Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Jasmina Obradović

Jasmina Obradović

Srpska napredna stranka

Govori

Član 108. Poštovani predsedavajući, neću vas podsećati koji je stav ovog člana, vi to sigurno znate, ali prosto je neshvatljivo, recimo, samo danas tri puta sam podigla Poslovnik i nisam dobila šansu da kažem da je nedopustivo da se neke stvari sa skupštinske govornice iznose u javnost. Vređaju intelekt, pretpostavljam, svih ovde…
Dozvolite.
…dok vi vodite polemiku sa gospodinom Šutanovcem koji sedeći udobno u skupštinskoj klupi sa vama raspravlja.
Poštovani predsedavajući, gospodo oficiri, kolege poslanici i poštovani građani, Predlogom zakona o odbrani, odnosno izmenama i dopunama postojećeg zakona postiže se obezbeđivanje jedinstvenog i efikasnog funkcionisanja sistema odbrane.
Važno je da građani znaju da se donošenjem ovog zakona otklanjaju problemi višestrukog uređivanja istih ili sličnih nadležnosti i njihovo ponavljanje u više zakona kako i dopuna nadležnostima koje su nejasno i neprecizno uređene ili uopšte nisu uređene, a neophodne su za efikasnije funkcionisanje sistema odbrane za koji je odgovorno Ministarstvo odbrane. Ovo što sam sada rekla pročitala sam samo deo objašnjenja Ministarstva u Predlogu zakona.
Kao žena o vojsci profesionalno nemam šta reći, ali kao žena koja prati sve ono što se dešava u našoj zemlji i žena koja je deo tima spremnog da menja ovu zemlju, naravno da je menja na bolje, osvrnuću se na nekoliko delova iz ova dva zakona koji su na mene ostavili utisak.
Dakle, poštovani građani i poštovani ministre, drago mi je da ste tu, navešću nekoliko primera bitnih izmena, odnosno dopuna koji ovaj zakon čine dobrim zakonom. Zakon propisuje izradu srednjoročnog plana odbrane, a do sada je to bio dugoročan plan, što će reći, da sada u stvari postoji mogućnost bržeg i kvalitetnije prilagođavanja odbrane, odnosno uvođenja savremenih standarda odbrane. Pored izrade plana odbrane Republike Srbije postojaće i plan upotrebe Vojske Republike Srbije. Dakle, odgovorna vlast radi sve planski. Ovim zakonom jača se uloga Inspektorata odbrane. Ovo nije samo puka forma, Inspektorata dobija šira ovlašćenja i mogućnosti da obavlja ono što mu jeste svrha.
Po prvi put se ovim zakonom, odnosno izmenama postojećeg zakona reguliše upravljanje saobraćajem na plovnim putevima za potrebe odbrane. Ja dolazim iz mesta koje se čitavom dužinom naslanja na plovni Dunav i znam ona loša vremena koja su iz nas šta su značile izgrađene kuće uz samu blizinu obale, odnosno u stopi odbrane reke.
Novi član 23a. propisuje kao obavezu Ministarstva odbrane vođenje evidencije o nastradalim i nestalim licima u vojnim sukobima. Lično, nikada ne trebalo ali iskustvo koje smo proživeli u bliskoj prošlosti ovaj član čini veoma bitnim.
Član 83. izmenjen je na način da ubuduće plan odbrane prave opštine, a ne kao do sada autonomne pokrajine i opštine.
Na kraju, Zakon o odbrani u poglavlju 9. predviđa vojno pravobranilaštvo čiji bi, između ostalog, najvažniji zadatak bio da štiti vojnu imovinu. Iz onog što je ministar danas rekao, sasvim je jasno da je vojna imovina bila nešto o čemu se nije vodilo dovoljno računa, a verujem da je i formiranjem ovog vojnog pravobranilaštva upravo ova Vlada i ovo ministarstvo rešeno da se o vojnoj imovini vodi računa.
Kada je Zakon o vojsci u pitanju, sasvim je jasno da je cilj donošenja ovog zakona upravo efikasnije komandovanje i rukovođenje Vojskom Srbije kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje Vojske Srbije. Kod ovog zakona osvrnuću se na samo dve promene za koje smatram da će u mnogome promeniti kvalitet života zaposlenih pri vojsci, kako njih, tako i njihovih porodica.
Krupna promena je da državljanin Republike Srbije iz civilne biti primljen u aktivnu vojnu službu u svojstvu podoficira do navršene 35 godine života i u svojstvu oficira do 40-te godine života.
Radi poređenja, do sada su radili na određeno vreme po tri godine do navršenih 40 godina života kada su po sili zakona napuštali službu. Moj zaključak je, ako sam dobro razumela, sada najbolji sa iskustvom i sa ispunjenim uslovima mogu da ostvare status stalno zaposlenih.
Na kraju, član 72b., i na tome vam gospodine ministre u ime oficirskih porodica, hvala. Po prvi put regulišete radni status supružnika vojnog lica.
Dakle, ovim članom se, ukoliko zbog potrebe službe, vojno lice dobije prekomandu, a supružnik zbog toga mora da napusti stalno zaposlenje, stiče pravo da u narednih šest godina, odnosno dok ne nađe stalno zaposlenje, a najduže do šest godina, ima zdravstveno i penziono osiguranje kao i novčanu naknadu.
Poštovani ministre, pripadam generaciji koja jednako žali za uništenom privredom kao i za razorenom vojskom.
Trebaće vama ministre, mnogo truda i volje da vojsku uvedete i uredite po postavljenim standardima. No, kako se na održanoj paradi moglo videti, rezultati su već sada vidljivi.
Nastavite sa reformama. Imate našu podršku i u danu za glasanje sa zadovoljstvom ću glasati za oba ova zakona. Hvala lepo.
Hvala lepo.
Apsolutno me čini zadovoljnom objašnjenje koje ste dali, gospodine, odnosno stava Odbora.
Mom uvaženom kolegi dr Mijatoviću želim da kažem da Ženska parlamentarna mreža nije pisala ovaj amandman, ali je pomno pratila čitavu proceduru vezno za Zojin zakon.
Ja ne mogu kao neko ko je iz struke da pričam o tome, ali i ne moram da budem iz struke, jer sam majka troje dece. Sasvim je izvesno da za sve vreme kontrole trudnice, pa čak i sam dolazak na porođaj, retko ko, gotovo niko ne pita za partnera, supruga, oca ili kako god već. Tako da, obrazloženje koje je dao Odbor je sasvim ispravno. Hvala lepo.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, poštovani roditelji, Predlog zakona, Zojinog zakona koji je danas pred nama, nakon rasprave i usvajanja, biće zakon koji prepoznaje i štiti svu decu koja u Srbiji boluju od teških bolesti, čije je dijagnostikovanje uglavnom dug i težak proces. Najčešće ili često čak nije ni moguće u našim bolnicama ustanoviti dijagnozu, te je potrebno takvu decu ili biološki materijal slati u inostranstvo. Dakle, ukoliko to nije moguće uraditi u Srbiji, ovaj zakon bi obavezao zdravstvene ustanove da se za pomoć obrate bar tri svetska centra za koje procene da mogu da utvrde dijagnozu, jer osnovni preduslov da neko ima pravo na lečenje i sve ono što samo lečenje podrazumeva mora imati postavljenu dijagnozu.

Poštovani građani, cenjeni roditelji, borci za svoju decu, ali i za svu bolesnu decu, ovim želim da napravim samo uvod u ono o čemu i na šta želim da se posebno osvrnem. Uopšte nemam dilemu da li je potrebno usvojiti ovaj Predlog zakona i sama sam jedan od potpisnika zahteva za sazivanje sednice na kojoj bi se na dnevnom redu našao ovaj Predlog zakona.

Potpisala sam onda kada je Predlog zakona ne samo formalno predložen, već kada je suštinski usaglašen sa nadležnim institucijama, pre svega Ministarstvom i o njemu se raspravljalo na skupštinskim odborima i time dobio realan osnov za razmatranje u Skupštini.

Licemerno je kada učesnici vlasti u prethodnim godinama, a sada poslanici, ne uradivši ništa u rešavanju problema nedijagnostikovanim bolesti, nama spočitavaju odgovornost zašto se ovaj zakon nije ranije našao na dnevnom redu skupštinskog zasedanja. Gospodo, radi javnosti kojoj odgovaramo, istine koju smo obavezni braniti i vi i mi znamo da se o zakonima tj. predlozima zakona ne raspravlja pre nego se stvore realni uslovi za njihovu primenu, što pre svega zahteva i određenu proceduru.

Šta je danas naša realnost? Godinama uništavano popravljati, godinama pljačkano, da pljačkano vraćamo, godine nebrige zbrinjavati. Dugačak bi bio spisak nabrajati sve loše urađeno ili propušteno.

Poštovani građani, cenjeni roditelji, poražavajuće je da problem nevidljivih pacijenata kako ste ih nazvali ne postoji od juče, on je u našem društvu prisutan mnogo godina unazad. Problem obolelih od teških i nedijagnostikovanih bolesti postojao je u godinama u kojima su državni moćnici, gospodari svega, između ostalog ponoviću ono što je rekao moj kolega Blažić, ponoviću da bi ostalo zapamćeno, i sam ministar zdravlja odlazili u inostranstvo na operaciju ili lečenje naravno o trošku države. Tada, za ovaj problem nije bilo interesovanja a ni volje da se nešto menja.

Poštovani građani, cenjeni roditelji, činjenica da je u oktobru mesecu formiran Fond za lečenje bolesti koje se ne mogu lečiti u Srbiji, a kao prethodnica donošenja ovog zakona, a donošenjem Zojinog zakona i uključivanjem Republičkog fonda za zdravstvo stiču se realni uslovi za primenu zakona, ali se u tome ogleda i ozbiljnost i odgovornost ove Vlade i njenog premijera, gospodina Aleksandra Vučića, da ne propustim, a da ne kažem da je od oktobra meseca, već 13 ovakvih slučajeva sredstvima ovog Fonda upućeno na ispitivanje ili lečenje u inostranstvo.

Sada ću iskoristiti priliku da obavestim vas, drage kolege, ali i mnoge građane u Srbiji, ja dolazim iz prigradskog naselja Novog Sada, iz Futoga, mesta u kome živi jedno od obolele dece u Srbiji koje nema dijagnozu. Majka ovog deteta je veliki borac za svoje dete, pakao kroz koji je prošla gubitkom jednog deteta i ponovnim suočavanjem sa bolešću bez dijagnoze drugog deteta, zaslužuju ne samo saosećanje i reči utehe, već konkretnu pomoć države. Ali, ne pomoć kroz pojedinačne humanitarne akcije, već pomoć kroz uređen zdravstveni sistem koji mora da se reformiše i kako to neko danas reče osnaži. Garant da će se ovo i uraditi, dakle da će se reformisati zdravstveni sistem i jeste ova odgovorna Vlada na čelu sa premijerom, gospodinom Aleksandrom Vučićem.

Na kraju želim da u svoje lično ime poželim roditeljima obolele dece da ih vera i snaga da istraju u borbi za zdravlje svoje dece, ali i sve druge dece ne napuštaju a Vlada i svi mi zajedno, gospodo poslanici, da ih apsolutno podržimo u tome. Zojin zakon je samo prvi korak ali ozbiljan pomak u pravdi. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, cenjeni građani, donošenjem Zakona o javnom beležništvu, kao i Zakona o prometu nepokretnosti, tačnije usklađivanjem naših propisa sa propisima EU potvrđena je jasna opredeljenost da se uvodi i uvešće se red u sve oblasti našeg društva.
Danas su pred nama predlozi zakona o izmenama i dopunama ova dva zakona. brzo su stigli, ali ima i za to opravdanja. Neću govoriti o detaljima ovih izmena. Dovoljno je već rečeno.
Ali, zarad građana moram da naglasim da su predložene izmene potvrda, odnosno jasno govore koliko ova Vlada, resorni ministri, u ovom slučaju ministar pravde, gospodin Nikola Selaković odgovorno postupaju.
Gospodo, ne mogu se oteti utisku da se iza svega onoga što se dešavalo, a vezano za ova dva zakona, krije, a krije se nešto što sigurno nije opšti interes. Kada nije opšti, on je lični. U ovom slučaju imamo lični iznad javnog interesa. Činjenice govore da je velika većina sada imenovanih notara potekla iz advokature, odnosno da su se do sada bavili advokaturom. U čemu je onda problem? Ko se to oseća obespravljeno, advokati koji u svom radu do sada nisu imali, odnosno imali su mali broj zastupanja pred sudovima, jer im je pretežni posao bio mahom ono što je javnobeležnički posao? Šta sada imao?
Na jednoj stani imao nedovoljan broj notara, javnih beležnika, a na drugoj strani imamo nezadovoljne ili prividno nezadovoljstvo advokata. Evo prilike da se stanje uravnoteži. Advokati čija je pretežna delatnost javnobeležnički posao, a ispunjavaju zakonom predviđene uslove, polože stručni ispit i rade kao notari i svi zadovoljno. Međutim, ako ne do danas, danas se sigurno otvorilo još jedno pitanje, odnosno još jedna dilema – da li je problem i u činjenici da se jednom izbegnuta obaveza uvođenja fiskalnih kasa i time na neki način uvođenja reda i kontrole u poslovanju advokata i time ukine paušalno oporezivanje ponovo nadvilo nad ovaj esnaf? Biće da je to golem problem.
Čudom, kod notara taj problem nemamo. Notari su prihvatili i primenjuju način plaćanja svojih usluga i tu nije ništa sporno. Ono što nije sporno sada postaje senzacija, a ono što smo čuli danas u Skupštini zaista može se svrstati u red senzacionalne vesti. Vest da jedan notar zaradi 170 hiljada evra mislim da će biti velika navala, ministre, u narednom krugu kod izbora notara, ako ništa drugo, ako ne struka, ovaj iznos koji su danas mnogi poslanici iz opozicije pomenuli biće motiv više da ljudi požele da budu notari.
Zar danas nije tokom čitavog izlaganja opozicije konstantno pominjano čak, kako rekoh malopre, do senzacionalne vesti koliko to zarađuju notari? Vidim ja da će mnogi u notare, jer ako je tako, zašto i ne bi.
Poštovani građani, pre svega, oni koji ozbiljno trpite, odnosno uskraćena su vam mnoga ljudska prava, kao što su pravo na slobodu, odbranu i neka druga prava, čega ili čiste vi to taoci? Biće da ste taoci, slobodno mogu reći, Advokatske komore Srbije, tačnije onih koji su na njenom čelu, ljudi koji već 55 dana brane interes svojih članova, advokata, pri tom, vrlo ružno, a to sam čula od prijatelja advokata, uhodeći ih ispred sudova, podsećajući ih na šta su se obavezali ulaskom u advokatsku komoru i šta su konsekvence ako se toga ne pridržavaju.
Kako god, zbog čestog pominjanja koliko zarađuju notari, sve je jasno. Novac je kod nekih najjače pokretačko sredstvo i otuda imamo ovu pod navodima obustavu rada advokata pod upravom Advokatske komore Srbije.
Poštovani ministre, podrška ovog parlamenta, koja je i podrška građana, jer oni su nas birali i delegirali da danas sedimo ovde, neka bude vama motiv više da nastavite sa započetim reformama u pravosuđu, a otpora će sigurno biti, ne odustajte.
Poštovana predsednice, drage kolege, iako su vremena u kojima se nalazimo ovih dana, zaista teška, ja kao poslanik imam obavezu da postavim poslaničko pitanje koje su mi uputili građani i shvatićete da nije ni ovo baš tako bezazlena stvar.
Naime, na osnovu zahteva upućenog Mesnoj zajednici Futog, a potpisalo je 1.500 građana Futoga, obratila se i Mesna zajednica.
Mesna zajednica Futog je na sednici Saveta donela odluku da podržavaju inicijativu svojih građana, odnosno sugrađana i uputili mi dopis sledećeg sadržaja, a dopis je upućen Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, mada mislim da ima prostora da se uključe i druga ministarstva.
„Povodom sve učestalijih protesta u mestima gde se izrađuju i postavljaju bazne stanice mobilne telefonije, gde postoje četiri bazne stanice, a u toku su radovi na još dve i sve se nalaze na urbanom delu našeg naselja. Zbog oprečnih stavova stručne javnosti o štetnosti nejonizirajućeg zračenja, kojem smo svakodnevno izloženi, građani protestuju uplašeni za zdravstvenu bezbednost svoje dece, kao i za svoju ličnu bezbednost. Jedna bazna stanica koja je izgrađena pre desetak dana, udaljena je 200 metara od osnovne škole „Miroslav Antić“, a od vrtića „Biberče“ 350 metara, a školu pohađa 1.300 dece.
Druga bazna stanica „VIP Mobil“, predviđena je da se gradi u ulici Cara Lazara, na katastarskoj parceli br. 4631, katastarska opština Futog, grad Novi Sad, koja je za 50-60 metara bliža navedenim obrazovnim ustanovama“.
U većini ovakvih naselja, postoje površine na periferiji, prigradska naselja imaju površine koje nisu predviđene detaljnim urbanističkim planom za izgradnju, već su to pašnjaci, da bi mogle da se postavljaju ovakve bazne stanice.
Predlažemo da se Ministarstvu kome je upućen dopis, ali i sva druga ministarstva uključe u rešavanje ovog problema, jer smatramo, ako se ovaj naš predlog usvoji, da bi se postojeći zakon mogao regulisati na način kako predlažemo, da se bazne stanice izmeste gde postoji mogućnost iz urbanih delova i postave tamo gde će imati najmanje štetnosti.
Ovakvim regulisanjem postojećeg zakona, postigla bi se višestruka korist.
Iako smo se obraćali mnogim institucijama, do sada nemamo nijedan odgovor, niti nas je ko pozvao da na ovu temu razgovaramo.“
Mesna zajednica Futog.
Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, SNS je na parlamentarnim izborima, koji su održani 16. marta, ostvarila svima nama poznat rezultat. Dakle, izborna lista, predvođena Aleksandrom Vučićem, osvojila je 158 mandata. Ovo ne radi podsećanja, no radi priče o matematici, koja je zbunila i mene, inače sam deo parlamenta, kako tek zbunjuje građane.
Nakon takvog izbornog rezultata, građani očekuju da pozicije, koje su od bitnog značaja za funkcionisanje države, preuzme upravo neko iz redova SNS. Kada ovo kažem, pre svega, mislim na preuzimanje odgovornosti, ogromne odgovornosti, a u skladu sa ogromnim poverenjem koje su nam građani ukazali.
Predlog, odnosno kandidaturu gospođe Maje Gojković, da kao predstavnik SNS preuzme funkciju predsednice Skupštine Srbije, podržavam iz više razloga. Pre svega, Srbija će danas dobiti još jednu potvrdu promenama, još jednu potvrdu budućim reformama, dobiće na funkciji predsedavajućeg ženu – Maju Gojković. Dakle, ženu koja je svoje političke odluke, ono što je išlo uz njih, hrabro i odlučno nosila kao lično breme. Obrazovana politički, zaista u to smo se mi, njeni saradnici, kolege i prijatelji, uverili, mnogo ličnih manira, saosećajna sa slabima, ali česta meta jakih. Možda nedovoljno shvaćena u političkim izborima, ali zato vrlo glasna u politici promena. Bila je gradonačelnik Novog Sada i u tom periodu gradonačelnik svih građana Novog Sada i, da ne zaboravimo, izabrana neposredno, imenom i prezimenom.
Evrooptimista je i veliki borac za uređenu i modernu Srbiju. Novosađanka, za one koji ne znaju sa korenima iz centralne Srbije. Dakle, izbor Maje Gojković za predsednicu Skupštine Srbije snažna je poruka drage moje, u afirmaciji žena, u afirmaciji žena u politici, ali isto tako potvrda razvoju parlamentarne demokratije i duha tolerancije koji će Maja Gojković za sigurno uvažavati, gajiti i negovati u ovom parlamentu.
Majo, evo ja se pridružujem čestitkama koje ti je uputio gospodin Nebojša Stefanović, želim ti svako dobro u budućem radu, želim da te ne napusti energija koju imaš, da te ne iznevere principi kojih se držiš i da zaista budeš neko ko će parlament dostojanstveno kako voditi, tako i predstavljati. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i gospodo iz Ministarstva, poštovani građani, nema sumnje da je zadatak predloženih zakona nužna mera za stabilizaciju javnih funkcija, u situaciju kada je javni dug povećan sa 29% BDP koliki je bio 2008. godine, a došao na 64% koliko će biti na kraju 2013. godine, postavlja se pitanje odgovornosti prethodnih Vlada, ali se vidi spremnost ove vlade da se ne libi da budžet i prateći zakoni izgledaju lepo, već realno.
Gospodo, deset godina traje ekonomsko razaranje ove zemlje, a sada kada smo dotakli dno i treba se otisnuti na površinu, upravo oni koji nemaju pravo na to, drže lekcije kako vladi, tako i građanima. Učinili ste da budemo retka, a možda i jedina zemlja koja ima rastući deficit, pet godina za redom.
Naknadne pameti, onih koji su, pre svega, odgovorni za stanje u kome smo, građanima je dosta. Znaju građani pravilo, da bi neko bio jako bogat, mnogo njih mora biti siromašno ili osiromašiti.
Isto tako, znaju građani koliko i kako i ko je u zemlji Srbije postao bogat.
Nažalost, teret reforme moramo poneti svi. Šta to znači moramo poneti svi? Smanjenje plata. Kojih? Skala je utvrđena.
Koliko to ljudi u Srbiji danas ima preko 60.000, a upravo kod tih ljudi neko pokušava da stvori paniku, paniku zvanu – neće se imati ni za hleba.
Već sada mnogi nemaju, ni za šta više, osim za hleba.
Ograničavanje zapošljavanja. Kog zapošljavanja?
Gospodo, ja sam majka troje dece, od kojih samo jedno radi. Pre šest godina, konkursom primljena sa srednjom stručnom spremom iako je fakultetski obrazovana. Slažem se da sve mere koje će u budućnosti ovu zemlju učiniti zemljom dostojnog življenja u njoj, moramo svi poneti, ali ne mogu da se složim sa tim i ne mogu da slušam kada neko kaže da u Novom Sadu, gradu iz koga ja dolazim od 78 odbornika koji čine Skupštinu Grada, 47 je vladajuće, odnosno većine je zaposleno u ovom mandatu u javnim preduzećima, to je neistina i to je laž.
Koliko je odbornika DS zaposleno u komunalnim i javnim preduzećima? Ne mogu da tvrdim, pošto ne znam koliko više ima odbornika, stalno nešto prelaze s jedne na drugu stranu i ne bih da gubim vreme na to. Jedno sigurno znam, svi oni koji nisu ostali na funkcijama, kako u gradskom veću, tako i u kabinetu gradonačelnika, počevši od njega, gospodina Pavličića, svoje uhlebljenje su našli u pokrajinskim javnim preduzećima, recimo „Vojvodina vode“. Kakvo je stanje zaposlenih u pokrajinskim organima? To niko ovde ne zna, a kako kažu ne znam ni kad ćemo saznati? Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, predstavniče Ministarstva građevine, poštovani građani, da, ne obraćam se kamerama, obraćam se građanima i mislim da sam zbog toga u ovoj skupštini. Bilo bi mi drago da je ministar tu, ali očito mu obaveze nisu dozvolile. Imamo predstavnika iz ministarstva i zato uopšte nemam dilemu da li da o ovom zakonu diskutujem iako ministar nije prisutan. Kolege koje imaju sačekaće povratak ministra i svi će biti zadovoljni.
Dakle, još jednom, poštovani građani, verujem da ne treba biti previše stručan iz oblasti koju reguliše predloženi Zakon o legalizaciji objekata, pa reći da nam je ovaj zakon zaista potreban, jer on rešava ozbiljan problem mnogih građana. Zakon je pred nama, takav kakav je. Nije on savršen, kao i mnogi zakoni pre ovoga. Zato očekujem da ćemo ga kroz skupštinsku raspravu i amandmanima poboljšati.
Ali, da bi se višegodišnji haos u oblasti gradnje počeo rešavati, od nečega ili sa nečim treba početi. Smatram da je predlog ovog zakona početak i treba ga podržati.
Još nešto što je jako važno, a da bi se ukorenjeni haos iskorenio, nije dovoljno samo doneti zakon. Smatram da će se, pre svega, njegova primena morati ozbiljno kontrolisati. Imamo mi i zakon kojim se bespravna gradnja smatra krivičnim delom. Zakon čija se primena nije kontrolisala. Ako jeste, to je bilo selektivno, pa smo danas tu gde smo.
Predloženi zakon o legalizaciji odnosi se na bespravno izgrađene objekte koji su građeni do 11. septembra 2009. godine, a za koje su građani zahteve za legalizaciju podnosili do 11. marta 2010. godine. U ovom roku podneto je 700.000 zahteva za legalizaciju, iako prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno 1.300.000 objekata neupisanih u katastar.
Evo prilike za lokalne samouprave, koje prema predlogu ovog zakona utvrđuju visinu, način i rokove plaćanja obračunate naknade za legalizaciju i tako u svojim sredinama doprinesu da građani što lakše podnesu finansijski teret legalizacije.
Kao pozitivan primer može poslužiti Grad Novi Sad i ono što je ove godine u njemu postignuto. U Novom Sadu Zavod za izgradnju grada je inicirao razgovor sa investitorima, obavljeno je nekoliko sastanaka sa njima, te uvažavajući njihovo mišljenje i sugestije uvedena je nova, niža vrednost boda koja se primenjuje kod obračuna naknade, povoljniji, veći bonus za uplate naknade u celosti, kao i pomereni, povoljniji rokovi na koje se odnose popusti. Efekat ovakvog načina rada, jedan partnerski odnos sa korisnicima, već se ogleda u povećanom broju zahteva za izdavanje građevinske dozvole, a izlazi se polako, ili bar pokušavamo da izađemo iz sive zone bespravne gradnje. Mislim da bi mnoge lokalne samouprave trebale da slede ovaj primer.
Činjenica je da i sama reč bespravna gradnja oslikava šta to znači za vlasnika takvog objekta. Dakle, bez prava na sve ono što ide uz objekat za koje postoji građevinska, odnosno upotrebna dozvola. Najstrašnija je činjenica da takvim objektima preti rušenje, kad tad.
Ono što je za mene lično bilo od značaja da se pozitivno izjasnim o predlogu ovog zakona jeste razgovor sa građanima koji su vlasnici objekata za koje ne poseduju građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu. Građanima je prihvatljiva opcija da ako nisu u mogućnosti da sada plate naknadu za legalizaciju, mogu svoje objekte upisati u katastar nepokretnosti i da tako svoje objekte učine pravno vidljivim i tako budu sigurni da im niko neće te objekte rušiti, a kada budu u mogućnosti iste će legalizovati. Možda će to uraditi u nekom narednom periodu njihova deca.
Oni drugi, koji žele da njihovi objekti ne budu samo pravno vidljivi, no da to bude njihov kapital sa kojim mogu izlaziti na tržište, prihvatljiv je način, odnosno mogućnost da sa svojom lokalnom upravom dogovaraju uslove, odnosno rokove za plaćanje naknade za legalizaciju.
Pošto se ovim predlogom zakona uređuje oblast u kojoj je višegodišnji, možda čak i decenijski haos i ispravljaju nečije greške iz prošlosti, a da nam se u budućnosti ovo ne bi ponavljalo, pozivam ministra, nadam se da će gospodin iz ministarstva ovo preneti, da se što pre pristupi ozbiljnoj pripremi novog zakona o prostornom planiranju i izgradnji, jer ovo je zakon koji svi investitori željno očekuju, ali samo ako će novi zakon čitav postupak pojednostaviti. Kada kažem pojednostaviti, mislim na mnogo manje procedura, jednostavnije postupke, kao i što manje službi posrednika u ovom poslu, koje su do sada bile velika kočnica, ali i protočni bojler za mnoge mahinacije. Zahvaljujem se.
Poštovani ministre, poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, poštovani građani, nakon višemesečne javne rasprave, učešća domaće stručne javnosti, kao i preporuka Evropske komisije, pred nama je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine. Iz sadržaja predloga ove strategije odmah se može videti da je njen cilj da pre svega zaustavi, odnosno otkloni korupciju kao najveću prepreku ekonomskom i demokratskom razvoju Republike Srbije.
Građanima Srbije odavno je jasno da su upravo korupcija i kriminal najveći razlozi zbog kojih smo danas u ovako teškoj situaciji. Godinama je stvaran sistem nedodirljivih. Godinama je rađeno netransparentno u najprofitabilnijim oblastima, a kao proizvod toga imamo prebogate, na način koji nije u skladu sa zakonom.
Danas imamo situaciju, kako bi naš narod rekao – gde god da se zagrebe, iskoči korupcija.
Kada smo se sada našli u stanju da nema zaštićenih, a ima spremnih da se bore upravo protiv tih i protiv takvih pojava, i treba doneti ovu strategiju za borbu protiv, neću reći korupcije, nego za borbu protiv državnog lopovluka i lopova i državnog kriminala i kriminalaca, jer oni ništa drugo i nisu.
Znamo da je poverenje građana u državne institucije ozbiljno narušeno. Donošenje i dosledno sprovođenje ove strategije i akcionog plana dovešće do jačanja institucionalnog kapaciteta i stvaranja sistemskih mehanizama za borbu protiv korupcije. Jer, bez sistemskog mehanizma ni ova borba neće biti efikasna.
Strategijom za borbu protiv korupcije definisano je šest strateških principa u toj borbi. To su: načelo vladavine prava – pred zakonom svi isti; načelo nulte tolerancije – nema nedodirljivih; načelo odgovornosti, načelo sveobuhvatnosti primene mera i saradnja subjekata, načelo efikasnosti, načelo transparentnosti. Sve ovo je osmišljeno da se primenom ove strategije realizuje u narednih pet godina. Akcionim planom biće predviđene konkretne mere i aktivnosti za sprovođenje ovih strateških ciljeva.
Strategija predviđa i uspostavljanje efikasne saradnje i razmene informacija između policije, tužilaštva, sudova, regulatornih i nadzornih tela, a bez ove saradnje ne bi bila moguća ni primena ove strategije.
Jednako važno kao i ova saradnja je i predviđeno formiranje zajedničke baze podataka za koruptivna krivična dela, što bi organima koji se bore protiv korupcije svakako olakšalo rad, a ovom strategijom posebno je obrađena politička korupcija, korupcija u oblasti javnih finansija, pravosuđa, policije, privatizacije, zdravstva, obrazovanja, sporta, prostornog planiranja i izgradnje kao i korupcija u medijima.
Kao mera za uspostavljanje sistema bolje prevencije od koruptivnih pojava, strategija predviđa da sistem zapošljavanja i napredovanja u organima javne vlasti bude isključivo na osnovu kriterijuma, kao i da bude obezbeđena transparentnost u organima javne vlasti.
Odgovornost za realizaciju ciljeva predviđenih strategijom za borbu protiv korupcije, protiv državnog lopovluka i lopova, državnog kriminala i kriminalaca, moramo preuzeti svi, jer od svih nas zavisi i uspeh ove borbe.
Svedoci smo da jasno postavljeni ciljevi, pod uslovom da smo tim ciljevima jasno, časno i potpuno posvećeni, mogu biti dostižni. Borba koju vodi ova vlada, a pre svega njen prvi potpredsednik, Aleksandar Vučić, danas je na delu potvrđena uspehom. Uspeh je povratak Republike Srbije u red zemalja sa kojima se razgovara, pregovara i postiže dogovor. Dosledna primena ove strategije bitno će uticati na ubrzani put napretka naše zemlje u svakom pogledu.
Građani su svoj sud o borbi i naporima u borbi protiv korupcije već doneli, a njihova ocena učinjenog uslediće u nekom narednom periodu. Zahvaljujem se.
Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu koju danas vodimo podrazumeva, kao i sve rasprave do sada, da imamo pravo na različite stavove, ali kada je u pitanju izjašnjavanje o ovom zakonu, čini mi se da ćemo ovde postići široki konsenzus i da će on biti ogromnom većinom usvojen.
Ono što je moj stav kao poslanice, žene i, pre svega, majke troje dece je da su ove izmene u Zakonu o radu nužne.
Kao neko ko ima 33 godine radnog staža iza sebe prošla sam kroz razne vrste reformi koje su se ticale i dela u zakonu kojim je definisano materinstvo. Uvek je to bilo više deklarativno, nego suštinsko. Setimo se zakona gde je bilo definisano kao podsticaj rađanju da se za treće dete dobijala još jedna godina staža. Mnoge žene su se uverile da to nije tačno. On jeste upisan kao poseban staž u radničke knjižice, ali to nije radni staž i to nije značilo da se može otići godinu dana ranije u penziju.
Predlagač je vrlo argumentovano obrazložio razloge zbog kojih je uputio ovaj predlog zakona, a to su: pad nataliteta, koji naša država ima i koji je iz godine u godinu sve veći, odricanje od prava na materinstvo, a zarad dobijanja, a kasnije i zadržavanja posla.
Činjenicu da trudnice i porodilje ne mogu i ne smeju da budu briga samo porodice, već i društva, ne smemo zanemariti, jer ako budemo gradili društvo u kome će biti razvijena svest o značaju rađanja kao preduslova da ostanemo i opstanemo, onda imamo i budućnost.
Nema sumnje da se ovim izmenama i dopunama Zakona o radu sprečava jedan od oblika diskriminacije, jer ako zakon na jednoj strani prepoznaje i omogućava neka prava stalno zaposlenim ženama, trudnicama, dok su ta ista prava uskraćena onim ženama koje rade po ugovoru, na određeno vreme. Šta je to, nego jedan oblik diskriminacije.
U odeljku IV Zakona o radu pod nazivom "Zaštita materinstva" u nekoliko članova definisan je način zaštite zaposlenih žena za vreme trudnoće i nakon porođaja. Dodavanjem člana 93a utvrđuje se i ustavno načelo, prema kome majka uživa posebnu podršku pre i posle porođaja, kao i primena u domaćem zakonodavstvu odredbe o majkama dojiljama iz Konvencije 183 o zaštiti materinstva, koju je donela Međunarodna organizacija rada, a Narodna skupština ratifikovala 2010. godine. Donošenjem i primenom ovog člana svakako da će se bar malo olakšati položaj zaposlene majke koja ima dojenče.
Izmenom u članu 187. stav 2. bitno se menja status žene trudnice koja je zaposlena po ugovoru na određeno vreme. Svedoci smo koliko je bilo slučajeva samo u 2013. godini, žena trudnica koje su ostale bez posla u već poodmakloj trudnoći, jer im je istekao rok na koji su bile primljene. Evo samo nekoliko primera. U Kikindi je trudnica dobila otkaz, a kada je podnela tužbu, sud je odbacio kao neosnovanu.
Ovaj slučaj je poseban po tome što je isti taj sud, čak isti sudija, tužbe njenih koleginica koje su bile podnete po istom osnovu, usvojio. Kada je od pravnika u njenoj firmi tražila objašnjenje, dobila je odgovor da je posredi slobodno sudijsko tumačenje. Toliko o sudovima, ali to nije tema, a mogla bi biti.
Dalje, Kragujevac - trudnica u šestom mesecu trudnoće je dobila otkaz i to u vreme dok je zbog rizične trudnoće bila na bolovanju, tačnije u bolnici. Nevolja je u tome što je baš u to vreme istekao rok na koji je bila primljena u radni odnos. Njen komentar da joj je jasno da poslodavac nije prekršio zakon, jer mu zakon to omogućava, ali gde je tu moral i trunka ljudskosti? Ovo je samo potvrda da je izmena člana 187. stava 2. nužna.
Navešću samo još jedan primer. Novi Sad - trudnica u petom mesecu trudnoće ostala bez posla. Nije joj produžen ugovor o radu. Ovaj slučaj se ni po čemu ne razlikuje od mnogih drugih kojima se trudnicama nije produžavao radni odnos nakon isteka roka na koji su bile primljene, iako su neke, čak većina, radile i po nekoliko godina tako što im je nakon isteka roka isti produžavan. Znači, potreba za njihovim angažovanjem je postojala. Ono što ovaj slučaj razlikuje od drugih je izjava direktora, data u jednom od lokalnih medija, a ona glasi - sve što je u mojoj moći, ja sam preduzeo. Činjenica je da mi nismo uređeno društvo u kome je moguće da se trudnici produži ugovor o radu koji je istekao, jer da jesmo, zakon bi to predvideo.
Baš zbog ko zna koliko nepravdi koje su učinjene prema ženama trudnicama, moramo postati uređeno društvo, a društvo se uređuje upravo kroz dobre zakone, ali i kroz primenu tih zakona. Uverena sam da će, kada zakon to definiše, poslodavci shvatiti da pored zakonske moraju imati i moralnu obavezu da se neka loša iskustva žena, koje ne žele da se odreknu materinstva zarad radnog mesta, više ne dešavaju.
Na kraju, ne mogu da ne izrazim posebno zadovoljstvo što ove izmene i dopune predlaže predsednik Skupštine, iako po godinama mlad, očito već sasvim odgovoran i svestan činjenice o nužnosti poboljšanja kako opštih, tako i radnih uslova za ostvarivanje materinstva. Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, gospodine ministre, kolege poslanici i pre svega poštovani građani, na početku svog izlaganja želim samo da vas obavestim da nakon teatralnosti poslanika opozicije, koju ste mogli malo pre propratiti, završen je blok EPP reklama i vratili smo se ponovo u ozbiljnu skupštinsku raspravu.
Slušajući izlaganje pojedinih poslanika, a na Predlog zakona za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, ili kako ga narod već uveliko zove "Zakon o legalizaciji", ne mogu a da ne kažem da ja, a verujem i mnogi poslanici nisu iznenađeni načinom kako to neko pokušava da ovaj zakon predstavi građanima.
Nisam iznenađena ni činjenicom da pre no što smo sagledali šta je svrha ovog zakona i o tome obavestili građanstvo, mi smo se već upustili u neku vrstu supervizorstva, pa smo i iz Predloga ovog zakona izvukli, odnosno građane upozoravamo, šta ih to sve očekuje ako ovaj zakon bude usvojen.
Ono što je, po meni lično, a ako grešim vreme će pokazati, najinteresantnije da kritikujući zakon, najčešće smo čuli da će on proizvesti mogućnost prisvajanja tuđe svojine kroz zemljište na kojem je objekat izgrađen. Jako bih volela da znam, koliko je to privatnih parcela na kojima je neko gradio i izgradio, uselio se, a da vlasnik privatne parcele za to vreme nije preduzeo ništa da se takva jedna gradnja zaustavi. To je prva malicioznost, koja vređa zdrav razum.
Drugo, kažu, uknjižbom ovakvih objekata doći ćemo u situaciju da katastar u kojem je stanje inače haotično, ne znam, to sam čula u skupštinskoj raspravi, neće biti u mogućnosti da sve te objekte na pravilan način uvede u katastarske okvire, pa nema dovoljno uposlenih, pa način na koji se to radi nije primeren vremenu u kojem se mogu sve tehnologije primeniti, što će reći da to treba softverski rešavati, itd. Ne razumem se mnogo u to, ali znam samo jedno, u našem narodu kažu – čega se pametan stidi, time se onaj drugi ponosi, jer je moje pitanje – šta je deset godina unazad u tom katastru rađeno i urađeno?
Isto tako znam da imamo mnogo mladih ljudi koji čekaju da institucije poput, evo recimo, katastra, kažu – nemamo dovoljno uposlenih, a ozbiljan posao je pred nama. Mislim da ako ovaj zakon sa sobom nosi i činjenicu da će katastar morati da angažuje dodatnu radnu snagu, sam po sebi znači da već nosi neko dobro.
Sledeće, ovaj zakon konačno, nakon niz pokušaja ima za cilj da ovu oblast uredi i stavi u zakonske okvire. Svi dosadašnji pokušaji nisu urodili plodom, odnosno nije se postigao efekat potpune legalizacije. Da je to tako, govori i činjenica o milion i 300 ne uknjiženih objekata. Sećam se, nije to bilo davno, pre svega godinu-dve dana dugačkih redova, kada je trebalo prijavljivanje u mesne zajednice, sa dokumentacijom koja je tada tražena, ući u postupak legalizacije pod posebnim uslovima koji su predviđali nekakve olakšice. Sve što je urađeno ljudi su predali. Dobili su broj pod kojim su predali i od tada do dana današnjeg, bar u okruženju gde ja živim, ništa se bitno desilo nije. Ostalo je i dalje sve nelegalizovano.
Neko je u svojoj diskusiji rekao da je ovim zakonom, odnosno da će ovim zakonom i javni interes biti narušen. Ne znam samo u kom smislu će javni interes biti narušen? Mi objekte imamo izgrađene, pa ih imamo. Da li bi interes bio veći objekte rušiti ili napraviti mogućnost da na ovakav način, stavljanjem u zakonske okvire građevinskih objekata, slobodno mogu reći i pravno formalno će ti objekti biti u funkciji, jer oni formalno jesu, u njima neko živi. Koliko će biti pravno u funkciji, cenim da će u narednom periodu građani imati prilike da se uvere.
Ljudi, ako nemate uknjižen objekat, ako nemate dokaz o tome da taj objekat postoji, ljudi ne mogu da prijave ni mesto stanovanja. Priča da je ovo novi udar, da je to nova taksa koju nesrećni i siromašni građani Srbije moraju da plate, iz mog ugla gledanja, a nakon razgovora sa ljudima koji upravo imaju ovakve objekte, mogu reći da nije tačno. Građani su vrlo zainteresovani da se na ovakav način njihovi objekti nađu kao uknjiženi objekti, kao legalni objekti, a svi oni su svesni da time nije čitava priča završena.
Ono što očekujem, a to je da ministar, koji je u svom uvodnom izlaganju rekao da je zakon izašao u raspravu takav kakav je, ali da će i ministar i Ministarstvo imati sluha za sve amandmane koji bi ovaj zakon unapredili, učinili ga kvalitetnijim, efikasnijim i po građane i po državu boljim. Ne bih da komentarišem zakon na način kako to danas mnogi čine. Nije ovo predizborna kampanja, bar ne za one koji predlažu i podržavaju ovaj zakon, iako možda neko želi da načinom svog izlaganja sve ovo pretvori u predizbornu kampanju.
Ovde se radi o sudbini mnogih porodica. Slušajući gospodina Lintu pronašla sam mnoge porodice koje žive u mom okruženju upravo u porodicama koje su silom prilika bile prisiljene da napuste svoje kuće, da se nađu u sredini gde su jedino na ovaj način mogli da dođu do krova nad glavom.
Podsetimo se i na još jednu narodnu mudrost, koja kaže da nema sita koje može zadržati svaki kukolj. Pretpostavimo da će se desiti da se i primenom ovog zakona nešto sitno provuče, ali kako mi se čini bar iz dela amandmana koje sam pročitala, oni će upravo biti dodatno sito koje neće dozvoliti da se desi ono o čemu je poslanik opozicije na vrlo teatralan način pokušao građanima da objasni šta je ovaj zakon.
Još jednom želim da građani prihvate donošenje ovog zakona kroz njegovu suštinu, a suština je u tome da legalizuju svoje bespravno izgrađene objekte i da time i pravno i formalno raspolažu njima.
Kao i mnogi građani, pratila sam ovaj predlog zakona od prvog njegovog izlaska i smatram da smo njime napravili prvi korak, odnosno zakoračili u oblast planiranja i gradnje. Stoga želim da postavim gospodinu ministru jedno pitanje. Ako je za pretpostaviti da ovaj zakon uređuje oblast nelegalne gradnje i time otvara mogućnost da se mnoge druge stvari na osnovu toga kasnije urede, ovim zakonom rešavamo i nagomilane probleme upravo u toj oblasti. Gospodine ministre, imam informaciju da, tako bar kažu graditelji, kako investitori, tako i graditelji običnim porodičnih malih stambenih kuća, za dobijanje građevinske dozvole, po važećem Zakonu, treba 364 dokumenta. Da li donošenjem ovog zakona mi zaista definitivno ulazimo u jedno dugoročno rešavanje problema u oblasti planiranja i izgradnje, odnosno da li se može brzo očekivati donošenje zakona kojim bi se procedure koje su se zaista do sada pokazale kao vrlo komplikovane i neracionalne, bile racionalne, bile motiv kako za investitore koji izlaze na tržište sa svojim građevinskim objektima, tako i za graditelje porodičnih stambenih zgrada? Ovo je pitanje koje nije bilo upućeno jedino meni kao republičkom poslaniku. I mnogi drugi poslanici su bili u situaciji da ih ljudi pitaju da li ovaj zakon znači brzi ulazak u donošenje i ovog drugog zakona. Hvala lepo.
Ako pričamo o restituciji, moram da kažem sledeće: dok dođe na red restitucija kroz građevinsko zemljište, moramo prvo rešiti pitanje ogromnih vila u kojima žive funkcioneri opozicionih stranaka. Hvala lepo.
Ako mi dozvolite i uz dužno poštovanje kada je gospođa ministarka u pitanju, evo dala sam sebi za pravo da napravim ovde jednu kako hoćete, nazovite možda čak, ispravku. Suviše mi smeta, kako meni, tako i mnogima objašnjavati nekome gde su njihovi novci? Pitanje je kako se ti novci troše, raspoređuju, kome se polažu računi? Da sam u pravu pokazuju događaji koji su iza nas.
Gospođo ministarka, izvinjavam se, ne mislim da ispravljam vas, ali ta terminologija – gde su neki novci, mislim da je već deplasirana. Hvala lepo.