Prihvatam amandman.

U pravu ste. Izvinjavam se, pošto je predsedavajući reagovao munjevito, pa je odmah krenuo na zakon. Hteo sam pre svega da vam se izvinim u ime ministra, ovlašćenog predlagača, stvarno je opravdano odsutan. Tek pre nekih sat vremena sam saznao da ću ja biti ovde, tako da, verujte mi, stvarno se izvinjavam što možda neću biti dovoljno kompetentan da odgovorim na neka vaša pitanja. Pomoći će mi tu kolege, koliko mogu, iz Ministarstva, ali u pravu ste, nisam baš spreman za ovo. Hvala.

Samo radi istinitosti. Predsedavajući je već skrenuo pažnju na dozu ironije u izlaganju prethodnog govornika. Mislim da nije u redu.
Vlada Republike Srbije je prethodne nedelje zasedala i donela je odluku da potvrdi ugovor o izradi jedne studije izvodljivosti za taj veliki projekat. Znači, ne radi se ni o kakvom zaduživanju, ne radi se o nikakvim finansijskim obavezama, jednostavno, izrada studije o izvodljivosti koja će pokazati da li takav projekat uopšte može biti izveden. To je jedna pripremna faza koja se radi za svaki projekat, bio on veliki, bio mali. Znači, to je jedan deo koji mora da se odradi. Ako bude uspešan, ako bude pokazao da je opravdanost tog projekta dobra, onda ćemo tek razgovarati o nastavku samog projekta.

Mislim da možemo prihvatiti ovaj amandman. Mnogo je bolja formulacija koju ste vi dali. Mislim da je to u redu.

Poštovani predsedniče Skupštine, Dame i gospodo poštovani poslanici, govoriću o zakonu o podsticajima u poljoprivredni i ruralnom razvoju.
Poljoprivreda učestvuje sa 11% agrobiznisa preko 20% u BDP Srbije. Retke su privredne grane, kao što je to poljoprivreda, koje u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruju pozitivan bilans, i to u kontinuitetu još od 2005. godine, sa najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije, kao što su zemlje EU i zemlje CEFTA.
Prošle godine je taj suficit iznosio 1,2 milijarde evra, iako struktura izvoza može i mora da bude mnogo bolja, jer Srbija i dalje izvozi višestruko manje poljoprivrednih proizvoda po hektaru od zemalja EU.
Još iz ekspozea premijera, prilikom formiranja aktuelne Vlade, bilo je jasno da je poljoprivreda jedan od prioriteta ove vlade. U skladu sa tim opredeljenjem, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je u četvorogodišnjem mandatu ove vlade sebi postavila tri krovna cilja. Prvi je da konstantno povećava agrarni budžet, da bi on u 2014. godini dostigao najmanje 5% od ukupnog budžeta. Drugi je da pronađe strateške partnere za realizaciju investicija, jer bez investicija nema ni razvoja, ni napretka. Treći krovni cilj je da obezbedimo jasne uslove i predvidivost za poljoprivredne proizvođače, da bi oni lakše mogli da planiraju svoju proizvodnju i da jačaju konkurentnost poljoprivrede.
Prvi cilj – veći agrarni budžet, već se ostvaruje u 2012. godini, preko rebalansa budžeta, pomoći poljoprivrednicima nakon katastrofalne suše. Budžetom za 2013. godinu su predviđena još 40% veća sredstva, tako da agrarni budžet u 2013. godini treba da bude negde oko 46 milijardi dinara, ili 4,5% ukupnog budžeta, što pokazuje da smo na dobrom putu da ostvarimo svoj krovni cilj, da u 2014. godini imamo agrarni budžet od 5% nacionalnog budžeta.
Kada kažem agrarni budžet, isključivo mislim na direktna davanja u poljoprivredi, ruralni razvoj i investicije, a ne sve ono što sleduje – plate, materijalni troškovi i sve ostalo.
Drugi cilj – kapitalne investicije se ne mogu brzo isplanirati, ni realizovati, jer za njih nema dovoljno sredstava u nacionalnom budžetu. Potrebno je tražiti strateške partnere na drugoj strani, pre svega, u inostranstvu. Na tom polju za ovih pola godine su ostvareni određeni rezultati. Na Novosadskom sajmu treba da potpišemo ugovor sa Kuvajtskim razvojnim fondom, a kao što ste informisani, ovih dana će uskoro biti potpisan i Međudržavni sporazum između Srbije i UAE, gde očekujemo velika sredstva koja će biti upotrebljena, pre svega, za rekonstrukciju i izgradnju zalivnih sistema, za nabavku steonih junica, za gradnju velikih skladišta za voće i povrće. Ali, o tom potom, kada dođu na red te investicije.
Treći prioritet ministarstva na čijem sam čelu je da stvori bolji ambijent za poljoprivrednu proizvodnju. Taj bolji ambijent znači da svako ko želi da se bavi poljoprivredom, unapred mora da zna šta može da očekuje od države, i to u dužem vremenskom periodu. U takvom ambijentu je svakom poljoprivrednom proizvođaču lakše da proceni da li mu se i koliko isplati određena vrsta proizvodnje.
Do sada nije postojao takav ambijent. Iz godine u godinu se lutalo različitim vrstama podsticaja. Nije postojao zakon koji precizno definiše tu oblast, pa se dešavalo da Vlada godišnje donese i preko 40 uredbi koje se odnose na podsticaje u poljoprivredi. Morate priznati da ni pravnici, ni stručnjaci u toj šumi uredbi nisu mogli lako da se snađu, a naročito kada govorimo o poljoprivrednicima, za koje takođe moramo priznati da nisu populacija koja se često bavi Službenim glasnicima i koji imaju pravne savetnike za određene oblasti, pa se dešavalo da poljoprivrednici zbog te nedovoljne informisanosti zakasne sa ostvarivanjem svojih prava.
Drugo, u situaciji kada se podsticaji u poljoprivredi regulišu uredbama, uvek ostaje otvoreno pitanje – da li su određeni podsticaji usvajani zbog opšteg interesa, ili zbog interesa određenih pojedinaca, grupa ili lobija? Upravo je, kao što znate, aktuelna afera oko nabavki đubriva, prema jednoj od uredbi, a osnovno pitanje čitavog slučaja jeste – u čijem interesu i sa kojim motivima je ta uredba bila predložena i bila usvojena?
Vlada Republike Srbije, predlaganjem ovog zakona, suštinski umanjuje svoju ulogu u kreiranju agrarne politike i daje jedan sistemski okvir koji važi za sve u državi, pa i za samu državu. Time se umanjuje mogućnost da se na Vladu vrši pritisak, da uredbama vrši podsticaje prema željama određenih pojedinaca ili interesnih grupa.
Prethodna Vlada je znala da poklekne pod pritiscima i menja politiku podsticaja u toku iste proizvodne godine, i to smo bili svedoci u 2012. godini. Nakon usvajanja ovog zakona, to više neće biti moguće.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2012. godini, jedna od ozbiljnih primedbi koja se ponavlja iz godine u godinu je upravo nepredvidiv ambijent za poljoprivrednu proizvodnju i vođenje "ad hok" politike subvencija u poljoprivredi. Ovaj zakon otklanja tu primedbu i uvodi sistem subvencija u okvire koje imaju sve ostale razvijene zemlje.
Što se tiče pojedinih konkretnih rešenja u ovom zakonu, nadam se da ćemo ih tokom ovog skupštinskog pretresa sve obuhvatiti. Skrenuo bih pažnju na nekoliko stvari koje mi u ministarstvu smatramo za izuzetno važne i značajne. Prvo, podsticaji su predviđeni i za pravna i za fizička lica. Dakle, i za poljoprivrednike, i za zadruge, i za preduzeća, verske zajednice, druge organizacije, ukoliko se bave poljoprivrednom proizvodnjom i ukoliko su registrovani u Ministarstvu poljoprivrede.
Podsticaji su predviđeni jednako i za one koji su vlasnici i koji su zakupci zemlje. Drugim rečima, svako onaj ko želi da se bavi poljoprivredom može na zakonom propisan način da ostvari pravo na podsticaj iz budžeta bez obzira na pravni ili vlasnički status. Govorim o zakonu, ovim zakonom garantovani su minimalni iznosi podsticaja za svaku godinu, a Vlada će svake godine zavisno i posle usvajanja zakona o budžetu donositi i usvajati maksimalne iznose podsticaja.
Dakle, iznosi koje zakon pominje npr. 6.000 dinara po hektaru ratarske proizvodnje ili premija za proizvodnju mleka od sedam dinara po litri su zakonom zagarantovani minimumi koje ni Vlada ne može da umanji, ali može da iz uveća ukoliko za to bude sredstava u budžetu.
Treće što smatramo izuzetno važnim je da ovim zakonom agrarna politika i politika ruralnog razvoja postaje jedinstvena za čitavu teritoriju RS, ali i omogućuje da se autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama sami utvrđuju sopstvene mere podrške na svom području i to kroz lokalne strategije, plaćanje premija osiguranja, regrese za skladištenje u javnim skladištima, regrese za reproduktivni materijal, kreditnu politiku itd. Zakon je ostavio pravo ministru poljoprivrede samo da pravilnicima propisuje način i tehniku realizacije podsticaja, a uslovi su definisani samim zakonom.
Treba skrenuti pažnju i na sledeće novine koje donosi ovaj zakon. Korisnik podsticaja na osnovu direktnih plaćanja može ostvariti ukupan iznos od 10 miliona dinara. Na iznos preko 10 miliona dinara do 20 miliona dinara biće mu umanjeni podsticaji za 5%, a za iznose preko 20 miliona biće umanjeni za 10%. Takođe, zakonom predviđamo i podsticaje za organsku proizvodnju koja će biti uvećana za 40% u odnosu na konvencionalnu proizvodnju bez obzira da li se radi o periodu konverzije ili se radi za one koji već imaju sertifikovanu biljenu i stočarsku organsku proizvodnju. Zakon predviđa i mogućnost da se premije za mleko uvećaju za one proizvođače koji proizvode mleko ekstra klase, čime se stimulišu proizvođači da proizvode takvo mleko, jer prema podacima koje mi imamo svega 35% mleka koje se proizvodi u Srbiji je ekstra klase i odgovara EU standardima.
Značajna je novina što zakon predviđa i čitavu paletu podsticaja kada je u pitanju ruralni razvoj i otvara mogućnost da Ministarstvo poljoprivrede u sinergiji se autonomnim pokrajinama i sa lokalnim samoupravama realizuje mnoge projekte.
Na Nacrtu ovog zakona radila je radna grupa sastavljena od predstavnika više ministarstava uz konsultacije sa partnerima iz EU i predstavnicima relevantnih udruženja poljoprivrednih proizvođača. Pre usvajanja Nacrta zakona od strane Vlade održali smo opštinu javnu raspravu zakona sa svima onima koji su bili zainteresovani za nju. Rasprave su održane u Zrenjaninu, Kragujevcu, Čačku, Somboru, Trsteniku, Valjevu, Sjenici, Sremskoj Mitrovici, Bačkoj Palanci, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Beogradu.
Takođe je na adresu Ministarstva stiglo više desetina predloga i sugestija koje smo razmatrali, a neke i uvrstili u finalnu verziju ovog zakona. Jedna od prihvaćenih sugestija je to da se podsticaji opredeljuju za ratarsku proizvodnju na površinama do 100 hektara, što predstavlja jednu vrstu socijalne korekcije potpuno liberalnog pristupa, a u interesu je tržišne konkurentnosti manjih poljoprivrednih proizvođača. Takođe smo prihvatili da u tekstu zakona stoji odredba da budžet za poljoprivredu bude najmanje 5% od ukupnog državnog budžeta, s tim što ova odredba važi od 2014. godine, jer kao što znate Zakon o budžetu je usvojen pre nego što smo došli do ovog zakona. Takođe smo prihvatili sugestiju oko proširenja ingerencija autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava. Prihvatili smo sugestiju da se subvencioniše proizvodnja sadnog materijala. Prihvaćeno je da se minimalna količina mleka kao uslov za podsticanje po kvartalu smanji sa 3.000 na 1.500 litara u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, a kod podsticanja za stočarstvo dodate su mere podrške za proizvodnju jagnjadi.
Prihvatili smo takođe, i to će biti deo zakona, amandmane koji govore o podsticajima za ribarstvo i živinarstvo.
Poštovani poslanici, pravnici obično kažu da je bolje imati bilo kakav zakon nego nemati ga uopšte. Ako idemo tom logikom, samo zakonsko regulisanje ove oblasti predstavlja već veliki korak napred, pogotovo što je pred vama zaista dobar zakon.
Kao što sam rekao, osnovna namera Ministarstva poljoprivrede jeste stvaranje jednog predvidivog ambijenta za poljoprivredu proizvodnju. Osim ove predvidljivosti ovaj zakon donosi još nekoliko stvari, a to su lakše planiranje srednjoročnih i dugoročnih investicija, unapređenje konkurentnosti, uvođenje jedinstvene evidencije o podsticajima, bolje planiranje budžetskih sredstava i usaglašenost sa propisima EU.
Ukupan cilj predvidljivosti ambijenta za poljoprivrednu proizvodnju se ne može postići samo ovim zakonom jer je potrebno usvojiti bar još tri opšta akta i to strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja RS, nacionalni program za poljoprivredu i nacionalni program za ruralni razvoj. Ove opšte planske dokumente je po Zakonu o poljoprivredi u ruralnom razvoju trebala da usvoji prethodna vlada još tokom 2010. godine, ali to nije uradila iz nepoznatih razloga. Da li zbog nezainteresovanosti ili nekih drugih stvari, potpuno je nebitno. Tokom ove godine ćemo usvojiti strategiju poljoprivredi i ruralnog razvoja i tako zaista stvoriti jedan stabilan i predvidljiv okvir za dugoročnu poljoprivrednu proizvodnju u ovoj državi. Hvala vam. Za sada toliko.

Hteo sam to što je i rekao gospodin Jožef Šandor. Ovaj međudržavni sporazum uopšte nije predmet ovog zakona. Na kraju, kada se završi diskusija, ću svima pojedinačno odgovoriti na pitanja koja ste postavili. Ovde moram da reagujem jer ste izrekli dosta stvari koje pretpostavljam znajući koliko ste studiozni ste iz neobaveštenosti rekli neke stvari koje nisu nažalost istinite.
Pre svega, ovaj nacrt predugovora imate na sajtu Ministarstva finansija, a imate i na sajtu Vlade, jer je 9. januara usvojen na Vladi i ovlašćeni su ljudi koji treba da potpišu predugovor.
Dalje, govorite o prodaji zemljišta. Znate li koliko se sada zemljišta u Vojvodini nalazi u vlasništvu mađarskih, hrvatskih i irskih građana? Nisam čuo nijednog trenutka da ste podigli glas protiv toga. Nisam čuo da ste podigli glas protiv toga kada je Šarić imao 10% obradivih površina u Vojvodini. Sve te privatizacije su rađene uz saglasnost AP Vojvodine i njihovih vlasti. Za tih sedam kombinata plaćeno je 23 miliona evra i oni su devastirani kompletno. To znate vrlo dobro. Sada će biti plaćeni 100 miliona evra. Po hektaru će biti prosečno 13.300 evra plaćeno. Prosečna cena u Vojvodini po zvaničnim podacima je 5.000 evra. Ti kombinati trenutno duguju 30 miliona evra a investitori, ako se bude ostvario taj međudržavni sporazum, su dužni da ulože još 100 miliona evra samo u tih sedam kombinata i plus su obećali da će u 2013, 2014. godini uložiti još 300 miliona evra u poljoprivredu Srbije.
Prema tome, mislim da je to jedan sjajan posao, a možda i najbolji posao koji je Srbija uradila u poslednjim decenijama. Doći će taj sporazum sigurno na dnevni red ove skupštine pa ćemo razgovarati o tome. Za sada mislim da to nije tema. Izvinjavam se što moram da vam odgovorim.

Hvala vam.
Ne bih vam mnogo oduzimao vremena. Družili smo se danas čitav dan. Hvala vam na strpljenju, hvala vam na jako puno predloga od kojih su mnogi bili korisni. Iskoristio bih priliku, iako možete zadržite strpljenje još par minuta, iz jednog jedinog razloga, jer mislim da će nam to koristiti kada u ponedeljak budemo vodili raspravu u pojedinostima, pa ćete otprilike znati neko opredeljenje i odgovore na pitanja koja ste postavili.
Naravno, neću odgovarati na pitanja tipa – voleli bi da agrarni budžet bude 6, 7, 10, 15%. Voleli bi da premija za mleko bude 15 dinara, ili za junice 4,40, 50 ili 60.000.
Voleli bi da premija za mleko bude, ne znam, 15 dinara ili tamo za junice 40, 50 ili 60 hiljada. Voleo bih da imam budžet, bar, mađarskog ministra poljoprivrede koji samo od EU ima 2,5 milijarde evra. Situacija je takva kakva jeste. Prema tome, koliko para toliko muzike i moramo se uklopiti u to.
Gospodin Arpad je pitao nekoliko pitanja. Da li škole mogu biti nosioci subvencija? Ne mogu, zato što nisu tržišno orijentisane i zato što se finansiraju iz Ministarstva prosvete.
Sledeće pitanje postavili ste o Pravilniku o područjima sa otežanim uslovima, da to određuje ministar, pa da ministar ima tu velika prava. Tu postoje vrlo jasni kriterijumi. Taj pravilnik je istekao 31. decembra. Pravićemo novi pravilnik. Uticaće na to, znači, objektivni uslovi i nagib terena, nadmorska visina, poplave grad, klizišta, socijalno stanje terena i svega onoga ostalog i mislim da ćemo doći do objektivnih podataka koja su to područja pod otežanim uslovima poslovanja.
Dinamika plaćanja, vi ste čak i predložili svojim amandmanom da plaćanja budu jedna do 31. marta, druga do, valjda čini mi se 30. oktobra. Znate da to ne zavisi samo od Ministarstva poljoprivrede. Zavisi uopšte od stanja budžeta, od Ministarstva finansija, a pogotovo što imamo i odredbu u zakonu da je ponovno prijavljivanje od 31. marta, pa ne bi stigli sigurno da nešto nadoknadimo. Inače, da vam kažem, mi smo u 2012. godini isplatili sve kompletne obaveze iz 2011. godine i 99,6% obaveza iz 2012. godine. Prema tome, mislimo da ćemo ustaliti to, napravićemo sa Ministarstvom finansija dinamiku i mislimo da ćemo određene subvencije isplaćivati baš u ono vreme kad treba. Čini mi se da će prvo na redu biti isplata regresa za dizel gorivo koje će početi čim se završi pravilnik. Mislim da će to biti negde oko 1. marta.
Podsticaji za mlade proizvođače. To je isto jedan od vaših amandmana. Da, biće implementirano kroz zakon, kroz investicionu podršku, tako što će povratak investicija za mlade poljoprivredne proizvođače biti veći nego za ostale. Za ostale će biti 30%, ovde će biti najmanje 40%, a pričali smo o tome da možda bude i 50%.
Olena Papuga je izrazila bojazan da neće biti sredstava u budžetu. Izračunali smo tako i takva je računica da će biti sredstava za kompletnu isplatu svih ovih subvencija koja su implementirana kroz zakon.
Ona je takođe predložila da uvažimo predloge poljoprivrednih proizvođača. Uvažili smo većinu predloga poljoprivrednih proizvođača od kojih je jedan bilo ograničenje do 100 hektara, drugi je bio da smo prihvatili očuvanje biljnih i genetičkih resursa i to se nalazi u članu 35. ovog zakona.
Jožef Šandor je ukazao na status žena, dečiji dodaci, penzije. To ne spada u ovaj zakon. Namerno smo hteli da razdvojimo ekonomske mere od socijalnih mera. Znači, ovo što imamo danas zakon o podsticajima su isključivo ekonomske mere koje imaju za cilj podizanje poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje. Ovo sve spada u socijalu i verovatno će biti u nekom drugom zakonu i nekom drugom ministarstvu.
Snežana Bogosavljević, SPS, je tražila da se uvrsti živinarstvo. Da, usvojili smo taj amandman i biće i živinarstvo i ribarstvo uvršćeni u zakon o podsticajima.
Ružica Igić, DSS, je pitala u vezi sa voćarstvom i ratarstvom – da li imaju pravo na podsticaje? Da, imaju pravo na podsticaje, pre svega, po hektaru, a naročito su predviđene mere za investicionu podršku.
Pitali ste za zakon o zadrugama. Zakon o zadrugama nije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. Njega će predložiti Ministarstvo privrede i finansija. Mislim, pošto zajedno radimo na nekim stvarima, a pitali su nas za konsultacije, da će brzo biti u opticaju.
Gospodin Veselinović, nažalost, ili nije bio prisutan kada sam ja govorio ili nije uvažio neke stvari, pošto me je pogrešno citirao kod nekih stvari, ali u redu je. Ispravićemo neke stvari. Rekli ste da je za 2013. godinu onih 5% malo, pošto je 4,5% od budžeta. Da, amandmanom ćemo to ispraviti. Znači, tih 5% važi od 1. januara 2014. godine, jer je budžet za 2013. godinu već usvojen.
Govorili ste o tome da ministar ima puno prava. Međutim, ministar samo bliže određuje tehniku, obrasce. To mora neko da radi. To je i do sada radilo Ministarstvo. To je doduše išlo na Vladu, ali oni koji znaju kakva je tehnologija Vlade, to je do sada radilo ministarstvo, pa mora neko da radi. Naravno, ne očekujete da će to raditi ministar. Već smo oformili pojedine segmente u poljoprivredi, oformili smo radne grupe. Tu su, ne samo radnici ministarstva, nego su i ljudi koji su van ministarstva, poljoprivredni proizvođači, ljudi iz nauke, ljudi koji se razumeju u to i koji će odlučivati o tim pravilnicima, tehnici i obrascima.
Uvažićemo taj vaš amandman i sami smo to primetili. To je još neko rekao, čini mi se, da pravo na podsticaje imaju oni koji obrađuju na obrađenu zemlju. Vrlo je teška kontrola. Imamo jako malo ljudi. To je opet problem para i finansija, ali ćemo to uvažiti i pokušaćemo da organizujemo, barem dva puta godišnje, satelitsko snimanje, koje je najbolje, ali koje košta nešto više. Pokušaćemo iz donacija da obezbedimo neke pare, već smo razgovarali o tome. To je najbolji način da se sagleda čitava površina i da znamo šta je obrađeno, šta nije obrađeno. Time ćemo dobiti još nešto. Dobićemo prave podatke o tome šta imamo, kojim kulturama su zasejane površine i koliko toga imamo. Ove godine smo imali dosta sumnjivih podataka, a moje lično mišljenje je da sumnjam da će ovaj popis dati tačne rezultate. Mislim da će tu biti jako puno problema.
Pitali ste za seoski turizam. Da, seoski turizam se nalazi u članu 37. – unapređenje ekonomskih aktivnosti kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima. To je to, gde u saradnji sa lokalnim samoupravama to može da se implementira.
Božidar Đelić, nažalost nije tu. Za njega bih imao par stvari. Ne bih se mešao u ove stručne stvari oko hektara. Znate li kako je bilo oko hektara, oko prinosa, na koji način se vratila ta mera oko hektara? To su oni čuveni traktori, one barikade i sve ono što se dogodilo, ali hajde da ne pričamo o tim stručnim stvarima koliko ide za stočarstvo, koliko ide za ratarstvo.
Ono što je meni važnije, a to su dve stvari, a to je ono što je rekao gospodin Đelić, nedostatak vizije i određivanje prema EU. Znate, postoji nekoliko diskutanata iz DS koji su govorili o tome, postoji Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, da ga je možda samo trebalo dopuniti, ali znate šta u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2012. godini i ranijim godinama postoji u dva poglavlja, izričito rečeno nedostatak strategije, razvoja poljoprivrede i druga stvar ad hok mere u subvencijama.
Prema tome, mi smo bili dužni da dovedemo, ne dužni, nego to je zbog nas, hteli smo da napravimo ta dva zakona i da ih pustimo, odnosno jedan zakon i strategiju. Ova strategija treba da da viziju, a zakon je tehnika kojom treba da se te subvencije koje se daju.
Što se tiče određivanja prema EU i aktiviranja zaštitnih mehanizama – da. Ako se sećate ja sam to rekao odmah posle formiranja nove Vlade, nije prošlo možda ni par dana, pa sam dobio i "ribanje" od nekih stranih ambasadora, ali čvrsto stojim iza toga da Srbija mora da napravi neke zaštitne mehanizme jer 1. 1. 2014. je jako blizu. Neko je u prethodnom vremenu, nema veze ni ko ni zašto, ni kako, napravio pogrešnu procenu. Naša poljoprivreda neće biti spremna do tog trenutka da bude konkurentna. Prema tome, svi zajedno se moramo izboriti za neke stvari da zaštitimo konkurentnost, da zaštitimo naše poljoprivredne proizvođače.
U tom smislu gospodin Đelić je pomenuo jedno pismo. Jeste, ja sam još 1. oktobra 2012. godine potpredsednici zaduženoj za evropske integracije napisao jedno pismo u tom smislu. Urađena je analiza u Ministarstvu poljoprivrede koju zaštitu za koje proizvode treba da radimo i mislim da svi zajedno moramo insistirati da zaštitimo te proizvode, jer oni neće izdržati strogu konkurenciju, odnosno veliku konkurenciju koju ćemo imati od sledeće godine.
Ljuban Panić, on se malo udaljio od teme. Transparentnost ugovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, mislim da je transparentnost bila potpuna, a ono što je zasmetalo u čitavoj stvari je način na koje je reagovalo rukovodstvo AP Vojvodine. Znači, ako su mogli u hiljadu stvari da se jave telefonom, i da zakažu sastanak, mogli su i ovog puta da kažu – ljudi nešto nam nije jasno, hajte dođite. Reagovati preko medija, lobirati medije, lobirati udruženja poljoprivrednika, praviti demonstracije, mislim da nije dobro ako želimo saradnju. Na osnovu toga mi smo reagovali i kao Vlada i ja lično kao ministar poljoprivrede.
Ivan Karić, DS je rekao da se ovim zakonom obesmišljava teritorijalna autonomija. Mislim da to nije tačno, ne ukida ni jedno pravo koje su AP Vojvodina, ni lokalne samouprave do sada imale u oblasti agrarne politike. Zakon jedino štiti državu od mogućnosti da se u nekom njenom delu vodi politika koja bi bila u suprotnosti sa nacionalnom strategijom i zato je za lokalne programe potrebna saglasnost ministarstva. Znači, potrebna je saglasnost ministarstva, a to je bilo i u dosadašnjim zakonima, i kao što Ministarstvo poljoprivrede ima Zelenu knjigu, pa izveštava Vladu, tako su dužni i svi ostali niži organi da pošalju izveštaje. To je jedna kontrola koja je normalna svuda u svim normalnim državama.
Na kraju samo, gospodin Petronijević nije tu, on je rekao jednu stvar, poručio je Vladi da ne stavljamo probleme ispod tepiha. Ova Vlada i ovo ministarstvo neće stavljati probleme ispod tepiha, nego će te probleme rešavati. Hvala vam na strpljenju i čini mi se da se vidimo u ponedeljak.

Odgovor gospodinu Zahariju Trnavčeviću. Strateški ciljevi Ministarstva poljoprivrede u narednom periodu jesu povećanje agrarnog budžeta do nivoa od 5% od ukupnog budžeta u 2014. godini. Drugi naš strateški cilj jeste prepoznatljivost ambijenta za poljoprivredne proizvođače. Treći cilj su investicije.
U 2013. godini predviđeni budžet za poljoprivredu iznosi 48 milijardi 379 miliona, od toga čisto agrarni budžet o kome mi pričamo to su direktna davanja u poljoprivredu, u investicije, iznosi oko 45,5 milijardi ili negde oko 4,3% ukupnog budžeta, što znači da se polako približavamo tom cilju. U principu, od tog iznosa 4,5 milijarde su investicije, a od toga nekih 3,3 milijarde su direktne investicije prema poljoprivrednicima upravo za ove projekte o kojima ste vi pričali, znači, za navodnjavanje. Da, ulaganje u tehnologiju, da, ulaganje u objekte i to će biti naši ciljevi u narednom periodu.
Očekujemo da Zakonom o podsticajima koji će ući verovatno u skupštinsku proceduru negde u decembru mesecu razrešimo i problem i način i mogućnosti konkurisanja, tako da će u 2013. godini biti upravo novca i za te svrhe i iz budžeta Republike Srbije.

Imaće mogućnosti da konkurišu ako ispunjavaju sve uslove i taj projekat će biti podržan.

Pitanje o transparentnosti javne rasprave Zakona o podsticajima.
Nacrt zakona je postavljen na javnu prezentaciju Ministarstva poljoprivrede i još 25. oktobra ove godine i javna rasprava je trajala od 26. oktobra do 16. novembra 2012. godine, gde su svi zainteresovani mogli putem pošte, elektronske pošte i na bilo koji drugi način da svoje primedbe na ovaj zakon ili predloge, da pošalju u Ministarstvo.
Takođe, državni sekretari, pomoćnici ministra i ja smo održali nekih dvadesetak javnih rasprava u čitavoj Srbiji. Bila je javna rasprava u Zrenjaninu,
Kragujevcu, Čačku, Somboru, Trsteniku, Valjevu, Sjenici, Sremskoj Mitrovici, Bačkoj Palanci, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i u Beogradu.
Takođe, 16. novembra završnu prezentaciju povodom zaključenja javne rasprave održali smo u Beogradu, gde su pozvani sve relevantne institucije, udruženja i proizvođači, gde je bilo prisutno preko 150 ljudi i u vrlo konstruktivnoj diskusiji, mi smo otprilike došli do najboljih rešenja, i mislim da ćete vrlo skoro, u decembru mesecu imati prilike da se uverite u to.

Bilo je puno pitanja. Jedno od pitanja da sam odbio razgovor sa samostalnim sindikatom. Verujete mi da je moguće, ako imate taj podatak. Ja imam podatak da sam u ovih 120 dana primio preko 270 stranaka, što sindikata, udruženja preduzeća i razgovarao sa svima.
Znači, ako sam možda propustio, moguće je da je i moja greška. Ponovite poziv i ja ću se pojaviti sigurno, bilo gde da se dogovorimo i razgovarati oko toga.
Pomenuli ste dosta problema oko veterinarskih stanica, oko Zakona o zadrugama. Verujte mi da smo od samog početka od stupanja na ovu funkciju i ja i moje kolege u ministarstvu imali jako puno posla, pre svega sa onim nasleđenim dugovima, posle toga sa sušom, sa rebalansom budžeta, sa budžetom, sa Zakonom o podsticaju, koji je jedan sistemski zakon, a ovi problemi koje ste vi pomenuli nisu od juče. Potrebno je ipak neko vreme i sve će to, verujte mi, u najskorije vreme stići na red.
Što se tiče "PIK Bečeja", upućeni smo u sve probleme i zajedno sa lokalnom samoupravom i sa stečajnim upravnikom pokušavamo da rešimo tamo probleme. Čak smo pokušali da prolongiramo onaj rok oko plaćanja zakupa državnog zemljišta. Hoćemo da pomognemo, ali mislim da je problem ogroman i da ga moramo sistemski rešiti, ne samo sa "PIK Bečejem" nego upravo kao što ste vi pomenuli i sa "PKB" i sa "Mitrosom" i sa "Zelenim pulom", znači, upravo jedan od načina, o čemu je malo pre govorio i potpredsednik Vučić, da pokušamo da velikim kompanijama, stranim kompanijama koje imaju novac, da im omogućimo da stratešku uđu u vlasništvo u tim kombinatima i da donošenjem novca, donošenjem tehnologije i znanja, da omogućimo da oni u budućnosti mnogo bolje rade nego što su to do sada. Očigledno je da do sada nisu radili dobro.

Nažalost, nisam upoznat sa ovim problemom, ne mogu da vam odgovorim, ali verujte mi da ćete dobiti odgovor u roku od dva-tri dana. Neka se ovo udruženje poljoprivrednika javi nama u Ministarstvu, pružićemo im svaku stručnu i drugu pomoć i čak ćemo im omogućiti uvid u dokumentaciju, da vidimo da li je u narednom periodu to predviđeno za neke radove i da li imaju mogućnost da konkurišu za ova sredstva, koja sam pomenuo malopre kada sam odgovarao gospodinu Trnavčeviću oko investicija za zalivne sisteme.

Pokušaću da odgovorim u ime ministra Ljajića. Naime, Vlada Republike Srbije pošto se to stalno provlači kroz medije da je ova mera doneta u korist neke grupe ili nekih pojedinaca, Vlada Republike Srbije, ne vodi računa o interesima pojedinih grupa ili pojedinaca, već isključivo radi u interesu građana. Ovu meru je uvelo Ministarstvo trgovine, pošto je to u njenoj nadležnosti. Naime, zabranjen je izvoz suncokreta, soje i šećerne repe do 31.12.2012. godine.  Prvi razlog tome je katastrofalna suša o kojoj smo već pričali viš puta, gde je rod šećerne repe umanjen za nekih 30%, suncokreta za 20% i soje za 30%.
Smatrali smo da ovom merom zabrane izvoza će se obezbediti veći stepen korišćenja prerađivačkih kapaciteta. Nakon toga, kada rade ti kapaciteti, obezbediće se i redovno snabdevanje našeg tržišta tim proizvodima, jer su oni očigledno postali deficitarni.
Naime, za domaće potrebe, kada ste pitali kod šećera, potrebno je negde oko 200 hiljada tona šećera i imamo izvoznu kvotu prema EU još 180 hiljada tona šećera. Sa ovom proizvodnjom šećerne repe u ovoj godini, pogotovu ako bi se dozvolio slobodan izvoz šećerne repe, ne bi mogli da ispunimo ni jedan ni drugi zadatak, da zadovoljimo potrebe domaćeg tržišta niti da obezbedimo kvotu za izvoz.
Kao što znate, mi smo tražili povećanje te kvote za izvoz i bilo bi, da kažem, malo smešno od nas da tražimo povećanje te kvote a da nismo uspeli da ove godine izvezemo određene količine šećera.
Moj odgovor je da, pre svega smo gledali na interes građana i ove mere su kratkotrajne. Znam da one nisu popularne, ali u ovom trenutku su bile neizbežne.

Mnogo je pitanja i ne znam koliko će trajati odgovor, ali da pokušam da odgovorim na neka od vaših pitanja.
Prvo, sigurno uvažavate činjenicu da sam na čelo ovog ministarstva tek 60 dana, uvažavate činjenicu o svemu ovome što se dogodilo ovih dana, pre svega ova katastrofalna suša, zatim mnoge neisplaćene obaveze u okviru samog Ministarstva. Kao što znate, ni premije za mleko za prvi kvartal ove godine nisu bile isplaćene do septembra meseca i još mnogo, mnogo stvari.
Ovaj rebalans budžeta, kao što je rekao i ministar finansija, bio je iznuđen.
To je gašenje požara i tek vođenje naše politike u nekom narednom periodu, pre svega veći budžet za 2013. godinu, pokazaće prave namere ove vlade.
Što se tiče zakona, mi ćemo u toku novembra i decembra meseca, imamo već, praktično, u radnoj verziji dosta zakona iz oblasti poljoprivrede, neke izmene, neke dopune, ali jedan potpuno nov zakon, koji će na jedan potpuno nov sistemski način regulisati neke stvari u agraru. To je zakon o podsticajima u poljoprivredi koji će napraviti jedan prepoznatljiv ambijent za poljoprivredne proizvođače koji će moći da planiraju svoju proizvodnju.
U okviru toga će biti, naravno, i sve ove subvencije o kojima ste vi govorili, pogotovu u oblasti stočarstva. Za vašu informaciju, mi ćemo već na sledećoj sednici Vlade doneti i ostale uredbe koje su bile predviđene da se donesu posle rebalansa budžeta, a koje se tiču sanacije posledica suša, od kojeg su četiri posvećene baš stočarstvu, gde se iznosi subvencija povećavaju u 100% iznosu. U dogovoru, najverovatnije, sa Ministarstvom finansija, ako to bude moguće, mi ćemo te subvencije zadržati i u narednom periodu, tako da će upravo stočarska proizvodnja biti jedan od meta naših razmišljanja.
Kao što sam rekao, prve rezultate videćete tek sa budžetom za 2013. godinu i onda ćete videti prave namere, a do tada rekli ste i pitanje strategije, premijer je osnovao i Nacionalni savet za poljoprivredu, tako da su i oni zaduženi da rade jedan deo strategije i mislim da ćemo i taj dokument uskoro imati.

Hvala lepo. Naravno da svi znamo da su posledice suše katastrofalne, umanjen je rod soje i kukuruza za nekih 50%. Očekujemo da će po procenama Ministarstva poljoprivrede i rod suncokreta i šećerne repe biti umanjen isto 20% do 40%. Naravno, sve će to da utiče na naš izvoz, sve će to da utiče na manju ponudu na našem tržištu, povećanje cena i zbog svega toga je Vlada na svojoj sednici od pre, čini mi se, nedelju dana donela jedan set vanrednih mera za pomoć poljoprivredi za suzbijanje, ili sanaciju šteta od suše.
Te mere su segmentirane, odnosno one su podeljene u tri segmenta. Prvi segment je taj, da država oslobodi poljoprivredu od određenih finansijskih obaveza, ili da te obaveze prolongira. Drugi set mera se odnose na adekvatne intervencije na tržištu zarad stabilnosti i sređivanja cena. Treći set su direktne subvencije, direktna finansijska davanja poljoprivrednim gazdinstvima.
Pitali ste me za ovaj deo oko lokalnih samouprava, on se nalazi u ovom prvom setu. Tačno taj stav glasi, da mi kao Vlada i kao ministarstvo upućujemo preporuku lokalnim samoupravama da one oslobode plaćanje zakupa državnog zemljišta koje se daje ove godine. Naravno, i sami ste rekli da se taj prihod deli u 30-40 na lokalne samouprave. Ovim smo hteli, pošto su sve ostale mere u ingerenciji Vlade i budžeta Vlade Republike Srbije, da i lokalne samouprave učestvuju i da pomognu svojim poljoprivrednicima. Znamo da su ta sredstva strogo namenska i da se ona koriste za određene svrhe, ali njihovom preraspodelom bi mogle lokalne samouprave da pomognu svojim poljoprivrednim proizvođačima. Naravno, to je samo kao preporuka. Čak je postojao i jedan predlog od strane udruženja poljoprivrednika da se ta sredstva direktno vraćaju u budžet i da se onda iz budžeta koriste za nešto. Mislim da je zbog interventnosti mera i kratkog vremena u ovom trenutku sada nemoguće, jer bi trebalo menjati više zakona.
Vaše drugo pitanje se odnosi na kukuruz, koliko se sećam, na uvoz kukuruza i da li će biti deljeno stočarima, je li tako? U ovom drugom setu mera smo predvideli, to je malopre rekao i ministar trgovine, da se interventno kupi na tržištu do 200.000 tona merkantilnog kukuruza. Sa onim delom robnih rezervi koje imamo na raspolaganju je to nekih, čini mi se, 70.000 tona i to je nešto više od jednomesečne potrošnje u Srbiji. Mislimo da je to dovoljna količina da bi mogli intervenisati na domaćem tržištu, pre svega, kod proizvođača stočne hrane. Taj multiplikativni efekat nedostatka kukuruza će se najviše osetiti na stočarstvo. Da, predvideli smo to pre svega za stočarsku proizvodnju.
Treće je isplata subvencija. Danas smo za isplatu subvencija, ono što je bilo dogovoreno sa prethodnim ministrom i ono što su dogovorili poljoprivrednici i što nije pretočeno u ikakav akt, na Vladi Republike Srbije doneli tu uredbu i uredba se zove Uredba o subvenciji ratarskih proizvoda i krompira za 2012. godinu. To je tih 6.420 dinara na nekih milion i 585 hiljada hektara. Ovu subvenciju ćemo, kao i sve ostale mere koje smo predvideli ovim setom mera, isplatiti u 2012. godini. To je jako bitno.
Još nešto da vam kažem, verovatno ste to i čuli, ovaj set mera nosi sa sobom negde oko 160 miliona evra. To su ogromna sredstva i to je najveća pojedinačna intervencija u poljoprivredi, koliko znam i koliko sam dobio obaveštenja od mojih saradnika, u prethodnih 20 godina.
Ovim putem moram da zahvalim i premijeru i ministru finansija i ministru trgovine koji su, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, učestvovali u izradi svih ovih akata.
Naravno, ostaje nam još jedan veliki dug prema poljoprivrednicima za subvencije koje su donete u 2012. godini. Moram da kažem da smo imali određene otežavajuće okolnosti, pre svega, isplata obaveza iz 2011. godine, u januaru 2012. godine nekih 6,5 miliona evra. Imamo i problem sa prinudnom naplatom. Ministar Dragin je negde pre dve i po godine prekinuo sa isplatom određenih davanja nekomercijalnim poljoprivrednim domaćinstvima i u ovoj godini trpimo štetu. Znači, nekih dve milijarde dinara je skinuto sa računa Ministarstva poljoprivrede samo za to.
Hoću da vam kažem, kao ilustraciju, da nedostaju sredstva, ali da smo preraspodelom u drugim ministarstvima, preraspodelom budžeta, uspeli da dođemo do ove cifre i da intervenišemo sa ovih 160 miliona evra u budžetu. Još jedno pitanje, ako ima vremena ili da kasnije odgovorim? Dobro.
Govorili ste o Zakonu o podsticajima. Da, to je jedan vrlo važan zakon, ja ću do kraja ove nedelje imenovati radnu grupu koja će učestvovati u izradi tog zakona. To je jedna od strateških stvari, kao što je to povećanje agrarnog budžeta. Ovo je druga strateška stvar. Želimo da napravimo predvidiv ambijent za poljoprivredne proizvođače, kako bi oni dugoročno, ili bolje da kažemo srednjoročno, u jednom najkraćem roku od četiri do pet godina mogli da planiraju svoju proizvodnju.
Taj zakon ćemo dati u javnu raspravu negde krajem septembra meseca ove godine i očekujemo da on bude usvojen ovde u skupštini zajedno sa Zakonom o budžetu za 2013. godinu, negde prema programu Ministarstva finansija, mislim da je to negde sredinom novembra meseca ili krajem novembra meseca.
Hvala.