Hvala lepo.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, vrlo kratko.
Pred nama su četiri zakona. zakoni o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vladi Crne Gore o saradnji u oblasti zdravstvene zaštite bilja,o saradnji u oblasti veterine i o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje biljnog, mešovitog i kombinovanog porekla i Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti poljoprivrede.
Sve su to standardni akti, tekstovi sporazuma, memoranduma, koji se zaključuju između Vlade Republike Srbije i vlade zemalja ili država sa kojima Srbija ima ili želi da ostvari trgovinsku saradnju.
Ovi sporazumi sa Crnom Gorom su iz marta 2012. godine a Memorandum sa Turskom je iz devetog meseca 2011. godine i Vlada je utvrdila osnov za zaključivanje ovih sporazuma i oni se privremeno primenjuju još od dana potpisivanja.
Kao što vidite, potpisnici su bili bivši ministar gospodin Dušan Petrović, sa naše strane, kao što sam rekao standardni ugovori kojih imamo sa puno zemalja. Vidim da je Odbor za poljoprivredu prihvatio tako da mislim da ne bi trebalo da bude problema. Hvala.

Hvala lepo, gospođo Marković.
Slušao sam vas i jutros vrlo pažljivo kada ste postavljali poslanička pitanja. Vi ste pokrenuli upravo ovih par pitanja i oko programa i oko lekova i oko ove afere u Kragujevcu i sami ste spomenuli i nabrojali niz problema koji tište veterinu, ali to su univerzalne stvari koje tište uopšte našu svakodnevnicu.
Verujte da radimo i da pokušavamo da sve ove stvari prevaziđemo. Verujte da nije lako. Uzmite samo primer upravo ovo što ste rekli, uništavanje naše domaće proizvodnje vakcina, uzmite samo te dve privatizacije Veterinarskog zavoda u Zemunu i Subotici, koji su proizvodili najveći broj toga, uzmite problem koji smo imali sada sa svinjskom kugom. Da su ti lekovi postojali na lageru, ali su oni izgubili akreditaciju pre određenog vremena, pa nismo mogli da pustimo u promet pa se, to znate, odmah petlja i uvoznički lobi i sve se događa ono što se događa.
Znači, brojni su problemi. Ne bežim od toga da pričamo o tome, ali mislim da je za to potrebna, kao što smo pričali o aflatoksinu, kao što smo pričali o ekonomskoj situaciji u Srbiji, nije sporno da se zakaže sa predsednikom da se dogovori i da onda razgovaramo o svim temama.
Inače, samo da vam kažem, rekli ste da sam odbio da primim predstavnike veterine. Ne, verujte mi svi koji se prijave, koji žele da dođu do mene su došli do mene, od direktora veterinarskih instituta do onih instituta koje sam obišao. Ništa nije sporno. U svakom slučaju mogu kad god hoće da dođu.
Samo još nešto što se tiče programa. Primetili smo i mi i većina stvari koje ste rekli stoji. Primetili smo to. Tako da se radi na izmeni programa. Kasnimo zbog objektivnih i subjektivnih razloga. Ima dosta subjektivnih kod nas u ministarstvu samom. Promenili smo tri rukovodioca tamo. Idemo dalje. Pokušavamo nešto da uradimo. Radi se na tome ali je potrebno i vreme.

Gospodine Veselinoviću, ja ovo shvatam kao jednu dobru preporuku da za ubuduće, kada potpisujemo ovakve sporazume i ovakve memorandume, da obratimo pažnju i na to i ja vam se tu iskreno zahvaljujem i obećavam da ćemo obratiti pažnju.
Današnja tema je, kao što sam rekao, ova tri sporazuma i jedan memorandum koji su potpisani još 2011. i 2012. godine, koji je potpisao bivši ministar u Vladi, gospodin Dušan Petrović, pa me interesuje, pošto ste do juče bili zajedno, da li ste njega pitali za ovo, jer se potpisivanjem 2011. i 2012. godine automatski primenjuju ovi sporazumi. Prema tome, ja niti ovo mogu da menjam, niti mogu da bilo što uradim po tom pitanju.
Shvatam ovo, kao što sam rekao, kao vrlo dobronamerno, zahvaljujem vam se i za sve buduće ugovore i sporazume koje budemo potpisivali uzeću u obzir ovu vašu opasku, jer se jednim delom slažem sa tim. Hvala.

Hvala lepo.
Potpuno se slažemo u konstataciji i o perspektivi naše poljoprivrede, o njenim potencijalima i slažemo se u tome da izgradnja kanala za navodnjavanje jeste jedan od strateških ciljeva i ovog ministarstva, i ove vlade.
Prema prognozama dugoročnim hidrometeorološkim, koje smo gledali, analizirali i razmatrali, od pet sledećih godina četiri će biti slične onoj prošlogodišnjoj. Tako da je navodnjavanje neophodno da bi pre svega preživeli, a tek onda da bi taj potencijal koji imamo ponovo aktivirali.
Svi radovi koji su bili početi u prethodnom periodu i preko Uprave za zemljište i preko Direkcije za vode u skladu sa projektnom dokumentacijom, koja postoji, će biti nastavljeni, s tim što su to minimalna sredstva za ono što hoćemo i ako bi nastavili tim tempom trebalo bi nam jako puno godina. Mislim da bi nas vreme pregazilo. Naš budžet nema dovoljno potencijala da podržava velike investicione radove i zato smo mi posegli za jednim drugim strateškim ciljem, a to je investiranje u našu poljoprivredu pre svega od onih koji imaju dovoljno novca i kapitala i koji žele da ga plasiraju u Srbiju i našu poljoprivredu.
Održano je niz razgovora, kao što znate iz medija, i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Kuvajtom, sa Rusijom i sa KiM. Pre nekoliko dana je završen i Novosadski sajam gde su predstavnici svih ovih zemalja bili i vrlo smo detaljno razgovarali o planu i programu za naredni period. Ono što je najbliže realizaciji, praktično što je pred samom implementacijom je ugovor Razvojnim fondom Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ne govorimo o "Al dahra", formiranja zajedničkog preduzeća i njihovog ulaganja u 13 hiljada hektara, nego govorim o direktnim ulaganjima njihovog razvojnog fonda. Radi se o iznosu od 400 miliona evra. Od toga bi 200 miliona evra bilo upotrebljeno za revitalizaciju izgradnje nove kanalske mreže i primarne i sekundarne i dovođenje struje. Završena je Studija izvodljivosti pre par meseci koja govori o 100 hiljada hektara u naredne tri godine, gde za 2013. i 2014. godinu predviđamo već 24 hiljade hektara. Formirana je Jedinica za implementaciju tog projekta. Imamo već kompletnu organizacijsku šemu kako to treba da izgleda i bukvalno radovi koji će biti podržani sa 20% domaćeg budžeta mogu da krenu sutra.
Očekujemo potpisivanje ugovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima do kraja juna da bi ovi radovi krenuli što pre. Pre svega će biti angažovana… To će doneti jedan multiplikativni efekat ne samo korist za poljoprivrednike, nego će i naša vodna preduzeća koja su u dosta lošoj situaciju imati priliku da u narednom periodu izvode ove investicione radove. U ovom trenutku radimo analizu njihove osposobljenosti za sve ove radove. Mislimo da će većina njih moći da učestvuje u ovom investicionom ciklusu i kao što sam rekao, očekujem da 2014. godine završimo 24 hiljada hektara pod navodnjavanje.
Ostaju nam još neki tehnički detalji koje razrešavamo sa Ministarstvom energetike, neka tehnička pitanja kako će da izgleda odnos između korisnika i države, ali to sve ide u jednom toku, tako da mislim da neće biti problema da ovi radovi otpočnu i da se završavaju.

Dao bih još jedan ilustrativan primer, a koji će da potvrdi ovo što ste upravo vi govorili,  šta znači, koliko je značajno navodnjavanje. Radi se o dve parcele jednog istog proizvođača u Vojvodini. Jedna je bila pod zalivnim sistemom, a druga nije. Na jednoj je bilo, prošle godine, 13 tona kukuruza po hektaru, a na drugoj je bilo nula. Znači, ništa. To je nama izuzetno važno.
Javio sam se da bi se ispravio, pošto me je ministar Dinkić upozorio da nije u evrima ono što sam malopre govorio, nego u dolarima. Znači, dvesta miliona dolara.
Ostao sam dužan za ovih drugih 200 miliona dolara. Znači, upravo tih drugih 200 miliona dolara će biti namenjeno kroz neke kredite našim poljoprivrednicima, sa dugim vremenskim periodom, sa dugim grejs periodom, sa vrlo povoljnom kamatom koja do sada nije bila na našem tržištu. Namenjeno je za kupovinu mehanizacije zalivnih sistema, ali i, ono o čemu ste vi pričali, za nabavku sadnog materijala, podizanje višegodišnjih zasada, osnovno stado.
Što se tiče jagoda, da, jagode, maline su naš izuzetan potencijal. Treba još jako puno raditi na tome. Predvideli smo Zakonom o podsticajima i subvencije u toj oblasti.
Praktično, po jednom zahtevu proizvođači će moći da dobiju i 20 hiljada evra za višegodišnje zasade. Prema tome, mislimo o tome, potrebno je u Srbiji i radimo na tome. Gospodin Velja Ilić i njegovo ministarstvo radi na izmeni prostornog plana. Predvideli smo četiri velika distributivna centra u Srbiji, jer smo spoznali da postoji velika mogućnost izvoza naših artikala, pre svega voća i povrća, na tržište, ne samo EU i CEFTA, nego i na daleka tržišta, pre svega mislim na Rusiju i arapske zemlje. Međutim, fali nam dosta te logistike.
Imamo završenu studiju izvodljivosti i izvođačke projekte za jedan prvi distributivni centar koji bi trebao da bude u Lađevcima. Razgovaramo o zatvaranju finansijske konstrukcije. To bi za tri, četiri opštine, koje se nastavljaju na taj distributivni centar, donelo ogromne koristi. Predviđamo, kao što sam rekao, tri takva centra u Srbiji. Mislim da bi time omogućili da ta logistika može da podrži i bolju i kvalitetniju proizvodnju i bolji i kvalitetniji izvoz proizvoda.

Pa evo, da vam odgovorim da smo prešli sa reči na dela, pre nego što krenem na PIK "Bečej", da u principu, bar u ovom sektoru poljoprivrede, a znam to i za ostale kolege iz drugih sektora, da razgovaramo. Razgovaramo sa poslovodstvima, razgovaramo sa sindikatima, i pokušavamo da dođemo do najboljeg mogućeg rešenja, što se evo odnosi sigurno i na PIK "Bečej".
PIK "Bečej" je u stečaju već jedno duže vreme. Tri hiljade hektara sopstvenog zemljišta, pet hiljada hektara obrađuju državnog zemljišta, stočarska proizvodnja, povrtarska proizvodnja, proizvodnja šaranske ribe, jedan izuzetan potencijal koji sada u stečaju radi pozitivno. Znači, što je prosto, neverovatno onda vratiti se unazad pa reći da takva jedna firma, s takvim potencijalima može da propadne.
Ono što je najveći problem, da kažem, to je 1400 zaposlenih. Mi, osim ovog ekonomskog momenta, moramo uzeti u obzir i taj socijalni momenat i voditi računa o 1400 zaposlenih, u jednoj tako maloj opštini, gde bez tog PIK "Bečej", praktično sva kompletna privredna aktivnost bila umrtvljena.
Ono što smo mi uradili u prethodnom periodu, jeste da smo imenovali i novi Odbor poverilaca, na čijem čelu je predstavnik Ministarstva poljoprivrede, da su prišli ozbiljnim analizama, odložili smo plan reorganizacije za naredna dva meseca, negde do 15. jula i očekujemo da do 15. jula dogovorimo sa strateškim partnerima, kojih ima dosta, koji su zainteresovani. Naravno, vrlo je važan i ovaj državni deo koji ima negde učešće oko 22%. Kao što sam rekao, taj problem radne snage koji je jedan kamen o vratu i moramo iznaći mogućnost da većina tih ljudi ostane i da radi, a da PIK "Bečej" u narednom periodu bude restruktuiran, da bude prodat strateškom partneru, koji su vrlo ozbiljni koji će sigurno znati kako da tu proizvodnju nastave i da je još uzdignu u narednom periodu.

Da, znamo i sami da je zadrugarstvo izuzetno važno, ne samo za poljoprivredu nego uopšte.
Ministarstvo privrede i finansija radi na izradi tog zakona. Jedna ozbiljna radna grupa je angažovana po tom pitanju. Održane su sve konsultacije sa Ministarstvom poljoprivrede. Nadam se da će već u septembru mesecu taj zakon biti u proceduri. Bilo je po programu sada, ali zbog zgusnutog rasporeda to će biti urađeno u septembru mesecu.
Videli ste da se Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predviđene i subvencije za zadrugarstvo. Prema tome, da, želimo to i radićemo na tome.
Iskoristio bih priliku, nisam stigao ranije, nije bilo vremena, da odgovorim i gospodinu Mihajlovu na njegovu konstataciju oko milion hektara za parložene zemlje. Naravno, ne uzimam to ni sebi, ni Ministarstvu poljoprivrede ni kao neku krivicu, ni kao neku zaslugu. To je podatak sa kojim često barata i u medijima, ali ja sam pokušao već više puta da proverim podatak i nisam dobio prave podatke. Vrlo je teško to utvrditi.
Čekamo sada na analizu popisa poljoprivrede, pa ćemo onda imati tačnije podatke.
Inače, u Srbiji ima oko 4.100.000 hektara obradivih površina, od toga oko 450.000 hektara je državno zemljište i izdaje se u zakup negde oko 280.000 hektara. Očekujemo da ove godine to bude i 300.000 hektara. Postoji tu neka razlika. Jedan deo su utrine i pašnjaci, a jedan deo je pretvoren u građevinsko zemljište, jedan u javno.
Vi dolazite iz Vojvodine. Znate da u Vojvodini ima jako malo tog zaparloženog zemljišta i da je velika jagma za zakupom poljoprivrednog zemljišta, da su cene otišle gore. Da ne govorim o privatnom zemljište koje se sada prodaje, gde su cene otišle oko 30% i 40% u odnosu na prethodni period.
Videćemo šta će pokazati ovaj popis. I nama je jako važan taj podatak. Evo, juče sam bio u Čačku. Razgovarali smo i tamo. Kod njih praktično nema metra kvadratnog neobrađenih površina. Imamo i veliku potražnju od strane velikih investitora za zemljištem u Srbiji.
Razgovarao sam neki dan na sajmu sa italijanskom kompanijom "Ferer". To je jedan od najvećih proizvođača iz konditorske industrije – "Nutela", "Roše Ferer", one kocke. Oni su zainteresovani za lešnike. Zainteresovani su da kupe hiljadu hektara i da zakupe još 10.000 hektara za zadrugarstvo. Prema tome, jedna izuzetna šansa. Zemljište je izuzetno traženo. Mi ćemo pokušati sve te kapacitete koje imamo u zemljištu upravo na ovakvim projektima velikim da angažujemo.

Jeste, državna zemlja je jedan od problema koji pokušavamo da rešimo. Uopšte je zemlja blago i ne kaže se džabe da je blago. Ona se ne može supstituisati, ona se ne može doneti sa drugog mesta. To je jedan od potencijala, ogromnih potencijala koje ima Srbija, uz, za sada, blagotvornu klimu koju ćemo popraviti ovim navodnjavanjem, do vrlo kvalitetnog zemljišta koje imamo.
Učili smo, bar moja generacija, a nedam se i vaša da je učila, da je Srbija žitnica Evrope i da možemo da hranimo tri Japana. Nažalost, ti svi naši resursi su dosta bili uspavani u prethodnim godinama iz raznoraznih razloga, ne ulazeći sada u to, pogotovo ne baveći se politikom. Vreme je da se to polako aktivira.
Radimo na tome i pokušavamo da napravimo jedan siguran prepoznatljiv i predvidiv ambijent za poljoprivredne proizvođače, gde bi oni mogli da planiraju svoju proizvodnju u dužem vremenskom periodu. Tri su glavna instrumenta toga, a to je pre svega budžet ili davanja direktna u poljoprivredu, subvencije i investicije. Drugo su baš direktne investicije o kojima sam malopre govorio. Treća stvar je regulativa. Ovaj zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i strategija koja se radi, koja treba da pokaže i da izbaci sve te nape potencijale i da ih aktivira u dužem vremenskom periodu.
Što se tiče državne zemlje, malopre sam rekao da imamo negde oko 450 hiljada hektara te državne zemlje. Zakonom je predviđeno da glavnu reč u čitavoj toj priči vode lokalne samouprave koje prave program davanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, a ministarstvo daje mišljenje na te programe. To je do sada išlo nekim tokom.
Primetili smo da ima dosta problema u tom smislu. Zato ćemo preduzeti neke mere. Naime, radna grupa već nekih mesec i po radi na izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Dešavaju se tamo i malo komične situacije, vi to znate sa terena najbolje, u pitanju je pravo prečeg zakupa i neki tihi rat koji vlada između stočara i ratara i čisto ratara. To je ogroman problem. Nadam se da ćemo to uspeti da rešimo u narednom periodu.
Ovo je dobra ideja i već radimo na tome, gde ste rekli da ta zemlja može da bude kolateral za neko zaduživanje. Radimo zakon o predžetvenom finansiranju gde imamo podršku Svetke banke i ona finansira jedan deo toga, gde će oni omogućiti deo sredstava i bankama i osiguravajućim društvima da se pod mnogo povoljnijim sredstvima plasiraju.
Radilo se to i sada, da se na zeleno kupovala neka roba, da su veliko proizvođači ulagali u tu proizvodnju. Očekujemo da se sada tu stvori velika konkurencija i da se to sistemski reši. Kada kažemo konkurencija, mislimo da će učestvovati i osiguravajuća društva, banke i mnogi drugi koji su zainteresovani i da će ta konkurencija dovesti sigurno do mnogo kvalitetnijih odnosa između proizvođača i tih otkupaca na zeleno. To je otprilike to.

Nisam razumeo, niti se plašimo nečega, niti bežimo od odgovornosti. Jednostavno, mislimo da i u ekonomiji, kao i u svim ostalim segmentima mora da se napravi konsenzus u Vladi oko nekih pitanja.
Slažem se da je bilo različitih mišljenja, različitih izjava kroz medije ovih dana i jedini razlog tome je po meni što se to pitanje pojavilo u medijima i onda je tako eksploatisano na različite načine, pa čak i meni juče u Čačku na lokalnim medijima, pri razgovoru na Agronomskom fakultetu ili o pitanjima iz poljoprivrede, pojavi se pitanje, šta vi mislite o rekonstrukciji Vlade itd.
Naravno, ne bežimo da govorimo i o tome. Potrebno je, ne samo zbog ovako teške situacije u ekonomiji, nego zbog Vlade i njenih budućih koraka, da se opredelimo oko tih teških pitanja.
Vrlo je važno da par stvari bude zastupljeno, pre svega, reforma penzionog fonda, reforma javnih preduzeća, reforma javne administracije. Mi jesmo za to, ali verujte, vrlo je teško u uslovima ovako i skučenim mogućnostima koje imamo, da se to preseče na jedan takav način, jer to traje preko 25 godina i niko do sada nije ništa preduzeo na tom planu.
Imali smo veliku priliku 1990. godine, 2000. godine i sada imamo veliku priliku 2013. godine da to uradimo.
Što se tiče vašeg pitanja, plata i penzija, one neće biti smanjene. Razgovor na nivou koalicije zakazan za nedelju i mi ćemo u ponedeljak izaći sa konkretnim stavovima Vlade Republike Srbije oko svih tih pitanja.
Ni jedno pitanje neće biti, a da se ne razgovara o njemu i da o tome nemamo čvrst stav.
Ubeđen sam da ćemo nakon te nedelje sa svojim zvaničnim stavovima moći da obavestimo javnost i da će to biti konkretne stvari koje će dati odgovore na većinu pitanja koje ste vi postavili.

Da bih pružio priliku gospodinu Jovanoviću da postavi potpitanje, da ne ostane ova sednica u senci ovoga što je on rekao, rekao bih samo par uvodnih stvari, a to je da želim da se zahvalim svima onima koji su insistirali da se ova sednica održi, jer ćemo na ovoj sednici ja i moje kolege biti u prilici da objasnimo neke stvari, da damo neke informacije o sistemu bezbednosti hrane u Srbiji.
U medijima je bilo jako puno neistina, jako puno insinuacija, loše prenetih stvari. Hteo sam da verujem na početku da je to samo slučajno i da će se to prekinuti, da će se postići konsenzus kako da prevaziđemo ovu situaciju. Međutim, očigledno je da se radi o jednoj dobro organizovanoj političkoj kampanji, gde se pokušava uništiti srpski seljak, srpska poljoprivreda i srpsko selo.
U daljem toku ću pokušati da odgovorim na sva ona pitanja sa svim podacima koja su vezana za Ministarstvo poljoprivrede, a tu su i ostale kolege koje će sigurno pokušati da odgovore na pitanja iz njihovog resora. Hvala.

 Ovaj postojeći sistem bezbednosti hrane ustrojen je većim brojem zakona i podzakonskim aktima od kojih je jedan od najvažnijih Zakon o bezbednosti hrane, a koji je usvojen 2009. godine. Na kraju, zaokružen je ovim čuvenim, famoznim pravilnikom o kojem svi govorimo danas. To je Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje usvojen 2011. godine.
Radi se o propisima koji su usvojeni u cilju usklađivanja našeg zakonodavstva sa standardima EU, ali bez dovoljno osećanja za realnost i bez dovoljno osećanja za prilagodljivost i sprovodljivost tih standarda u Srbiji. Pre usvajanja tih standarda, decenijama ranije, imali smo potpuno drugačiji sistem, kada je država bila većinski vlasnik i u proizvodnji i u prometu i kada je imala mnogo veće ingerencije što se tiče kontrole hrane. Ovim pravilnicima koji su doneti u periodu od 2009. do 2011. godine došlo je do suštinskih promena.
Prvenstveno odgovornost za kvalitet hrane imaju proizvođači, dok je državi namenjena uloga kontrolora tog sistema i reakcija, ako se ne sprovodi taj sistem samokontrole. Ovaj sistem bezbednosti hrane pokazuje manjkavosti u čitavoj evropskoj zajednici. Imali smo ovih dana priliku da vidimo razno-razne afere koje se događaju u Evropi, od pojave konjskog mesa u goveđim kobasicama do pronađene svinjetine u hrani koja je namenjena za muslimansko tržište. Ovde se u našem okruženju, pa i u čitavoj Evropi, pojavio aflatoksin u mleku. Čuli smo juče podatak da su kifle u Poljskoj soljene rizlom. Da ne pominjem u prethodnom periodu i bolesti ludih krava i sve ostalo što se događalo.
Taj problem očigledno postoji, a on je posebno izražen u Srbiji zbog siromaštva u kojem se Srbija nalazi. Poseban problem predstavlja nedostatak nacionalne referentne laboratorije o kojoj se priča već duže vreme. Za nju smo dobili, od 2003. godine, negde oko osam miliona evra donacija i koja je već dva puta bila svečano otvarana. Kao što znate, do dana današnjeg, ta referentna laboratorija ne funkcioniše.
Naravno, ima problema u organizaciji samog posla, u inspekcijskim službama, jer već godinama unazad imamo premali broj inspektora, da ne govorimo o tome kako su oni plaćeni i sa kakvom opremom rade. Takođe, sistemski, ti inspektori se nalaze u više ministarstava i u više uprava.
Radimo na predlogu reorganizacije inspekcijskih službi, ali verujte da to nije posao koji može da se uradi preko noći. Ovde smo, kao administracija, u Ministarstvu poljoprivrede tek nekih sedam meseci. Suočili smo se sa ogromni problemima koje smo rešavali i priznajem da, to je deo moje odgovornosti, nismo stigli da se pozabavimo ovim stvarima i da nas je čitav ovaj slučaj malo zatekao.
Imali smo probleme sa konsolidacijom finansija, sa isplatama poljoprivrednicima, a koja su dugovana iz prethodnih godina. Radili smo na pomoći poljoprivrednicima koji su pogođeni sušom. Znate da smo imali elementarnu nepogodu, sušu.
Radili smo na sistemskim zakonima koji bi omogućili poljoprivrednicima da u dužem vremenskom periodu mogu da planiraju svoju poljoprivrednu proizvodnju i da u dužem vremenskom periodu mogu da računaju na investicije i sve ono čime oni mogu da poboljšaju, ne samo svoj rad, nego i kompletnu poljoprivredu i društveni bruto proizvod.

Postavili ste mnogo pitanja, ne znam da li ću stići u ovih pet minuta da odgovorim. Ali, pokušaću, jer je to otprilike i suština, čini mi se, čitave današnje rasprave. Naravno, po Zakonu o bezbednosti hrane, vi znate da je proizvođač odgovoran za kvalitet te hrane, a Ministarstvo poljoprivrede radi redovne službene kontrole prema svom programu i svojim pravilinicima.
U 2012. godini je urađeno 608 kontrola za proveru količine aflatoksina u mleku. Sve te provere su bile, sve te kontrole su bile negativne. Takođe, u januaru mesecu 2013. godine, izvršili smo 40 službenih kontrola i takođe su i one bile negativne. Tek negde u februaru mesecu 2013. godine, nadležni organ BiH je objavio da su u mleku iz Hrvatske pronašli nedozvoljenu količinu aflatoksina i da smo mi, naravno, na osnovu tog njihovog dopisa odmah reagovali i sproveli istragu o tome i utvrdili smo da nijedan, odgovorno tvrdim, litar tog mleka nije uvezen u Srbiju.
Nakon šire pojave u okruženju aflatoksina, i mi smo preduzeli određene radnje, tako što smo izdali nalog za vanrednu kontrolu, gde smo u toj vanrednoj kontroli uzeli 302 uzorka mleka od 37 proizvođača. Inače, provere se kod nas rade u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa. Od ta 302 uzorka 37 proizvođača, 48 lotova ili 48 serija mleka pokazalo je rezultat koji je bio na granici dozvoljene količine aflatoksina.
Pošto se desilo u više slučajeva da jedan isti uzorak mleka imamo tri rezultata, od kojih je jedan dobar a jedan katastrofalno loš, mi smo odlučili da tih 48 serija, 48 lotova mleka povučemo preventivno iz naših prodavnica sa naših rafova. To je i učinjeno, a ti uzorci su poslati u Holandiju na superkontrolu. Istog dana sam o tome obavetio i javnost, održao konferenciju za medije i obavestio ih o ostalim merama koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede. To je da je naložena vanredna kontrola kukuruza, vanredna kontrola stočne hrane i sirovog mleka, i to 1.725 kontrola na liniji otkupa u fabrikama stočne hrane, mešaonama i u poljoprivrednim gazdinstvima.
Takođe, dato je uputstvo i proizvođačima i prerađivačima mleka kako da se ponašaju u ovakvoj situaciji. Formirana je radna grupa od vrlo kvalitetnih stručnjaka iz čitave Srbije koja će da predlaže ministarstvu dalje mere. Vlada Republike Srbije je prihvatila dva zaključka na predlog Ministarstva poljoprivrede da onim farmama i gazdinstvima koja su zatvorena, ono što je rekao malopre i kolega Ljajić, da se omogući po 300 kilograma kukuruza iz robnih rezervi i određene količine zeolita, kako bi se što pre prevazišla ta toksičnost.
Takođe smo doneli zaključak da i dalje premiramo mleko kao pomoć poljoprivrednicima, a sa druge strane, ne možemo naterati, ali smo se dogovorili sa prerađivačima mleka da oni nastave sa otkupom mleka kako proizvođači sami ne bi imali velike štete.
Sledeći potez koji sam preduzeo jeste da sam pozvao svoje kolege ministre poljoprivrede iz okruženja, znači iz BiH, Republike Srpske, Hrvatske, Makedonije, razgovarao sam sa kolegom iz Mađarske, razgovarali smo jer oni imaju potpuno isti problem i imaju potpuno isti način rešavanja tog problema. Samo što se u nekim zemljama malo ćuti o tome, rešava se možda na neki politički i drugačiji način, a to je kod nas postao politički problem i mislim da to nije dobro.
Tokom vanredne inspekcijske kontrole privremeno je van otkupa, odnosno zatvoreno je 405 poljoprivrednih gazdinstava i farmi sa 6153 grla. To su mahom male farme, mali proizvođači sa 3, 5, 7, 9 krava.
Mogu da vam kažem jedan primer iz srednje-banatskog regiona gde je zatvoreno 15 farmi sa ukupno 33 grla. Znači, negde prosek iznad dva grla. Nastaviću kada budem imao priliku.

Mislim da posle dugog vremena laganja evropske zone, zvaničnika i donatora, da smo po prvi put onako seli i svojski se dogovorili na koji način da prevaziđemo problem nacionalne referentne laboratorije. Znači, kao što sam rekao uloženo je samo iz EU negde preko osam miliona evra u prethodnih 10 godina i ništa nije urađeno.
Mi smo predvideli budžetom za 2013. godinu i 2014. godinu negde oko 450 miliona dinara koje će biti dovoljne. Raspisali smo tender ovih dana za kupovinu nekih aparata za nacionalnu referentnu laboratoriju i očekujemo da u prvom kvartalu 2014, godine već imamo prvu laboratoriju nezavisnu, znači, referentnu laboratoriju
za mleko. Očekujemo da otvorimo još dve, jedna bi trebala da bude u Nišu a druga bi trebala da bude u Novom Sadu.

Slažem se sa vašom konstatacijom da je ovo samo posledica jednog sistema koji je uspostavljen možda prerano, možda prebrzo i možda na način koji nije bio možda dovoljno dobar.
Kada sam razgovarao sa proizvođačima mleka upravo oko ovog pravilnika o nivou aflatoksina od 0,05 neki od njih su se i čudili.
Znači, oni ljudi nisu bili upoznati sa tim da će taj pravilnik biti uveden, niti im je dat određeni rok da se prilagode tome. Tako da se ja kao što sam rekao, slažem se sa tim da ovaj sistem treba dopuniti ne promeniti iz korena, jer to su evropska merila, evropske vrednosti kojima mi težimo. Međutim, naša unutrašnja infrastruktura nije još prilagođena tome.
Znači, treba da ga dogradimo, treba da uradimo promenu Zakona o bezbednosti hrane i pratećih šest zakona na kojima se već radi radna grupa koju sam formirao ministarstvu kao što sam rekao. Treba da radimo na reorganizaciji inspekcijskih službi i naravno, na nacionalnoj referentnoj laboratoriji koja će u mleku biti sa jedne strane, starati se o kvalitetu mleka, pre svega zbog premija koji imaju prava da dobiju proizvođači sa kvalitetnijim mlekom, a sa druge strane i oko bezbednosti mleka.
Znači, predviđamo da budu tri takve laboratorije jedna u Beogradu, jedna u Novom Sadu, jedna u Nišu. Znači, biće neke decentralizacije i sigurno će to dati mnogo, mnogo bolji kvalitetnije rezultate.

Prvo bih odgovorio za ove asistente savetodavce. Vi i ja se po tom pitanju ne slažemo iz nekoliko razloga. Da, oni su nam potrebni, ali ne na taj način i ne u tolikom obimu. Mislim da je to dovoljno za današnju raspravu. Taj projekat je završen još prošle godine. Mi želimo da angažujemo jedan broj tih ljudi. Neki dan sam razgovarao sa njihovim predstavnicima i oni će u najskorije vreme kroz novi neki projekat za koji su sredstva obezbeđena u budžetu za 2013. godinu, biti angažovani, pre svega na ovom projektu aflatoksina i na projektu navodnjavanja. Mislim da su to dva izuzetno značajna projekta i jedan deo tih stručnjaka će sigurno biti angažovan u narednom periodu.
Što se tiče eventualne preventive i onoga o čemu se pričalo, da je još jesenas došlo do kontaminiranosti kukuruza koji je doveo do ovih problema sa mlekom i da je, navodno, Ministarstvo poljoprivrede ignorisalo takvo upozorenje, to je potpuna neistina.
Znate, Direktorat za zdravlje iz Brisela je u 10 mesecu 2012. godine javio o 760 tona zaraženog kukuruza poreklom iz Srbije. Naravno da smo išli putem svih tih papira i tražili izveštaj i tražili da vidimo na koji način to može da se razreši. Došli smo do toga da je taj kukuruz izvezen iz Stare Pazove i da je preko dva meseca stajao u Hrvatskoj. Pitanje je na koji način i pitanje je kako je uskladišten, tako da nije bila moguća sledljivost i utvrđivanje porekla tog kukuruza. To je jedini problem koji smo imali u 2012. godini sa tzv. zaraženim kukuruzom.
Krajem novembra 2012. godine direktor jedne od laboratorija iz Subotice, koja nije akreditovana za ispitivanje aflatoksina, je u svom ekskluzivnom intevjuu jednom listu "Mađar So" izašao sa podatkom da je 70% merkantilnog kukuruza u Srbiji berbe iz 2012. godine zaraženo aflatoksinom.
Naravno, naši mediji željni senzacije, željni tiraža preneli su tu informaciju. Znate, kada je više puta ponovljena neistina, postaje u jednom trenutku i istina.
Mi smo odmah nakon toga formirali jednu međuresornu komisiju i u okviru ministarstva smo oformili radnu grupu koja je bila sastavljena od poljoprivrednih, veterinarskih i fitosanitarnih inspektora i vanredno prekontrolisali sva javna skladišta, najveće silose i fabrike stočne hrane. Tom prilikom smo utvrdili da je zaraženost kukuruza oko 7%. Tim povodom održali smo i konferenciju za medije i obavestili javnost i preduzeli mere u cilju sprečavanja širenja panike među građanima.
Mislim da su u čitavoj toj priči iz oktobra i novembra prošle godine doprinela izuzetno tri lobija. Jedan lobi je izvoznički, koji će pričom o otrovanom kukuruzu i otrovanom mleku dovesti sebe u poziciju da ostvari ogromne profite uvozom kukuruza i uvozom sirovog mleka. Drugo lobi, o kojem je malopre pričao i kolega Stojšin je GMO lobi. Treći lobi je politika i želja nekih političkih stranaka da ugroze selo i da ugroze seljaka i da pokušaju da naprave problem.