Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Katarina Rakić

Katarina Rakić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imam zaista veliku čast i zadovoljstvo da ovaj moj predlog zakona bude na dnevnom redu današnje sednice.

Svakako mogu da kažem da on predstavlja zaista jedan izuzetno mali korak na putu reformi Srbije, na putu koji jednom jako mudrom politikom vodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Kao što sam već napomenula, ja sam predlagač ovog zakona. Međutim, ja sam bila samo jedan deo grupe, odnosno deo tima koji je učestvovao u pisanju ovih izmena i dopuna Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, a u njegovom predlaganju, odnosno u čitavom radu na njegovoj izradi učestvovao je zaista veliki broj stručnjaka, pre svega iz NALED-a, iz Republičkog geodetskog zavoda, iz Ministarstva građevine i profesora sa beogradskog Univerziteta i želim ovom prilikom svima da se zahvalim na radu. Smatram da smo, donošenjem ovog zakona, odnosno ovih predloga za izmenu i dopunu zakona, doneli jedan veliki korak na putu u reformi ovog sistema u Srbiji.

Kao što većina vas zna, ovo je prilično nov zakon. Zakon o upisu u katastar nepokretnosti i vodova donet je 2018. godine. Pretrpeo je jednu izmenu 2019. godine i ovo je druga izmena po redu ovog zakona. Iako će neki sada verovatno reći i kritikovati, zašto za dve godine donosimo već drugu izmenu ovog zakona, ja želim samo da kažem da i onoga trenutka kada smo prvi put, 2018. godine, doneli ovaj zakon, mi smo i tada bili svesni i tada smo naglašavali da ćemo u hodu menjati, prilagođavati i donosite promene koje će svakako u budućnosti ovaj zakon poboljšati, a sve u korist građana Republike Srbije.

Ovom prilikom želim da se zahvalim i predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, kao i ministarki građevine gospođi Zorani Mihajlović, što su prepoznali kvalitet ovih izmena i dopuna i uvrstili ih u današnji dnevni red, a kasnije ćemo ove izmene svakako uvrstiti u sam tekst zakona.

Želim još jednom, u skladu sa svim ovim što sam rekla, da pomenem, odnosno da kažem da je zakonodavni sistem u Srbiji izuzetno napredovao i da po prvi put u Srbiji imamo to da se prate efekti zakona, odnosno donetih propisa i da u skladu sa tim se rade i izmene, tako da su i ove današnje izmene upravo u skladu sa tim.

Što se tiče samih izmena i dopuna zakona koje danas predlažem, Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, pre svega mogu da napomenem tri bitne izmene. Ove izmene imaju za cilj, pre svega, da ubrzaju samu dostavu rešenja od katastra nepokretnosti. Zatim, imaju za cilj da ubrzaju sam upis nepokretnosti u katastar. Treća i jako bitna izmena, ove izmene i dopune Zakona predlažu usklađivanje sa ostalim zakonima koji se tiču katastra nepokretnosti, a to su, pre svega, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju objekata.

Kao što sam na početku rekla, jedna od jako bitnih izmena jeste sama dostava rešenja. Znate, verovatno ste se i svi susreli sa problemima dostave, odnosno prijema rešenja iz katastra, a ja ću onima koji nisu bili u prilici ili onima koji možda ne znaju kako to danas izgleda u Srbiji, evo, objasniti šta želimo da promenimo.

Dostava rešenja svih organa, svih organa u Srbiji obavlja se prema Zakonu o opštem upravnom postupku, tačnije prema članu 72. gde je propisano da organ dostavlja rešenje na tri načina - putem svojih kurira, putem poštanskog operatora ili elektronskim putem.

Dalje, ovaj isti zakon članom 75. propisuje i sam način dostave tog rešenja, a on kaže da poštanski operater, obzirom da sada govorimo o rešenjima koje donosi katastar, odnosno koji upućuje katastar, obično se radi o tome da katastar šalje pošti, pošta dostavlja rešenje građanima, odnosno strankama u postupku i sada, ukoliko poštar ne zatekne stranku kod kuće, on ostavlja obaveštenje da svoje rešenje može preuzeti u pošti i to u naredna 24 sata.

Građani često u tom roku od 24 sata ne stignu da podignu svoje rešenje u pošti i onda se događa to da se njegovo rešenje vraća nazad u katastar. Tu nastaje i najveći problem. Sam put rešenja od pošte do katastra po neki put traje i od sedam do deset dana, a imamo situaciju da su građani dobili obaveštenje da je njihovo rešenje gotovo, odlaze do pošte svoje rešenje, tamo vide da su zakasnili, odlaze u katastar, a tamo vide da svog rešenja nema i onda dolaze u zabludu, traže svoje rešenje. Neki čak i odustaju od toga da u opšte preuzmu rešenje. Tada je katastar u obavezi da u narednih osam dana na elektronskoj tabli katastra objavi rešenje i ono nakon osam dana postaje pravosnažno.

Ovo govorim ne kao usamljeni slučaj. Čitav ovaj postupak koji sam sada objasnila dešava se čak u 90% slučajeva u Srbiji. Znači, većina građana svoje rešenje preuzima nazad u katastru i to pošto je obavila veliku potragu za njim.

Ja se nadam da ste razumeli ovo o čemu sam govorila, iako je dosta komplikovana procedura. Smatram da je zaista najbitnija izmena koja je danas predložena dostava samog rešenja. Naime, ovim izmenama i dopunama Zakona o upisu u katastar nepokretnosti kao samu dostavu predlažemo sledeće rešenje.

U buduće će se rešenje katastra dostavljati na tri načina. Prvi način je u elektronskom sandučetu. Znači, svi oni koji imaju elektronsko sanduče, istog časa kada rešenje bude doneto uputiće im se u elektronsko sanduče.

Zatim, ono što je jako bitna stvar jeste da će sva rešenja koja se u buduće budu donosila u katastru istog časa po potpisivanju biti objavljena na sajtu RGZ, što znači da oni koji su predali zahtev za upis nepokretnosti ili za bilo kakvo rešavanje nekakvog svog predmeta u katastru, moći će da prema broju predmeta pretražuju predmete i, prosto, imaju uvid kada će njihovo rešenje biti gotovo. Kada njihovo rešenje bude objavljeno na sajtu počinje da teče rok od 30 dana do pravosnažnosti.

Kažem, samim tim što će to rešenje biti objavljeno na sajtu, oni će moći da imaju uvid u njega i eventualno ulože žalbu na samo rešenje.

Takođe, ovaj zakon predviđa i da se samo rešenje dostavi i putem poštanskog operatora. Međutim, i ovde smo planirali da uvedemo jednu veliku promenu. Ukoliko poštar ovoga puta ne nađe stranku na adresi i ne uspe da uruči rešenje odmah pri dolasku, ostavlja obaveštenje da će svoje rešenje moći da preuzme u pošti i to u narednih 15 dana.

Znači, za razliku od sadašnjih 24 časa, gde smo praktično terali stranke, građane Srbije, da trče u poštu po svoje rešenje, sada imamo rok od 15 dana gde će građani moći da odu u poštu i preuzmu svoje rešenje.

Naravno, smatram da je ovo dobra stvar jer svi znamo da pošte u Srbiji u današnje vreme ima čak i u svakom malo većem selu i svakako da je građanima mnogo lakše da odu u svoju poštu, nego da odlaze po rešenja koja su se možda vodila pred katastrima i u nekim drugima gradovima po Srbiji.

Smatramo da će ovako nešto zaista pomoći građanima. Međutim, i u ovom zakonu smo predvideli situaciju, a šta će se dogoditi ako građani nisu tu ni u 15 dana i ne uspeju da preuzmu svoje rešenje ni u narednih 15 dana. Naravno da se isto vraća u katastar i da će ga preuzeti u katastru, ali kao što sam već na početku rekla, rok za pravosnažnost teče onoga dana kada je rešenje i objavljeno na sajtu RGZ, to jeste praktično prvim danom kada je to rešenje i doneto.

Ja se iskreno nadam i iskreno verujem da ukoliko reforme u Srbiji nastave da teku ovim tokom da ćemo zaista svi biti u prilici da jednog dana sve ono što trebamo da rešimo u katastru da ćemo biti u prilici da rešimo od kuće, da ćemo biti u prilici da rešimo sa našeg računara, da Katastar kao ustanova i ne postoji i da Katastar kao šalter i ne postoji, zato što on u stvari treba da predstavlja jedan registar, jednu pomoć u Srbiji gde ćemo sprovoditi naša rešenja, a sada na žalost imao situaciju da Katastar u Srbiji da duže knjižimo i sprovodimo naša rešenja nego što je to nekom organu bilo potrebno da samo rešenje i donese. Tako da svakako za sada nam Katastar u Srbiji predstavlja veliki kamen spoticanja i ne samo nama, nego predstavlja i onima koji tamo rade.

Međutim, lično smatram što se tiče samog broja zaposlenih u Katastru, zaista smatram da taj broj nije veliki pogotovo sada kada još uvek Katastar nije potpuno digitalizovan i kada zaista za mnogo predmeta i mnogo stvari moramo otići tamo. Evo, ja ću vam napomenuti da u čitavoj Srbiji, znači u svim katastrima u Srbiji, a znate da svaka opština mora imati katastar, ako ne u svom sedištu mora imati osobe koje rade, koje su zadužene za određenu opštinu.

Znači, trenutno u katastru radi 2.955 osoba. Znači, na skoro 7,5 miliona stanovnika Srbije imamo nepunih 3.000 zaposlenih u katastru. I to nije konačan broj od ovih 2.955 zaposlenih u čitavoj Srbiji u Katastru, čak 168 radi na određeno vreme, a 437 radi na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Znači, na čitavoj Srbiji imamo nešto više od 2.500 zaposlenih u Katastru.

Ja lično smatram da je ovoj broj jako, jako mali i onda moramo raditi na tome ili da se poveća broj zaposlenih u Katastru ili da se što više poslova koje će Katastar obavljati biti digitalizovano.

Kada pominjem zaposlene u Katastru, ne mogu a da ne pomenem i rukovodstvo RGZ, na čelu sa direktorom Borkom Draškovićem, koji se zaista hrabro bori sa svim problemima sa kojima se suočava Katastar. A sa druge strane, izuzetno je spreman da veoma rado prihvati sve promene koje mu mi predlažemo za unapređenje rada Katastra.

Zaista smatram da je lako biti dobar direktor u jednom uređenom preduzeću, ali biti dobar direktor u jednom sistemu kakav je RGZ, kakav je Katastar, zaista nije ni malo lako. I zato još jednom zaista želim da čestitam na radu direktoru, Borku Draškoviću.

Što se tiče drugih izmena koje ovaj Predlog zakona donosi ja bih se još osvrnula na izmene koje se tiču upisa zabeležbi. U ovim izmenama uvodimo to da će se neke zabeležbe uvoditi i službenim putem.

Znači, stranke neće morati ni da podnose zahtev, neće morati ni da podižu rešenje za određenu vrstu zabeležbi, neće morati ni da plaćaju taksu.

Međutim, još jedna vrsta zabeležbi ovde je detaljno i jasno precizirana, a to je zabeležba onih koji imaju spor na određenoj parceli. Tačnije, čije će se zabeležbe spora upisivati kao zabeležba.

Ovo želim posebno da naglasim zato što smo u prethodnom periodu imali mnogo zloupotreba na osnovu zabeležbi spora. Praktično, mogu slobodno da kažem da smo zakon iz 2009. godine, prosto je ostavio prostora da smo imali, mogu slobodno da ih nazovem profesionalne podnosioce tužbi, ljude koji su podnosili tužbe za određeno zemljište na određene objekte, a da uopšte nisu imali nikakva prava niti sporovi koji bi se kasnije okončali ne bi imali ishod u njihovu korist.

Građani su nam se sve više žalili, objasniću vam kako je to izgledalo. Recimo, ukoliko neko želi da proda svoju kuću, imali smo te profesionalne podnosioce tužbe, oni odu, podnesu sudu spor, Katastar prema zakonu iz 2009. godine nije ulazio u to ko podnosi spor, upiše spor, upiše kao zabeležbu i naravno da niko neće kupiti kuću koja pod sporom, zabeležbom ili bilo kakvim teretom.

Takođe se to dešavalo i na određenim parcelama. Znači, imamo investitora koji recimo želi da podigne kredit kod banke ili je već podigao kredit kod banke. Imamo profesionalne podnosioce tužbe koji na njegovoj parceli podnesu tužbu i dešava se naravno da banka na zemljištu na kojem postoji zabeležba, odnosno na kojem postoji spor, naravno neće odobriti. A ukoliko ga je već odobrila i ukoliko se desi da se zabeležba spora upiše, naravno da banka povlači svoja sredstva i naravno da su građani bili u ozbiljnom problemu.

Ovoj situaciji smo stali na put donošenjem autentičnog tumačenja u maju, 15. maja 2017. godine kada smo jasno precizirali ko su imaoci prava na zemljištu i čije sporove Katastar upisuje kao zabeležbu.

Znači, ne može neko da dođe i da se upiše na vašoj parceli, da vodi spor, a da pri tome ni vi sami ne znate da neko na vašoj parceli ima otvoren spor. Tako da se ovakvom jednom vrstom zabeležbe zaista zaustavlja nešto što je sada bila izuzetno loša praksa u Srbiji.

Takođe, pomenuću još samo jednu izmenu koja je u okviru ovih izmena i dopuna zakona, a to je kao što sam već rekla usklađivanje sa ostalim zakonima koje se tiču katastra nepokretnosti, a to je da Katastar više neće moći da uknjiži rešenje o ozakonjenju objekta ukoliko ono ne sadrži elaborat geodetskih radova ili ukoliko taj elaborat nije usklađen sa zakonom.

Ovaj elaborat prema Zakonu o legalizaciji, odnosno prema Zakonu o ozakonjenju objekata zaista predstavlja jedan izuzetno važan sastavni deo rešenja o ozakonjenju. Do sada Katastar nije imao obavezu da tako nešto proverava, ali uvideli smo da je to zaista veliki problem i ovim Predlogom izmenama i dopunama Zakona zaista uvrštavamo kao obavezno da zaposleni u Katastru pre upisa rešenja o ozakonjenju objekta moraju da provere da li je elaborat geodetskih radova urađen u skladu sa zakonom.

Imali smo pitanje da li će sada ovakva jedna izmena doprineti tome da se zaposlenima u Katastru poveća obim posla? Odgovor je ne. Neće im se povećati obim posla iz prostog razloga što su oni i do sada to radili. Svakako su morali da svako rešenje, odnosno svu dokumentaciju potrebnu za upis provere, samo će na ovaj način utvrditi da li u čitavom rešenju postoji elaborat geodetskih radova. Ukoliko ne postoji, zaustaviće čitav proces uknjižbe i uputiti građane da to što im nedostaje i donesu.

Evo, ja sam pokušala da ukratko objasnim koje su to najznačajnije izmene i dopune Predloga zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, iako je on po obimu kratak, znači ima 13 članova, ja verujem da će izmene i dopune koje su njime predložene zaista biti nešto što će u mnogome pomoći građanima Srbije da olakšaju svakodnevne obaveze.

Upravo iz tog razloga, pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj Predlog zakona. Hvala.
Zahvaljujem.

Želim da se zahvalim i koleginici na lepim rečima i na svemu što je primetila, a što se tiče izmena i dopuna zakona.

Samo bih želela da se osvrnem na jedan deo koji jeste bio predmet diskusije na Radnoj grupi kada smo donosili ove izmene i dopune zakona, a to je sam rok od 30 dana. Možda sada zvuči da taj rok zaista i jeste dugačak, da tako kažem, ali prvobitno je predlog bio da taj rok bude između 90 i 45 dana i onda je kao kompromis stavljen rok od 30 dana. Međutim, ono što je bitno da se naglasi jeste da taj rok počinje da teče danom donošenja rešenja, odnosno danom objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli, a ukoliko građani preuzmu to rešenje ranije, odnosno svi oni koji imaju pravo žalbe preuzmu ranije, svakako da se taj rok za pravosnažnost može i smanjiti.

Prvenstveno se ovde vodilo računa o onim ljudima koji trenutno nisu u državi, koji žive u inostranstvu, jer im ipak treba neko vreme da dođu do zemlje, da fizički dođu po svoje rešenje.

Svakako da ovaj zakon ima za cilj da ubrza reforme u Srbiji, da Srbija zaume bolje mesto na poziciji Duing biznis liste Svetske banke, a samo još jednom želim sve da podsetim na to koliko su bile bitne izmene Zakona o planiranju i izgradnji, da su te izmene dovele do toga da je Srbija danas na 9. mestu Duing biznis liste Svetske banke, a pre samo pet godina bila je čak na 186. poziciji. Zahvaljujem se na svemu što ste rekli, a nadamo se da će i ovaj zakon doprineti boljim reformama u Srbiji. Hvala.
Pre svega, želim da se zahvalim kolegi Jovanoviću na svemu što je rekao i moram da kažem da se zaista, skoro u 90% toga što je rekao zaista i slažem sa njim.

Pre svega, što se tiče obuhvata samih izmena i dopuna zakona, smatrate da je trebao da bude širi, naravno da je trebao da bude širi i to je ono što sam u startu i rekla kada smo donosili ovaj zakon 2018. godine. I tada smo znali da će ovaj zakon trpeti izvesne izmene i dopune, ali smo rešili da to bude u malim koracima i da svaki korak pratimo. Znači, da ne čekamo po pet godina da se dešavaju greške i loše stvari, da se loše radi, ne, nego, opet kažem, ovo je već druga izmena u roku od dve godine. Iako kažem da su ovo male izmene, trinaest članova, verujte da će u postupku primene ovo zaista biti velike izmene.

Želim i vama da dam predlog, dajte nam sve što smatrate da bi išlo u prilog ovom zakonu, a može da se implementira. Znači, hajmo da radimo nove izmene i dopune, apsolutno smo otvoreni za tako nešto. Što se tiče samog teksta ovog zakona, mogli smo sa amandmanima, mogli ste amandmanima da ukažete na nešto, mi smo tu što se tiče otvorenosti i spremni smo da razgovaramo na bilo koju temu od svih ovih članova koji su otvoreni, da nešto i izmenimo.

Što se tiče upisa hipoteka, to je ono što smo imali situaciju kada je bila rasprava o autentičnom tumačenju 2017. godine, apsolutno se slažem sa svim onim što ste naveli, ali verujem da ćete se sada i vi složiti sa mnom, kada kažem da je zakon koji je to regulisao iz 2009. godine katastrofalan i da je sistem upisa zabeležbi potpuno loše evidentirao i da smo slučajeve zloupotreba, nažalost, daleko od toga da mislim na vas i vama bliske, ali upravo smo zloupotrebe imali od advokata.

Znači, imali smo advokatske kancelarije koje su se profesionalno bavile pisanjem tužbi. Ja sam kao predsednik odbora dobijala zahteve za pomoć građanima koji nisu znali šta da rade. Znate, odete jedno jutro i vidite na svojoj parceli zabeležbu spora. Od koga - ne znate, ko je - ne znate, koliko će trajati - ne znate, kako da ga povučete - ne znate, a hoćete da prodate plac, podneli ste zahtev za kredit, neko vam stavio blokadu i vi šta ćete da radite? Da čekate sud da reši? Ne. I šta se desi? Odjednom se desi da dobijete mejl od nekog advokata, pisao vam, eto, ja ću povući tužbu, onaj tamo mi neki dugovao, pa sad je to prešlo preko 10. kolena na tebe, pa hajde sad tebi da stavim zabeležbu da mi ti to vratiš. Čovek niti zna ko je on, niti zna da je dužan nekome bio, ikada, ali, zakon je bio na njegovoj strani. Zakon je rekao - upiši svaku zabeležbu, pa nek bude tako blokada.

Verujte mi, ovo nije fer. Po meni, autentično tumačenje koje je doneto 2017. godine uspelo je bar ovakve situacije da reši. Sada, ono što ste vi rekli, ja se apsolutno slažem, ostao je jedan mali deo koji nije rešen, ali dajte da to rešimo zajedno, dajte neki predlog. Mogli ste i sad amandmanima tako nešto da uvrstite, osim tog čuvenog stečaja sa kojim imamo problem. I ja pokušavam, čak sam podnela za autentično tumačenje člana 133. Zakona o stečaju, koji zaista pravi jedan veliki izuzetak, ali tu nisam našla sagovornika za raspravu.

Naime, Zakon 133. iz stečaja kaže da katastar nema pravo da proverava imovinu iz stečaja i zakonom je tu gotovo. Znači, sve ono što stečajni sudija pošalje u katastar, katastar po Zakonu o stečaju mora da sprovede. I to je tačka. Mi ovde ne možemo ništa da uradimo a da Ustavni sud to ne obori. Znate, iznad ovog zakona je Zakon o stečaju i jednostavno je to tako.

Ako vi, kao moj kolega narodni poslanik, kao advokat, imate neko rešenje koje može tu da nam pomogne, dobro.

Šta smo ovde imali? Koje smo slučajeve ovde imali? Imali smo slučajeve kao u Kafki, da neka imovina ljudi upadne u neku stečajnu masu, proda se, ljudi se uknjiže, na njihovim kućama, parcelama, stanovima, ljudi nikada nisu imali nikakve veze sa preduzećem koje je otišlo u stečaj, a njegova imovina prodata u stečaju. Katastar nije to proveravao, jer nema prava to da proverava, zato što Zakon o stečaju, član 133. kaže - nemate pravo, kako stigne tako ga upiši. Znači, imamo jedan apsolutni besmisao. Imate situaciju kada vam se nasledstvo proverava i sve ostalo, a stečaj ne.

Po meni, to je zaista nešto što mislim da bi trebalo drastično da se izmeni i za to vas molim da možda i zajedno razmotrimo rešavanje ovakvog problema, jer zaista smo svi svesni kakvi su to problemi.

Što se tiče samog Zakona o advokaturi, koji ste pominjali, to se vraćam sada u onaj prvi deo što se tiče obuhvata zakona, nismo ga u ovom delu obuhvatili, ali predlažem vam da u narednim izmenama, zato što smo ovde gledali prvenstveno da uskladimo ovaj zakon sa Zakonom o ozakonjenju i Zakonom o planiranju i izgradnji. Apsolutno se slažem da čitav sistem i prosto katastar jednoga dana, ponoviću ono što sam rekla, treba da postane registar koji će rešenja sprovoditi i najbolje bi bilo da mi takvom registru pristupamo putem računara i od svoje kuće, da ne vidimo nikog ni u katastru, niti bilo gde. Korak po korak se ide ka tome. Znači, javni beležnici i svi ostali od 1. januara su sudovi, koji imaju obavezu da komuniciraju preko e-šaltera. Naravno, iduće godine su to i advokati.

E, sad, ja kažem - obuhvat zakona, odnosno izmene i dopune, u ovom trenutku je takav da nismo obuhvatili taj zakon. Verujem da ima, pored tog, još dosta zakona koji se mogu prilagoditi, jer svi smo upućeni pre ili kasnije na nešto u katastru, tako da vas, eto, pozivam da možda sednemo i da napišemo neke nove izmene i dopune koje će napraviti novi korak, a opet, neće biti toliko opširne, a sve to što ste vi rekli, sa čime se apsolutno slažem, možda uvrstiti. Hvala vam.
Vrlo ću kratko da odgovorim.

Apsolutno se slažem sa vama i nema uopšte dileme u tome da postoji, što se ovoga tiče, nekakvog sukoba mišljenja. Ja samo kažem - nismo radili usaglašavanje tog zakona i samo je to razlog zašto to nije uzeto u obzir, ništa drugo, apsolutno.

Drugo, svim građanima je jasno da svoje sporove ne moraju rešavati preko advokata. Ja kažem, upravo idemo ka tome da Katastar postane služba koja će sve poslove završavati preko kompjutera. Pa, kako smo to rešavali pre tri, četiri, pet, 10 godina? Katastrofa. Znači, sad, iako imamo mali korak, hajde da budemo bar zadovoljni onim rezultatima koje smo postigli. A oni su ogromni.

Znači, nemojmo da kritikujemo nešto što se ide ka boljem i što već ima ogroman rezultat. Znači, da smo prvo uključili advokate, onda bi sudovi rekli – a gde smo mi? Da smo prvo uključili advokate, onda bi javni beležnici rekli – zašto nas kočite? Da smo prvo uključili… uvek bi bio neko kome ne odgovara, a ogroman pomak je napravljen, ogroman.

Tako da, nadam se, apsolutno se slažem sa vama, daleko od toga da ja sad govorim o tome da vi niste u pravu. Jeste, opet ponavljam, taj zakon nije bio predmet naših izmena i dopuna, uopšte nismo, eto, da smo ranije razgovarali o tome, možda bi i došli do toga da promenimo, tu nema niša što bi drugo bilo sporno. Ali, ja vama predlažem da razgovaramo o tome, jer mi takve izmene i dopune zakona svaki dan možemo da radimo. Hvala.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Ja želim da se zahvalim i gospodinu Komlenskom na svemu što je rekao i da kažem da se uglavnom slažem zaista sa svim što je on rekao, ali me podsetio samo da prodiskutujemo jednu situaciju za koju svi znamo da je bila, a to je haos oko predmeta na drugom stepenu u katastru.

Kao što svi znamo, ranije je drugi stepen bio u ministarstvu. Ja ću vam konkretno govoriti od 2016. godini kada smo konačno napravili jedan presek i krenuli da se bavimo tim problemom, jer ti predmeti su ko zna od kada. Znači, 2016. godina je godina kada smo stavili tačku na taj haos u drugom stepenu. Tada smo imali situaciju da su neki iz te radne grupe predlagali da se apsolutno ukine drugi stepen i da sve žalbe na rešenja iz katastra idu direktno na sud.

Međutim, Zakon o upravnom postupku to ne dozvoljava, zato što kaže da sva rešenja organa uprave moraju imati dvostepenost. U tom trenutku, mi smo mislili da je najbolje rešenje da onaj organ koji donosi rešenja, bude nadležan i za rešavanje tih rešenja, odnosno žalbi na ta rešenja, na drugom stepenu. Tada smo rešavanje preneli na drugi stepen u RGZ.

Kao što već pominjem 2016. godinu, tada smo imali cifru od 26.500 predmeta, govorim samo na drugom stepenu, od ko zna kada, do 2016. godine. Šta smo tada uradili? Doneli smo zakon kojim smo napravili presek. Za ove predmete, zaključno sa 1. januarom 2016. godine, oformljena je posebna grupa, poseban tim radnika na drugom stepenu katastra, odnosno RGZ, koji se bavio rešavanjem samo tih predmeta do 2016. godine od ko zna kada, do 2016. godine i 2018. godine su svi ti predmeti rešeni.

Znači, svi predmeti u RGZ na drugom stepenu od ko zna kada do 2016. godine su rešeni, a od 2016. godine, od 1.1.2016. godine dat je zakonski rok za rešavanje predmeta na drugom stepenu od 45 dana.

Znači, drugi stepen je dužan da na sva rešenja, odnosno na sve žalbe odgovara u roku od 45 dana i taj rok se pridržava. Ono što je takođe bitno, što smo tim zakonom utvrdili jeste da drugi stepen RGZ ima pravo, odnosno obavezu da ukoliko se po drugi put vrati žalba, drugi put odgovara meritorno. Znači, ranije nismo imali tu obavezu i zato su se predmeti stalno ponavljali, prosto se sistem blokirao. Ovim zakonom iz 2016. godine, predviđeno je da ukoliko se predmet po drugi put vrati, RGZ, drugi stepen odgovara meritorno i više se ne može uputiti žalba na istu, RGZ, nego se u tom slučaju žalba upućuje sudu.

To je ono što ste pomenuli, da li se možda nešto pogoršava donošenjem ovih pravila, prosto da sve ide elektronski i kažete da verovatno postoji, a ja isto verujem da postoji, ali pretpostavljam da je to samo otpor kod radnika koji su navikli na jedan sistem rada i sada im je teško da se prilagode novom sistemu i da sve bude digitalizovano i da sve bude mnogo dostupnije i transparentnije. Ali, ja se nadam da će vremenom svi prihvatiti nešto što će jednostavno biti mnogo jednostavnije za primenu. Hvala vam.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja sam se u stvari javila da odgovorim na ono što je gospodin Šešelj izneo, pa ću se potruditi da se osvrnem na dosta toga što je rekao.

Prvo, dragi kolega, meni je žao što vi osporavate to što mi kao narodni poslanici podnosimo predloge zakona. Ja sam na početku svog izlaganja rekla da je meni drago da je Vlada uopšte prihvatila jednu ovakvu našu inicijativu i smatram da je to pre svega velika čast za nas, a danas ovde nije niko iz ministarstva, jer, po Poslovniku, nemaju prava da budu tu, jer ja kao ovlašćeni predlagač zakona imam pravo da govorim i nadam se da uspevam da odgovorim na sva pitanja koja se tiču predloga za izmenu i dopunu zakona koji su danas pred nama, tako da, po Poslovniku, ne znam zašto bi bilo kod od članova Vlade, odnosno od ljudi iz ministarstva danas i bio ovde?

Kažete, nema suštinskih izmena, pa ako smatrate da to što ove izmene koje su predložene, koje sam predložila u tekstu za izmenu i dopunu Zakona o upisu u Katastar, neće pomoći građanima da ubrzaju neke svoje poslove sa kojima se svakodnevno susreću, ako neće neke procedure ubrzati, pa ja ne znam šta vi onda smatrate kao suštinsku izmenu?

Kasnije ste u svom izlaganju rekli da katastar ima mnogo problema. Pa, da, zato ih i rešavamo na ovakav način i to korak po korak. Suštinski ih rešavamo. Rekli ste da ima problema. Znači, da ne radimo ništa, ti problemi bi ostali. Znači, rešavamo ih.

Izneli ste stav da je direktor katastra učestvovao u nekim kriminalnim radnjama. Ja to prvi put čujem. Eto, pozivam vas, ako ste stvarno to čuli, izvolite pa prijavite ga. Nemojte čoveka koji zaista svakodnevno radi svoj posao na način kako radi da iznosite takve optužbe, a da pri tome imate informaciju „da, rekao mi jedan čovek“. Izvolite, prijavite.

Pa, pozovite Arsića onda da vam pomogne u tome. Prijavite, nemojte da iznosite takve stvari za govornicom, jer prosto mislim da takve stvari zaista ne idu u prilog nikome.

Što se tiče toga da, rekli ste, mi u ovom Predlogu zakona smo usaglasili ovaj zakon sa Zakonom o ozakonjenju i rekli smo da elaborat jeste sastavni deo rešenja o ozakonjenju i mora se priložiti. Pa, da li vi mislite da ostala rešenja vi donesete u Katastar i kažete – dobar dan, ja sam došao, uknjižite me. Ne, naravno da se sve ostalo proverava. Zašto sad mislite da ovde treba napraviti izuzetak? Naravno da ono što smo mi ovde kao Skupština izglasali jednostavno stavili da predstavlja sastavni deo rešenja moramo priložiti onog trenutka kada se ta stvar i bude uknjižila.

Opet mogu da ponovim da ste izneli određene sumnje u to da se negde može za novac nešto rešiti, pa vas ja opet pozivam – prijavite. To će ići u prilog i vama i nama, da rešimo odmah takve slučajeve. Ako znate gde su ta mesta gde se takve stvari završavaju, dajte da ih rešavamo. Mi idemo u korak ka tome da jednog dana ne vidimo nikog na šalteru, da katastar ne postoji kao služba, da ćemo sve završiti od kuće, sa računara, da ne vidimo nikoga kome predajemo zahtev i ko nam izdaje rešenje, ali moramo ići korak po korak. Zato nas nemojte saplitati nego, ako imate primedbe, dajte kroz amandmane da ih rešavamo, a ne na ovakav način da govorite, što ne stoji zaista.
Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Dragi kolega, vi znate kako se zakoni stavljaju na dnevni red. Nije potrebno da vi prikupljate potpise građana, potrebno je da imate 126 glasova u parlamentu da bi određeni zakon stavili na dnevni red, a to se dobija, dragi kolega, na izborima.

Ja ne znam zašto vi sada nama govorite o tome da, ukoliko to niste dobili ovde u sali, govorite da to nešto nije legitimno? Ne, 126 glasova vam je potrebno za stavljanje zakona na dnevni red. Tačka. Ja ne znam zašto poredite to sa zakonom Gordane Čomić koji ima totalno drugi smisao. Znači, vi sada možete reći za bilo koji zakon koji je podnet, a nije stavljen na dnevni red. Konkretno, za to što ste vi podneli, opet kažem, potrebna je većina od 126, pa izvolite, stavite.

Zašto je vama sporno to što ja kažem da mi je čast da sam deo tima Aleksandra Vučića, da sam deo tima SNS? Ja ću to sto puta reći. Čast mi je da sam poslanica SNS, čast mi je da sam deo tima koji donosi reforme, u prethodnih sedam i po, osam godina i stalno ću to ponavljati i nije me sramota. Ne znam zašto je to vama sporno?
Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Sada ovde možda dolazimo do suštine jedne druge stvari. Ja ne znam da li u stvari sada ovde treba da govorimo o tome ko je podneo zakon, nego šta je suština tog zakona.

Srpska napredna stranka je prihvatila predlog koji je gospođa Čomić podnela, a to je da se u parlamentu nađe 40% žena. Sada ja ne znam da li je to u stvari suštinski problem o kome hoćemo da razgovaramo? Ne znam, to danas nije tema dnevnog reda, ali ja lično sam bila za to.

Sad ako ćemo o tome diskutovati, eto, vraćamo se samo na sednicu koja se održala pre deset dana i mislim da zaista nije korektno. Danas je na dnevnom redu nešto drugo i molim vas da se vratimo na to. Opet, vama želim da ponovim ukoliko neki vaš zakonski predlog bude korektan, ja nemam ništa protiv toga da glasamo. Opet vam kažem, za tako nešto je potrebno 126 glasova od strane poslanika. Hvala.
Zahvaljujem se gospodine Arsiću.

Takođe želim vama gospodine Zukorliću da se zahvalim što ste rekli da ćete podržati ovaj naš Predlog za izmenu i dopunu Zakona o upisu u Katastar nepokretnosti i vodova, a ja i vas kao i prethodne govornike želim da pozovem da sve to što ste izgovorili i sve sumnje koje imate prijavite, jer nije dovoljno samo da govorimo o tome da smo negde nešto čuli, tako nećemo rešiti problem. Znači, ajmo da prijavimo, jer ja sam dobila informaciju od direktora Katastra da trenutno, u ovom trenutku, ne postoji nijedan postupak koji se vodi ni protiv jednog načelnika katastra u Srbiji, niti protiv jednog službenika u Srbiji.

Mi ne možemo rešiti problem, a da ne postoji prijava. Evo, ja lično mogu da vam kažem, Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, pišite našem odboru, odbor će dati podršku da se svaki slučaj koji navodite reši. Nemamo razloga, ionako imamo malo ljudi u Katastru, evidentno je da ne rade dobro, zato što ih i nema dovoljno, a i tih malo što ima, ako rade kako ne valjaju, dajte da nešto menjamo.

Takođe, rekli ste da je došlo do greške prilikom uknjižbe, tako nešto se odmah može ispraviti, isti postupak. Tražite poništaj rešenja za koje sumnjate da je greškom uknjiženo, isto pošaljite direktno na drugi stepen, pošaljite odboru, dajte da pričamo sa konkretnim prijavama o tome, da ne pričamo samo na ovakav način, a da ne rešavamo stvari.

Upravo ono što ste rekli u početku, džaba mi donosimo dobre zakone ako se oni ne budu sprovodili i ako se ne bude radilo po njima. Ajmo, upravo to što ste rekli i da uradimo. Da dokažemo da ova Vlada radi, da Skupština radi drugačije, upravo to što ste rekli napišite, tražite poništaj, crno na belo, tražite poništaj tog rešenja što ste naveli da je greškom ili kriminalno uknjiženo, pa da vidimo, da razmotrimo o čemu se radi. Hvala.
Zahvaljujem se još jednom, gospodine Jovanoviću.

Meni je, evo još jednom, žao što mi vas nismo pozvali, što se niste javili kada smo radili sam tekst zakona, ali pretpostavljam da bi opet to mnogo duže trajalo, ali dali ste dobre predloge za neki budući nacrt, odnosno za novi tekst za imenu i dopunu zakona.

Ono što bih samo želela da naglasim, što se tiče same transparentnosti, mi smo peti u Evropi po transparentnosti onog što radi Republički geodetski zavod, odnosno ono šta on objavljuje. Naravno i da smo imali predlog od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja koji su to podaci koji baš i ne bi smeli da se objavljuju.

Dalje, što se tiče nekih predloga, oni svakako izlaze iz okvira ovog predloženog zakona i to je u skladu onoga što sam rekla u početku.

Što se tiče zabeležbe između partnera, odnosno predbračnih ugovora, to možda možemo i rešiti amandmanom odbora. Molim vas samo da sastavite predlog kakav želite da bude, pa možda možemo to i sada. Ako ne, svakako sve ono što ste rekli ide u prilog sastavljanju nekog novog predloga zakona. Hvala vam.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Ja ću danas ovde odgovoriti samo na one primedbe koje se odnose na zakon koji sam i predložila, za to sam i ovlašćena, a što se tiče svih drugih zakona i predloga zakona i o inicijativama za nove zakone, o tome ne mogu da govorim niti sam ovlašćena, niti je ti danas tema dnevnog reda.

Svakako ću ponoviti nešto što sam danas više puta rekla, ali nije zgoreg ponovo, pošto će to svakako biti i odgovor na vaša pitanja, ali u jednom se moramo složiti. Prvo ste rekli haos je u katastru, gužve su, red je. Tu apsolutno ne mogu ništa da vam osporim. Tako je kako je. To da li je sad gore nego ikad, to je sad subjektivno, ali opet kažem, slažem se sa vama da je haos, ali zašto onda stoji pitanje – pa, šta će vam onda zakon? Pa, upravo to da pokušamo taj haos da sredimo.

Ja ću vas vratiti samo na ono o čemu sam govorila prilikom samog predlaganja zakona, obrazlaganja u početku, a to je da se ti redovi i gužve u katastru danas stvaraju zbog toga što je loša dostava samih rešenja.

Znači, imate situaciju da sada, i godinama unazad, znači od 2009. godine, rešenja dolaze na kućnu adresu i vraćaju se u poštu na 24 časa. Znači, ljudi uglavnom nemaju vremena, niti su u mogućnosti da u roku od 24 odu do pošte, a danas poštu imate, rekla sam u svakom malo većem selu. Katastre nemate, a često vodite postupak pred katastrom koji možda i nije u vašem gradu. A, šta se dešava sa rešenjem danas, juče, pre 10 godina? Znači, 10 godina je zakon po kome se to stvara samo je možda danas veći broj predmeta, pa se čini da je gužva veća . Znači, posle tih 24 časa, rešenje iz pošte se vraća nazad u katastar. I, šta vi sad imate? Imate situaciju da je čovek dobio obaveštenje da je njegov predmet gotov. On odlazi u poštu i kaže - ne, mi smo vam vratili i katastar. On odlazi u katastar, a u katastru mu kažu - vaše rešenje još nije stiglo nazad iz pošte. Govorim o tome, jer ovakvih je 90% slučajeva. Retko ko od građana Srbije preuzme svoje rešenje u pošti, kojih kao što sam već rekla, imam mnogo više nego katastara.

Ovim predlogom koji smo danas dali jeste da to rešenje u pošti stoji 15 dana. Znači, slažete se, neće morati građani da odlaze u katastar, da stvaraju redove. Druga stvar, ljudi u pošti kada im izdaju rešenje, oni nemaju veze sa tim rešenjem. Tako da građani, ukoliko su nezadovoljni samim tekstom rešenja, neće moći da stvaraju niti gužve niti haos u samoj pošti, jer rešenje se ne tiče njih.

Druga stvar, što se tiče katastra, lepo sam navela na početku to da je sam broj zaposlenih u katastru nedovoljan, a iz moje priče možete videti da ukoliko je čovek otišao po rešenje i ono se još nije vratilo iz pošte u katastar, on mora doći i sutra i prekosutra i svaki dan dolaziti po svoje rešenje, a često se u katastrima dešava to da ljudi imaju samo po dva sata za prijem stranaka. On će primati istu osobu tri, četiri puta zato što će se čovek vraćati po svoje rešenje koje ne zna ni gde je.

Tako da smatram da je ovo i po prvi put se predlaže ovako nešto, znači, izmenama koje su bile 2018/2019. godine, odnosno 2019. godine pošto je 2018. godine donet zakon, nisu bile ove. Ne znam zašto imate problem sa nečim što zaista mislim da će unaprediti sistem.

Opet ste imali primedbu na direktora katastra. Opet kažem, svaka čast čoveku kako uspeva da jedan toliki sistem sa tako malo radnika drži pod kontrolom. Vi ukoliko sumnjate u bilo kakve kriminalne radnje njega, bilo koga od zaposlenih, dajte pomozite nam da znamo i mi, nemojte rekla-kazala samo crno na belo, napišite, pomoći ćete i nama, pomoći ćete i građanima Srbije. Apsolutno se slažem sa tim.

Što se tiče, malo pre sam pomenula transparentnost, znači, Srbija je peta u svetu, prva u Evropi po transparentnosti podataka koji se nalaze u katastru.

Eto, tako da, ne znam da li sam nešto izostavila, a kažem neću komentarisati zakone koji danas nisu na dnevnom redu, na koje ste se vi nadovezali u duhu vaše borbe za priču, gospodina koje je bio vaš ovlašćeni predstavnik grupe. Tako da lično smatram da svi ovi predlozi koji se danas nalaze na dnevnom redu svakako doprinose smanjenju haosa za koji smo se zajedno složili da postoji u katastru, ali ono gde je razlika između vas i nas, jeste, da mi pokušavamo taj haos da rešimo, a vi govorite o tome i govorite da rešenja koja još nisu počela da se primenjuju su loša. Hvala vam.
Jesam dragi kolega provodila i dane u Katastru i pokušavala da rešim probleme i verujte mi da znam dobro o čemu govorim, da uopšte ne govorim napamet.

Što se tiče kaznenih odredbi, prva sam bila za to da se uvedu krivične odredbe i na svim radnim grupama, svi članovi će vam potvrditi da sam se uvek borila za što kraće rokove i što veće kazne, da kazna, pogotovo ljudima u Katastru koja bude propisana, tačnije koja je propisana zakonom ne bude motivacija. Možete pogledati u ostalom tekstu zakona, kazne su maksimalne. Tu uopšte nemamo dilemu.

Zato vas i pozivam sve vreme, dajte, ako imate nešto konkretno prijavite. Nemojte da ovde govorimo o tome „rekao mi jedan čovek“. Molim vas, znači, ja sam prva za to da sve… zato što pokušavamo da izgradimo sistem.

Druga stvar koju ste malo pre pomenuli, a to se odnosi na to da Ministarstvo nije htelo da rešava problem koji se desio na drugom stepenu. Grešite. To sam isto malo pre, u prvoj uvodnoj diskusiji govorila.

Znači, što se tiče drugog stepena, kada smo pokušali 2016. godine da stanemo tom problemu na kraj, došli smo do toga da smo imali čak i predloge da se drugi stepen ukine. Znači da ne postoji dvostepenost, nego da se na žalbe Katastra odmah ide na sud. Znate da to u prvom postupku nije dozvoljeno, da svako upravno rešenje mora imati dvostepenost i onda je rešeno da se napravi presek.

Oni predmeti koji su predati od ko zna kada, zato što znate i sami da se problem drugog stepena nije dogodio ni danas ni juče, ni 2016. godine, znači 26.500 predmeta koji su se našli tog 1.1.2016. godine, u tada Ministarstvu, prebačeni su na drugi stepen Katastra i oformljen je tim koji se bavio isključivo rešavanjem problema, odnosno donošenjem rešenja tih predmeta, do 2016. godine i svi ti problemi su rešeni do 2018. godine, više nemamo nijedan zaostao predmet na drugom stepenu i to je možda informacija koju nemate, ostala vam je ona informacija haosa i nerešenih stvari, ali nemate informaciju da su ljudi rešili 26.500 predmeta, zaostalih ko zna od kada, pa do 2016. godine. Tih predmeta na drugom stepenu više nema.

Šta smo takođe tada uradili? Uveli smo jednu odredbu koja je rekla da rok za rešavanje predmeta na drugom stepenu iznosi 45 dana. Takođe, da drugi stepen u ponovljenoj tužbi odgovara meritorno, što znači da neće se više vraćati predmeti po sto puta, kako je to bilo ranije, neće se nagomilavati predmeti, a sa druge strane nemamo onih zaostalih predmeta koji su tu sto godina.

Ovo smatram jednim ogromnim plusom, ne možete reći da se niko nije bavio. Ne da se niko nije bavio, nego je rešeno nešto čime se niko nije bavio decenijama. Eto, mislim da sam malo pomogla da vam bude jasnije.
Meni je žao, mi kao da se ne čujemo. Ja jedno kažem, a vi ponovite za mnom, ali kao da ja to nisam rekla. Ja ne znam kako ste vi razumeli iz mog govora da sam ja rekla da ne postoji drugi stepen. Ja to nijednog trenutka nisam rekla.

Evo ponavljam, po treći put danas, a predlog 2016. godine, jedan od predloga je bio da se ukine, međutim Zakon o upravnom postupku to ne dozvoljava.

Mora postojati dvostepenost i svi predmeti su prebačeni u RGZ, drugi stepen, koji postoji i dan danas, koji je oduvek postojao. Ne znam zašto tu imamo dilemu i zašto ste malopre izgovorili da sam nešto rekla što ne stoji, možete izvaditi stenografske beleške i to po drugi put danas govorim, ali sve u prilog tome da se ti problemi, tih zaostalih predmeta, da se problem tog haosa rešava.

Evo još jednom ću ponoviti, naravno da postoji drugi stepen, uvek će postojati, ali ono što jeste promenjeno, to svakako ide i u prilog građanima Srbije, da ne možete ulagati žalbu drugom stepenu beskonačno puno puta, samo dva puta, posle toga se ide na sud. To je meritorno rešenje na koje Katastar u drugom stepenu, i ranije imao pravo, da odgovori meritorno. Može i iz prvog puta da odgovori meritorno, ukoliko smatra da je na prvom stepenu totalno pogrešno doneta tužba.

Tako da, u principu kolega, ja ne znam da li vi mene ne čujete do tamo ili o čemu se radi, ali zaista govorite nešto što nisam izrekla.

Što se tiče predmeta na prvom stepenu, po gradovima Srbije to možete dobiti, uputite zahtev Odboru i mi ćemo RGZ dostaviti, i to su takođe transparentni podaci, ja ne znam da li oni to možda imaju već objavljeno na sajtu, jer sam rekla, služba radi transparentno, znači to ne može biti zbirni podatak. Takav podatak se dobija po gradovima u Srbiji i po tome šta vas konkretno zanima.

Kada govorite, samo vas nisam razumela, ozakonjenje i legalizacija, da li mislite na rešenja ili uknjižbu tih objekata, pošto rešenja ne donosi Katastar, samo da vam ponovim.

Katastar samo evidentira rešenja koje je neki drugi organ doneo. Tako da, ukoliko vas to zanima, mi kao Odbor možemo precizno u svakom gradu, svakoj opštini u Srbiji, dati vam, jer to nije podataka koji je ijednog trenutka tajna. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Zahvaljujem se i vama, gospodine Periću. Dosta stvari o kojima ste govorili govorimo upravo u istom pravcu, u istom smeru, a kao da se ne razumemo.

Što se tiče prvo što ste spomenuli, a odnosi se na sistem ekonomičnosti i efikasnosti, rekli ste da ne treba se uvek ići ka nečemu da bude što brže i efikasnije ako to menja suštinu.

Ono što je predloženo ovom izmenom i dopunom zakona jeste samo put kojim će se određeno rešenje dostaviti građanima. Znači, ne menja se suština. Mi rešenje ne menjamo ni jednim članom zakona. Menjamo put kojim će građani… Znači, to je taj deo efikasnosti i ja smatram upravo to što ste rekli na kraju. Neće građani morati da dolaze u Beograd, recimo, ako im je iz Beograda ili iz katastra nekog grada u Srbiji neće morati po njega da dolazi u Beograd, u Kragujevac, u Novi Sad, nego će im stići u poštu u njegovom mestu, u njegovom selu i biti tu 15 dana. Znači, on neće morati da ide u grad.

Znači, upravo radimo ovim Predlogom ono što vi u stvari hoćete, a kao da se ne razumemo.

Znači, princip efikasnosti i ekonomičnosti se odnosi samo na dostavu pošte, ne na rešenje. Mi ne možemo uticati na to što u njemu piše, samo možemo uticati na to da pokušamo da smanjimo gužve. Tu se isto slažemo, apsolutno, i tu nema veze da li je neki mali Katastar po Srbiji ili je neki veći centar. Gužve su svuda.

Znači, apsolutno tu možemo da se složimo, haos je svuda, gužve su svuda, zaposleni u Katastru su nervozni svuda, malo ih je, ne mogu da stignu da urade. Tu apsolutno nema dileme. Upravo, sve izmene, svaka izmena koja je išla na ovaj zakon upravo ide u prilog tome da se taj haos sredi.

Ono što ste pomenuli da neko ima u planu da zatvara katastre, manje centre, to nije tačna informacija, to je proisteklo iz perioda kada je bio štrajk u RGZ-u i tada je potekla ta priča, a ja, evo, moram tako nešto da demantujem. Znači, katastara ionako imamo jako, jako malo, tako da svako zatvaranje bilo kog odeljenja Katastra još bi dovelo u goru situaciju. Tu apsolutno nije ispravna situacija. U prilog tome mogu da kažem da je skoro otvoren u opštini Rakovica šalter Republičkog geodetskog zavoda, tako da ne mogu da se složim sa vama, verovatno vam je ostala ta stara informacija.

Takođe ste rekli što ste tiče zaposlenih da se evidentira njihov dolazak i odlazak na posao karticom, a da rezultat nije merljiv. Rezultat je upravo merljiv brojem određenih predmeta. Znači, to je ono što je njihov rezultat, ne može se drugačije meriti, nisu oni mašina, pa da se meri to što urade. Znači, broj predatih predmeta u odnosu na broj predmeta za koja su doneta rešenja, to je taj rezultat.

Dobila sam informaciju da po celoj Srbiji, odnosno za čitavu Srbiju postoje rezultati, odnosno koliko je predmeta predato, koliko je predmeta urađeno, sve se nalazi na sajtu Republičkog geodetskog zavoda, tako da u svakom trenutku možete ući u taj podatak i pogledati tačno šta vas interesuje. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Žao mi je što čujem da je ovaj Predlog zakona na kome smo, zaista, vredno radili, ne samo ja nego i mnogi stručnjaci. Žao mi je da čujem od vas da su one samo kozmetičke prirode.

Tako isto možete reći da su onda izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji bile isto kozmetičke prirode. Evo, ti zakoni, odnosno sve te izmene zakona dovele su do toga da danas u Srbiji imamo 53.642 gradilišta, da je samo u oktobru prošle godine izdato 2.410 građevinskih dozvola.

Znači, to ne mogu nikad biti kozmetički podaci. Statistika je vrlo jasna, podaci koji govore su vrlo jasni, a pored toga možete i sami da se uverite kako napreduju, mislim, možete pogledati sami, evo, bar ulicu kneza Miloša. Prođite, pa ćete se i sami uveriti koliko gradilišta ima.

Ono o čemu ste sada govorili nema veze sa Katastrom. Ja ponavljam, Katastar samo evidentira rešenja. Ne donosi Katastar rešenja o ostavini i šta ste već pomenuli. Katastar je registar. Rešenja donosi drugi organ, Katastar ga sprovodi, tako da ovde možda smo malo pobrkali neke termine ili podatke, ali mi je to čudno od vas.

Tako da, prosto kažem, žao mi je da na ovakav način govorimo nešto što zaista ima za cilj da pojednostavi i poboljša rad Katastra koji, eto složili smo se svi, da ima jako mali broj radnika, da nedostaju radnici, da ne rade efikasno, da su gužve katastrofalne, predmetni stoje i sada kada imamo jedan predlog zakona koji zaista treba da pomogne u mnogome efikasnosti i da pre svega rastereti te gužve.

Koliko, recimo, imate slučajeva da čovek koji dođe po svoje rešenje, koje još nije stiglo, koje se vratilo, recimo, iz pošte u Katastar, još nije stiglo u Katastar i sad imate recimo da čovek tri puta ode do Katastra i da potroši samo pet minuta zaposlenog u Katastru u objašnjavanju gde je njegovo rešenje, a imate danas desetoro takvih.

Znači, čovek je proveo samo dva sata zaposlenog u Katastru, samo dva sata objašnjavajući se sa građaninom da ne zna gde je njegovo rešenje, jer njegovo rešenje još nije stiglo nazad od pošte do Katastra.

Sada ćemo imati ovakvu situaciju u pošti. Znači, građani prvo neće morati uopšte da dolaze do Katastra jer će njegovo rešenje biti 15 dana u pošti, građani će lepo moći u roku od 15 dana da odu i da ga preuzmu. Samo kad zamislimo i ispričamo čitavu situaciju, vidimo da imamo jedno rešenje koje ne može biti kozmetičke prirode. Hvala.