nacionalnih manjina.

U Poglavlju 23, gde spadaju zaštita prava nacionalnih manjina, zaista je na jedan pozitivan način ocenjen napredak Srbije u procesu evropskih integracija i molim vas da to prosto uđe kao jedna poruka sa današnje sednice.

Niko nije sporio da on nema prava da govori. Jer, imali smo konstruktivnu raspravu, opet napominjem, na Odboru za evropske integracije, govorio je o tome, svi su apsolutno pozvani da se uključe u debatu.

Važno je da prvi put u istoriji Narodne skupštine Republike Srbije mi u plenumu raspravljamo o jednoj ovako značajnoj temi kao što je tema evropskih integracija i napretku Srbije na našem evropskom putu.

Govorio je o tim dvostrukim aršinima, kako se čita ovaj izveštaj i kako su urađene reforme u pravosuđu, a nije rekao da je Narodna skupština, da su svi poslanici Narodne skupštine 4. decembra 2020. godine, Vlada je na osnovu člana 203. stava 1. Ustava Republike Srbije i člana 142. Poslovnika Narodne skupštine, uputila u redovnu skupštinsku proceduru Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Znači, 4. decembra.

Mnoge stvari iz ovog izveštajnog perioda mi smo i nakon izveštajnog perioda već sada promenili i to će biti sastavni deo nekih narednih izveštaja i nekih sledećih ocena o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, i kada je reč o izmeni i dopuni Zakona o akcizama i Zakona o PDV-u i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ali i kada je reč o promeni Ustava. Tako da, hajde da se bavimo suštinskim stvarima.

Prosto, videlo se da govor i ključne poruke je prethodnom govorniku neko drugi napisao i da je on danas trebao da to samo pročita, a ne da se zaista uključi u ovu debatu.

Ja bih želela da kažem sledeće – da je uloga Narodne skupštine u procesu evropskih integracija zaista značajna, da pored pregovaračkog tima i pored glavnog pregovarača u Republici Srbiji, a to je Vlada Republike Srbije, i Narodna skupština Republike Srbije zaista ima značajnu ulogu. Naime, 68% građana Srbije smatra da su reforme neophodne za ulazak Srbije u EU, ali da je neophodno da ih sprovodimo i mimo EU. I to je ono što nas obavezuje da danas ovde sedimo i da danas ovde predano radimo na zaključcima, kako bi ohrabrili napore ove nove Vlade, to je Vlada kontinuiteta, Vlada reformskih procesa, i u narednom periodu.

Takođe, jako nam je važno da postignemo konsenzus i da se dogovorimo oko nekih zajedničkih imenitelja, nekih zajedničkih principa, kako bi Srbija nastavila da ide putem reformi i putem napretka. Govorili smo o različitim stvarima ovde.

Želim da kažem da je karakter procesa evropskih integracija Srbije kao pristupajuće zemlje takav da za razliku od mnogih zemalja kandidata u okruženju, Srbija je uključila u sam proces i Nacionalni konvent koji je okupljen u radnim grupama i koji zaista aktivno i sa nama kao narodnim poslanicima, članovima Odbora za evropske integracije, učestvuje u dijalogu evropskih integracija, učestvuje u pripremi pregovaračkih pozicija pre nego što ih iz Narodne skupštine vratimo Vladi Srbije.

Oni su prisutni na sednicama Odbora gde razgovaramo o sažetku pregovaračkih pozicija, daju svoje preporuke, daju svoje mišljenje. Nedavno smo imali i sednicu Nacionalnog konventa gde su zaista ljudi imali prilike, ljudi eksperti, ljudi iz civilnog društva, iz nevladinih organizacija, okupljeni u okviru evropskog pokreta u Srbiji imali su prilike da iznesu i neko kritičko mišljenje o tome, o brzini i dinamici procesa evropskih integracija. To je jako važno, ali to mnoge zemlje kandidati u ovom trenutku nemaju, niti su imali pre nas.

Takođe, želela bih da kažem da je pozicija Narodne skupštine i uloga Narodne skupštine definisana Rezolucijom o ulozi Narodne skupštine, načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU, koja je usvojena još 2013. godine, ali i kroz saradnju sa Evropskim parlamentom.

U ovom sazivu članovi Odbora za evropske integracije su zaista imali jednu tesnu saradnju, blisku saradnju, svakodnevnu saradnju i komunikaciju i sa Evropskim parlamentom i sa radnim telima Evropskog parlamenta.

Drugo, mi kao narodni poslanici zaista učestvujemo na brojnim konferencijama. U ovom trenutku zato što je pandemija korona virusa imamo onlajn sesije i onlajn uključenje preko brojnih aplikacija.

Za vreme nemačkog predsedavanja savetom Evropske unije, moja malenkost i predsednica Odbora za evropske integracije, potpredsednica Narodne skupštine, Elvira Kovač imala je prilike da učestvuje na konferenciji Odbora za evropske poslove svih parlamenta, punopravnih članica Evropske unije na koju su bili pozvani i zemlje kandidati.

Takođe, tu je i format KOSAP sastanak gde se nalaze partneri i parlamenti iz regiona zapadnog Balkana. Znači, zaista vodimo računa o tome, pažljivo čitamo izveštaje, sve ono što se odnosi, npr. na ulogu Narodne skupštine u procesu evropskih integracija, zaista se trudimo da sa pažnjom pročitamo, da uočimo te kritike i da otklonimo i da idemo ka jednoj boljoj razvijenijoj demokratiji.

U subotu smo imali jednu sednicu, gde smo raspravljali o izveštajima nezavisnih institucija, Zaštitniku građana, DRI, izveštaju Poverenice za rodnu ravnopravnost, Poverenika za informacije od javnog značaja. Nedavno je na jednoj od prethodnih sednica, kao narodni poslanici, usvojili smo i Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Reč je o onom dokumentu koji je započet još 2014. godine pod pokroviteljstvom organizacije OEBS-a, ali deo tadašnje opozicije u onom sazivu 2014. – 2016. godine je odbio kada smo mi došli do nekog nacrta teksta Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, odbio je dalje da učestvuje u tome, jer je smatrao da ne želi da da pozitivan signal ili pozitivan stav da se jedan tako važan dokument i usvoji.

Mi takođe imamo i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje i zaista između Evropske unije i Republike Srbije, koju čini po 15 poslanika Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Srbije sastanci POSPA zaista se održavaju dva puta godišnje i naizmenično bilo u Strazburu, bilo u Beogradu.

Ovogodišnji izveštaj nesumnjivo govori da je Srbija iskreno posvećena daljim i dubljim reformama sa kojim pristupa na jedan odgovoran način. I zato stavljam akcenat i zato smatram da je važno da pozovemo sve poslanike i pozicije i opozicije da podrže zaključke, da se uključe u raspravu o amandmanima koji je deo poslanika uputio Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bi zaista generacije koje stasavaju u ovoj zemlji imale izvesniju budućnost, kako bi generacije koje stasavaju u ovoj zemlji zaista verovali u sve reformske procese koji se u ovom trenutku odigravaju.

Predlog zaključaka povodom predstavljanja izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2020. godinu koji je na današnjem redu, pokazuje neku vrstu pravca, gde se mi sada trenutno nalazimo, a gde želimo kao društvo i da idemo. Naravno, ni jedan dokument nije prosto neko sveto slovo na papiru i na tome možemo da radimo i u budućnosti.

Godina 2020. je godina novog zamaha u odnosima Evropske unije i Srbije, ali i čitavog zapadnog Balkana. Kompanije iz Evropske unije su zaista ubedljivo naš najveći investitor sa 65% ukupnih direktnih stranih investicija, dok je udeo Evropske unije u ukupnoj trgovini u regionu iznosio preko 69% u 2019. godini.

Nedavno usvojeni Ekonomski investicioni plan za zapadni Balkan predstavlja zaista snažni podsticaj i podršku čitavom regionu zapadnog Balkana. Identifikovano je deset investicionih prioriteta i zaista se vodi računa i zaista se pruža jedna snažna podrška od strane naših evropskih partnera da se ubrza zelena i digitalna tranzicija čitavog regiona, da se region još dodatno poveže, jer je reč o regionu koji ne smemo ni na koji način potcenjivati. Reč je o regionu sa 18 miliona građana, 18 miliona potrošača.

Srbija je danas na dobrom putu i nakon, rekla bih 15 godina propadanja i traženja sebe za vreme prethodnog režima i onih propuštenih prilika u procesu evropskih integracija, zaista smo uspeli da se vratimo na pravi kolosek i to teškim merama i reformama koje smo sproveli u prethodnom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi ministre Lončar sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija danas beleži pad, ima najmanji pad u Evropi, kada je reč o BDP-u u odnosu na čitavu Evropu, od 1,5%.

U goroj poziciji su od nas i mnoge zemlje EU, poput Bugarske koja je u minusu za 4%, Severne Makedonije – 5,4%, Mađarske – 6,1%, BiH – 6,5%, Hrvatske koja je u padu od 9% i Crne Gore koja beleži pad za čak 12%.

Srbija je, dakle, u mnogo povoljnijoj situaciji, oporavlja se ekonomija, oporavlja se i sektor usluga, raste privreda i oporavlja se industrijska proizvodnja i jako je važno da kao država i kao sve naše relevantne institucije nastavimo sa ovako pozitivnim trendovima i u budućnosti i u narednom periodu.

Zato je važno da danas kao narodni poslanici raspravljamo o izmenama i dopunama jednog jako važnog zakona. Reč je o Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kako bi nastavili da brinemo o zdravlju naših građana, kako bi sačuvali naš zdravstveni sistem i kako bi sačuvali našu privredu, privredu naše zemlje.

O novinama u ovom zakonu govorili su mnogi narodni poslanici, ja prosto ne želim da se ponavljam. Osnovne novine idu u pravcu da je sanitarnih inspektora do sada na terenu bilo zaista malo i da je neophodno da uključimo i druge institucije i druge organe koji će se baviti kontrolisanjem mera i realnim sprovođenjem u praksi. Ubuduće će u našim gradovima, i u Beogradu i u ostalim gradovima i opštinama i komunalna milicija voditi računa o sprovođenju ovih mera, moći će da pišu prekršajne naloge građanima koji se ne pridržavaju ovih mera, kao što je obavezno korišćenje maski.

Neophodno je da imamo zaista jedan dobar pravni okvir. Mogla bih da kažem da je ovaj postojeći zakon koji smo usvojili 2016. godine bio dobar, i sada je dobar, ali moramo da vodimo računa o svakom onom detalju, da uvedemo novine i nove pojmove, kao što su kućna izolacija i kućni karantin kako bi zaista kao država Srbija dali adekvatan odgovor na pandemiju korona virusa koja je zaista pogodila čitav svet i Srbija nije imuna.

Istina je da su nam bolnice pune, ali i da je dosta toga Vlada Republike Srbije preuzela u ukupno osam meseci koliko pandemija korona virusa vlada u Srbiji kako nam se ne bi desio kolaps zdravstvenog sistema koji smo zaista mogli da gledamo i u svetskim medijima i u mnogo razvijenijim zemljama i mnogo bogatijim zemljama nego što je Republika Srbija.

Zaista odajem priznanje za sve što je urađeno u prethodnom periodu, gospodine Lončar. I Ministarstvo zdravlja i predsednik Republike Srbije je zaista danonoćno bio na terenu. Pratili ste sve moguće situacije koje su se dešavale. Zaista ste davali svakog dana adekvatne odgovore. Evo, i sada ste, rekla bih, dva koraka ispred, i kada je reč o otvaranju novih bolnica i kada je reč o daljem ulaganju u zdravstveni sektor.

Želim sve građane Republike Srbije da obavestim, koji možda nisu ispratili, da je u planu izgradnja, da je u toku izgradnja dve posebne Kovid bolnice u Beogradu, reč je o naselju Batajnica, ali i u Kruševcu i da je država Srbija za to izdvojila devet milijardi dinara. Nećemo samo stati na opremanju i izgradnji novih bolnica, opremaćemo i nove opšte bolnice, opremaćemo domove zdravlja i zaista ćemo kao država se potruditi na sve načine da pokažemo da imamo dovoljno opreme, da imamo dovoljno medicinske opreme, zaštitne opreme, da imamo dovoljno lekova i da ćemo svakom pacijentu u Srbiji zaista obezbediti adekvatnu zdravstvenu negu.

Raduje i činjenica da zaista beležimo rekorde kada je reč o izgradnji novih bolnica u Batajnici i u Beogradu i da će ta bolnica biti otvorena, koliko sam saznala iz medija, 2. decembra, da će bolnica u Kruševcu biti otvorena sredinom decembra ove godine i da ćemo imati nove zdravstvene kapacitete, što nam je u ovom trenutku jako važno kako bi zaštitili živote svih naših građana.

Takođe, želim da kažem da će te bolnice biti zaista opremljene najmodernijom opremom, da ćemo imati dovoljno respiratora, boca za kiseonik, aparata za anesteziju, ali i svega onoga što je neophodno kako bi naši pacijenti, kako bi naši građani zaista imali adekvatne uslove za pružanje adekvatne zdravstvene zaštite. Rekla bih da zaista mnoge zemlje i EU u ovom trenutku mogu da nam pozavide na tako dobrim rezultatima.

Takođe, želela bih da kažem da je ovo možda i trenutak da sami sebi i kao narodni poslanici i kao obični građani ove zemlje postavimo neka pitanja i da budemo iskreni u tim odgovorima - da li smo dovoljno učinili za naše građane kao pojedinci? Kakvi su uslovi u našim bolnicama i našim Kovid ambulantama, a kakvi su uslovi bili pre, recimo, 10 godina? Da li imamo dovoljno medicinske opreme? Kako se mi snalazimo, kakva je to praksa u Srbiji, a kako se snalaze neke druge zemlje, mnogo razvijenije zemlje u regionu? Neke su od njih i članice EU.

Mogu da kažem sa ponosom da je Srbija imala adekvatan odgovor na pandemiju korona virusa, da smo među prvim zemljama nabavili respiratore i svu neophodnu medicinsku opremu, zaštitne maske, sredstva za dezinfekciju, skafandere i ostalu zaštitnu opremu, da se zaista od prvog dana u Srbiji poštovala reč struke, da smo imali i dobru saradnju i sa našim kineskim partnerima, da smo se pridržavali svih neophodnih preporuka i da zaista nije bilo sramota da čujemo i šta naši inostrani partneri, naši prijatelji iz Kine mogu da nam ponude kao iskustvo koje ćemo mi implementirati i sprovesti u našoj zemlji.

Počeli smo da otvaramo privremene Kovid bolnice u čitavoj Srbiji. U Beogradu su to bile bolnice na Sajmu, ali i u Areni i u svim ostalim gradovima. U opštinama su se otvarale privremene bolnice jer smo na taj način želeli da pokažemo da možda ukoliko nema kapaciteta u Kovid bolnicama, imamo u privremenim bolnicama.

Tako da zaista je svakom građaninu, ko god se obratio nekoj zdravstvenoj ustanovi za pomoć, ni jedan građanin nije bio odbijen, svi su dobili adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Ne smemo zaboraviti rezultate Vlade u prethodnom periodu. Opremili smo uz pomoć naših kineskih prijatelja jednu od najsavremenijih laboratorija na Balkanu, rekla bih. Reč je o laboratoriji "Vatreno oko" i zaista smo mnogo radili. To nas je zapravo dovelo do toga da smo mi u jednom trenutku zaista brzo mogli da izvršimo što veći broj testiranja i na taj način brzo otkrijemo i dođemo do rezultata koje su to Kovid pozitivni pacijenti, građani Srbije.

Možda sam ja emotivna u ovom trenutku, oprostite mi na tome, zaista želim da iskažem jedno istinsko poštovanje prema svim onim herojima, svim onim lekarima, zdravstvenim radnicima, medicinskom, nemedicinskom osoblju, svim onim volonterima koji su od 16. marta otkad je uvedena vanredna situacija u našoj zemlji zaista zvali i pružali bezrezervnu, bespoštednu borbu.

Videli smo juče kada su neki od njih nagrađeni sa najsjajnijim ordenjem, medaljama, koje predstavljaju neku vrstu nagrade za sve ono i priznanje za sve ono što su oni uradili za našu zemlju. Neki su u toj borbi dali svoj život. To nisu samo jedine nagrade koje je predsednik Aleksandar Vučić uputio kao znak zahvalnosti za solidarnost, humanost, za profesionalizam u ovoj pandemiji. Te nagrade će se dodeljivati za Sretenje.

Ja dolazim iz GO Rakovica i znam kako je nekada izgledao taj zdravstveni sistem. Mogu da vam kažem da su građani Rakovice više od 50 godina čekali na jedan moderan dom zdravlja primarne zdravstvene zaštite koji smo zajedno otvorili, podsetiću vas, u oktobru 2017. godine i gde sada više od 40 hiljada pacijenata naselja u Rakovici mogu da dobiju zdravstvenu adekvatnu negu.

To ne možemo nikada zaboraviti, tu neku ljudsku dimenziju koju kao narod zaista u teškim vremenima sve više pokazujemo. Zato me je danas zabolela izjava jednog narodnog poslanika koji je rekao da nam nisu potrebne konferencije za medije Kriznog štaba, da ti stručnjaci koji sede na konferencijama, koji daju odgovore na pitanja novinarima, da šire strah i da to nije potrebno.

Naprotiv, smatram da su te konferencije neophodne i da nam takve izjave neodgovornih poslanika ni na koji način neće koristiti ni našoj ekonomiji, ni našoj privredi, a ni zdravstvenoj zaštiti i zdravstvu u Srbiji. Tako da, prosto, to je za svaku osudu.

Takođe, ta ljudska dimenzija, kao narod mi smo pokazivali tokom čitave istorije i u tom prvom talasu korone u Srbiji, zaista mogu da kažem da je veliki broj volontera i privrednika svakog dana zvao nas u opštini, a verujem da su takve priče, i da mi danas ovde možemo da čujemo svih 250 poslanika, da ispričaju svoje priče šta su radili od 16. marta do danas, kako su pomagali svojim sugrađanima i kako su se zajedno sa svim državnim institucijama borili protiv ovog opakog virusa, protiv pandemije Kovida-19.

Na samom kraju, važno je da nastavimo sa radom, važno je da menjamo ovaj zakon i važno je da nastavimo da obezbedimo sve one neophodne uslove da srpska privreda nastavi da funkcioniše uprkos pandemiji korona virusa.

Ohrabruje vest koju smo čuli od ministra finansija, gospodina Malog, da ćemo kao zemlja zaista nastaviti i sa direktnim stranim investicijama i u narednoj godini, da strani investitori neće zaobilaziti našu zemlju, jer je Srbija bila lider u jugoistočnoj Evropi. Isto tako, ohrabruje vest da ćemo nastaviti sa povećanjem plata i penzija i u narednoj godini.

Nastavljamo sa borbom protiv ovog opakog virusa, jer je jako važno da postanemo odgovorni i prema sebi, ali i prema drugima, kako bi obezbedili da Srbija nastavi da živi. Živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre Antiću, sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pojava da neko živi na visokoj nozi i da vidno gomila imovinu, a da nema poznate izvore prihoda, oduvek je intrigirala poštene građane Srbije, koji žive od svoga rada i koji pošteno zarađuju. Nekako oči javnosti su uvek bile uprte ka nosiocima javnih funkcija u ovoj zemlji.

Sada bih rekla da posle gotovo dve decenije, posle 20 godina svakojakih obećanja, konačno je na dnevnom redu u Narodnoj skupštini Republike Srbije Zakon o poreklu imovine. Sećam se obećanja dosovog režima, znači režima Demokratske opozicije Srbije, koji su pre 5. oktobra obećavali građanima Srbije da će usvojiti zakon i da će usvojiti Zakon o poreklu imovine, a to nisu učinili.

U Srbiji gotovo da nema političke partije ili grupe građana koja se barem deklarativno nije zalagala za donošenje jednog ovakvog važnog zakona. Iako su se opozicione stranke u Srbiji deklarativno zalagale za donošenje, one su ipak odlučile, a to najbolje znaju predstavnici Ministarstva pravde, oni se nisu uključili u javnu debatu, u javnu raspravu koju je pokrenulo ovo ministarstvo i za sedam meseci ukupno je stiglo svega pet predloga, odnosno sugestija i opozicione partije u Republici Srbiji su 2019. godine odlučile da ne učestvuju u donošenju jednog ovakvog zakona.

Znači, bila su ima puna usta zašto nije donet zakon, a kada je trebalo da se uključe u sam tekst zakona, oni su odbili da se uključe. Verovatno nijedan zakon ne može da se pohvali tako dugotrajnim stažom, interesovanjem srpskih medija, kao što je ovaj zakon o ispitivanju porekla imovine. Dug staž u medijima, rekla bih, bez ikakvog rezultata, svi su obećavali, ali ga niko nije do sada doneo.

Tek dolaskom SNS na vlast, mi ispunjavamo data obećanja građanima Srbije i u svom ekspozeu premijer je 2016. godine naveo usvajanje jednog ovakvog važnog zakona i nakon sprovedene javne rasprave, Srbija konačno dobija zakon, rekla bih zakon protiv lopova, protiv enormnog bogaćenja na grbači naroda, protiv enormnog bogaćenja i sticanja imovine protivno zakonom.

Da nam se ne bi desilo da neko uveća prihod od svojih firmi, kako je to učinio Dragan Đilas, gde je prijavio prihod od svojih firmi od 619 miliona evra, isti dotični gospodin je imao 25 miliona evra u nekretninama, u stanovima, poslovnim objektima, garažama i kućama, a da je ovakav zakon postojao to se ne bi desilo i on bi odavno bio uhapšen. Sada će se takva imovina proveravati. Ispitivanje će vršiti posebna poreska jedinica Poreske uprave za sva fizička pravna lica i državni organi će biti u obavezi da dostave sva neophodna dokumenta i sve neophodne tražene podatke.

Ovoj posebnoj proveri podleže i imovina pojedinaca, ukoliko se tokom tri uzastopne godine poveća za 150.000 evra, preko onoga što je vidljivo u prijavljenim prihodima. Uvodi se i tzv. Kazna, plaćanje posebnog poreza od 75%.

Kada se utvrdi uvećanje imovine, bez dokazanog prihoda, određuje se porez od 75% i građani će možda reći da je opravdano oduzeti ono što je nepravedno stečeno i da je ova mera opravdana i da je konačno pravda u Srbiji ovim zakonom i zadovoljena.

Osnovna prednost zakona je to tzv. unakrsno preispitivanje imovine. Takođe se u postupku utvrđivanja imovine, njene vrednosti i porekla, utvrđuje i da postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo. Jedinica poreske uprave je tada u obavezi da obavesti sve nadležne institucije u ovoj zemlji, i tužilaštvo i druge nadležne organe i policiju koji će nakon toga preuzeti sve neophodne aktivnosti.

Takođe jedinica poreske uprave utvrđuje poreklo imovine, vrši uvid u podatke iskazane u poreskim prijavama, poreskim bilansima, sve ono što je neophodno za jedno uspešno vođenje firme. To se upoređuje sa bazama podataka poreskog računovodstva i ostalim dokumentima i podacima, npr. vlasničkim listom u RGZ i drugim podacima koje dostavljaju nadležne institucije u Republici Srbiji.

Takođe, pri utvrđivanju vrednosti imovine, u obzir se uzima celokupna imovina fizičkog lica i teret dokazivanja je sada upravo na tom fizičkom licu. Ono treba da dokaže da je na zakonit način steklo imovinu. Takođe Zakon o poreklu imovine koristi metod da se utvrdi nezakonito stečena imovina i oporezuje se velikom poreskom stopom. Ovaj zakon plod rada dva ministarstva, Ministarstva pravde i Ministarstva finansija i rekla bih da je to jako važan i jak antikorupcijski mehanizam koji nam je nedostajao u našem pravnom sistemu.

Usvajanjem ovog zakona šalje se jasna poruka za sve oni koji su nelegalno sticali imovinu kroz razne sumnjive poslove i mahinacije, da je teret dokazivanja na njima da dokažu na koji način su stekli imovinu ili će im biti oduzeta.

Ovaj zakon pojačava i tržišnu utakmicu, on doprinosi izgradnju tržišne privrede, ali i stimuliše plaćanje poreza fizičkih i pravnih lica, jer će one sada dodatno imati motiv da plate porez i na taj način dokažu da na legalan način raspolažu svojom imovinom. Ponavljam reč je o jednom jakom antikoruptivnom mehanizmu. Vi sada u Srbiji nećete imati građane koji su nedodirljivi. Svi građani će biti na udaru kada je reč o proveri imovine.

Nelegalno bogatstvo, pravni sistem je pokazao da se može steći na različite načine, krađom, otimačinom, uzurpacijom, ratnim profiterstvom, finansijskim malverzacijama na osnovu monopolskog položaja, neplaćenim dažbinama, izbegavanjem plaćanja poreza i taksi, nelegalnom trgovinom i drugim kriminalnim radnjama. Da bi se ove pojave sprečile neophodno je da usvojimo Zakon o poreklu imovine i Zakon o posebnom porezu kako bi bilo moguće da se oduzme nelegalno stečena imovina.

Usvajanjem zakona ćemo omogućiti efikasnu i brzu promenu i na taj način će biti zaustavljena i onemogućena korupcija u Republici Srbiji.

Na kraju, usvajanjem zakona će biti zadovoljena, rekla bih, jedna od najznačajnijih vrednosti u našem društvu, a to je zadovoljenje pravde, jer će na udaru biti svi oni koji imaju višemilionske uloge, višemilionsku imovinu stečenu na nezakonit način.

Pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj jako važan zakon. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, stara latinska poslovica kaže - Istorija je učiteljica života. Glavno pitanje je da li smo sve istorijske činjenice tokom života savladali, koliko smo naučili iz naših grašaka kako bi kao čovečanstvo ove greške u budućnosti ne bi ponavljali? Otuda je važno da Staro sajmište, kao mesto stradanja velikog broja žrtava, napokon dostojno obeležimo.

Obradovala me je zaista Vučićeva izjava iz avgusta prošle godine o završetku Nacrta zakona o memorijalnom kompleksu Staro sajmište izrečena na sastanku sa Erfaimom Zurofom koji je izabran da učestvuje kao jedan od članova Komisije za predsednika Međunarodnog saveta, inače je direktor centra „Simon Vizental“.

Grad Beograd je takođe, želim da napomenem, dao svoj značajan doprinos kako bi naši sugrađani koji su ubijeni samo zato što su bili druge vere dobili obeležje i sećanje kakvo zaslužuju.

Promene se dešavaju, rekla bih, tek od 2014. godine kada na vlast u Beogradu i Srbiji dolazi SNS. Tek tada smo mi počeli da na pravi način razvijamo tu kulturu sećanja na sve žrtve brojnih ratova i Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova i Drugog svetskog rata, obeležavanje NATO agresije i svih ostalih bitaka, bojišta na kojima je stradao pre svega srpski živalj, ali i jevrejski, romski i ostali narodi koji su živeli na ovim prostorima.

Takođe, grad Beograd je doneo odluku da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, što je još jedan korak napred kada je reč o razvijanju bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Izraela, ali i odavanja priznavanja jednog istinskog pomena na sećanje na žrtve Holokausta.

Predlogom Zakona o memorijalnom centru Staro sajmište trebalo bi da se uspostavi ustanova kulture na republičkom nivou koja bi bila posvećena kulturi sećanja na žrtve, istorijske događaje koji su se desile na prostoru Starog sajmišta, odnosno na prostoru nacističkog logora, jevrejski logor Zemun i prihvatnog logora Zemun.

Ovo je potez je, rekla bih, ispunjenje pravde. Naspram više od 70 godina koliko smo čekali, zaista mi je drago i ohrabruje ova vest što se danas pred nama, kao narodnim poslanicima, nalazi ovaj jedan jako značajan zakon, jer na taj način ispunjavamo pravdu za sve one porodice žrtava, za sve one Srbe, Jevreje, Rome koji su čekali više od 70 godina na zadovoljenje pravde.

Ambiciozno je, čitajući ovaj Predlog zakona, zaista bih rekla da je ambiciozno osmišljen centar u budućnosti koji će obavljati poslove prikupljanja, sređivanja, čuvanja, izlaganja, stručne obrade, istraživanja i prezentovanja muzejskih, arhivskih i filmskih dokumenata i predmeta, ali će se koristiti i u muzejske obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke, izdavačke svrhe, kao i brojne manifestacije.

Cilj zakona je da se stvori promena u pravcu ispunjenja dužnosti i trajnog pamćenja i spomena žrtava Holokausta, žrtava genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina kako se ne bi zaboravile istorijske činjenice o postojanju koncentracionog logora koji se nalazio u samom centru naše prestonice, u samom centru Beograda.

Predlog zakona će uticati i na predstavnike žrtava koji su reprezentovani kroz Savez jevrejskih opština i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Usvajanje ovog zakona, rekla bih, to je tek prvi korak. Nas očekuje još dosta posla koji podrazumeva i eksproprijaciju zemljišta i projektovanje centra, a potom i njegovu izgradnju. Dobra vest je što u tom poslu nećemo biti sami. Imali smo prilike da iz medija prošle godine vidimo da je američki muzej Holokaust ponudio podršku Srbiji u februaru prošle godine za izgradnju memorijalnog kompleksa i rekao je tada zamenik direktora ovog muzeja, Robert Vilijams, i pohvalio je tada posvećenost srpske delegacije pri Međunarodnoj alijansi na za sećanje na Holokaust.

Takođe, grad Beograd je pored formiranja komisije koja je izrađivala nacrt ovog zakona imala i takođe jako dobru saradnju sa direktorom za međunarodne odnose, Jad Vašemom, u istraživanju Holokausta i na projektu Staro sajmište.

Reč je o saradnji dve institucije, rekla bih, od jako velikog značaja, o istorijskom arhivu Beograda i muzeja Holokausta u Vašingtonu. Naš Istorijski arhiv u Beogradu je uputio više od 31 kopiju dokumenata koje predstavljaju svedočanstvo o postupanju nacista prema Jevrejima u Srbiji i Jevrejima u bivšoj Jugoslaviji.

Na ovaj način, Srbija daje svoj doprinos istraživanju Holokausta i očuvanju sećanja na ovaj strašan zločin kako se on ne bi više u istoriji i u budućnosti ponavljao.

Za Srbiju i Evropu, ali i sve buduće i sadašnje generacije, važno je da saznamo istinu o stradanju. Za Srbiju i Evropu je važno da Staro sajmište postane memorijalni kompleks jer je to mesto poslednjeg nacističkog koncentracionog logora u Evropi koji do sada, do današnjeg dana, do 2020. godine nije obeležen. Rekla bih da je ova Vlada zaista uradila u prethodne tri godine više nego što je urađeno u prethodnih 70 godina otkada ovaj problem postoji i da je rukovodstvo grada Beograda, ali pre svih i predsednik Aleksandar Vučić, da su dali nemerljiv i značajan doprinos.

Drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, želim da istaknem da je Srbija prva zemlja u Evropi koja je usvojila Zakon o vraćanju imovine žrtava Holokausta, koji nemaju naslednike, jedina zemlja koja je na zgradi Predsedništva okačila zastavu sa Davidovom zvezdom kako bi obeležila jednu jako značajnu godišnjicu. Reč je o 75. godina od Holokausta i na taj način dala svoj doprinos.

Sada ću malo da govorim o istorijske činjenice. Istorijske činjenice govore da zgrade Starog sajmišta nisu bombardovane u razornom nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine. To je prostor koji je prevashodno bio namenjen za Beogradski sajam. Kralj Aleksandar je opremio čitav ovaj prostor, i to je trebao da bude moderni centar Beograda, kako se grad širio ka Zemunu.

Nažalost, nacisti su odustali od toga da grade novi logor na prostoru Zasavice, blizu Sremske Mitrovice, na oko 70 kilometara od Beograda i uselili su se u ove prazne paviljone nekadašnjeg Beogradskog sajma.

Dvadeset trećeg oktobra, znači, 1941. godine, nemačka vojna uprava je odlučila da, umesto da gradi novi logor, za tu namenu preuredi Beogradsko sajmište, njegove u tom času prazne paviljone. To nije bilo idealno mesto za koncentracioni logor, s obzirom na blizinu gradu, ali su ga nadležni u nedostatku vremena, ideja ipak prihvatili.

Sajmište se nalazi na teritoriji pod kontrolom lokalne komande za Zemun, Semlin, te je shodno tome ovaj logor je i nazvan „Judenlager Semlin“, Jevrejski logor Zemun. Sudbina Jevreja na Sajmištu je bila zaista obeležena velikim stradanjima.

U rano proleće 1942. godine okupatorske vlasti u Beogradu su shvatile da planirano deportovanje Jevreja na istok nije na vidiku i sa tim u vezi je želela da što pre iznađe rešenje za jevrejski problem. Ovog puta vlast u Berlinu je obezbedila neophodnu infrastrukturu i u martu 1942. godine stigao je gasni kamion marke „Saurer“, koji su vozila dva niža SS-oficira Gec i Majer, u Beograd. Za ovaj kamion je u nacističkim dokumentima korišćen eufemizam – vozilo za uništenje vaški, a zapravo je bio kamion smrti.

Auspuh je bio tako postavljen i vožnja u ovom kamionu je trajala 10 do 15 minuta i u trenutku ukrcavanja u jevrejskom logoru, između 80 i 100 ljudi, bilo je dovoljno samo 10 minuta da se krene ka putu za Jajince, rekla bih, putu bez povratka, putu bez života, u sigurnu smrt, kakav je bio ovaj kamion.

Ova vrsta gasnog kamiona korišćena je u nacističkom programu eutanazije još tokom 1940. godine kada je stradalo desetine hiljada invalida i mentalno obolelih. Krajem 1941. godine i početkom 1942. godine isto vozilo je testirano kao metod za konačno rešenje jevrejskog pitanja.

Prve žrtve ovog kamiona u Beogradu bili su osoblje i pacijenti dve jevrejske bolnice u Beogradu. Tokom samo dva dana, 18. i 19. marta 1942. godine, preko 800 ljudi, uglavnom pacijenata, bilo je utovareno u gasni kamion u grupama od 80 do 100 i svi su umrli od trovanja ugljenmonoksidom na putu kroz Beograd do gubilišta u Jajincima, selu u podnožju planine Avale, južno od grada Beograda. Po dolasku u Jajince sedam Srba zatvorenika vadilo je žrtve iz kamiona i zakopavalo u masovne grobnice.

U početku je logor bio zamišljen samo za srpske Jevreje. Međutim, kasni ovde su slati i drugi politički osuđenici, komunisti, partizani i četnici. Crna istorija je ispisana ovde za vreme okupacije, a kada je oko 7.000 Jevreja i 32.000 Srba ubijeno u tzv. dušegupkama, streljano u Jajincima ili umrlo od užasnih bolova i užasnih uslova koji su vladali u samom logoru.

Posle rata Sajam nikada nije uspeo da pretvori ovaj prostor u prvobitnu funkciju, verovatno zbog svoje krvave istorije. Svi jugoslovenski paviljoni su uklonjeni i ovde su smeštene institucije zadužene za izgradnju Novog Beograda, osim paviljona i centralnoj kuli pretilo je rušenje, jer se nisu uklapali u viziju moderne metropole kakav je želeo Beograd da bude.

Godine 1951. ovi prostori su pretvoreni u stanove za socijalno ugrožene osobe u našoj prestonici ili su predati na korišćenje Udruženju likovnih umetnika Srbije.

Tek dolaskom SNS, Vlada Srbije, koja je predlagač ovog zakona, nabrojala je u svom obrazloženju da taj pravni akt treba usvojiti radi trajnog pamćenja na žrtve Holokausta, genocida, okupatorskog terora, ratnih zločina.

Osnivanje memorijalnog centra će omogućiti da se ne zaborave ove istorijske činjenice o kojima sam govorila, o postojanju jednog logora na teritoriji Beograda, na prostoru na kome je u Drugom svetskom ratu bio nacistički koncentracioni logor koji je u smrt odveo više od 7.000 Jevreja, više od 32.000 Srba i Roma, ali i drugih naroda i narodnosti.

Zaključak se nameće sam, kao što sam počela svoje današnje izlaganje, istorija je učiteljica života i možda je najstrašnije što Beograđani nisu dovoljno znali o stradanjima na Starom sajmištu, kao i o istorijskim činjenicama, šta se zaista dogodilo tokom Drugog svetskog rata u samom centru Beograda.

Logor Staro sajmište postojao je od 8. decembra 1941. do jula 1944. godine, s tim da se njegova namena menjala tokom vremena. Od 8. decembra 1941. do 10. maja 1942. godine on je bio Jevrejski logor Zemun ili „Judemlager Semlin“ koji je imao za cilj da uništi preostalu jevrejsku populaciju u okupiranoj Srbiji. Od 2. maja 1942. godine počinje da radi prihvatni logor Zemun koji će raditi do jula 1944. godine i koji je bio tranzitni logor za zarobljenike narodnooslobodilačkog pokreta, partizane i Srbe iz okupiranih područja, Hrvatske i za druge protivnike totalitarističkih režima na ovim prostorima. Služio je kao prihvatni logor i imao je zadatak da preusmeri zarobljenike u radne logore u Nemačkoj, Norveškoj i drugim delovima okupirane Evrope.

Naša je obaveza da stratišta obeležimo. Naša je obaveza da obeležimo i sva mesta stradanja i da im odamo priznanje na adekvatan način. To je naša civilizacijska vrednost i obaveza da napravimo staze i mape stradanja i da ta stratišta zaista budu obeležena i u kolektivnom sećanju ili pamćenju našeg naroda, a i da budu deo edukativnih programa naših đaka, jer bez toga mislim da ćemo pasti na budućem ispitu iz istorije.

Nekako smo ovih 70 godina, rekla bih, zatajili i nedostajalo nam je prava memorijalizacija kakvu zaslužuje zlo koje je počinjeno na ovim prostorima, a sa jasnom porukom da se to zlo nikada ne ponovi.

U svom današnjem izlaganju sam se zaista rukovodila podacima prof. dr Miljana Koljanina koji je utvrdio da je kroz logor Staro sajmište prošlo 40.000 ljudi. U prvom delu to je bio jevrejski logor i prošlo je 7.000 ljudi, od toga 6.400 žena, dece i starih iz ostataka Jevrejske zajednice u tom periodu i oko 600 pripadnika Romske zajednice, s tim što je 6.400 jevrejskih porodica, dece, starih i žena, bilo ubijeno ili su umrli u lošim uslovima u logoru. Romi su, velika većina njih, uspeli da se izvuku. Nemci su hapsili pripadnike Romske zajednice zato što nisu imali stalno prebivalište. Romi su se na različite načine u Beogradu dovijali i uspevali da kod rođaka i prijatelja dođu do prijave stalnog prebivališta.

U drugom delu prihvatnog logora prošlo je nešto više od 30.000 ljudi, od toga su najveći deo bili Srbi sa područja NDH i okupirane Srbije, zatim pripadnici partizanskog pokreta i nešto pripadnika četničkog pokreta. Kako je rat odmicao došlo je do većeg broja Jevreja, Roma, Hrvata. Kada je Italija potpisala kapitulaciju 1943. godine, logor su naselili i predstavnici Italijana i Albanaca.

Na samom kraju, poslednja rečenica, uspostavljanjem memorijalnog kompleksa akcenat ćemo staviti na istorijske činjenice, ali i na jednu suštinsku činjenicu da revizija istorije nije moguća. Uzimajući princip na umu, da koliko znamo, toliko pamtimo, važno je da po ugledu na evropska iskustva otvorimo ovaj memorijalni centar u samom centru Beograda koji će čuvati sećanja na sve žrtve koje su stradale u ovom logoru ili su bili raseljeni, ili su bili ugušeni na svom poslednjem putu u kamionu ka Jajincima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Uvažene kolege narodni poslanici, i poštovani građani Srbije, dobra politika je ona politika koja rešava probleme građana, koja osluškuje potrebe koja se zasniva na slobodi, na otvorenosti, na odgovornosti, na toleranciji, politika koja je usmerena ka kritičkom preispitivanju.

Bez obzira na izvesne drame, koje smo zaista i ovih dana i meseci prethodnih imali prilike da vidimo, te drame su fabrikovale deo opozicije oko izbora, novih članova REM. Rekla bih da je šansa za novu dramu sada svedena na minimum i rekla bih da ćemo izborom i ova dva preostala člana Saveta REM u Srbiji, na ovu temu staviti tačku.

Na trećoj rundi dijaloga između predsednika, vlasti i opozicije, nevladinog sektora, stručnjaka, eksperata, donet je zaključak 14. decembra 2019. godine da je potrebno unaprediti rad REM, da je neophodno imenovati tri plus dva nova člana Saveta REM, da je potrebno doneti novi propis za javni medijski servis, kao i osnovati nadzorni odbor Narodne Skupštine Republike Srbije.

Evo, mi smo zaista reagovali na ove zahteve i sve ih usvojili.

Želim da podsetim građane Srbije, Skupština Srbije je krajem decembra izabrala tri člana REM na osnovu sprovedenog konkursa i u raspravi na resornom odboru, obavljeni su razgovori o svim predloženim kandidatima i narodni poslanici su imali prilike da glasaju i da na taj način iznesu svoje mišljenje.

U tom trenutku ste vi zaista u Srbiji imali jednu paradoksalnu situaciju, kada je Odbor za kulturu i informisanje raspisao konkurs, niko nije želeo, odnosno malo ljudi je želelo da se konkuriše na to mesto REM, jer su se bojali da će ih opozicija provući kroz blato i da će na sve moguće načine ukaljati njihovu dotadanju karijeru.

Takođe, mi smo kao SNS zaista pokazali da smo spremni da izađemo u susret zahtevima opozicije nevladinih organizacija i stručnjacima i da zaista, pokazali smo političku volju da smo spremni da unapredimo izborni proces u Republici Srbiji.

To nismo uradili zato što smo slabi, zato što se nekoga plašimo ili bojimo, već zato što želimo da zaista u Srbiji kreiramo jednu fer-plej utakmicu na kojoj ćemo kao vodeće politička partija glasovima građana imati prilike da se takmičimo i u toj pravednoj borbi i pobedimo 26. aprila ove godine.

Narod Srbije glasa za rezultate. Vi ne možete građane Srbije, ne možete srpskog domaćina tako lako gospodine da prevarite. Srpski domaćin zna za koga će da glasa, srpski domaćin glasa na osnovu rezultata prethodnog rada koji je postigla SNS, na čelu sa Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Narod glasa za rezultate, a ne prazne priče, ne dvostruke aršine i bahaćenje i otimanje na račun onih koji nemaju, kakav je bio karakter vlasti za vreme Dragana Đilasa, dok je bio gradonačelnik u Beogradu.

Danas Skupština treba da izabere dva nova člana Saveta REM, čime bi se ovo regulatorno telo zaista kompletiralo i radilo punim kapacitetom, u punom sastavu od devet članova.

Podsetiću vas da je krajem decembra prošle godine, dakle, izabrali smo tri, danas biramo još dva i time pokazujemo da zaista imamo veći demokratski kapacitet i više spremnosti i političke volje, nego što su to imali oni koji su bili na vlasti do 2012. godine.

Njima je prvi zahtev na ovom međustranačkom dijalogu i Fakultetu političkih nauka, i u Narodnoj skupštini, sve vreme provejavao zahtev, Saveta za Srbiju da oni žele, sve vreme su govorili o sastavu REM, a sada ih vidimo, nema ih ovde u Narodnoj skupštini da o tome i raspravljaju i o tome debatuju. Oni bi samo da budu kontra ministri, da se ponovo dohvate fotelja, sekretarica, privilegija i da ponovo vladaju Srbijom, ali imaju jedan veliki problem, narod Srbije ih neće i to neće proći kod naroda u našoj zemlji.

Takođe, to možemo da vidimo na prostom primeru bojkota izbora, vidimo iz medija da bojkot izgleda neće važiti za neke lokalne lidere, za njihove rezervne grupe građana, imamo najavu grupe građana jedan od pet miliona da će izaći na izbore u aprilu ove godine i da neće poslušati poziv Jeremića, Boška Obradovića i Dragana Đilasa da ne izađu i da bojkotuju ove izbore.

Baš me zanima zaista, gospodine Arsiću, kako će to da objasne građanima Šapca, građanima Paraćina, građanima Beograda, da su dobri uslovi da izađu da se glasa na lokalnim izborima, a da su loši uslovi da se glasa za nacionalne izbore, za nacionalni parlament, i ako su ti izbori u istom danu.

Takođe želela bih sve narodne poslanike da podsetim kako je to bilo ranije, a kako je to sada, kada je reč o izbornim uslovima. Moja koleginica Violeta iz poslaničke grupe SNS govorila je o tome šta smo mi sve u ovom prethodnom periodu uradili, kako bi poboljšali te uslove, ali ja želim da vas podsetim kako je to bilo pre 2012. godine, kakvi su bili izborni uslovi u Srbiji. Sada su Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću, Vuku Jeremiću, zaista puna usta slobode medija, kao da im je narod kriv za to što njihova politika ne prolazi, kao da im je kratka pamet.

Građani Srbije se zaista sećaju kako je bilo dok su oni vladali, kakve su sve bile korupcije, zloupotrebe položaja ili netransparentno trošenje novca građana Srbije, kako se to isisavao novac građana Republike Srbije od strane Đilasovih firmi, Multikom grupe i „Dajrek medije“.

Dragan Đilas je nakon svoje političke karijere kada je otišao u opoziciju stekao enormno bogatstvo, 619 miliona evra prihoda samo u svojim kompanijama. Takođe, njegovo bogatstvo se procenjuje u nekretninama 25 miliona evra je težak samo u nekretninama. Da se ne sećamo i ostalih Đilasovih nedela u Beogradu.

Takođe, kada govorimo o medijima, to vreme je bilo i najprepoznatljivije po ne slobodi gašenja medija, medijskih pritisaka na novinare i urednike. To je bilo vreme kada je hapšen Raja Rodić, kada je ugašena „BK“ televizija. Takođe, u to vreme na razne načine su se obračunavali sa neposlušnim medijima i o tome svedoči i izveštaj pokojne Verice Barać, u Savetu za borbu protiv korupcije, koja je govorila o brojnim mahinacijama, korupciji, zloupotrebi službenog položaja, ali i tog monopolskog položaja Đilasovoj firmi na tržištu reklamnog prostora.

Vi hapsite, vi ste tada te 2009. godine hapsili urednike i vlasnike najčitanijih novina u Srbiji, koji su se usudili da pišu o mahinacijama tadašnjeg vrha vlasti Tadićeve i Đilasove vlasti.

Takođe, u vreme Đilasa i Jeremića, i vi ste imali 2020. godine, u trenutku predsedničkih izbora, imali ste negativnu kampanju, prljavu kampanju protiv tadašnjeg kandidata Tomislava Nikolića, koji je bio kandidat na predsedničkim izborima ispred SNS. Kako se onda nisu žalili na stanje u medijima, kao se onda nisu žalili na pritiske koji su vršili nad novinarima, nad urednicima?

Dragi građani Srbije, drage kolege narodni poslanici, oni te pritiske vrše i dan danas. Dragan Đilas kada ima konferenciju za štampu i Savezu sa Srbiju, ni jedan novinar „Studija B“, ni „Pinka“, ni bilo kog drugog, a da nije njemu blizak medij, onemogućen im je ulazak, onemogućeno je prisustvo na takvim konferencijama.

Takođe, mogu da kažem da su sada, tako je bilo do te 2012. godine, mi smo dolaskom SNS na vlast usvojili set medijskih zakona i zaista usvajamo i medijsku strategiju i popunjavanjem sastava REM-a želimo zaista da pokažemo da želimo da u zemlji Srbiji stvorim pogodne uslove, dobre uslove za razvoj i slobodnog novinarstva i nezavisnih medija.

Sada su izborni uslovi bolji nego ikad. Imate unapređenje izbornog procesa na više nivoa, uređen je birački spisak, RIK je organizovao zaista veliki broj edukacija i treninga. Vi sada možete kao građanin da proverite, nakon izbora, da li je neko glasao u vaše ime ili ne, što do sada nije bio slučaj.

Nedavno smo u Narodnoj skupštini usvojili izmene i dopune Zakona i smanjen je cenzus na 3%, i takođe je omogućeno da na listama bude zastupljeno 40% žena što do sada nije bilo slučaj.

Na kraju, time završavam, dobra politika je samo ona politika koja ostvaruje rezultate, koja isporučuje rezultate građanima. Dobra politika je ona politika koja je zasnovana na osluškivanju realnih i stvarnih potreba građana, ali to je i politika koja je spremna na kritiku i takva je politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Zahvaljujem.