Što se tiče gospodina, verovatno su ga obavestile sve institucije, samo verovatno još nisu i nevladine organizacije o ovom zakonu.
Slušajući sve govornike koji su danas izlagali vezano za ovaj zakon, zaboravili su nešto, ono što je najvažnije, da je posle petooktobarske revolucije uništeno školstvo u Srbiji i postavljenjem ministra Gaše Kneževića. Tada je počeo jedan veliki obračun sa političkim neistomišljenicima na fakultetu, gde su profesori od struke i nauke morali da napuste fakultete zbog toga što nisu bili politički podobni.
To se takođe desilo sa jednim od najvećih umova, a to je sa profesorom doktorom Vojislavom Šešeljem. On je u stvari u svojoj knjizi "Politička i intelektualna nakaza Gašo Knežević" opisao sve te događaje koji su se dešavali posle petooktobarskog puča. Ali, ono što je najvažnije jeste da ova erozija je nastavljena kako u osnovnom, srednjem, tako i u visokoškolskom obrazovanju.
Nastavljena je zbog toga, dame i gospodo, što je bio cilj prevashodno da se zaboravi istorija srpstva, jer oni koji nemaju svoje prošlosti, nemaju ni svoje budućnosti.
Dobro znate da su naši preci, da ih tako nazovem, majke još su pevali u kolevci svojoj deci rodoljubive pesme, jer su još tada hteli svojoj deci da usade rodoljublje i patriotizam, ono što danas krasi SRS i ono što danas u prenosima iz Haga možete čuti od najvećeg heroja današnjice prof. dr Vojislava Šešelja.
Dame i gospodo, kao privrednik koji je radio 30 godina u privredi, moram vam reći da su kriminalnom privatizacijom uništeni ti naučni instituti koji su bili u tim preduzećima, u fabrikama. To je, u stvari, bila baza za stvaranje stručnjaka kojima smo se ponosili ne samo u Evropi, nego i u svetu. Vi to ne možete da znate, jer veliki broj vas prvi put je počeo da radi ovde u Skupštini. Važno je da ste politički podobni, a ne da imate znanja i struke, odakle je trebalo da dolazite.
Dame i gospodo, ta kriminalna privatizacija dovela je do pada baš i same, da je tako nazovem, intelektualne produktivnosti, jer privatnici više nisu gledali na kvalitet, stručnost, već su gledali koliko i kako mogu da proizvedu falš robu koja bi se danas našla na srpskom tržištu.
Ono što je bolno jeste da je taj trgovački lobi uvozio sve i svašta. Danas vidite, nažalost, Srbija jeste deponija evropskog tehnološkog sistema i mašina koje se danas izbacuju u Evropu, odnosno u EU, u kojoj ova leva strana, a koja ima uza se i te prirepke koji žele da uđu u Evropu.
Dame i gospodo, mislim da današnji studenti su, u stvari, uskraćeni na dva polja. Uskraćeni su baš zbog te stručnosti, a uskraćeni su i zbog materijalnosti. Vi ih, kao, lažete i govorite da ćete ipak omogućiti svakome od njih da danas može da se školuje.
Da li vi znate kako danas roditelji u Srbiji izdržavaju svoju decu na fakultetu? Ne izdržavaju ih nikako zato što preduzeća ne rade, privrede nema, a poljoprivreda je uništena, jer ste uništili jednog od najvećih heroja današnjice, to je radnika i seljaka, jer danas više nema radnika, samo je ostao seljak, koga globite i uništavate.
Dame i gospodo, naročito je došlo do erozije u pravnim naukama.
To možete dobro da sagledate u ovim novim događajima koji su se desili ovde u Skupštini, gde je došlo do otimanja mandata SRS, gde je jedan otpad, nus-produkt, u stvari, proglasio sebe kao političku partiju, a u stvari njih nema kao političke partije, moram reći, zato što su mandate ukrali jednoj od najvećih političkih stranaka - SRS.

Dame i gospodo poslanici, juče ste čuli ovde u Skupštini kada je lažni car Šćepan Mali pokušao lažima da vas obmane, da kaže da je on čovek koji se bori...

Članovi 225. i 226. Kada me je lažni car Šćepan Mali vijao po Skupštini da bih potpisao svoju poslaničku ostavku, a juče je ovde pred vama i pred građanima Srbije izrekao veliku laž. Nije ni prvi ni zadnji put da je gospodin Šćepan Mali vas hteo da prevari, nas i vas, ali dobro, neka mu je na čast. Tužiću ga krivičnom sudu i tražiću svoju potpisanu ostavku,  koju me naterao da potpišem.
Dame i gospodo, ono što je vrlo interesantno, moram reći, čujem da mnogi od vas dobacuju, nekada je na dvorovima vlast imala dvorske budale. One su služile da zabavljaju vladare, ali ponekad vladar od njih može da sazna ili da vidi nekakvu istinu na dvoru. Po kvalitetu dvorske budale se i merio kvalitet samog vladara. Vidite, ovde već danima ta dvorska budala jeste gospodin Srđan Milivojević, koji je verovatno dvorska budala Borisu Tadiću...

Mi srpski radikali tražimo da se vrate ukradeni mandati i da...

Dame i gospodo poslanici, sećam se 2001. godine kada je Dosmanlijska vlast dolazila u Srbiju i kada je glavne teze i glavne floskule tada govorila, a to je  - demokratija, transparentnost, borba protiv korupcije i kriminala.
Ali, kad god započne politička kampanja, u svojoj predizbornoj kampanji za republički parlament, vi stalno ističete tezu - borba protiv korupcije i kriminala. Nikada nije, osim Mihajlovića od 2001. do 2004. godine, da ministar unutrašnjih poslova nije bio iz redova DS. Niste smeli da regrutujete zato što je trebalo vaš čovek da uhapsi vašeg, vašeg kriminalca, vaše ljude koji su učestvovali u korupciji.
Pogledajmo prve ministre koji su počeli da funkcionišu u ovoj Dosmanlijskoj vlasti, a to je Pitić, Dinkić, Vlahović, Đelić, pa to sve kriminalac do kriminalca. Zato sam i rekao...
Gospodine Milivojeviću, Zoološki vrt radi do 20,00 časova, možete da posetite...
(Predsednik: Molim vas, koristite pristojne termine.)
... posetioci još posećuju, možete da posetite Zoološki vrt.
Ako pogledate ove ljude koji su tada bili ministri, i ne znam zbog čega, pre godinu dana ovde je bila velika polemika na početku, kada sam rekao da je dve i po, tri godine najveći bos, kum ili kako hoćete da ga nazovete, čovek koji je objedinio celokupne kriminalce i mafijaše u Srbiji, bio Zoran Đinđić. Nastavak tog kontinuiteta i takve kriminalne politike nastavio je Boris Tadić.
Ako bih hronološki uzeo da vam čitam, da sami vidite kako to izgleda sadašnja nova vlada sa ljudima koji je čine, a to je prvi Božidar Đelić. O njemu nemam šta da govorim.
(Predsednik: Vreme. Hoćete li da privedete kraju?)
Samo još jednog da pomenem, to je Dragan Šutanovac, to je takođe jedan veliki kriminalac, a i nastavak...
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, moj stranački kolega Zoran Mašić je dosta plastično objasnio koji su problemi vezani za poljoprivredu, ali se mora reći da je evidentno koliko je u periodu predizborne kampanje DS ministar za poljoprivredu Slobodan Milosavljević obećavao i koliko je tada pružio seljacima da bi glasali za DS. Ono što...

Gospodine, ako hoćete, vi posle izađite, pa pričajte za ovom govornicom, nemojte me prekidati. Čini mi se da je stav SRS bio ispravan kada je tražio lekarske nalaze svakog poslanika. Na vašem primeru se vidi da je to trebalo da se uradi.

Dragi poslanici i građani Srbije, vidi se da ona obećanja vezana za subvencije u predizbornoj kampanji nisu ispunili. Verovatno misle da će sada nova ministarstva iz novog budžeta, kada se bude uradila revitalizacija tog budžeta, omogućiti da se one laži i obećanja ispune.

Smatram, a i verujem, da su seljaci u prethodnom periodu, naročito u proletnjoj setvi, bili prevareni. Zato što nikakvih subvencija takoreći nije bilo. Sada vidimo da su prestale i one subvencije koje ste im obećavali, a to je 100 evra po zasejanoj površini, odnosno 90 evra po utovljenom junetu. Ni to više ne funkcioniše jer je funkcionisalo sve do 30. maja.

Prema tome, dragi poslanici i dragi građani Srbije, dosmanlijska vlast nas je prevarila i ovog puta kao i uvek do sada.

Neću ulaziti u dijalog vezan za vaše koalicione partnere, ali smatram da će gospodin Žarko Obradović, koji me sad verovatno sluša, koji je u prethodnim skupštinskim zasedanjima govorio o velikim zloupotrebama u privatizaciji određenih velikih giganata širom Srbije, ovog puta verovatno inicirati da krivci budu kažnjeni.

Kao što vidimo, u Odboru za privatizaciju se nalazi najveći kriminalac danas u Srbiji, a to je Aleksandar Vlahović. Znate koliko je kao ministar za privatizaciju činio i koliko je opljačkao Srbiju. Vidim da ponekad umete i bučno da reagujete kada se pomene da je politika Zorana Đinđića bila kriminalna, ali ona se izgleda nastavlja. Nastavili su je Boris Tadić i DS.

Verovatno je trebalo da se oformi novo ministarstvo za korupciju i kriminal, ali vidim da ga nema među ovih 24 ministarstva, da nije oformljeno. Znamo dobro da ste svi u predizbornoj kampanji obećavali, a naročito vi, demokrate Demokratske stranke i G17, borbu protiv korupcije, ali ne znam koga bi trebalo da uhapsite. Pa, sami sebe. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, kad god izađem za ovu skupštinsku govornicu, uvek pomenem ono što se dešava ili ono što se desilo u šabačkoj opštini. To je kriminalna privatizacija, koja je uništila takoreći sve privredne subjekte, tako da je 25.000 radnika danas ostalo bez posla.
Moj govor je jedna istina koja govori da je kandidat za ličnost Šapca pod lupom Specijalnog tužilaštva, a to je vlasnik firme "Galeb", sada vlasnik firme "Metaloplastika" i bivši predsednik Privredne komore, radio-TV mehaničar Radosav Veselinović, jedan od najbogatijih ljudi ne samo u opštini Šabac, već u celoj Srbiji.
Samo ću nekoliko rečenica da pročitam, kako je, u stvari, ovaj sada tajkun došao do ovog kapitala, odnosno kako je prevario radnike i građane šabačke opštine: "Radosav Veselinović, vlasnik firme Metaloplastika, koji je, kako tvrde bivši rukovodioci, nasilno upao u fabriku i tako sa 2% kapitala i uz pomoć DHSS postao većinski vlasnik, o čemu su nedavno pisali, a sada je na listi kandidata za ličnost godine grada Šapca.
Da podsetimo, protiv Veselinovića je podnet zahtev za sprovođenje istrage, a privatizacijom Metaloplastike bavi se Specijalno tužilaštvo.''
Dame i gospodo, ...
(Predsedavajući: Član 103. Poslovnika kaže da moramo govoriti o onome što je na dnevnom redu, molim vas.)
...govorim o članu 9, na koji je gospodin Moma Marković podneo amandman i smatram da bi trebalo da ga prihvatite, a on govori baš o tome kako se Agencija za privatizaciju uz pomoć lokalne vlasti bavila kriminalom.
Veselinović je počeo da otkupljuje akcije Metaloplastike u svom hotelu ''Galeb'' nudeći 10-15 evra po akciji, a ostatak je trebalo da isplati kad preuzme firmu - tvrdi bivši direktor Anđić, koga su tada specijalno maskirani ljudi koji su upali u firmu vezali telefonskom žicom kao u kriminalističkim filmovima.
Preduzeće je obezbeđeno, a u poslovanje Metaloplastike, na čijem čelu se našao Veselinovićev sestrić, i matičnog preduzeća ''Galeb group'', koje je vodio ujak, niko više nije mogao da uđe. Veselinović je podizao kredite, a u zalog je stavljao imovinu Metaloplastike, kaže Anđić.
Mogu da vam govorim o zvučnim imenima koja se nalaze na spisku ovog preduzeća. Novoformirani upravni odbor Metaloplastike okupio je na jednom mestu veoma zvučna imena, kaže bivši direktor.
Kako on navodi, po Veselinovićevoj preporuci u Upravnom odboru našli su se Radosav Veselinović, kog je Privredna komora ovlastila za prodaju fiskalnih kasa, Slobodan Milosavljević, aktuelni ministar poljoprivrede i Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu.
Kao što vidite, sva zvučna imena se nalaze u Upravnom odboru ove firme. Zvučna imena se nalaze u vođenju ove firme, kao što sam to i rekao kada je ovde bio prisutan ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, čovek koji nije obavestio u svojoj biografiji poslanike republičkog parlamenta da je i u Upravnom odboru firme Metaloplastika.
Dame i gospodo, ovo nije samo jedan slučaj koji se desio u šabačkoj opštini, već je to slučaj sa svakom privatizovanom firmom, tako da ću u toku dana imati prilike da vas još obavestim o ostalim privatizovanim firmama u šabačkoj opštini.
Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, svakodnevno nam stižu pisma onih koji su najugroženiji, baš vezano za ove besplatne akcije, a to je od penzionera.
Evo, pokazaću vam jedno pismo. Kada su upisivane akcije, na ovom spisku bilo je 45. Sada, danas je samo 17, a 28 je umrlo. Pročitaću vam pismo koje su poslali ovi koji su živi.
Zakon o raspodeli besplatnih akcija je ostavio na stotine hiljada ljudi, naročito nas penzionera, bez upisanih besplatnih akcija u preduzećima u kojima smo radili.
Podsetio bih Skupštinu i na taj najsramniji akt države, zakon o privatizaciji i dodeli besplatnih akcija, što je omogućilo zloupotrebe od strane rukovodećeg kadra u preduzećima, a time i pojavu stečajne i privatizovane mafije. Kako? Zakon je rukovodstva preduzeća obavezao da privatizaciju, odnosno upis besplatnih akcija, objavi na oglasnoj tabli preduzeća, u „Službenom glasniku Srbije“ i u jednom od dnevnih listova, što mnogi, naročito penzioneri, nisu bili u mogućnosti da prate - neki zbog starosti i bolesti, neki zbog materijalnog stanja, a neki zbog prevare. Imamo saznanje da je lično Ministarstvo za privatizaciju davalo instrukcije kako što više radnika, naročito penzionera, isključiti iz dodele besplatnih akcija da bi budućim kupcima to stvorilo što manje obaveza a rukovodstvu preduzeća i ostatku zaposlenih bi pripalo što više akcija za podelu.
Tako u našem slučaju, to je u Vodnoj zajednici Šabac, imamo da su zaposleni po prvom zakonu o privatizaciji upisivali deonice, a po drugom zakonu o privatizaciji deonice bi trebalo preimenovati u akcije. Mnogi od radnika su poslati na godišnji odmor, a za to vreme je rukovodstvo sa ostatkom zaposlenih transformisalo deonice u akcije, tako da su ljudi, bez obzira što su imali potvrde da su upisali deonice, ostali bez upisanih akcija.
Prevara nas penzionera je posebna priča. Rukovodstvo nam je obećalo da će nas pozvati na sastanak gde ćemo moći da upišemo besplatne akcije, a obećanje ne ispuni. Tako da smo u to vreme nas 26 živih penzionera i 19 preminulih ostali bez upisanih akcija.
Ali, sada se to menja. U prilogu je dostavljen drugi spisak. Nekada je bilo 26 i 19, sada je, nažalost, drugačije – 28 je umrlih, a samo 17 je ostalo živih. Bez obzira što su oni preminuli, mi vas molimo da njihove akcije naslede njihove porodice.
Dame i gospodo, danas kada pitamo kolege iz preduzeća kome prodaju akcije, ne smeju javno da kažu. Tajno se prepričava da akcije otkupljuje Čumetova supruga. Koliko je to istina, videćemo. To su pisali penzioneri Lazić Branislav i Janković Vlastimir.
Dame i gospodo, vrlo je bitno napomenuti, domovi kulture koje su nekada gradili građani, naročito seoskog područja, danas se prodaju ili u bescenje ili su takoreći uništeni. Imamo jedan drastičan primer koji se desio 5. oktobra ove godine.
Seljaci sela Dobrić nadomak Šapca renovirali su, izvršili su revitalizaciju jednog starog, takoreći uništenog doma kulture, sredili su ga za dobrobit svoju i svoje dece, da ih otrgnu od droge, od nečega što te mlade ljude vodi stranputicom.
Ali, ne lezi vraže, tog dana, 5. oktobra, DS je prva držala sastanak svoje organizacije i, kada su izašli, te noći, dom je zapaljen.
Izgoreo je a i sada se nalazi u takvom stanju jer su se građani demokratskoj vlasti u šabačkoj opštini obratili za pomoć, da im pomogne u revitalizaciji tog objekta, ali šabačka opština i predsednik opštine nisu prihvatili da im pomognu, nego su ljudi svojim sredstvima, svojim kulučenjem na tom dobru hteli da to opet naprave da valja, kao što je nekada služilo svojoj nameni.
To je slučaj takoreći u svakom selu gde su određeni tajkuni iz šabačke opštine, pa i šire, te objekte kupovali budzašto i služe za drugu namenu, a ne onu kojoj su u stvari bili namenjeni.
Drugi slučaj koji se dešava jeste da na sednicama Skupštine opštine Šabac odbornici SRS stalno traže jedno objašnjenje za jedan objekat.
To je "Zorkin" dispanzer, koji je nekada služio za lečenje "Zorkinih" radnika. Traže da se ustupi Višoj tehnološkoj školi na korišćenje jer studenti održavaju nastavu u neuslovnom prostoru.
Hteli smo da im pomognemo da se takođe izvrši revitalizacija. Škola je imala nešto svojih sredstava a tražili su još sredstava iz NIP-a, da im omoguće da taj objekat srede. Taj objekat je nekada služio svojoj nameni, ali u zadnjih godinu-dve dana, kada je taj dispanzer prepušten rubu propasti, kada su se lekari pripojili Medicinskom centru, danas služi kao stjetište beskućnika i onih koji tu provode noći u terevenkama.
Zamolio bih vas i ministarstva za prosvetu i nauku, vezano za ova sredstva koja je Viša tehnološka škola tražila, a i odbornici SRS na svakoj sednici, pa evo i sutra imamo tu sednicu Skupštine opštine gde ćemo tražiti da se ovi objekti ustupe ovoj instituciji, da bi 1.000 studenata koji u neuslovnim uslovima tamo prate predavanja, da im se omogući da mogu ipak te objekte da srede i da služe svojoj nameni.

Dame i gospodo poslanici, jutros dolazeći na ovu sednicu čuo sam da je 289 preduzeća prodato na aukciji i to za negde oko 300 miliona evra. Trinaest velikih preduzeća je prodato za oko 50.000 evra. Pitam vas gde li se slio ovaj novac, da li u ovaj Nacionalni investicioni program, sa kojim verovatno hoćete da krenete u predizbornu kampanju?
Ako hronološki pogledamo ovu privrednu sliku Srbije, videćete da u pojedinim opštinama, ali ću pričati za grad Šabac, gde u saradnji sa lokalnom vlašću, sa Ministarstvom za privatizaciju, sa Agencijom za privatizaciju, učinjen je najveći kriminal u šabačkoj opštini.
Demokratska vlast, na čelu sa sadašnjim ministrom nepravde Dušanom Petrovićem, krenula je u jednu žestoku realizaciju da se sva preduzeća u šabačkoj opštini što pre privatizuju, odnosno da promenu titulara. Šta se u stvari dešava? Dešava se da ona preduzeća koja su na tenderu prodata, ona u stvari posle izvesnog vremena, ako se pogledaju te ugovorne obaveze, ti kupci, ti novi vlasnici, nisu ispunjavali te ugovorne obaveze.
U stvari, oni su čekali da prođe taj vremenski period, da bi posle dve godine mogli da otpuštaju višak radnika, odnosno da otpuste one koji su, maltene, svoje živote dali za rad i izgradnju te fabrike - invalide.
Ako bih pogledao sliku, kad god izađem za ovu govornicu pominjem prvu privatizovanu firmu u Šapcu, koja je oteta, to je "Metaloplastika" u Šapcu, firma koje je bila uzor, koja je proizvodila opremu i čepove za flaširanu rodu. Ona je danas sa 400-500 radnika svedena na minimalnu proizvodnju i zapošljava stotinak radnika. Pitam se gde je onaj višak, odnosno gde su ostali radnici koji su oterani, odnosno čije su akcije otete?
Ako se pogleda metalska firma "Ingo", takođe kupac koji ih je kupio nije ispoštovao ugovorne obaveze i ta firma je danas pred stečajem, pred raspadom. Faktički, u toj firmi maltene radnici ne rade.
Ako pogledamo "7. juli", saobraćajno preduzeće koje je nekad bilo uzor kao transportna kuća, danas je opljačkano, sva vozila su maltene razgrabljena. Tim tenderom i tom kupovinom, maltene, vi ne možete ni da uđete u dokumentaciju kako je ta firma prodata i kako su radnici oterani sa posla. Evo, vi znate aferu - keramičke pločice, to je u holdingu "Zorka" Šabac, koju je uzela jedna austrijska firma, koja se takođe poigrala sa radnicima, gde je pola od tih radnika isterano sa posla.
Ima i nekoliko firmi koje su nastavile svoj trend proizvodnje i zaposlile su čak i više radnika nego što su firme ranije zapošljavale, odnosno taj proces proizvodnje je i povećan, kao što je Dumača, šabačka mlekara, kao što je ambalaža za proizvodnju plastične opreme itd. Znači, ima četiri ili pet firmi koje su nastavile svoj trend proizvodnje i sa tim trendom bi mogle da zapošljavaju radnike.
Ako pogledamo ugostiteljsko preduzeće "Sava", gde je ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović uočio da je tu bilo nepravilnosti, ali nažalost, to je bilo pred kraj mandata gospodina Vlahovića kada je to uočio. Nije se desilo da je poništena kupovina te firme i tu je došlo do zloupotrebe korišćenja ugovornih obaveza od strane vlasnika firme.
Da ne govorim o mnogim trgovinskim kućama koje su, takođe, pokupovale te trgovinske kuće, što reče Vjerica Radeta, samo zbog infrastrukture i prostora gde se ti njihovi objekti nalaze.
Da ne govorim o jednoj od najperspektivnijih firmi koja je bila u "Zorkinoj" kompaniji, a to je Fabrika za proizvodnju opreme i Alatnica, koja je takođe prodata budzašto, gde se čak ne zna ni ko je kupio. Pominje se neki vlasnik Austrijanac, pominje se da je to naš čovek, ali ona nije nastavila svoj trend proizvodnje, već je došlo do otpuštanja radnika.
Takođe, prekinuta je privatizacija, odnosno ugovorne obaveze kupljene firme "Zaštita bilja", koju je kupio vlasnik koji je firmu opljačkao, a radnici su ostali bez posla.
Gde je tu pravda, gde je tu zakon, gde je sve ono što je on ukrao, zbog čega to nije nazad vratio.
Dame i gospodo, ako pogledate unazad, baš sada u ovoj predizbornoj kampanji, i ako se vratimo u ono vreme, pitam se da li je DS pozvala na odgovornost, to sam prošli put rekao za ovom govornicom, sada predsedničkog kandidata, a i njihovog predsednika Borisa Tadića, da se on na skopskom aerodromu rukuje sa najvećim zločincem srpskog naroda Tačijem, čovekom koji je ubijao, silovao našu decu, majke, sestre, a da mu je Boris Tadić pružio ruku.
Gospodo, mi se ovde maltene i ne pozdravljamo, iako se dobro znamo, politički smo protivnici, pa možda se ponekad gledamo drugačije, a jedan čovek koji predstavlja državu, koji predstavlja političku partiju, da on svojim gestom to učini.
Ne znam da li ste vi kao politička partija pozvali na odgovornost Borisa Tadića, jer Boris Tadić, u stvari, nastavio je kriminalnu politiku tamo gde je stao Zoran Đinđić.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je posle ''petooktobarske revolucije'' počela da funkcioniše demokratizacija Srbije. Nažalost, rođen sam 5.5.1953. godine, pa mi se čini da sam 50 godina bio kloniran i da nisam uopšte, do tog perioda, dok nije DOS došao na vlast, postojao, već postojim ovih sedam-osam godina. Ali, ovih sedam-osam godina je nastala velika tuga Srbije, velika žalost Srbije.
Čini mi se da su predstavnici Vlade, nema nijednog ministra, otišli, pa ne mogu da čuju ono što se za ovih sedam godina u Srbiji desilo.
Desio se, dame i gospodo, moje prethodne kolege srpski radikali su govorili o tome, jedan zločinački projekat, kako vi to nazivate u ovom vašem predlogu zakona, a to je zločinački projekat koji je već bio primenjen za ovih sedam godina. Navodno, sad se borite protiv tog zločinačkog projekta, u kojem su mnogi, sticanjem svog kapitala i novca na nedozvoljen način, kupili ili privatizovali određene firme u Srbiji.
Ono što je vrlo bitno, nažalost, sadašnji ministar ''nepravde'', gospodin Dušan Petrović, kada je bio predsednik opštine Šabac...

... za četiri godine svoje vladavine, uspeo je da privatizuje, ili da uništi šabačku privredu, šabačku ekonomiju. Takođe je uništio i šabačko bankarstvo, ali, nažalost, ovde gospodina Dinkića nema, morao je otići, jer istine više nije mogao da sluša, pa je, navodno, našao razlog da mu je danas rođendan.
Dame i gospodo, uništeni su veliki kompleksi. Kao što je u Šapcu uništena Hemijska industrija ''Zorka'', uništena je i najveća fabrika, ono čime se Srbija ponosila, a to je Fabrika mineralnih đubriva u Šapcu.
Uništena je, takođe, fabrika kojom se Srbija mogla ponositi i koja je u periodu najveće ekonomske blokade donosila profit, donosila platu radnicima holding kompanije, a to je ''Zaštita bilja'' Šabac. I ona je uništena. Uništeno je petnaestak ''Zorkinih'' fabrika. Možda, u jednom periodu, tri-četiri fabrike su na nekakav ''transparentni'' način privatizovane.
Prva fabrika koja je kriminalno privatizovana i oteta od radnika jeste ''Metaloplastika'' Šabac, gde je bivši predsednik Privredne komore Radosav Veselinović, nekada član DHSS-a, nekada je bio, valjda, u povoju, i tvorac DS-a, a sada je, verovatno, u redovima DS-a, jer menja perje kako mu odgovara, odnosno kako bi mogao i politički i ekonomski da deluje. Pokrao je od radnika akcije, firmu je uzurpirao i sada se ponosi kako ta firma funkcioniše. U stvari, ta firma je otpustila 300, 400 radnika, ostalo je samo stotinak radnika koji danonoćno rade, jer nemaju gde da nađu uhlebljenje; jedini način je da rade po 15-16 sati.
To čeka i sve ostale radnike i tako isto funkcionišu i radnici u ostalim privatizovanim firmama u Šapcu. Firme koje su privatizovane nisu nastavile trend proizvodnje kojom su se do tada bavile, već vlasnici nalaze drugačije profitabilne metode kako bi došli do određenog kapitala, ostatak proglašavaju za višak radnika i otpuštaju ih, ne vodeći računa o onim ljudima koji su postali invalidi za svojih 35-40 godina radnog staža, već su nasilno oterani. Treba im tri-četiri godine do penzije.
Sad vas pitam, gde ćete da zaposlite čoveka od 55-60 godina, da bi stekao pravo na odlazak u penziju?
Dame i gospodo, vrlo je bitno da napomenem i da su mnoga stečajna preduzeća koja su se u tom periodu nalazila u Šapcu, takođe, zloupotrebljavana, jer su sa svojih računa skidali novac da bi mogli da finansiraju određene kulturne manifestacije, odnosno fudbalske klubove. To je, na primer, trgovinska firma ''Šabac promet'', da ne govorim o drugoj trgovinskoj firmi, ''Nama Šabac'', koja je, takođe, oteta, a radnicima pokradene akcije, jer je prostor koji su do tada imali, prodavnice i određeni marketi, otet i zloupotrebljen u druge svrhe.
Samo još jednu rečenicu. Najveća kriminalna krađa koja se desila jeste u PIO fondu, gde je direktor Goran Lončar.
Postavio sam pitanje i tražim odgovor, da mi se da šifra od 2003. godine, kako je dozvoljeno da se po ovim filijalama, kojih ima 48 u Srbiji, bave prekovremenim radom? Tim prekovremenim radom su se bavili i vozači, i sekretarice, i čistačice, a ne ono osoblje koje je trebalo time da se bavi.
Znači, tražim šifru od 2003. godine, do današnjeg dana, na koji način im je omogućeno da se bave prekovremenim radom?
Hvala.

Dame i gospodo poslanici, pre nego što krenem na amandman, rekao bih, ili odgovorio na jedno pitanje.
Ne znam ko se to na aerodromu u Skoplju pozdravio kada je bila velika magla, kada su sleteli avioni, to je Boris Tadić, sa najvećim zlikovcem srpskog naroda Hašimom Tačijem.
Verovatno će narod odlučiti 20. januara da li će dati glas onima koji su nastavili da se sve ovo vreme bave kriminalom, u kontinuitetu, kao Boris Tadić, ili će dati glas poštenim i čestitim kandidatima, kao što je Tomislav Nikolić.
Dame i gospodo, ja nisam poljoprivredni proizvođač, ali se tom proizvodnjom bavim i dobro znam probleme sela i seljaka. Prvo što bih istakao jeste ta kriminalna privatizacija i otimanje, ili uzurpiranje zemlje koju su imale zemljoradničke zadruge, koje su sada prodate tajkunima, pa su oni sada uvećali to svoje bogatstvo, koje se meri na hiljade i hiljade hektara.
Plašim se da će, kao što je bilo najavljeno, iz inostranstva doći kupci da kupuju našu zemlju, naše imanja, pa će naši poljoprivredni proizvođači služiti kao najamna radna snaga na tim poljima. Vrlo je bitno napomenuti da su sva ta poljoprivredna dobra imala sređen vodosistem, podelu zemlje i uzimanje, taj sistem je zatvoren.
Ono što je, takođe, interesantno pitanje jeste da je privatizacija preduzeća koja su mogla da apsorbuju poljoprivredne proizvode od seljaka, kao što su mlekare, takođe kriminalno urađena. Pogledajmo ''Imlek'', pogledajmo Novosadsku mlekaru, Subotičku mlekaru, to je sve kriminalizovano. Jednom ću za ovom skupštinskom govornicom, neću sada imati vremena, da vam objasnim i da vam dokumentujem kako su urađene te kriminalne privatizacije.
Došlo je vreme da su danas poljoprivredni proizvođači ljudi koji treba da budu korisnici socijalne pomoći. Nažalost, oni više ne mogu da usklade svoju proizvodnju sa prodajom ili sa potrošnjom.
Pogledajte koliko im je potrebno novca za obezbeđenje repromaterijala, inputa, da bi mogli da započnu normalnu proizvodnju na svojim imanjima, da to poseju i da zaseju. Ako danas jedan poljoprivredni proizvođač krene na imanje, da bi nasuo gorivo u svoje traktore, potrebno mu je 50 evra. Možda vama tih 50 evra nije puno, možda je nekome to jedna dnevnica, ali pogledajte da li ijedan poljoprivredni proizvođač danas može, i na koji način, da zaradi tih 50 evra.
Postaviću jedno pitanje. Ovih 100 evra subvencije po zasejanim površinama, ili 90 evra po utovljenom grlu, to je važilo do 1. decembra. Ljudi su pokušavali da predaju svoja utovljena grla, ali klanice nisu mogle da ih prime. Sad se dešava da oni te subvencije od tih 90 evra ne mogu da prime, zato što nisu predali grla, a ne mogu ni da ih predaju, jer je to važilo do 1. decembra. Jeste, snižena je cena tim utovljenim grlima, snižena je cena poljoprivrednim proizvodima i sa tih 100 evra plaćate, u stvari, ono što je seljak zaradio, što je njegovo.
Hvala.

Dame i gospodo poslanici, mislio sam da će biti tu ovlašćena lica koja je trebalo da budu prisutna, pored gospodina Cvetkovića, da će ostati i gospodin Vlahović, koji je bio potreban otprilike da da određene odgovore na pitanja koja bih postavio i njemu i potpredsedniku Vlade, a i ministru za finansije gospodinu Cvetkoviću.
Prošla su vremena parola od 2000. godine, 2001. godine, kada ste okrivljavali one koji su činili vlast pre vas, kada ste govorili da je sve ono što nije valjalo zbog toga što prethodna vlast, koju su činili radikali i socijalisti, nije znala da vlada. Ali, kao što smo videli i u periodu sedmogodišnje vladavine DOS-a, i ovim zakonima vi želite na neki način da nađete određenu implementaciju, a to SU zakon o dohotku preduzeća i zakon o porezu na dohodak građana.
Pitam vas kako da funkcionišu i jedan i drugi zakon kada danas na teritoriji Srbije nijedna velika firma, nijedan veliki sistem ne funkcioniše, ne radi, odnosno, sve ono što je privatizovano, sve ono što je prodato, u stvari je uzeto verovatno samo zbog adekvatnog građevinskog zemljišta i određene infrastrukture, a ne sa određenom namenom, da bi ta preduzeća nastavila tu svoju proizvodnju.
Ako pogledamo šta se tom privatizacijom učinilo, taj zakon je, u stvari, zakon koji je svojom upotrebom, svojom implementacijom, trebalo da nađe titulara, vlasnika. Međutim, još tada, 2001. godine, srpski radikali su upozoravali da prodaja preduzeća neće biti pošteno urađena i da će određeni tajkuni iz te dosovske vlasti doći do tih fabrika bez procenjene prave vrednosti. To se u stvari i desilo.
Ako pogledamo ovu knjižicu, i ako se u njoj vidi, videćete da su najveći krivci za tu privatizaciju, koja je kriminalno urađena u Srbiji, u stvari, Agencija za privatizaciju, ministarstvo za privredu i pravosudni organi. Pa, da ih onda ne nabrajam, tu je ministarstvo za donacije, jer je, ne znam, neko je od mojih kolega pomenuo i velike donacije, to je Aleksandar Martinović, koje su stizale u Srbiju, ali kojima se svaki trag gubio.
Dame i gospodo, u ovoj knjižici dobro se opisuje da su šećerane, obično se govori o ciframa od pet-šest dolara ili pet-šest evra, ali ovde se govori da su tri šećerane kupljene za 183 dinara.
Gospodo, a kad bih vam pročitao kolike su vrednosti tih šećerana i koliko je bilo na lageru tada šećera, to je bilo 72.000 tona šećera, sa procenjenom vrednošću od 73 miliona evra.
Sad vas ja pitam, ovaj zakon na dobit za one koji su uzeli te fabrike ništa ne znači, ali vas pitam: šta se u stvari zbilo sa ovim novcem, odnosno sa ovim tonama koje su bile rezerve šećera, koje su pripale vlasniku koji je kupio šećeranu­?
Da ne govorim o "Sartidu" koji je, u stvari, takođe jedna posebna priča, gde su bili umešani i ministar Vlahović, premijeri i ostali svi, da kažem, izvršioci, i organi vlasti.
Dame i gospodo, vi niste u prethodnom mandatu bili deo vlasti, ali ste bili deo vlasti indirektno, preko predsednika Republike, jer ste hteli da sakrijete te vaše kriminalne tragove, jer ste razmišljali da građani znaju u stvari sve o vama, o vašim kriminalnim radnjama, o tome šta ste učinili u Srbiji.
Ono što takođe hoću da naglasim, vi ovde u zakonu o porezu na dohodak građana kažete da se u članu 28. procenat ''14%'' zamenjuje procentom ''10%'', u obrazloženju govorite o oslobađanju poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za period od dve godine (2008. i 2009. godine).
Dame i gospodo, to je ono najminimalnije što ste mogli da učinite, a u stvari niste ništa ni učinili za seljaka. Vi ste ga oslobodili plaćanja katastarskog poreza, a otkud ga niste oslobodili da plaća invalidsko i penziono osiguranje koje je drastično veće za ove dve godine? Sigurno da biste takvim zakonom bolje pomogli poljoprivrednom proizvođaču, seljaku, jedinom heroju rada koji se danas bori i od koga vi skidate i ono što je zaradio i ono što nije, jer ste danas seljaka doveli do prosjačkog štapa.
Tu je dobro govorio moj kolega Petar Jojić kada je rekao koliko se sredstava odlilo iz budžeta, a mogli ste pomoći seljaku, da mu omogućite povoljne kredite, čak i da se ide do toga da bi mogao doći do jedne kvalitetnije i novije opreme sa kojom bi mogao danas da radi na svojim njivama. Ako pogledate danas Vojvodinu, Srem, Mačvu, Posavinu, Šumadiju, videćete da na tim traktorima koji su stari po 30 godina, da l' su stariji traktori ili vozači.
Svi ovde, koja se god vlast promeni, čini mi se, govore o jednom brendu danas u Srbiji, a to je o proizvodnji zdrave hrane. Ne znam kako mislite da se ta zdrava hrana proizvodi ili čime će danas Srbija da se pohvali da bi izašla na evropsko tržište.
Vi stalno pominjete ove zakone koji su bitni da bi se mogli u stvari ukalkulisati u zakone Evropske unije, a to je jedan veliki promašaj. Moramo shvatiti da je Evropska unija jedno, a Srbija nešto drugo. Evropa je priča za sebe, a Srbija je priča za sebe.
Srbija mora nalaziti sebi tržište gde može da bude konkurentna, gde može da izvozi svoju robu. Ne može izvoziti nešto što verovatno nije kvalitetno ali je možda lepše upakovano pa se već nalazi na tržištu zapadne Evrope. Zato je potrebno taj naš proizvod da ide prema Istoku, prema zemljama prijateljske Afrike i Azije, tamo gde oni još nisu dostigli taj nivo koji smo mi dostigli.
Moram vam reći, ja sam čovek od tehnike, od '80-ih godina pa do 2000. godine bili smo značajni po proizvodnji procesne opreme. Ta procesna oprema se proizvodila u našim značajnim gigantima, kao što je "14. oktobar" u Kruševcu. Govorim zbog toga što sam dobro poznavao tu fabriku i njenu proizvodnju, ali vas pitam: gde se danas nalazi proizvodnja te fabrike i gde su te naše proizvodne mogućnosti koje smo mogli da izvozimo? Nemamo ih.
Danas je jedini brend Srbije uvoz svega i svačega. Taj trgovački lobi je omogućio da se danas u stvari tržište Srbije od svojih domaćih proizvoda može takoreći zatvoriti. Pogledajte samo poljoprivredne proizvode. Oni nemaju nikakvu cenu.
Ovo što vi nudite, ove subvencije sa 14% na 10%, to je u stvari jedna šarena laža gde hoćete poljoprivrednike da izjednačite sa samostalnim delatnostima, sa zanatlijama, a znate da ste i tu instituciju, ta mala preduzeća, takoreći ugasili.
Kao što je umeo 2001. godine prof. dr Vojislav Šešelj da kaže za ovom govornicom - ovca se jednom godišnje šiša, ali ne može da se šiša u zimu jer, ako se ošiša u zimu, onda će da manjka.
Prema tome, shvatite da ovo što vi činite sa ovim budžetskim sistemskim zakonom, vi u stvari želite da zaštitite vas, odnosno kao što sam malopre rekao, ne daj bože da postoji opet onaj zakon koji govori, kao što smo govorili o bivšem predsedniku, da tako postoji i formulacija zakona o bivšim ministrima. Zapitao bih se gde bi bilo mesto za gospodina Vlahovića, čoveka koji je uništio sve u ovoj državi. Mislim da je on svojim delovanjem i svojim radom pokazao u stvari oličenje Demokratske stranke.
Na kraju, dame i gospodo, vaš određeni kredibilitet ili vaša snaga jeste u stvari da vi izdajnike proglašavate herojima, a oni koji su dali svoje živote za ovu državu, oni koji su svojim životima branili granice ove zemlje, njih proglašavate izdajnicima, kao sve one heroje koji se nalaze u Haškom tribunalu, kao heroja prof. dr Vojislava Šešelja.
Nadam se da će 21. januara obasjati Srbiju radikalsko sunce i da će Tomislav Nikolić postati pravi spasitelj Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se briše član 8, iz jednog jedinog razloga, zato što vidimo da je ovaj predlog zakona o osnovama uređenja, a ne zakon o službama bezbednosti Republike Srbije.
Dame i gospodo, u procesu tranzicije od 2000, ne od 2000. 5. oktobra, nego od 2001. godine, ova služba bezbednosna jeste služba koja je u stvari sve vreme radila za dosmanlijsku vlast. Nije ni funkcionisala za svrhu za koju treba da postoji – u cilju odbrambene moći.
Ne, ona je bila u službi da se politički neistomišljenici mogu prevashodno onesposobiti da deluju protiv dosmanlijske vlasti. To smo dobro videli kako se desilo kada je u Hag odveden Slobodan Milošević, a kasnije kada su se takođe u Hagu našli svi patrioti i rodoljubi ove napaćene Srbije.
Ali, dame i gospodo, kako vreme prolazi, vi verovatno znate onu narodnu – ko se mača lati, on od mača gine. To se isto desilo sa najvećim šefom obaveštajne službe tada u Srbiji, jeste, Zoranom Đinđićem, kako je doživeo ono što je i trebalo da doživi kao jedan izdajnik.

Molim vas, kao izdajnik...