Gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. - govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Izjavu koju smo čuli malopre da gradonačelnik Novog Sada otvara semafor, ne da nije gradilište, mislim da je izlišno uopšte pomenuti reč „gradilište“, kada je semafor u pitanju, jeste vređanje dostojanstva Skupštine, ali i svih građana. Da se razumemo, u Novom Sadu jeste postavljen semafor na mestu gde su deset godina građani raznim peticijama tražili da se postavi, ali zbog zakonske uredbe i nadležnosti radova na toj deonici semafor nije bio postavljen. Dok gradonačelnik nije presekao, dao nalog da se semafor postavi i samo su neki članovi Gradskog veća obišli mesto da se uvere da je posao u toku. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka sa vašim timom, kolege poslanici, poštovani građani, iskoristiću mogućnost da danas sa skupštinske govornice i ja nešto kažem o izmenama i dopunama Zakona o železnici.
Pre svega, želim da se osvrnem na probleme koje ovaj zakon treba da reši, kao i koji su to ciljevi koji se ovim zakonom postižu. Naime, ovim zakonom se domaća rešenja usklađuju sa direktivama EU i on donosi otvaranje tržišta, odnosno precizira i osavremenjuje pristup, stvarajući uslove da i strani operateri budu korisnici infrastrukture Srbije.
Zakon je zasnovan na neophodnosti usklađivanja propisa iz oblasti železničkog saobraćaja sa relevantnim propisima EU, jer je u postojećem Zakonu o železnici, usvojenom 2013. godine, izvršeno samo delimično usklađivanje sa direktivama EU, kojima se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje.
Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog sektora država članica EU, da efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja, neophodno je da države članice železničkim prevoznicima omoguće status samostalnih operatera koji će poslovati na komercijalan način u skladu sa zahtevima tržišta. Operaterima će biti dostupna svaka deonica na kojoj se odvija saobraćaj. Strani špediteri već su zainteresovani da svojim vozovima prevoze robu preko teritorije Republike Srbije.
Način na koji je predviđeno buduće funkcionisanje železničkog sektora u našoj zemlji omogućiće efikasnu primenu sva četiri železnička paketa EU. Evropska unija je otpočela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja Evropske unije u jedinstveni sistem, pri čemu ovde nije reč o stvaranju jedinstvene evropske železnice, nego o jedinstvenim i efikasnim uslovima za saobraćaj bez prepreka i diskriminacije bilo kog učesnika.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je, uprkos svom značaju i potencijalima, u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnicama. Predlogom se štite interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača infrastrukture, železničkih prevoznika, odnosno korisnika mreže, magistralnih, regionalnih i lokalnih pruga.
Posebno bih akcentovala na odredbe članova 14. do 16. kojima su utvrđeni postupak i način pristupa železničkoj infrastrukturi, dodele kapaciteta železničke infrastrukture, naknade za korišćenje železničke infrastrukture i usluga koje pruža upravljač železničke infrastrukture, popusti, sistem, pokazatelja za poboljšanje kvaliteta prevoza i upravljanje i praćenje dodeljenog kapaciteta infrastrukture.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici predviđeno je izmeštanje odredaba koje se odnose na bezbednost železničkog saobraćaja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici se preciziraju, ispravljaju i osavremenjuju mnoge odredbe, čime se postiže olakšana i efikasnija praktična primena tog zakona.
U tom smislu, donošenjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici štite se interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača infrastrukture, železničkih prevoznika, odnosno korisnika mreže magistralnih, regionalnih i lokalnih pruga. Izmene i dopune Zakona o železnici su jedina mogućnost za prevazilaženje svih navedenih problema i jedini način da se primena zakona učini praktičnom i efikasnom.
Ja sam, gospođo ministarka, čitala upravo ono, a namerno sam čitala, mogla sam da naučim napamet, ali sam čitala ono što su ljudi iz železnice čitajući Predlog zakona dostavili meni kao njihova zapažanja i odobravanja onome o čemu ste vi danas govorili. Svakako ću u danu za glasanje o ovom zakonu glasati, ali ću upotrebiti ovu govornicu da vas lično zamolim nešto. Ja dolazim iz Futoga, mesta gde su ljudi posebno emotivno vezani i za prugu i za voz, kao i većina građana Vojvodine. Meni je sada jasno zašto 80 miliona evra nije investirano u železnicu. Pa, to je jedan vojvođanski kantautor u svojoj pesmi jako lepo otpevao. Hvala lepo.

Želim danas pred parlamentom da postavim dva pitanja. Prvo pitanje je Ministarstvu za rad, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ono glasi – kada će građani Srbije dobiti odgovor na već nekoliko puta postavljeno pitanje, koliko je zaposlenih u pokrajinskoj administraciji. Ovo pitanje je postavljano u više navrata, kako na opštinskim skupštinama, odnosno gradskim, tako i na sednicama pokrajinske skupštine. Ja danas to pitanje postavljam u republičkom parlamentu Vladi.
Zašto je ovo tako čuvana tajna? Možda odgovor leži u samo jednom od niza primera nezakonitosti u radu pokrajinske administracije. Ja ću to sada pročitati, nešto mi je stiglo od zaposlenih iz Razvojne banke Vojvodine u stečaju, jer sam imala priliku da se u neke od ovih navoda i uverim, ali sam sasvim sigurna da će ministarstvo čitavu stvar izvesti do kraja.
Dakle, prvi direktor Fonda, istovremeno je bio direktor Razvojnog fonda AP Vojvodine i zaposlen u Razvojnoj banci Vojvodine, od dana osnivanja istog, odnosno Fonda.
Naime, gospodinu je prestao radni odnos u Razvojnoj banci Vojvodine. Tek 2. aprila 2013. godine, Sporazumom o prestanku radnog odnosa, Ugovorom o osnivanju Razvojnog fonda Vojvodine, od 5. februara 2013. godine, gospodin je imenovan za vršioca dužnosti direktora Fonda, a rešenjem APR-a od 11. februara 2013. godine, registrovan je kao zakonski zastupnik, odnosno direktor Fonda.
Dakle, imamo dva meseca, jednog čoveka sa dva validna rešenja na dva različita radna mesta.
Drugo pitanje, imala sam dilemu kome postaviti, da li Ministarstvu finansija ili možda Upravi za privredni kriminal i tužilaštvo.
Naime, meni je žao što ponovo počinjem sa rečenicom Razvojna banka, ali Razvojna banka nije Razvojna banka samo ime, ona je jedan sistem koji je urušio privredu Vojvodine. Sporazumom o prenosu imovine i obaveze Razvojne banke koji je zaključen 7. decembra između Republike Srbije i AP Vojvodine, zaključen je u skladu sa zaključkom Vlade Republike Srbije i njime je usvojen predlog Sporazuma o prenosu imovine i obaveza Razvojne banke Vojvodine a.d. Novi Sad. Između Republike Srbije, sa jedne strane i AP Vojvodine, sa druge strane.
Predlog sporazuma donela je Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 6. decembra 2012. godine.
Ja znam da većina poslanika opozicije ovo ne sluša, ali će građani ako budu pažljivo slušali, dobiti odgovor na mnoga pitanja zašto je Vojvodina danas u takvoj situaciji.
Naime, Zakonom o razvojnom fondu AP Vojvodine, predviđeno je da obavlja poslove odobravanja kredita, a zakon je usvojila Skupština Republike Srbije na predlog Skupštine Vojvodine. Ja zakon imam ovde ispred mene.
Po ovom zakonu, Razvojni fond Vojvodine je osnovan kao d.o. ali je pretežna delatnost kojim se Razvojni fond Vojvodine bavi „ostale usluge kreditiranja“, što čini potpunu kontradiktornost.
Prilikom prenosa dela imovine Razvojne banke Vojvodine AD Novi Sad, na Razvojni fond, izbor nekretnina vršen je proizvoljno. Možete da zamislite kako. Onaj ko je mogao da bira i dominira uzeo je najbolje. Ovakvim postupkom Razvojna banka Vojvodine AD Novi Sad ostala je bez poslovnih prostorija, odnosno sedišta…

Samo da završim ovu rečenicu, molim vas.
Takođe, Fond za razvoj AP Vojvodina istovremeno je radio u periodu kada je već bio osnovan Razvojni fond, odnosno prestao sa radom 30.06.
Mnogo toga se preklapa i mnogo toga ilustruje koliko je nezakonitosti bilo u ovom postupku. Hvala.

Hvala lepo.
S obzirom da je ovaj amandman prihvaćen, kako dosadašnja praksa nalaže, nije bilo za očekivati da ćemo se javiti da diskutujemo o njemu, ali evo, prosto zbog građana Srbije koji jako pažljivo prate ovu raspravu, a cenim da će pratiti danas i raspravu o amandmanima, moram da kažem sledeće.
Svaki konstruktivan predlog, bar do sada se moglo sasvim izvesno prepoznati u ovoj Skupštini, naišao je na odobravanje Vlade, naišao je na odobravanje većine u ovoj Skupštini. Jedino što moram da kažem, gospodine, sada reče i ministar, zahvaljujete se što je pažljivo iščitan tekst i što je ovakav amandman uložen i prihvaćen, samo bih prokomentarisala da nisam sigurna da je ovo bila greška Vlade.
Vlada ovde i iznosi predloge zakona o kojima mi raspravljamo upravo sa namerom da unapredimo zakone, da uvažimo ono što je konstruktivno i, u krajnjem slučaju, građani Srbije moraju da znaju da je i danas set amandmana, a negde ih je 74 ili 77, nisam sigurna, jednu trećinu, ako ne i više, čine amandmani koji glase „briše se“. Toliko o konstruktivnosti nekih predlagača i toliko o spremnosti Vlade da prihvati ono što definitivno utiče na poboljšanje zakona. Hvala vam.

Hvala lepo predsedavajuća.
Šta da kažem, mogla sam se javiti na bilo koji amandman, odnosno po bilo kom članu. Zašto sam se javila upravo sad? Ne mogu da ne kažem da sam od jutros kada je počela ova rasprava dobila nekolicinu SMS poruka građana koji prate ovu Skupštinu. Svaka od njih uglavnom bila je sa pitanjem – aman, šta toliko brišu? Moj odgovor bi bio – evo, gospodo kolege poslanici, poštovani građani, u silnoj želji da se izbriše sve ono što je rađeno u prethodnih 10, 12 godina, valjda je to ostala navika, pa treba reći - briše se i neki od ponuđenih članova izmene zakona.
Ne mogu da shvatim da podnosilac amandmana, a to slušamo već duže vreme na takav način zloupotrebljava Poslovnik, zloupotrebljava ovaj visoki dom, zloupotrebljava, pre svega vreme i novac građana i kaže – član 9. briše se. Kolega koji podnosi amandman ustane i priča o svemu, a da pri tom ne pročita član 9, obrazloži zašto smatra da treba da se briše i tako iz člana u član, iz amandmana u amandman.
Ponoviću, poštovana gospodo koja ste pitali, šta to toliko brišu, ja jedino što mogu da kažem u želji da izbrišu sve ono što je u prethodnih godina rađeno, takve amandmane i pišu. Hvala lepo.

Član 108. Poštovani predsedavajući, neću vas podsećati koji je stav ovog člana, vi to sigurno znate, ali prosto je neshvatljivo, recimo, samo danas tri puta sam podigla Poslovnik i nisam dobila šansu da kažem da je nedopustivo da se neke stvari sa skupštinske govornice iznose u javnost. Vređaju intelekt, pretpostavljam, svih ovde…

Dozvolite.
…dok vi vodite polemiku sa gospodinom Šutanovcem koji sedeći udobno u skupštinskoj klupi sa vama raspravlja.

Poštovani predsedavajući, gospodo oficiri, kolege poslanici i poštovani građani, Predlogom zakona o odbrani, odnosno izmenama i dopunama postojećeg zakona postiže se obezbeđivanje jedinstvenog i efikasnog funkcionisanja sistema odbrane.
Važno je da građani znaju da se donošenjem ovog zakona otklanjaju problemi višestrukog uređivanja istih ili sličnih nadležnosti i njihovo ponavljanje u više zakona kako i dopuna nadležnostima koje su nejasno i neprecizno uređene ili uopšte nisu uređene, a neophodne su za efikasnije funkcionisanje sistema odbrane za koji je odgovorno Ministarstvo odbrane. Ovo što sam sada rekla pročitala sam samo deo objašnjenja Ministarstva u Predlogu zakona.
Kao žena o vojsci profesionalno nemam šta reći, ali kao žena koja prati sve ono što se dešava u našoj zemlji i žena koja je deo tima spremnog da menja ovu zemlju, naravno da je menja na bolje, osvrnuću se na nekoliko delova iz ova dva zakona koji su na mene ostavili utisak.
Dakle, poštovani građani i poštovani ministre, drago mi je da ste tu, navešću nekoliko primera bitnih izmena, odnosno dopuna koji ovaj zakon čine dobrim zakonom. Zakon propisuje izradu srednjoročnog plana odbrane, a do sada je to bio dugoročan plan, što će reći, da sada u stvari postoji mogućnost bržeg i kvalitetnije prilagođavanja odbrane, odnosno uvođenja savremenih standarda odbrane. Pored izrade plana odbrane Republike Srbije postojaće i plan upotrebe Vojske Republike Srbije. Dakle, odgovorna vlast radi sve planski. Ovim zakonom jača se uloga Inspektorata odbrane. Ovo nije samo puka forma, Inspektorata dobija šira ovlašćenja i mogućnosti da obavlja ono što mu jeste svrha.
Po prvi put se ovim zakonom, odnosno izmenama postojećeg zakona reguliše upravljanje saobraćajem na plovnim putevima za potrebe odbrane. Ja dolazim iz mesta koje se čitavom dužinom naslanja na plovni Dunav i znam ona loša vremena koja su iz nas šta su značile izgrađene kuće uz samu blizinu obale, odnosno u stopi odbrane reke.
Novi član 23a. propisuje kao obavezu Ministarstva odbrane vođenje evidencije o nastradalim i nestalim licima u vojnim sukobima. Lično, nikada ne trebalo ali iskustvo koje smo proživeli u bliskoj prošlosti ovaj član čini veoma bitnim.
Član 83. izmenjen je na način da ubuduće plan odbrane prave opštine, a ne kao do sada autonomne pokrajine i opštine.
Na kraju, Zakon o odbrani u poglavlju 9. predviđa vojno pravobranilaštvo čiji bi, između ostalog, najvažniji zadatak bio da štiti vojnu imovinu. Iz onog što je ministar danas rekao, sasvim je jasno da je vojna imovina bila nešto o čemu se nije vodilo dovoljno računa, a verujem da je i formiranjem ovog vojnog pravobranilaštva upravo ova Vlada i ovo ministarstvo rešeno da se o vojnoj imovini vodi računa.
Kada je Zakon o vojsci u pitanju, sasvim je jasno da je cilj donošenja ovog zakona upravo efikasnije komandovanje i rukovođenje Vojskom Srbije kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje Vojske Srbije. Kod ovog zakona osvrnuću se na samo dve promene za koje smatram da će u mnogome promeniti kvalitet života zaposlenih pri vojsci, kako njih, tako i njihovih porodica.
Krupna promena je da državljanin Republike Srbije iz civilne biti primljen u aktivnu vojnu službu u svojstvu podoficira do navršene 35 godine života i u svojstvu oficira do 40-te godine života.
Radi poređenja, do sada su radili na određeno vreme po tri godine do navršenih 40 godina života kada su po sili zakona napuštali službu. Moj zaključak je, ako sam dobro razumela, sada najbolji sa iskustvom i sa ispunjenim uslovima mogu da ostvare status stalno zaposlenih.
Na kraju, član 72b., i na tome vam gospodine ministre u ime oficirskih porodica, hvala. Po prvi put regulišete radni status supružnika vojnog lica.
Dakle, ovim članom se, ukoliko zbog potrebe službe, vojno lice dobije prekomandu, a supružnik zbog toga mora da napusti stalno zaposlenje, stiče pravo da u narednih šest godina, odnosno dok ne nađe stalno zaposlenje, a najduže do šest godina, ima zdravstveno i penziono osiguranje kao i novčanu naknadu.
Poštovani ministre, pripadam generaciji koja jednako žali za uništenom privredom kao i za razorenom vojskom.
Trebaće vama ministre, mnogo truda i volje da vojsku uvedete i uredite po postavljenim standardima. No, kako se na održanoj paradi moglo videti, rezultati su već sada vidljivi.
Nastavite sa reformama. Imate našu podršku i u danu za glasanje sa zadovoljstvom ću glasati za oba ova zakona. Hvala lepo.

Hvala lepo.
Apsolutno me čini zadovoljnom objašnjenje koje ste dali, gospodine, odnosno stava Odbora.
Mom uvaženom kolegi dr Mijatoviću želim da kažem da Ženska parlamentarna mreža nije pisala ovaj amandman, ali je pomno pratila čitavu proceduru vezno za Zojin zakon.
Ja ne mogu kao neko ko je iz struke da pričam o tome, ali i ne moram da budem iz struke, jer sam majka troje dece. Sasvim je izvesno da za sve vreme kontrole trudnice, pa čak i sam dolazak na porođaj, retko ko, gotovo niko ne pita za partnera, supruga, oca ili kako god već. Tako da, obrazloženje koje je dao Odbor je sasvim ispravno. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, poštovani roditelji, Predlog zakona, Zojinog zakona koji je danas pred nama, nakon rasprave i usvajanja, biće zakon koji prepoznaje i štiti svu decu koja u Srbiji boluju od teških bolesti, čije je dijagnostikovanje uglavnom dug i težak proces. Najčešće ili često čak nije ni moguće u našim bolnicama ustanoviti dijagnozu, te je potrebno takvu decu ili biološki materijal slati u inostranstvo. Dakle, ukoliko to nije moguće uraditi u Srbiji, ovaj zakon bi obavezao zdravstvene ustanove da se za pomoć obrate bar tri svetska centra za koje procene da mogu da utvrde dijagnozu, jer osnovni preduslov da neko ima pravo na lečenje i sve ono što samo lečenje podrazumeva mora imati postavljenu dijagnozu.

Poštovani građani, cenjeni roditelji, borci za svoju decu, ali i za svu bolesnu decu, ovim želim da napravim samo uvod u ono o čemu i na šta želim da se posebno osvrnem. Uopšte nemam dilemu da li je potrebno usvojiti ovaj Predlog zakona i sama sam jedan od potpisnika zahteva za sazivanje sednice na kojoj bi se na dnevnom redu našao ovaj Predlog zakona.

Potpisala sam onda kada je Predlog zakona ne samo formalno predložen, već kada je suštinski usaglašen sa nadležnim institucijama, pre svega Ministarstvom i o njemu se raspravljalo na skupštinskim odborima i time dobio realan osnov za razmatranje u Skupštini.

Licemerno je kada učesnici vlasti u prethodnim godinama, a sada poslanici, ne uradivši ništa u rešavanju problema nedijagnostikovanim bolesti, nama spočitavaju odgovornost zašto se ovaj zakon nije ranije našao na dnevnom redu skupštinskog zasedanja. Gospodo, radi javnosti kojoj odgovaramo, istine koju smo obavezni braniti i vi i mi znamo da se o zakonima tj. predlozima zakona ne raspravlja pre nego se stvore realni uslovi za njihovu primenu, što pre svega zahteva i određenu proceduru.

Šta je danas naša realnost? Godinama uništavano popravljati, godinama pljačkano, da pljačkano vraćamo, godine nebrige zbrinjavati. Dugačak bi bio spisak nabrajati sve loše urađeno ili propušteno.

Poštovani građani, cenjeni roditelji, poražavajuće je da problem nevidljivih pacijenata kako ste ih nazvali ne postoji od juče, on je u našem društvu prisutan mnogo godina unazad. Problem obolelih od teških i nedijagnostikovanih bolesti postojao je u godinama u kojima su državni moćnici, gospodari svega, između ostalog ponoviću ono što je rekao moj kolega Blažić, ponoviću da bi ostalo zapamćeno, i sam ministar zdravlja odlazili u inostranstvo na operaciju ili lečenje naravno o trošku države. Tada, za ovaj problem nije bilo interesovanja a ni volje da se nešto menja.

Poštovani građani, cenjeni roditelji, činjenica da je u oktobru mesecu formiran Fond za lečenje bolesti koje se ne mogu lečiti u Srbiji, a kao prethodnica donošenja ovog zakona, a donošenjem Zojinog zakona i uključivanjem Republičkog fonda za zdravstvo stiču se realni uslovi za primenu zakona, ali se u tome ogleda i ozbiljnost i odgovornost ove Vlade i njenog premijera, gospodina Aleksandra Vučića, da ne propustim, a da ne kažem da je od oktobra meseca, već 13 ovakvih slučajeva sredstvima ovog Fonda upućeno na ispitivanje ili lečenje u inostranstvo.

Sada ću iskoristiti priliku da obavestim vas, drage kolege, ali i mnoge građane u Srbiji, ja dolazim iz prigradskog naselja Novog Sada, iz Futoga, mesta u kome živi jedno od obolele dece u Srbiji koje nema dijagnozu. Majka ovog deteta je veliki borac za svoje dete, pakao kroz koji je prošla gubitkom jednog deteta i ponovnim suočavanjem sa bolešću bez dijagnoze drugog deteta, zaslužuju ne samo saosećanje i reči utehe, već konkretnu pomoć države. Ali, ne pomoć kroz pojedinačne humanitarne akcije, već pomoć kroz uređen zdravstveni sistem koji mora da se reformiše i kako to neko danas reče osnaži. Garant da će se ovo i uraditi, dakle da će se reformisati zdravstveni sistem i jeste ova odgovorna Vlada na čelu sa premijerom, gospodinom Aleksandrom Vučićem.

Na kraju želim da u svoje lično ime poželim roditeljima obolele dece da ih vera i snaga da istraju u borbi za zdravlje svoje dece, ali i sve druge dece ne napuštaju a Vlada i svi mi zajedno, gospodo poslanici, da ih apsolutno podržimo u tome. Zojin zakon je samo prvi korak ali ozbiljan pomak u pravdi. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, cenjeni građani, donošenjem Zakona o javnom beležništvu, kao i Zakona o prometu nepokretnosti, tačnije usklađivanjem naših propisa sa propisima EU potvrđena je jasna opredeljenost da se uvodi i uvešće se red u sve oblasti našeg društva.
Danas su pred nama predlozi zakona o izmenama i dopunama ova dva zakona. brzo su stigli, ali ima i za to opravdanja. Neću govoriti o detaljima ovih izmena. Dovoljno je već rečeno.
Ali, zarad građana moram da naglasim da su predložene izmene potvrda, odnosno jasno govore koliko ova Vlada, resorni ministri, u ovom slučaju ministar pravde, gospodin Nikola Selaković odgovorno postupaju.
Gospodo, ne mogu se oteti utisku da se iza svega onoga što se dešavalo, a vezano za ova dva zakona, krije, a krije se nešto što sigurno nije opšti interes. Kada nije opšti, on je lični. U ovom slučaju imamo lični iznad javnog interesa. Činjenice govore da je velika većina sada imenovanih notara potekla iz advokature, odnosno da su se do sada bavili advokaturom. U čemu je onda problem? Ko se to oseća obespravljeno, advokati koji u svom radu do sada nisu imali, odnosno imali su mali broj zastupanja pred sudovima, jer im je pretežni posao bio mahom ono što je javnobeležnički posao? Šta sada imao?
Na jednoj stani imao nedovoljan broj notara, javnih beležnika, a na drugoj strani imamo nezadovoljne ili prividno nezadovoljstvo advokata. Evo prilike da se stanje uravnoteži. Advokati čija je pretežna delatnost javnobeležnički posao, a ispunjavaju zakonom predviđene uslove, polože stručni ispit i rade kao notari i svi zadovoljno. Međutim, ako ne do danas, danas se sigurno otvorilo još jedno pitanje, odnosno još jedna dilema – da li je problem i u činjenici da se jednom izbegnuta obaveza uvođenja fiskalnih kasa i time na neki način uvođenja reda i kontrole u poslovanju advokata i time ukine paušalno oporezivanje ponovo nadvilo nad ovaj esnaf? Biće da je to golem problem.
Čudom, kod notara taj problem nemamo. Notari su prihvatili i primenjuju način plaćanja svojih usluga i tu nije ništa sporno. Ono što nije sporno sada postaje senzacija, a ono što smo čuli danas u Skupštini zaista može se svrstati u red senzacionalne vesti. Vest da jedan notar zaradi 170 hiljada evra mislim da će biti velika navala, ministre, u narednom krugu kod izbora notara, ako ništa drugo, ako ne struka, ovaj iznos koji su danas mnogi poslanici iz opozicije pomenuli biće motiv više da ljudi požele da budu notari.
Zar danas nije tokom čitavog izlaganja opozicije konstantno pominjano čak, kako rekoh malopre, do senzacionalne vesti koliko to zarađuju notari? Vidim ja da će mnogi u notare, jer ako je tako, zašto i ne bi.
Poštovani građani, pre svega, oni koji ozbiljno trpite, odnosno uskraćena su vam mnoga ljudska prava, kao što su pravo na slobodu, odbranu i neka druga prava, čega ili čiste vi to taoci? Biće da ste taoci, slobodno mogu reći, Advokatske komore Srbije, tačnije onih koji su na njenom čelu, ljudi koji već 55 dana brane interes svojih članova, advokata, pri tom, vrlo ružno, a to sam čula od prijatelja advokata, uhodeći ih ispred sudova, podsećajući ih na šta su se obavezali ulaskom u advokatsku komoru i šta su konsekvence ako se toga ne pridržavaju.
Kako god, zbog čestog pominjanja koliko zarađuju notari, sve je jasno. Novac je kod nekih najjače pokretačko sredstvo i otuda imamo ovu pod navodima obustavu rada advokata pod upravom Advokatske komore Srbije.
Poštovani ministre, podrška ovog parlamenta, koja je i podrška građana, jer oni su nas birali i delegirali da danas sedimo ovde, neka bude vama motiv više da nastavite sa započetim reformama u pravosuđu, a otpora će sigurno biti, ne odustajte.

Poštovana predsednice, drage kolege, iako su vremena u kojima se nalazimo ovih dana, zaista teška, ja kao poslanik imam obavezu da postavim poslaničko pitanje koje su mi uputili građani i shvatićete da nije ni ovo baš tako bezazlena stvar.
Naime, na osnovu zahteva upućenog Mesnoj zajednici Futog, a potpisalo je 1.500 građana Futoga, obratila se i Mesna zajednica.
Mesna zajednica Futog je na sednici Saveta donela odluku da podržavaju inicijativu svojih građana, odnosno sugrađana i uputili mi dopis sledećeg sadržaja, a dopis je upućen Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, mada mislim da ima prostora da se uključe i druga ministarstva.
„Povodom sve učestalijih protesta u mestima gde se izrađuju i postavljaju bazne stanice mobilne telefonije, gde postoje četiri bazne stanice, a u toku su radovi na još dve i sve se nalaze na urbanom delu našeg naselja. Zbog oprečnih stavova stručne javnosti o štetnosti nejonizirajućeg zračenja, kojem smo svakodnevno izloženi, građani protestuju uplašeni za zdravstvenu bezbednost svoje dece, kao i za svoju ličnu bezbednost. Jedna bazna stanica koja je izgrađena pre desetak dana, udaljena je 200 metara od osnovne škole „Miroslav Antić“, a od vrtića „Biberče“ 350 metara, a školu pohađa 1.300 dece.
Druga bazna stanica „VIP Mobil“, predviđena je da se gradi u ulici Cara Lazara, na katastarskoj parceli br. 4631, katastarska opština Futog, grad Novi Sad, koja je za 50-60 metara bliža navedenim obrazovnim ustanovama“.
U većini ovakvih naselja, postoje površine na periferiji, prigradska naselja imaju površine koje nisu predviđene detaljnim urbanističkim planom za izgradnju, već su to pašnjaci, da bi mogle da se postavljaju ovakve bazne stanice.
Predlažemo da se Ministarstvu kome je upućen dopis, ali i sva druga ministarstva uključe u rešavanje ovog problema, jer smatramo, ako se ovaj naš predlog usvoji, da bi se postojeći zakon mogao regulisati na način kako predlažemo, da se bazne stanice izmeste gde postoji mogućnost iz urbanih delova i postave tamo gde će imati najmanje štetnosti.
Ovakvim regulisanjem postojećeg zakona, postigla bi se višestruka korist.
Iako smo se obraćali mnogim institucijama, do sada nemamo nijedan odgovor, niti nas je ko pozvao da na ovu temu razgovaramo.“
Mesna zajednica Futog.
Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, SNS je na parlamentarnim izborima, koji su održani 16. marta, ostvarila svima nama poznat rezultat. Dakle, izborna lista, predvođena Aleksandrom Vučićem, osvojila je 158 mandata. Ovo ne radi podsećanja, no radi priče o matematici, koja je zbunila i mene, inače sam deo parlamenta, kako tek zbunjuje građane.
Nakon takvog izbornog rezultata, građani očekuju da pozicije, koje su od bitnog značaja za funkcionisanje države, preuzme upravo neko iz redova SNS. Kada ovo kažem, pre svega, mislim na preuzimanje odgovornosti, ogromne odgovornosti, a u skladu sa ogromnim poverenjem koje su nam građani ukazali.
Predlog, odnosno kandidaturu gospođe Maje Gojković, da kao predstavnik SNS preuzme funkciju predsednice Skupštine Srbije, podržavam iz više razloga. Pre svega, Srbija će danas dobiti još jednu potvrdu promenama, još jednu potvrdu budućim reformama, dobiće na funkciji predsedavajućeg ženu – Maju Gojković. Dakle, ženu koja je svoje političke odluke, ono što je išlo uz njih, hrabro i odlučno nosila kao lično breme. Obrazovana politički, zaista u to smo se mi, njeni saradnici, kolege i prijatelji, uverili, mnogo ličnih manira, saosećajna sa slabima, ali česta meta jakih. Možda nedovoljno shvaćena u političkim izborima, ali zato vrlo glasna u politici promena. Bila je gradonačelnik Novog Sada i u tom periodu gradonačelnik svih građana Novog Sada i, da ne zaboravimo, izabrana neposredno, imenom i prezimenom.
Evrooptimista je i veliki borac za uređenu i modernu Srbiju. Novosađanka, za one koji ne znaju sa korenima iz centralne Srbije. Dakle, izbor Maje Gojković za predsednicu Skupštine Srbije snažna je poruka drage moje, u afirmaciji žena, u afirmaciji žena u politici, ali isto tako potvrda razvoju parlamentarne demokratije i duha tolerancije koji će Maja Gojković za sigurno uvažavati, gajiti i negovati u ovom parlamentu.
Majo, evo ja se pridružujem čestitkama koje ti je uputio gospodin Nebojša Stefanović, želim ti svako dobro u budućem radu, želim da te ne napusti energija koju imaš, da te ne iznevere principi kojih se držiš i da zaista budeš neko ko će parlament dostojanstveno kako voditi, tako i predstavljati. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i gospodo iz Ministarstva, poštovani građani, nema sumnje da je zadatak predloženih zakona nužna mera za stabilizaciju javnih funkcija, u situaciju kada je javni dug povećan sa 29% BDP koliki je bio 2008. godine, a došao na 64% koliko će biti na kraju 2013. godine, postavlja se pitanje odgovornosti prethodnih Vlada, ali se vidi spremnost ove vlade da se ne libi da budžet i prateći zakoni izgledaju lepo, već realno.
Gospodo, deset godina traje ekonomsko razaranje ove zemlje, a sada kada smo dotakli dno i treba se otisnuti na površinu, upravo oni koji nemaju pravo na to, drže lekcije kako vladi, tako i građanima. Učinili ste da budemo retka, a možda i jedina zemlja koja ima rastući deficit, pet godina za redom.
Naknadne pameti, onih koji su, pre svega, odgovorni za stanje u kome smo, građanima je dosta. Znaju građani pravilo, da bi neko bio jako bogat, mnogo njih mora biti siromašno ili osiromašiti.
Isto tako, znaju građani koliko i kako i ko je u zemlji Srbije postao bogat.
Nažalost, teret reforme moramo poneti svi. Šta to znači moramo poneti svi? Smanjenje plata. Kojih? Skala je utvrđena.
Koliko to ljudi u Srbiji danas ima preko 60.000, a upravo kod tih ljudi neko pokušava da stvori paniku, paniku zvanu – neće se imati ni za hleba.
Već sada mnogi nemaju, ni za šta više, osim za hleba.
Ograničavanje zapošljavanja. Kog zapošljavanja?
Gospodo, ja sam majka troje dece, od kojih samo jedno radi. Pre šest godina, konkursom primljena sa srednjom stručnom spremom iako je fakultetski obrazovana. Slažem se da sve mere koje će u budućnosti ovu zemlju učiniti zemljom dostojnog življenja u njoj, moramo svi poneti, ali ne mogu da se složim sa tim i ne mogu da slušam kada neko kaže da u Novom Sadu, gradu iz koga ja dolazim od 78 odbornika koji čine Skupštinu Grada, 47 je vladajuće, odnosno većine je zaposleno u ovom mandatu u javnim preduzećima, to je neistina i to je laž.
Koliko je odbornika DS zaposleno u komunalnim i javnim preduzećima? Ne mogu da tvrdim, pošto ne znam koliko više ima odbornika, stalno nešto prelaze s jedne na drugu stranu i ne bih da gubim vreme na to. Jedno sigurno znam, svi oni koji nisu ostali na funkcijama, kako u gradskom veću, tako i u kabinetu gradonačelnika, počevši od njega, gospodina Pavličića, svoje uhlebljenje su našli u pokrajinskim javnim preduzećima, recimo „Vojvodina vode“. Kakvo je stanje zaposlenih u pokrajinskim organima? To niko ovde ne zna, a kako kažu ne znam ni kad ćemo saznati? Hvala lepo.