JASMINA OBRADOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 29.01.1961. godine. Živi u Futogu, Novi Sad.

Po zanimanju je tehničarka pravne struke. Predsednica Mesnog odbora SNS-a u Futogu.

Nakon izbora 2012.godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a istu funkciju je nastavila da obavlja i nakon parlamentarnih izbora 2014. U istom sazivu bila je članica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Status narodne poslanice dobija i nakon održanih redovnih parlamentarnih izbora 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:22

Osnovne informacije

Statistika

  • 38
  • 2
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Problem je loši uslovi za život

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 27 dana

Molim vas obratio sam se svim nadležnim institucijama od MZ do Vlade Vojvodine da nam se pomogne u rešavanju problema ul. Josipa Mažara Šoše u Futogu, da se spreči iznošenje blata iz njiva na ulicu na točkovima poljoprivrednih mašina. Ulicom se ne može prolaziti.

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 27 dana

Poštovana gospođo Obradović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 3 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani građani, kolege poslanici, poštovana ministarko Gojković, današnja rasprava o Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti dobra je prilika da pokažemo koliko je Republika Srbija, vođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, napredovala, preporođena i u ovoj sferi života.

Kao primer opšteg društvenog preporoda navešću samo dva primera obnove muzejske delatnosti. Prvi primer je Narodni muzej u Beogradu, jer posle 12 mračnih godina obnovljena zgrada Narodnog muzeja u Beogradu konačno je otvorila vrata za sve posetioce.

Veliki je to događaj bio za Republiku Srbiju. Svečanom otvaranju prisustvovali su državni zvaničnici, ugledne ličnosti iz sfere umetnosti, kulture i nauke, kao i veliki broj građana. Tom prilikom premijerka Ana Brnabić je rekla da je Narodni muzej vraćen svim građanima. Svakako da je ocena mnogih bila da je ovaj događaj događaj koji se dešava jednom u našim životima.

Takođe, nakon što je deset godina bila zatvorena za javnost, renovirana je i zgrada beogradskog Muzeja savremene umetnosti i, takođe, vraćena svim građanima.

Pored ovih značajnih republičkih muzejskih institucija koje su obnovljene, osvrnuću se i na tri institucije u gradu iz kog ja dolazim, gradu koji je nosilac prestižne titule evropske prestonice kulture – Novom Sadu.

Kao prvo, navešću Galeriju Matice srpske, na koju smo svi ponosni, koja je najbogatiji umetnički muzej srpske umetnosti novijeg doba. Osnovana je 1847. godine, a kao samostalna ustanova Matice srpske deluje od 1958. godine. Njena stalna izložba hronološki prikazuje odabrana dela iz celokupnog umetničkog fonda koji sadrži oko pet hiljada umetničkih radova značajnih za nacionalnu istoriju umetnosti novijeg doba i kulturu srpskog naroda u Vojvodini od kraja XVII do kraja XX veka. Sva umetnička dela koje je Galerija Matice srpske primila na poklon od mnogobrojnih darodavaca, neka preuzela na čuvanje od SPC i drugih vlasnika, otkupila iz privatnog vlasništva, štite i koriste pod odgovarajućim uslovima. Sve ovo može da se pogleda u stalnoj ili povremenim izložbama.

Muzej Vojvodine je ustanova kulture sa muzeološkom tradicijom dugom više od 150 godina. Jedan je od najvećih muzeja kompleksnog tipa u Srbiji koji u svojim zbirkama čuva neprocenjivu kulturnu baštinu prikupljenu na području Vojvodine. Osnovan je 1847. godine u Pešti, na sednici Upravnog odbora Matice srpske na inicijativu uglednih Srba iz Vojvodine.

Na kraju, Muzej grada Novog Sada osnovan je 1954. godine i pripada kategoriji gradskih muzeja kompleksnog tipa, čija delatnost obuhvata razvoj grada od njegovog nastanka do savremenog doba. Čine ga Odeljenje za istoriju sa zbirkama iz oblasti privredne, društveno-političke istorije i istorije Petrovaradinske tvrđave, Odeljenje za kulturnu istoriju sa zbirkama iz oblasti likovne, primenjene umetnosti, školstva i izdavaštva, Odeljenje za etnologiju sa zbirkama iz oblasti zanatstva, ruralne arhitekture, svakodnevnog i običajnog života i zavičajna galerija koja prikuplja dela savremene likovne umetnosti.

Poslednjih godina, pored redovne delatnosti u Muzeju grada Novog Sada, realizovani su veliki infrastrukturni projekti. Time su prošireni izlagački kapaciteti muzeja. Navešću samo dva. Godine 2014. kada je muzej slavio 60 godina postojanja, otvoren je i rekonstruisan Veliki ratni bunar, specifičan, jedinstven ambijent u unutrašnjosti Petrovaradinske tvrđave, mesto koje posetioci rado obilaze. Godine 2015. otvoren je atrijum u centralnoj zgradi Muzeja na Petrovaradinskoj tvrđavi. Ovaj zadivljujući prostor predstavlja spoj modernih arhitektonskih rešenja i elemenata vojne arhitekture XVIII veka. Ovim je muzej dobio izuzetno atraktivan izložbeni prostor.

Dakle, imajući u vidu potrebu sistemskog uređenja svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara, shodno svojim specifičnostima, donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa i uređenja oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način.

Nažalost, jedan broj ustanova zaštite kulturnih dobara zbog problema u vezi sa nedovoljnim finansiranjem od strane lokalnih samouprava nije u mogućnosti da na odgovarajući način obavlja svoju redovnu delatnost. Sada se tu postavlja pitanje zašto za kulturu nije bilo ili novca ili interesovanja, a po svemu sudeći i jednog i drugog.

Ako krenemo od činjenice da patološka mržnja prema Aleksandru Vučiću i SNS ozbiljno utiče na zdravo rasuđivanje prethodne vlasti, sada predvođenih Draganom Đilasom, samo imam jednu dilemu da li je ova patologija uvezena ili je preko svojih prijatelja oni izvoze, pokazaće buduće vreme. Možda ovo za kulturu nije važno, ali je jako važno na ovu patologiju dodati selektivnu amneziju. Zašto selektivnu? Zato kako bi se neko setio gde je sve po svetu sklonio pare građana Srbije, a u isto vreme se ne seća da je za zdravlje, obrazovanje, kulturu, i mnogo toga, svojih građana, uradio jedno veliko ništa. Mada nemaju oni razloga da brinu, neka vrate pare, a za lečenje mi smo obezbedili i nove bolnice, novu opremu, vakcine, kadar i sve neophodno. Pomažemo mi i prijateljima iz regiona, pomoći ćemo i njima, samo vratite opljačkano.

Na kraju, želim da istaknem moje uverenje da će ministar kulture i informisanja gospođa Maja Gojković jednako voditi ovo ministarstvo, kao što je vodila ovu Skupštinu od 2014, pa sve do ovog saziva 2020. godine. Predlog ovog zakona je sasvim dovoljna potvrda da će se problemi i unapređenje rada u ovoj oblasti rešavati sistemski i u kontinuitetu. Svako dobro želim i vama i ministarstvu i sasvim sam sigurna da sam u pravu kada sam ovo rekla. U danu za glasanje sa zadovoljstvom ću podržati predloženi Zakon o muzejskoj delatnosti.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predstavnici Vlade, cenjene kolege poslanici, dragi građani Srbije, u današnjoj raspravi bavimo se setom pet zakona iz sfere Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja. To su sledeći predlozi zakona: Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama i Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju.

Tema današnje rasprave vezana je, dakle, i za zapošljavanja, te ću u svojoj diskusiji pomenuti neke primere, tačnije investicije u Novom Sadu, a kao način za nova zapošljavanja.

Zabranom zapošljavanja u javnom sektoru SNS uvela je red u ovom segmentu društva, a obezbeđivanjem investicija otvorila mogućnost zapošljavanja u privredi u realnom sektoru, koji je tako obnovljen i osnažen napokon počeo da plaća obaveze, a time i otvori mogućnost za nova zapošljavanja u javnom sektoru, ovaj put na zdravim nogama.

Tako mogu da pomenem Naučno-tehnološki park, kojim je Vojvodina i Srbija dobila jednu od najznačajnijih institucija za edukaciju i razvoj visokih tehnologija. Vrednost ove investicije je 13 miliona evra. Uz podršku predsednika Vučića, uspeli smo da u Novi Sad dovedemo dve velike internacionalne proizvodne kompanije iz oblasti auto industrije, kompanije „Aptiv“, koja trenutno zapošljava oko 3.000 radnika i „Lir“ sa blizu 2.600 zaposlenih koji rade u fabrici u zoni Sever 4, gde se odmah nalazi pored holandska kompanija „CTP“, a gradi se i novi industrijski objekat.

Očekujemo da ove godine i kompanija „Knor“ počne da zapošljava, a tu su i manje kompanije, kako što su danska „Kvik fajer“, zatim, „Lidl“, „Promenada“, Istraživačko-razvojni centar „Kontinental“, koji je u prvoj godini poslovanja zaposlio 2.000 inženjera. „Beri Kalebo“ grupa, vodeći svetski proizvođač proizvoda od čokolade i kakaa visokog kvaliteta dolazi u Srbiju. Ovaj gigant potpisao je Memorandum o razumevanju sa Vladom Srbije i gradom Novim Sadom.

Dakle, mogla bih da nabrajam još mnogo toga. U jednoj rečenici, u ovom periodu Novi Sad je postao mesto razvoja, o čemu svedoči činjenica da je postao evropska prestonica mladih i evropska prestonica kulture.

Ovo su samo neki primeri investicija koje omogućavaju novo zapošljavanje na području Novog Sada, kao i čitave države, od kako je odgovornost za grad preuzela SNS i gradonačelnik Miloš Vučević. Srpska napredna stranka, predvođena Vučićem, uprkos ometanjima onih koji su ovu zemlju doveli do ruba propasti, nastavlja da radi i gradi.

U danu za glasanje sa zadovoljstvom ću podržati predloženi set zakona. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege poslanici, dragi građani Republike Srbije, na današnjoj sednici razmatramo set zakona iz sfere Ministarstva finansija i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

Ovih 11 predloga zakona su svakako u funkciji daljeg razvoja i napredovanja zemlje Srbije, napredovanja koje je jasno vidljivo u poslednjih sedam godina od vremena kada je odgovornost za Srbiju preuzela SNS sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu.

Mere iz ovih predloga zakona povezane su za Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu koji smo juče usvojili. Ovim predlozima zakona podstiču se dalje investicije u Republici Srbiji, jer se značajno smanjuje opterećenje na zarade, te se ovom merom širom otvaraju vrata za nova zapošljavanja za dalji razvoj.

Ovo je primer prave socijalne odgovornosti u vođenju zemlje. Otvaranjem prostora za novo investiranje, smanjenjem opterećenja dobijamo to novo, realno, na zdravim ekonomskim temeljima obezbeđno zapošljavanje i dalji razvoj.

Ove mere su jasno vidljive u umanjivanju doprinosa za PIO od 0,5%, a u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kao i povećanju od 1000 dinara neoporezivog dela zarada u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

Takođe, predviđene su i ogromne olakšice za novozaposlene sa umanjenjima od 85 do čak 100 posto, kao i umanjenje poreza na dohodak u naredne tri godine u iznosu od 70%, 65% i 60%.

Srpska napredna stranka je 2012. godine preuzela odgovornost za vođenje zemlje koja je bila pred ekonomskim kolapsom. Dotadašnja vlast zaduživala je zemlju kreditima sa sedam i više procenata kamata.

Mi smo u proteklim godinama povukli više teških, ali neophodnih poteza i konsolidovali smo situaciju, izvukli zemlju za ruba provalije.

Svet ovakav naš pristup ceni. Danas se Srbija zadužuje sa po pet puta manjim kamatama i to u retkim situacijama i to kamatama koje se mogu servisirati. I na istoku i na zapadu svet razume i ceni ono što danas u Srbiji radi predsednik Aleksandar Vučić. Nije samo jasno kako ga u njegovoj zemlji ne razumeju neki. Zato ćemo da nastavimo dalje da radimo i gradimo našu zemlju.

Naravno, u danu za glasanje sa zadovoljstvom ću i ja i moje kolege podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Beograd, 25.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- JKP Lisje sa PO (Pomoćnik šefa) Pokrajina Mesečno 75000.00 RSD 20.05.2005 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 -