Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Katarina Rakić

Katarina Rakić

Srpska napredna stranka

Govori

Gospodine predsedavajući, ja bih vas samo podsetila da danas ovde govorimo o zakonu u pojedinostima i volela bih samo da vas vratim na temu, na amandman, imali smo pre neki dan dosta vremena, čak ste, mogu slobodno da kažem, i poklonili dosta vremena nekim strankama koji to vreme nisu dobili na izborima kada u stvari i dobijamo vreme za govor u Skupštini.

Što se tiče posebno prethodnog amandmana, na ovakav način nećemo imati danas ozbiljnu raspravu ako ćemo u svakom govoru govoriti uopšteno i ponovo ponavljati priču od ponedeljka kada smo govorili o zakonu u načelu.

Tako da vas molim, ako želite da danas imamo jednu ozbiljnu raspravu o amandmanima, govorimo o svakom amandmanu na onakav način po redosledu.
Mene upozoravate, ja ću svakako preći na amandman.
Što se tiče ovog amandmana, zatraženo je da se jedna reč briše, a ja ću vam sada pročitati iz konteksta, Moravski koridor sa pratećom potrebnom infrastrukturom. Znači, ovde je zatraženo da se reč – potrebna briše. U stvari, ovde je traženo samo vreme za govor. Jedna reč manje-više ovde zaista ne menja nikakvu suštinu. Ono što smo čuli u ponedeljak, odnosno u utorak kada je bila rasprava u načelu jeste da je sam postupak, odnosno sam projekat dobar, a da zakon ne valja.
Ono što bih ja uradila da meni zakon ne valja, a imala bih apsolutno pravo na to, ja bih podnela na svaki član amandman da brišem ceo član i da napišem ono šta meni odgovara. Ni po ovom amandmanu na ovaj član, ni po ostalim ja ne vidim da se ovde ikome u suštini nešto ne dopada, da bi nešto promenili. Ovakvo brisanje reči, menjanje konteksta, lektura, pravno-tehnička redakcija uopšte ne ukazuje na to da se poslanicima opozicije ovaj zakon ne dopada i da je neprihvatljiv. Hvala vam.
Dobro, ne bih ja ovo koristila kao repliku, pre svega zato što ne znam po kom osnovu je dobila moja koleginica koja je govorila pre mene, po kom osnovu je dobila reč, jer ja njoj niti sam išta…
Ja se nisam javila za repliku, ja sam se javila za povredu Poslovnika, član 27. jer smatram da ne možemo ovako da govorimo danas, ne možemo na ovakav način i još jednom vas molim, danas je na dnevnom redu jedan jako, jako ozbiljan predlog zakona, predlog zakona koji ima za cilj da utvrdi javni interes, a put koji će u Srbiji zaista biti jedan od velikog značaja, pre svega za građane Srbije i najbitniji pravac u Srbiji i smatram da na ovakav način nećemo svakako doprineti današnjoj diskusiji, tako da vas molim, zaista da govorimo o amandmanu kada govorimo o amandmanu, a da govorimo o replici kada govorimo o replici. Zaista, prethodni govornik nije imao pravo na repliku, evo, ja sada ponovo ne ponavljam ime, iako samo ponavljanje, odnosno… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem.

Evo, predlagač amandmana je rekao da je ovo smešno, da se ministarka smeje, a ja bih dodala da ovo što je ona govorila nije smešno nego strašno i zaista, ako bi ovako bilo kako je ona to prenela, zaista bi bilo strašno. Ali, na svu sreću, u jednoj ozbiljnoj državi, naravno da niti je tako, niti će tako biti.

Evo, ja ću sada objasniti ono što je u obrazloženju rečeno i ono što sam ja kao pravnik razumela, a možemo razgovarati o tome da možda postoje i neka drugačija mišljenja, a da nisu u pravu.

Članom 5. određeno je Javno preduzeće "Srbija vode" za korisnika eksproprijacije. Znači, za korisnika, nekog ko će tek koristiti tu zemlju koja se bude ekspropriisala. Sada je ta zemlja zemlja privatnih vlasnika. Evo, ja ću vam dati primer, pošto je jedna od prethodnih govornika rekla - zamislite da vama prođe put kroz parcelu. Pa, ja bih jedva čekala da meni put prođe kroz parcelu, pre svega što bi onda to mesto gde ja živim svakako dobilo mnogo od tog puta, a svakako mi ne bi oduzeli tu parcelu, nego bi svakako platili tržišnu cenu, a kasnije bih i ja i svoje mesto imali mnogo toga dobrog, došli bi novi investitori i svakako bih zaposlila mesto i da ne govorim još mnogo toga što sam govorila u načelnoj raspravi, da ne budem sada ista kao oni, a zamerila sam na početku na tome.

Što se tiče samog amandmana, dodat je stav, odnosno predloženo je da se doda stav koji kaže da "Srbija vode", kao budući korisnik te zemlje koja treba da bude ekspropisana, treba da reši imovinsko-pravne odnose tih građana kojima je neko kopao šljunak na parceli i onda su one nestale. Ja vas sad pitam da li biste vi, da li bih ja, da li bi bilo ko od nas danas, da mu neko radi nešto na parceli, sedeo i gledao kako mu parcela nestaje i čekao da tu prođe put, da Morava skrene, da mu zauzme, pa da traži odštetu? Ne, ja kada bih videla da neko radi na mojoj parceli, ja bih sama rešavala situaciju, ne bih čekala da neko ekspropiše zemlju, da dođe korisnik neki, pa da taj korisnik rešava u moje ime. To je apsolutno besmisleno.

Ono što je rečeno u odgovoru jeste ono što je i logično, da se ekspropišu parcele onakve kakve su viđene i da trenutni korisnik naravno ne može rešavati nešto što je bio posao vas kao privatnog lica da rešavate. Po meni je to zaista besmisleno i ja sam to tako razumela.

Naravno, ponavljam priču sa početka amandmana, ono što ste vi rekli, zaista bi bilo strašno tako da bude i zaista se slažem sa tim. Ali, poenta ovog zakona nije da bilo koga prevari, da bilo koga ošteti…

(Vjerica Radeta: Zakuni se.)

… a time u prilog govori to da će 46 kilometara vodotoka biti uređeno jednom za svagda, da nismo zaboravili 2014. godinu, katastrofalne poplave u ovom kraju.

Znači, ako ovim zakonom ne uradimo nešto dobro za budućnost ovog kraja, svakako se neće uraditi ništa loše. Hvala.
Zahvaljujem.

Ja ću po amandmanu.

Ovo je još jedan od primera onoga o čemu sam govorila na početku, da kolege iz opozicije kažu – zakon je loš, a onda predlože jednu pravno – tehničku redakciju.

Podsetila bih da svakako zakon, bilo koji zakon, odnosno svi zakoni koji se donose, koje mi izglasamo kasnije prođu, pre objavljivanja, pravno – tehničku redakciju i da se ovakve stvari upravo tada i rade.

Ono čime biste dokazali da je ovaj zakon loš jeste, kada biste na ovakav jedan amandman, odnosno član podneli jedan amandman, recimo da izbrišete čitav član, pa napišete šta je to po vama dobro što biste predložili, ako već kažete da je sam postupak izgradnje, odnosno projekat izgradnje Moravskog koridora dobar, a zakon loš, a jedno bez drugog neće ići.

Zašto onda niste brisali čitav ovaj član, čitav ovaj zakon, pa predložili onako kako je vama pravnicima dobro, kako po vama treba da bude, a ne radili nekakve pravno – tehničke redakcije, koje će svakako odraditi služba koja je za to plaćena? Hvala.
Zahvaljujem.

Ovde imamo još jednom situaciju šta bi bilo kad bi bilo.

Predlagač ovog amandman opet donosi jednu situaciju kao i u slučaju Šljunkare. Ostavlja mogućnost da će neki građani biti uskraćeni, odnosno oštećeni zato što svoje pravo nisu iskoristili, a imali su godine i godine da, ukoliko su uopšte imali pravo, da izvrše pravo korišćenja, da prebace pravo korišćenja u pravo svojine na svojim parcelama, nego su, eto, čekali da prođe put, da se ekspropriše, pa će u tom trenutku oni prebaciti zemljište u pravo svojine.

Cilj ovog zakona jeste ono što sam ja rekla na početku, a to je da se izgradi Moravski koridor. Naravno da je cilj da se ubrzaju svi postupci. Zato se i donosi javni interes ovim zakonom.

Ja bih još jednom samo ponovila da nije cilj ovog zakona da građani Srbije budu oštećeni. Mi ovde sada ne možemo govoriti o situacijama šta bi bilo kad bi bilo. Ne može neko biti oštećen, a nije iskoristio svoje pravo u nekom prethodnom periodu da upiše. Zašto ti građani nisu upisali pravo korišćenja na tim parcelama ukoliko su po svim zakonskim osnovama imali pravo za to?

Mi ćemo sad da sačekamo, da ih pozovemo na još nekoliko godina da oni možda se predomisle i možda upišu svoje pravo. Pa, ja zaista smatram da mi na ovakav način nismo ozbiljna država. Ako neko ima pravo, ako ga ne iskoristi, ko mu je kriv? Jednostavno, putevi se moraju zidati i ovakvi zakoni se upravo donese da bi se ovaj projekat što pre realizovao. Hvala.
Zahvaljujem se.

Evo, ja mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana država prosto štitila i stavljala u ravnopravan položaj ko je radio, zidao i gradio po zakonu i nekoga ko to nije radio. Sad, ja se slažem sa mojim kolegom koji je prethodno govorio da postoje sistemske greške. Postoje skoro 20 godina. Međutim, ova Vlada se uporno borila sa time i mnogo puta je zaista i uspevala da mnogo onih koji su gradili i zidali neregularno i bez dozvole, da dovedu jednostavno u red.

Sami znate da cene nikada nisu iste i kada zidate bez dozvole i kada prodajete tu nepokretnost bez dozvole, znate da njena cena nikada ne može biti, nikada ne možete prodati građevinski objekat, kuću, bilo šta drugo bez građevinske dozvole sa cenom ukoliko bi taj isti objekat, odnosno po ceni, ukoliko bi taj isti objekat imao građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu.

Tako da prihvatanjem ovog amandmana, pre svega, mislim da država ne bi smela da stavi u isti koš one koji su radili po zakonu i one koji to nisu, a na ovakav način pojedinci ne da neće biti oštećeni, nego će prosto biti i nagrađeni, jer vi ste za nešto što ste svesno zidali na jednom terenu koji je, pre svega, plavno područje, zidali ste ga, ta kuća je mogla da se sruši, zidana je prosto na nebezbednom terenu.

Tako da, na ovakav način ne da nisu oštećeni, nego slobodno mogu reći da su na nekakav način i nagrađeni, jer će njima biti procenjena tržišna vrednost, odnosno, tržišna vrednost, ti građevinski radovi, praktično neće biti nizašta oštećeni. Hvala.
Zahvaljujem.

Samo bih uputila moje kolege koje podnose amandmane da računaju na to da neko čita ove amandmane koje oni podnose, a i da sluša ovo o čemu govore.

Samo ću sada pročitati šta je u samom tekstu predloženo – vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju najkasnije u roku od pet dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju pisanim putem ili na zapisnik kod nadležnog organa. Prethodni govornik je predložio da se, umesto „pisanim putem“, to uradi overenom izjavom, a malopre je rekao da želi da građanima da, odnosno olakša i da oni na takav način dostave izjavu.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Samo bih podsetila da je pisanim putem nešto što se niti plaća, niti overava, a overena izjava znači da vi morate da odete ili kod nadležnog organa ili kod notara da overite, da platite to što košta, pa da onda odnesete.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Poštovani predsedavajući, moram da vam kažem da ja sve moje kolege pažljivo slušam i nijednom danas nisam dobacila. Moram da priznam da su mi oni izuzetno zanimljivi kada dobacuju ovako, ali pre svega nije kolegijalno, nije fer, a i vi kršite Poslovnik jer ne vodite računa o redu u sali. Ovo nije fer, obzirom da ja nijednu reč nikome nisam dobacila, ali to je kultura.

Vratila bih se na amandman. Još jednom vam kažem da mi čitamo vaše predloge amandmana, a sa druge strane slušamo ono što govorite, tako da samo i vi povedite računa da kada kažete da to vaše rešenje jeste brže, a ono što je zakonom

predloženo je zaista brže i jeftinije od onoga što ste vi predložili amandmanom. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Evo, ni jednu jedinu reč o amandmanu nismo čuli, ja sam slušala, ni jednu jedinu reč. Sada ne mogu da kažem da je u početku nešto loše rečeno, štaviše složiću se s tim. Danas imamo čast, kao što smo imali čast i pre neki dan, čitav ovaj saziv Skupštine, da učestvujemo bar na ovakav način u izgradnji Moravskog koridora i tu ću se zaista složiti sa mojim kolegom koji je govorio pre mene. Meni je lično čast da na ovakav način učestvujemo u izgradnji jednog pravca koji će zaista biti od izuzetnog značaja za Srbiju i reći ću mu da mi ovakav pravac u Srbiji, ovakav put zaista nemamo. On ako zna da postoji još jedan put sličan ovome koji će se graditi, neka kaže da i mi znamo, pošto ja zaista ne znam.

Takođe, sve vreme se govori o „Behtelu“. Mi još uvek nismo došli do tog člana da govorimo u pojedinostima. Kažu – netransparentan način. Ja ne znam kako govorimo o nečemu što se još nije dogodilo. Pre svega, ovim zakonom se utvrđuje da će kriterijume propisati Vlada Republike Srbije, to neće biti nekakav tajni ugovor, svi ćemo moći da vidimo o čemu se radi, a i ukoliko dođe „Behtel“, a ja se iskreno nadam da ćemo imati tu čast da dođe, svakako da će tako jedna velika svetska priznata i poznata kompanija u Srbiju doneti mnogo toga dobrog. Doneće nove tehnologije, nova znanja i iskustva koje će naši radnici moći da preuzmu.

Ali, moram vas podsetiti da je svakako njihov dolazak uslovljen i mi prosto moramo da ispunimo standarde da bi oni uopšte radili u Srbiji. Ti standardi, podsetiću vas, pošto ste govorili već o tome, jesu pre svega stabilno finansiranje, stabilan budžet, stabilan budžet obezbeđuje stabilna politika, mi sa Aleksandrom Vučićem u Srbiji stalnu političku situaciju imamo, i kao treći osnov za uopšte prihvatanje „Behtela“ da radi u Srbiji jesu da u Srbiji pre početka radova postoje sve potrebne projektno-tehničke dokumentacije. Tako da ćete se složiti da dolazak „Behtela“ nije nešto što je eto tek tako, pozvali smo ih, pa hajde dođite. Mi ćemo prosto imati čast da jedna ovako velika svetska kompanija bude neko ko će graditi puteve u Srbiji. Hvala.
Zahvaljujem.

Konkretno, 445 kilometara puteva u Srbiji ja smatram da je više nego konkretno. Evo, i dok dolazite u parlament, ako prolazite, recimo, kroz Kneza Miloša, nemoguće je da ne vidite sva ona gradilišta, a za mene je to više nego konkretno. Tu rade neki ljudi iz Srbije, koriste se materijali iz Srbije, nakon toga biće opremljeno nameštajem iz Srbije, ljudi su zaposleni. Po meni je to zaista više nego konkretno. Ja sad ne znam šta još osim toga želite i na koji način da vam se pokaže?

Evo, ja bar u svom izlaganju od početka današnje rasprave ni u jednom trenutku nisam rekla, bar nisam tako razumela, složićete se vi sa mnom, da ste vi protiv izgradnje Moravskog koridora. Ja to tako nisam shvatila, niti je to, a pažljivo sam slušala, bilo ko od mojih kolega rekao da ste vi to rekli. Ja sam ovde razumela da ste vi za izgradnju Moravskog koridora, ali da niste zadovoljni zakonom koji predlaže utvrđivanje javnog interesa. Ja opet kažem, obzirom na to što govorite, niste pokazali ovim amandmanima.

Konkretno, što se tiče ovog amandmana, vi čak predlažete nešto što se kosi sa Zakonom o eksproprijaciji, a to je da se jedan postupak odradi pre konačnosti rešenja, a ne onako kako zakon koji to reguliše nalaže.

Mi ovaj zakon o kome danas govorimo svakako donosimo da ubrzamo nekakve postupke, ali moramo voditi računa o ostalim propisima u Srbiji. Znači, ne donosimo ovaj zakon da bi kršili ostale zakone, nego da bi ubrzali postupak oko eksproprijacije, ali svakako moramo poštovati i ostale zakone. Hvala vam.
Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Mene je možda sad malo i sramota da jednom kolegi starijem od sebe moram da pojasnim šta je to leks specijalis.

Znači, ukoliko u leks specijalisu ne navedemo konkretno razliku u odnosu na neki drugi zakon, taj zakon koji je na snazi će se svakako primenjivati. Znači, u konkretnom članu 13. o kome sada govorimo, ne o 17. o kome ćemo tek doći, ni jednog trenutka ne isključujemo Zakon o eksproprijaciji, nego govorimo na koji način će se pokrenuti postupak za sporazumno određivanje naknade.

Znači, vi tražite da se ovim amandmanom promeni, da to bude pre, a po zakonu koji ovim članom, ovim leks specijalisom nismo menjali, znači ostaje isti, je navedeno da to ide po dobijanju rešenja. To je, jednostavno nešto što jeste cilj ovog leks specijalisa.

U članu 17. je urađeno nešto što i jeste cilj ovog zakona. Znači, da isključi ostale zakone i da ovo bude jedinstveno u nekim slučajevima.

Ne znam zašto sada govorimo o nečemu što je jednostavno azbuka za ovakve stvari i zašto ja sad imam priliku da objašnjavam, zašto sad mene neko komentariše, da li sam se ja pripremila ili nisam. Vi imate svoje kolege, pa ih pripremate. Mi se pripremamo na način na koji mi to znamo, umemo i hoćemo i smatram da radimo zaista jednu dobru stvar. Ali, jednostavno o čemu ja sada govorim jeste azbuka leks specijalisa. Sad, vi možete obrtati to ovako ili onako, ali suština je ta o kojoj govorim.

U članu 13. koji vi hoćete da promenite, ne pravi se nikakvo isključenje u odnosu na Zakon o eksproprijaciji. Hvala.
Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo tu čast da ostanemo upamćeni u istoriji kao saziv parlamenta koji je na ovakav način, odnosno donošenjem današnjeg Predloga zakona, bar na jedan mali način učestvovao u gradnji Moravskog koridora.

Šta Moravski koridor znači za Srbiju, čuli smo danas od dosta kolega koji su govorili, a ja ću još jednom ponoviti, Moravski koridor biće most, odnosno biće spojnica koja će se graditi u samom centru Srbije, koja će spojiti istok i zapad Srbije, koja će olakšati život za pola miliona stanovnika koji tu žive.

Pored toga, ne smemo da zaboravimo ni da se u ovom delu Srbije nalazi centar srednjovekovne Srbije, znači, centar koji čuva našu istoriju. Međutim, isto tako moramo biti okrenuti i budućnosti, da broj od 21.000 malih i srednjih preduzeća, koje trenutno posluje u ovom delu Srbije, moramo krenuti u budućnosti i taj broj svakako u budućnosti da bude veći.

Pored toga, u ovom delu Srbije nalazi se šest planina, 20 manastira i 10 banja. Ono što ovaj put, odnosno put i pravac treba da učini je svakako da dovede nove turiste, da poveže Srbiju sa ovim delom, jer čak i mi iz Beograda često odemo do Slovenije u banje, u njihove terme, pored toliko naših lepih banja, ali zbog loše infrastrukturne povezanosti nekad nam se učini da nam je Slovenija i njihove terme nažalost bliže.

Kao što je ministarka, već na početku rekla, ovo za Srbiju neće biti samo auto-put. Ovo će biti put koji će značiti život za šest gradova u Srbiji koji se nalaze na području gde će se ovaj put graditi.

Danas je na dnevnom redu jedan izuzetno važan Predlog zakona, a to je utvrđivanje javnog interesa radi izgradnje auto-puta E-761, odnosno sam cilj ovog zakona jeste da se na što bolji način omogući eksproprijacija parcela na samoj trasi koridora.

Donošenjem jednog ovakvog, mogu slobodno da kažem, leks specijalisa nije danas prvi put da to radimo, već je pokazala dobre rezultate prilikom realizacije projekata „Beograd na vodi“, zatim projekta kao što je Železara Smederevo.

U prethodnih pet do šest godina dosta se radilo na izgradnji putne infrastrukture. Uradilo se preko 300 kilometara auto-puteva. Dosta puteva je rehabilitovano, izgrađeno je dosta mostova, izgrađeno je dosta tunela.

Danas kada pogledamo mapu Srbije od severa ka jugu, vidimo da je sever Srbije dobro pokriven putnom mrežom. Znači, na severu, Vojvodini imamo kako-tako dobru povezanost. Zatim, imamo na istoku put koji ide ka jugu Srbije, Koridor 10, koji se pruža od Beograda ka jugu Srbije. On je završen. Znači, imamo istočni krak koji ide ka Bugarskoj i ovamo na zapadnoj Srbiji imamo auto-put koji ide do Čačka i kasnije se spušta dole ka Crnoj Gori.

Ono što zaista fali Srbiji jeste ta veza između istoka i zapada, nešto što će spojiti i tim ljudima koji se nalaze tu, koji tu žive, a to je oko 500 hiljada stanovnika, stvoriti im jednu saobraćajnicu i jednostavno olakšati život.

Nešto što danas postoji kao moguća opcija jeste Ibarska magistrala. Međutim, svi od nas, verujem, da smo bar jednom prošli i znamo kakva je Ibarska magistrala i u kom se stanju ona nalazi. Pre svega, nije uslovna niti malo bezbedna, a ne postoje realni uslovi za njenu sanaciju i da to bude urađeno na jedan način kakav zaista ovi ljudi zaslužuju. Kao što sam već rekla, 500 hiljada stanovnika u ovom regionu Srbije zaista zaslužuju, pre svega, jedan bezbedan put.

Svesni smo toga šta kada neki put prođe, bilo kakav put, a posebno kada je u pitanju auto-put kroz nekakav grad, svesni smo šta taj put uradi za taj grad. Prosto, udahne mu nekakvu novu energiju, oživi grad, dovede nove investitore, otvori nova radna mesta. Učini to da taj narod, da ti stanovnici koji tu žive zaista i ostanu da žive tu, da rade u svojim mestima, da stvaraju porodice, a ne da svi potrče u Beograd u potrazi za boljim životom ili da nažalost, čak, odluče da odu iz Srbije.

Odličan primer za ovo o čemu govorim jesu gradovi kao što su Niš, Vranje, Vladičin Han, Leskovac. To su gradovi kroz koje je prošao Koridor 10 i slobodno mogu da kažem da im je udahnuo jedan novi život. Nadamo se i verujemo da će Koridor E-761, odnosno Moravski koridor, učiniti ovo isto za Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak.

Koliko su auto-putevi značajni za razvoj Srbije govori nam recimo podatak iz Vranja kada je opština dala na prodaju plac za izgradnju trgovinskog objekta, opština je oglasila prodaju na 60 miliona dinara.

Krajnja cena po kojoj je kupljen plac jeste bila 240 miliona. Znači, četiri puta, mogu slobodno da kažem, da je četiri puta ovaj putni pravac podigao vrednost zemljišta u tom mestu. To je samo jedan od primera šta, recimo, prolazak auto-puta znači za određene građane.

Što se tiče samog projekta izgradnje ovog koridora, kao što smo već čuli, dužina koridora jeste 110 kilometra, a vrednost, procenjena vrednost jeste na oko 800 miliona evra. Sam projekat podeljen je u tri deonice. Prva je Pojate-Kruševac, čija je planirana dužina 26,5 kilometara, druga Kruševac-Adrani dužine 53 kilometara i treća Adrani-Mrčajevci, Mrčajevci-Preljina dužine 30,6 kilometara.

Ono što je zaista značajno i što zaista ja želim da pohvalim jeste ono što će se raditi paralelno sa izgradnjom auto-puta, a to je izgradnja telekomunikacione infrastrukture i uređenje vodotoka Zapadne Morave.

Što se tiče izgradnje telekomunikacione infrastrukture, moram da kažem da se ovde zaista radi o jednoj izuzetno modernoj telekomunikacionoj infrastrukturi.

Želim samo da pomenem da ovo što se danas radi ranije nije bila praksa. Ranije smo imali situaciju da se eksproprišu placevi za put, izgradi se put, nakon toga ekspropriše se zemljište za telekomunikacione infrastrukture. Ovog puta se to radi paralelno. Znači, na ovakav način, pre svega, smanjuje se vreme i novac i evo, moj predlog je da se na ovakav način i ubuduće stvari rade.

Takođe, druga jako bitna stvar jeste regulacija vodotoka Zapadne Morave, odnosno uređenje plavnog dela. Nažalost, svi se sećamo maja 2014. godine kada je ovaj region bio posebno pogođen poplavama i nakon toga stupili su na snagu novi propisi, novi standardi, koji su svakako zahtevali oštrije standarde u oblasti vodozaštite.

Iz samog tog razloga trasa koridora je nešto morala biti izmenjena, da koridor ne prolazi kroz to plavno područje. Međutim, nije se zaboravilo u tom trenutku na Zapadnu Moravu i na problem koji se dogodio, nego je ova vlada rešila da taj problem jednom pa zauvek reši, tako da se paralelno sa ovim radio i projekat zaštite vodotoka Zapadne Morave, kao i njenih pritoka. Projektom je planirano uređenje od 46 kilometara vodotoka Zapadne Morave.

Znam da je i slušamo svi ovih dana da je mnogima iz opozicije Aleksandar Vučić kriv i što pada kiša. Međutim, ono za šta je on zaista odgovoran, kao i Vlada Srbije, jesu kilometri i kilometri urađenih autoputeva, jesu desetine otvorenih fabrika, jesu stotine otvorenih novih radnih mesta, jesu nove škole, nove fabrike, nove bolnice.

Aleksandar Vučić je odgovoran, takođe, za to što Srbija danas ima nacionalnu avio kompaniju koja je, mogu slobodno reći, lider u regionu. Odgovoran je, takođe, i za to što Srbija danas ima aerodrom koji je po svim svetskim standardima i koji broji putnike u milionima. Naravno, za poplave i elementarne nepogode Aleksandar Vučić svakako ne može biti kriv, ali ovde imamo situaciju da je svakako odgovoran što će popraviti nešto što se dogodilo, što nije zaboravio poplave 2014. godine i što će uraditi nešto da sanira problem za moguće buduće generacije.

Što se tiče same planirane vrednosti za izgradnju čitavog koridora dužine 110 kilometara, kao što sam već rekla, predviđena je cena od 800.000.000 evra. Evo, kao poređenje, čuli smo već danas, most na Adi, ja ga moram pomenuti da se podsetimo svi kako je to izgledalo. Đilasov most koštao je 400.000.000 evra, njegova dužina iznosi 964 metara. Znači, čitav koridor, plus projekat uređenja Zapadne Morave, plus telekomunikacioni sistem, sve to zajedno košta 800.000.000 evra, a Đilasov most košta 400.000.000 evra.

Sad, možda će neki možda reći - pa, dobro, možda je sama struktura mosta, odnosno izgradnja mosta drugačija, možda se on drugačije gradi i onda to možda više košta. Evo, ja sam našla jedan podatak sa čim njegov velelepni most mogu da uporedim, a to je jedan vijadukt, mislim da se izgovara Milou vijadukt, on je koštao nešto manje nego most na Adi, 50.000.000 evra manje, a dug je dva i po kilometra, znači dva i po puta duži nego Đilasov most, i umesto Đilasovog jednog pilona, ima šest pilona, i najviša je građevina u Francuskoj, viša je čak od Ajfelovog tornja za 23 metra i nešto je čime se Francuska ponosi, građevina za primer, za razliku od onoga šta mi imamo u Beogradu, šta predstavlja samo spomenik jedne loše politike.

Malopre sam navela kako samo zlonamerni mogu da kažu da je Aleksandar Vučić odgovoran za to što pada kiša. Međutim, ono za šta je on zaista odgovoran i šta viđamo u Beogradu jeste gomila kranova, gomila gradilišta. Na tim gradilištima rade ljudi iz Beograda, ljudi iz Srbije. Na tim gradilištima koristi se materijal koji je proizveden u Srbiji. Ti objekti koji će se napraviti na tim gradilištima opremiće se kasnije nameštajem koji se proizvede u Srbiji. Na ovakav način, stvoren je čitav jedan lanac zapošljavanja za koji je zaista odgovoran Aleksandar Vučić.

Primer ovakvog zapošljavanja Srbije imali smo prilikom izgradnje Koridora 10. Prilikom izgradnje Koridora 10 učestvovalo je 20.000 građana iz Srbije, što kao podizvođači radova, što kao neko ko je proizvodio materijal koji je kasnije primenjen u izgradnji samog puta. Nadamo se da će ovakav jedan dobar lanac zapošljavanja biti primenjen i u slučaju Moravskog koridora. Današnji zakon nam to i obezbeđuje, jer jednim članom je predviđeno da se koriste materijali koji se proizvedu u Srbiji, a to će svakako podići naš BDP.

Što se tiče samog izvođača radova, mogu da kažem da je tu napravljen jedan veliki pomak. Doći će nam jedna velika svetska kompanija. Ovo će svakako biti jako, jako bitno za Srbiju, jer će jedna velika svetska priznata i poznata kompanija u Srbiju dovesti nove tehnologije, nova znanja i iskustva.

Međutim, kako bi mi uopšte bili u prilici da ponudimo jednoj takvoj kompaniji posao u Srbiji, morali smo da ispunimo nekakve uslove, pre svega, stabilno finansiranje, odnosno stabilan budžet. Stabilan budžet obezbeđuje stabilna politička klima, a mi je sa Aleksandrom Vučićem zaista svakako imamo. Pored toga, jako je bitno obezbediti svu projektno-tehničku dokumentaciju i sve dozvole, što naravno svuda u svetu jeste uobičajena praksa, da se nijedan put ne može ni pokrenuti bez unapred donetih i pribavljenih dozvola.

Prvi put se dešava, evo, ja mogu slobodno da kažem, da Moravski koridor neće početi sa izgradnjom dok ne budu donete apsolutno sve potrebne dozvole.

Lekcija o ovome, nažalost, naučena je na Koridoru 10, kada smo imali loše projekte, kada smo imali loše izvođače radova, koji su se kasnije pozivali na te loše projekte i tražili su da im se vrši odšteta za njihov nerad. Upravo iz tog razloga, radilo se skoro dve godine na izmeni projektno-tehničke dokumentacije, kako ne bi imali loše projekte, a kasnije ne bi imali izgovore za te loše projekte.

U prilog što efikasnijeg pribavljanja dokumentacije svakako ide usvajanje današnjeg zakona, jer na ovaj način svakako nećemo gubiti vreme u sporovima oko eksproprijacije. Poznato je to da smo mi zemlja koja se bori sa hrastom, borimo se sa znakovima na gradilištima, borimo se i rušimo gradilišta, a ovo svakako ne donosi ništa dobro, odnosno samo otežava posao i oduzima vreme.

Ono što, takođe, moram naglasiti jeste da donošenjem ovog zakona apsolutno neće biti ugrožena prava vlasnika čije se nekretnine eksproprišu. Ovim zakonom je utvrđena cena i ona ne sme ići ispod tržišne cene.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih još jednom želela da ponovim da treba svima danas u ovoj sali, u ovom sazivu, da nam bude čast da donesemo jedan ovakav zakon, da nam bude čast što ćemo u istoriji biti upamćeni kao ko je bar na neki način učestvovao u izgradnji Moravskog koridora, koji će biti jedan od najbitnijih pravaca u Srbiji i jedan od najbitnijih pravaca za Srbiju.

Mogu slobodno da kažem da je ovo danas jedna velika pobeda Aleksandra Vučića, jedna velika pobeda politike Vlade Republike Srbije, Ministarstva građevina, na čelu sa ministarkom Mihajlović. Ja ovog puta želim da vam čestitam na tome i da vas pozovem da istrajete u svojim obećanjima i da nastavite da gradite još brže i još više.

Nedavno sam imala priliku da čujem nekog lidera opozicije koji je rekao da mi iz SNS govorimo kako smo mi svi, sve stranke, kako smo isti, kako bi se što duže održali na vlasti. E, pa, evo, ja sad želim da kažem da nismo svi isti, da ne možemo nikada biti svi isti, ne možemo iz razloga što mi u SNS imamo ko da nas vodi, da nas vodi politika Aleksandra Vučića, a to je politika koja nikada neće biti ni lopovska, ni fašistička, neće biti politika nereda i mržnje, nego politika rada, reda i, pre svega, pristojnih ljudi.

Na kraju, ja bih vas, ministarka, pitala – da li se sećate kad ste zadnji put bili na odmoru? Da li se sećate kad ste zadnji put ustali posle pet ujutru?

Da li se sećate kada ste zadnji put čitav dan proveli sa svojom porodicom, a da ni jednog trenutka niste pomislili na posao?

(Poslanici SRS dobacuju.)

Ja pretpostavljam da se ne sećate.

(Predsedavajući: Kolege, izvinjavam se, pustite koleginicu da završi svoj govor.)

Gospodine predsedavajući, meni ne smetaju, neka rade svoj posao.

(Predsedavajući: Molim vas budite pristojni.)

Ne mogu oni biti nešto što nisu, ne mogu biti pristojni, ali meni zaista ne smetaju.

Ja bih završila svoj govor. Pretpostavljam da se ne sećate, a da li se sećate kada vam je neko zadnji put rekao hvala na svemu što radite? Da li se sećate kada vam se neko zahvalio na mostovima koje gradite, koji će služiti i unucima naše dece? Ne sećate se. Ja vam sada kažem hvala, hvala vam za sve što radite i molim vas da nastavite, da nastavite brže, jače i bolje zato što Srbija i ljudi u Srbiji, pristojni ljudi u Srbiji, to zaista zaslužuju. Hvala.
Zahvaljujem.
Zaista sam oduševljena kako neki u svemu vide Srpsku naprednu stranku i svuda vide Srpsku naprednu stranku. Ja apsolutno to ne vidim kao problem, ali kao problem vidim nešto što mi ovde pokušavamo da objasnimo već nedelju dana, a neki i dalje to ne razumeju. Nemam problem da oni to ne razumeju, ali imam problem da to ponavljaju više puta građanima Srbije, a da to nije tako.
Upravo zbog toga što je izrečeno, ponovo ću objasniti šta je suština ovog zakona. Suština ovog zakona jeste da na jedan izuzetno precizan i jasan način uvede red. Pre svega, da pozove građane da u svojim zgradama imaju slogu. Ako imaju slogu, onda oni sami između sebe izaberu upravnika zgrade. Ukoliko ne mogu da se dogovore da to bude jedan od njih, onda angažuju profesionalnog upravnika sa liste. Znači, ne izmišljaju nekog ko im dolazi sa strane. Ne, čoveka sa licencom, čoveka koga će svi dogovorno plaćati, ali, prosto, žele da to neko radi profesionalno, ili, ne mogu da se dogovore pa to bude čovek koji će to profesionalno raditi.
Prinudna uprava se uvodi samo u trenutku kada se stanari zgrade ne mogu dogovoriti ni da to bude jedan od njih, ni da to bude neko koga će oni sami profesionalnog angažovati, pa im lokalna samouprava dodeljuje, opet sa te iste liste koju svi možemo da vidimo. Zaista ne vidim šta je tu problem? Ta prinudna uprava, takođe, ovim zakonom nije predviđena koliko će trajati. Znači, ona može trajati jedan dan, jedan sat, pola sata, može ostati dva meseca, dve godine, prosto, dok se građani stanari ne dogovore.
Vraćamo se opet na ono što sam na početku rekla – jeste da je prvenstven cilj ovog zakona da dovede slogu u naše zgrade, slogu između stanara, a ne da uvede haos. Ne znam gde ste vi to videli i gde ste vi to pročitali da sada na ovakav način to interpretirate? Hvala.
Zahvaljujem.
Drago mi je što napredujemo, jedan deo zakona smo sad razumeli, a jedan deo i dalje ne razumemo.
Što se tiče same prinudne uprave koja će se uvesti u zgrade ukoliko nema sloge stanara i ukoliko nema dogovora među stanarima, da to bude neko ko je profesionalno zaposlen, svakako neće doći neko. Znači, još jednom ponavljam, ovaj zakon jasno i detaljno precizira svaki pojam. To što vi tako razmišljate, to je vaš problem. Ja ću vam sad pojasniti, ali ponavljam, drago mi je da ste bar onaj prvi deo razumeli, da ste ga sad ponovili i drago mi je da bar za toliko napredujemo.
Što se tiče nekoga ko će doći kao prinudni upravnik koga će neko dovesti, ne, neće biti ni neko, niti će ga neko dovesti, nego će doći licencirani upravnik profesionalni sa liste koju će voditi Privredna komora Srbije, a taj neko ko će ga izabrati sa te liste biće lokalna samouprava. Sve to lepo piše i ja ću ponoviti koliko to bude trebalo, a ako treba i nacrtaću ovde za neke koji na takav način to razumeju.
Takođe, neće taj čovek raditi ništa osim onoga što je po licenci za njega i dozvoljeno da radi. Koliko će on biti upravnik, odnosno prinudni upravnik u toj zgradi, to će odlučiti sami stanari, odnosno to će odlučiti sloga tih stanara. Znači, ovaj zakon upravo to i tera, da se dogovore. S druge strane, i ne moraju. Ukoliko im se dopadne kako taj radi, koga im je dodelila opštinska uprava, odnosno jedinica lokalne samouprave, može on ostati da u toj zgradi bude za duže vreme upravnik.
Tako da, ja se sada nadam da ste razumeli i ovaj drugi deo.