Pitali ste za izmene Zakona o bezbednosti hrane i mislim da sam to rekao više puta u današnjem zasedanju Skupštine da su te izmene praktično gotove, da se uz te izmene samog zakona rade još izmene šest ili sedam zakona i drugih podzakonskih akata i da će u najskorijem roku to biti na Vladi Republike Srbije, što znači da će doći na razmatranje u Skupštinu Srbije.
Što se tiče informisanja javnosti, jeste obaveza po Zakonu o bezbednosti hrane, obaveza ministarstva. Po mojim saznanjima mi smo ispunili tu svoju zakonsku obavezu i redovno smo informisali javnost o svemu tome.
Program službene kontrole. Da, postoji, svake godine se donosi, svaka uprava, svaka direkcija donosi i to se usvaja i po tom programu službene kontrole se vrše kontrole u okviru kontrole namirnica.
U skladu sa tim članom 48. Zakona o bezbednosti hrane postoji kontrola, ne mogu vam reći tačno sada podatke, mogu vam to dostaviti, a sa vama se prvim delom vašeg izlaganja se u potpunosti slažem. Znači, stručni, kvalitetni i odgovorni ljudi i stručni i kvalitetni odgovori na sva pitanja. Mislim da je Ministarstvo u tom smislu bilo dovoljno decidirano jer smo odmah na početku rekli da mleko u našim rafovima je dobro i zdravo za upotrebu i nema nikakvih posledica po zdravlje naših građana.
To je ono osnovno što najverovatnije interesuje sve naše građane. Ono što je drugo, da kod izmene ovog pravilnika zdravstveno ljudi nisu ništa oštećeni, a cilj izmene ovog pravilnika i smanjenje tog standarda na 0,5 mikrograma po kilogramu je pre svega razlog jeste spasavanje naše poljoprivrede, malih poljoprivrednika, stočara, onih koji žive od toga i koji krvavo rade i zarađuju taj svoj novac.
Hvala lepo. Rekli ste dosta dobrih stvari, dosta konstruktivnih predloga i naravno da je najveći problem ova sledljivost koja nije postignuta. Nadam se da ćemo popravkom ovih zakona, izmenama i dopunama uspeti da nešto uradimo. Komunikacija sa građanima izgleda da nije bila dovoljna čim je došlo do svega ovoga, da tako kažem, da iskoristim najblažu reč, i nije bila na dovoljno visokom nivou, ali verujte da smo baš ušli upravo u mlečni rat koji se vodio iz svih oružja ne birajući sredstva i ne birajući način na koji će protivnik da bude ranjen ili uništen, tako da je bilo vrlo teško u takvim situacijama i uslovima biti sam protiv javnosti, sam protiv brojnih medija kojima se zna ko im je vlasnik i ko njima upravlja tako da prihvatamo tu obavezu sa velikim zadovoljstvom da, da li ponedeljkom ili utorkom, dogovorićemo se da komuniciramo sa građanima preko konferencije za medije, gde ćemo pozvati i Udruženje potrošača, Asocijaciju potrošača i sa njima takođe deliti informacije koje mi imamo, jer mislimo da je to lakši način da prebrodimo većinu od ovih stvari koje se događaju.
Slažete se i vi sigurno sa mnom da je postojao konsenzus, ne samo političke javnosti, nego i stručne i bilo koje druge da bi mi mnogo lakše i na mnogo bezbedniji i jeftiniji način, jer ovo je vrlo skupo, na mnogo jeftiniji način prebrodili ovo još mnogo ranije.
Vi ste rekli da je naneta neprocenjiva šteta ne činjenjem Ministarstva i poljoprivrednicima i državi i da su svi na gubitku.
Citirao bih jedan sajt koji se zove "Agrarije", koji uređuje jedna bivša ministarka poljoprivrede, a koja je inače, čini mi se, možda ću pogrešiti, izvinjavam se ako sam pogrešio, i savetnik pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu. Ona kaže tri stvari: 1) hitno staviti zabranu na promet svog mleka proizvedenog u Srbiji; 2) hitno uvesti mleko iz EU i 3) dozvoliti uvoz stočne hrane kao najadekvatnije i najjeftinije zamene za kukuruz. To govori na svom sajtu dan ranije pre nego što je pokrajinski sekretar izneo svoje rezultate. Mislim da ovo i vama i građanima govori jako puno toga, ne ulazeći uopšte u to da je gospodin Ješić izrekao jednu rečenicu oko koje treba da se pozabave mnogi, a to je da su mu nuđene pare da prećuti čitavu ovu aferu i da nešto uradi. Prema tome, molim vas, sve ostalo mislim da je izlišno posle citiranja ovog.
Inače, da li postoji održivi plan koji radi država? Da, postoji održivi plan. Pojačavamo monitoringe stočne hrane, samog mleka. Pooštravamo nivo higijenskih uslova u javnim i ostalim skladištima, unapređujemo međusobnu komunikaciju stručnih inspekcijskih službi, čak i u regionu. Radimo na izmenama mnogih zakona, pravila, propisa, tako da imamo dugoročnu strategiju i mislim da će dugoročna strategija uroditi plodom.
Vrši se kontrola i na voću i na povrću prema planu Uprave za zaštitu bilja, programu izveštajnih službi. Znači, radi se redovno i mislim da tu ne treba da bude nikakvih problema.
Samo u najkraćem da se ne bih ponavljao. Možda jedna vrlo značajna informacija za kraj. Prvo, ono što sam trebao da kažem na početku, a mislim da sam više puta kroz raspravu rekao, mleko u rafovima naših prodavnica je zdravo i nema nikakve opasnosti po zdravlje građana.
Druga stvar koja je izuzetno važno je da koristim ovu priliku da pozovem sve poljoprivrednike da se do 31. marta upišu u registar poljoprivrednih gazdinstava i tako ostvare pravo na ovogodišnje subvencije. Ove godine je taj krajnji rok definisan zakonom i on neće produžavan.
Hvala svima koji ste bili istrajni i sačekali ove sate. Hvala na pitanjima i na prilici što ste mi omogućili da građanima a i vama objasnim i pojasnim neke stvari iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. Hvala.
Pošto je ovde obrazloženje o odbijanju amandmana, nije baš možda u skladu sa ovim što ste vi govorili. Znači, u spisku podzakonskih akata koji prate ovaj zakon kaže se da ćemo doneti u roku do šest meseci. Pokušaćemo, naravno, da to bude i pre, ali kada smo govorili ovde, kada smo obrazlagao na kraju zakona, kad smo govorili u načelu rekao sam da treba da se uradi još dosta pravilnika, kriterijuma da se napravi. Sumnjam da će moći to tako brzo, jer treba da napravimo preko dvadesetak pravilnika. Sumnjam da bi mogao da bude tako kratak rok i zato smo ostavili sebi rok do šest meseci, a naravno da ćemo se truditi da to bude što pre.
Da, ali to nije predmet ovog zakona. Znači, to je predmet nekog drugog zakona i nekog drugog ministarstva. Upravo ovim mi dajemo mogućnost koja je za nekomercijalna domaćinstva, njih će tretirati neki drugi zakon, pa će Ministarstvo za socijalnu politiku i oni će im pomoći u nekim stvarima. Znači, vi se opredelite, kao što ste i sami rekli, opredelite se tamo da li ste komercijalno domaćinstvo, ako jeste komercijalno domaćinstvo i ispunjavate uslove, vi imate pravo na subvencije i to je jasno.
Imam običaj, a i dosta ljudi sa kojima razgovaram, kod kuće kada plaćate onaj običan infostan, pa čuvate neke račune po godinu, godinu i po dana da se ne desi neka greška administracije, pa da vas neko tuži.
Ovde se radi delom i o investicijama, gde će investicije biti reda veličina 50 ili 100.000 evra. Takvu dokumentaciju ne čuvati je suviše rizično. Prema tome, zbog toga je ovaj član takav i zbog toga mislim da i dalje treba čuvati tu dokumentaciju iako se potpuno slažem sa vama da treba što manje administriranja i da ćemo pokušati kroz sva ostala akta da ta administriranja budu što manja i na što nižem nivou.
Stav je tumačenja. Naš stav je da ne treba da bude predmet ovog zakona detaljisanje i da ulazimo u to, nego to treba da bude regulisano pravilnikom.
Mi smo vrlo jasno stavili da su podaci javni, ali ćemo tu javnost i taj deo regulisati pravilnikom. Po nama, podrazumeva se, ako su javni podaci da mogu da budu između ostalog i na sajtu ministarstva, ništa nije sporno, samo tu nismo hteli da detaljišemo, nego ćemo to regulisati pravilnikom.
Moram da priznam da ste me malo i uvredili. Govorite o neozbiljnosti mene lično. Govorite o neozbiljnosti ministarstva kada je u pitanju ova tematika. Hoću da vam kažem da smo vrlo ozbiljno, vrlo seriozno i na jedan vrlo odgovoran način pristupili ovim problemima. Računajte da ova administracija otprilike funkcioniše nekih šest meseci. Govorili ste u Skupštini kakva je bila katastrofalna suša i kakve su bile posledice.
Izložio sam tri krovna cilja ovog ministarstva. O tome sam govorio više puta kada sam odgovarao na poslanička pitanja. Pre svega, povećanje agrarnog budžeta koji je veći u 2013. godini za 40% nego u 2012. godini, da su izmireni svi dugovi iz 2011. godine, svi dugovi sa 99,6% iz 2012. godine. Rekli smo da bez investicija nema razvoja. Na putu smo da razrešimo investicije od 100 miliona evra. Krećemo sa sistemskim zakonima. Ovo je jedan od prvih sistemskih zakona. Dve suštinske zamerke Evropske komisije o napretku Srbije u 2012. godini, a to se provlači iz godine u godinu, jesu upravo nedostatak strategije u poljoprivredi, rekli smo da smo oformili tim koji radi strategiju jer je to bila obaveza prethodne administracije da to uradi još pre tri godine, pa nije uradila, pa mi sad to radimo, i druga zamerka je bila ad hok vođenje politike u podsticajima. Mi regulišemo sada podsticaje. Do sada je to bilo preko 40 uredbi koje su godišnje donošene. Radimo na tome.
Situacija u selima je takva. Vrlo dobro znam. Svaki dan sam u selima Banata i po čitavoj Srbiji. Sela su napuštena. Svaka četvrta kuća je puna. Mislite da to može preko noći? Govorio sam o tome da sam sada bio sa kolegom mađarskim, ministrom poljoprivrede. On iz evropskih fondova ima 2,5 milijarde budžeta godišnje, a mi sve kada saberemo sa tim povećanim budžetom imamo nepunih 500 miliona evra. Hoćemo, ali ne može sve. Ima još 1000 stvari koje se moraju u ovoj Srbiji razrešiti. Pokušavamo na jedan sistemski način to da razrešimo.
Sada ćemo raditi analizu popisa u poljoprivredi. Nemamo podatke. Kako smo mogli da radimo analizu kada nemamo podatke? Sada ćemo na osnovu toga uraditi analizu i ovde se konsultovati sa vama. Napredak je i ta zelena knjiga. Morate to priznati. To do sada nije bilo. Tu ćemo davati izveštaj Vlade sa podacima iz te godine, sa projekcijom za naredne godine. Ovde pred Odborom za poljoprivredu svakog kvartala idu izveštaji. Pokušaćemo da uzdignemo to na jedan mnogo viši nivo i verujem da ćemo napraviti jedan veliki iskorak u poljoprivredi.
Malo smo se udaljili od teme. Smisao onog što je gospođa Gerov rekla je ovaj datum 31.12. i davanje saglasnosti na programe podrške. Razmišljali smo i o tome, ali mislim da bi mnogo lokalnih samouprava bilo kažnjeno onda. Dešavalo se, i ja sam bio poslanik ovde u Skupštini, da smo zakon o budžetu usvajali, čini mi se, i 28. i 29, pa jedanput, čini mi se, i 30. decembra. Tek nakon toga lokalne samouprave mogu da donesu svoje odluke o budžetu, a tek nakon toga mogu da se rade programi podrške. Prema tome, mislim da, ako bi to limitirali sa 31.12, da bi onemogućili mnoge lokalne samouprave i kaznili da ne mogu kasnije da dobiju saglasnost od ministarstva. Po Zakonu o upravnom postupku ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana da odgovor. Prema tome, gledaćemo da to bude i u kraćem roku. Kad god bilo koja lokalna samouprava da svoj predlog programa, mi ćemo gledati da u što kraćem roku odgovorimo i da im damo saglasnost na te programe.
Kao i prošli put kad sam vam odgovorio. Mi ili se ne razumemo, ili ne pričamo o istom. Mi ne delimo amandmane na one koje podnosi opozicija ili koje podnosi vlast. Prihvatili smo niz amandmana koje su podneli upravo predstavnici opozicije. Upravo će jedan od narednih amandmana biti taj o kome ste govorili, koji su podneli Balint Pastor, Arpad Fremond i SVM, koji smo mi prihvatili.
Nije istina da nismo prihvatili ni jedan amandman DS, prihvatili smo. Prihvatili smo da ne podsticaje imaju pravo oni koji obrađuju zemljište, samo što je u istom tekstu podnela još neka grupa, pa je ovaj verovatno bio ranije prihvaćen. Prihvatili smo oko datuma obnove zahteva za poljoprivredna domaćinstva, taj 31. mart tekuće godine koji je podneo gospodin Petrović. Eto, prihvatamo i amandmane opozicije. Ne želimo samo da kvarimo duh ovog zakona, a u duhu tog zakona je upravo da dajemo saglasnost na ove programe, jer, kao što ste vi rekli, dovoljno bi bilo samo da su u skladu sa zakonom i Ustavom.
Šta ako nisu u skladu sa zakonom i Ustavom? Šta će onda tek naknadna kontrola utvrditi i šta ćemo onda pričati? Tako da je jednostavnije, a bilo je i u prethodnom Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Prema tome, zadržali smo taj član. Mislimo da je dobar i mislimo da je u duhu sa ovim zakonom.
Samo da odgovorim, pa se neću više javljati, pošto verujem da će i gospodin Rističević upravo po tom pitanju da se javi. Ako neko treba da se uvredi, onda treba da se uvredi gospodin Rističević, jer je njegovih desetak amandmana odbijeno. Prema tome, ne gledamo na to da li je to podneo neko iz vladajuće grupacije ili iz opozicije, nego gledamo upravo zbog zakona, kao što sam rekao malopre.